Sarajevo – riznica Balkana

Kako lepo napisani tekst ume da zavede...ko o čemu Sarajevo o multietničnosti kao brendu, kao priči, kao fori, kao laži velikoj. Ostale zgrade da podsećaju o toj priči, muzej o Jevrejima kojih više nema u tom gradu, pravoslavna crkva da šapuće o Srbima kojih više nema u tom gradu i gomila novih džamija da jasno naglase pobednika i multietničnost.

Sve je to lepo napisano. Ali kada ja pomislim na Sarajevo, setim se onih koji vise ne zive u tom gradu ili su i mozda pogunila u njemu. Jer da budemo iskreni, grad cine njegovi stanovnici. Struktura tog grada se u zadnjih 20-25 godina toliko promenila da to vise ne lici na ono Sarajevo koje sam ja poznavao i uvek rado posecivao. Mnogi prijatelji, bili oni Srbi, Muslimani ili Hrvati, su otisli/pobegli iz njega i sada zive "rasuti po celom svetu" sto bi rekao Bajaga. Naravno da mogu da odem u Sarajevo i da upoznam nove ljude, ali to nesto drugo, jer fali ona car starih prijatelja u njihovom rodnom gradu. Sarajevo je za mene ranije bio magican grad, koji je imao atmosferu kao retko koji drugi grad u Jugoslaviji, a to je bila ta atmosfera raznih nacija, religija i obicaja. Toga danas vise nema. I namerno sada necu da govorim o krivici, jer bi to vodilo u beskraj. Danas Sarajevo moze da bude interesantno mesto, ali nikad vise ona riznica, koje je bilo. Ko se seca Sarajeva od pre 25 godina, znace na sta mislim.

Divan grad koji je dosta propatio.

Tko o čemu, Srbi o izgubljenoj multietničnosti. Nešto na spomen npr Republike Srpske ne pišete o tome kako je tamo prije po Posavini bilo stotine tisuća Hrvata, a sada u cijeloj RS par tisuća, pišete o Sarajevo a ne pišete o Palama (koje su nekoć bile pod gradom a sad nisu, što je isto izmijenilo demografsku sliku grada). Što je s Banja Lukom? Prije rata tamo je bilo 50% Srba, koliko je ih je sada, a koliko je ostalih? Ovo možda nije mjesto za raspravu o ratu i demografiji, ali s obzirom da je već par komentara odobreno van teme...

Rodjen sam i do rata ziveo u tom prelepom gradu ali kada je fasizam zakucao na vrata svih mnogobrojnih nacija morao sam otici jos kao cetrnaestogodisnjak, SFRJ mi je ostala u prelepom secanju, nama u Sarajevu su bilu blizu planine i more, bili smo miks nacija i kultura, prelepa fuzija.. Dosta sam vremena provodio u Novom Sadu i Beogradu. Onda nas je i ovde u Srbiji sacekao podivljali, sa lanca pusteni fasizam i otisli smo dalje. Vijecnica je prelepo zdanje i bilo je bolno gledati kako gori a sada pravi uzitak gledati kako sija. Hvala

Kakvi zlobni komentari, da ne povjeruje covjek.. A Beograd i (pogotovo) Banja Luka i njihovo stanovnistvo su kao ostali isti u zadnjih 20 godina? Dajte molim vas.

Rado posjecujem Beograd kad god mi se pruzi prilika, a i moji prijatelji iz Beograda posjete Sarajevo vrlo cesto, i uvijek uzivamo i u jednom i u drugom gradu. A vi zlobnici mozete samo gledati, i patiti.

Pozdrav svim dobrim ljudima i u Bosni i u Srbiji.

Srbin sam, iz centra seher-Sarajeva, sa Marin Dvora. Rat je zlo, nacionalizam je zlo. Sarajevo je vjecno, jedinstveno, neponovljivo!!!

Zivjelo Sarajevo, grad svih ljudi, svih vjera i nacija!!!

Steta, zaista prelep grad, u kome danas osim Dzamija na svakom koraku nista drugo ne mozete da vidite. Mislim cak, i da je one stare Sarajlije, muslimane, sarmota sta se dogodilo sa njihovim multinacionalnim Sarajevom, u kome je inace pre rata zivelo preko 50% Srba, a danas 0%. Steta...

Lijep grad,koji ima dusu.Vidim da ovima iz rs smeta,puno negativnih komentara.Naravno da ima najvise dzamija zato sto su vecina bosnjaci.Ako odete u Banjaluku ili BG vidjet cete da ima najvise pravoslavnih ckrvi i to je normalno.Ljudi nemoj da vam smeta mesto za vjernike gledajte druge stvari,gledajte sta grad ima da ponudi.Evo dajem primjer Bosnjak sam ali uvijek rado odem u Novi Sad i ostale gradove u Srbiji.Svaki grad ima svoju pricu...Vama iz RS izbacite mrznju zivite u miru sa susjedima.

Sarajlije su bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost gostoprimljivi i prijatni ljudi!Prava raja!!! Osetila na svojoj kozi bezbroj puta do sad!I zaista kad cuju da ste iz Beograda to prihvate sa odusevljenjem!"Mir i ljubav su za sve o da..."

Moj rodni grad je lep kao i uvek, ali nema tu vise multietnicnosti, to je muslimanski grad, a Srbi zive u getu, Istocnom Sarajevu. Mi smo morali izbeci iz Sarajeva jos 1991. zbog njihovih napada, ni mrava nismo zgazili, niti pusku u ruku uzeli. Za Beogradjane, to vam je kao da zivite u Zelezniku i neko vam kaze da zivite u Beogradu sa ostalima.

srbija,zaludjena velikosrpskom idejom ima tezak oblik zaraze nacionalizmom i sovinizmom sto je ocigledno kroz komentare i mnogobrojne postupke u realnom zivotu. nadamo se sto brzoj katarzi iste,ovako je svim teret i problem.

Vecina komentatora nedobronamerna. I terkst na nekim mestima isto tako. Za rat, u tekstu se navodi kao "nesrecan", za Vjecnicu se kaze da je zapaljena, a ne kaze se ko ju je zapalio, navodi se broj zrtava poginulih u II sv, ratu, a ne navodi da je vise ljudi u Sarajevu poginulo u onoj bestidnoj blokadi grada. Pored svih tih cinjenica pojedini komentatori zlonamerno komentarisu o sadasnjem Sarajevu, ne pitajuci se zasto je grad takav kakav je. Da je Srbima tada bilo do grada ne bi ga onako bezdusno unistavali. Za demografski izgled sarajeva Mi smo krivi, ne Muslimani. Karadzic je nakon Dejtona izdao naredjenje svima nama da napustimo Sarajevo Jedan od komentatora navodinda je pre dvadeset godina u Sarajevu zivelo vise od 50 % Srba. sto je apsolutno netacno , ali mu njegova neobavestenost nije smetala da posalje krajnje zloban komentar. Jedna od mana sadasnjeg Sarajeva sto se u njega sjatilo mnogo ljudi iz provincije, sela I drugih zabiti emigrirajuci un ratu I posle rata. Ali I za to smo mi-Srbi krivi, bezali su od nas.Sve u svemu, ako Sarajevo nije onakvo kakvo je bilo pre rata, za to smo mi odgovorni, ubijali smo ga I unistavali cetiri godine, ucinili gabpoznatom po nadljudskim patnjama, a nas smo predstavili u svetu kao primitivne zlocince. Napominjem, ziveo sam u Sarajevu 30 godina, napustio ga u toku rata I sada zivim pateci za rodbinom I prijateljima koje sam imao.

Pozdrav iz Sarajeva. Joj da vidite miljacke. Poludila je totalno.

P.S. rat nije igranje i kao takav ostavlja velike posljedice. Ovo je jedino mjesto u BiH gdje mozete steci osjecaj kao da je rat i zavrsio i kao da stizu neka bolja vremena za ovu napacenu drzavu.
Bilo gdje da krenem o tebi sanjam putevi me svi tebi vode.... tra la la

Nekad u vreme stare Jugoslavije grad za primer, za život i multietničnost. Danas, ne prepoznati ga, ni nalik na ono Sarajevo iz doba Tita.Ovo vam kažem jer Sarajevo poznam u dušu.

Grad od koga zastaje dah, a nacionalisti o cemu drugom nego o nacionalizmu, citiraju Neleta kojem je zabranjen pristup Sarajevu

Sarajevo je nestao sa ratom onako kako ga autor opisuje.

Sarajevo je sačuvalo obraz kada je bilo najteže. U Sarajevu u ratu, jedinu štetu na crkvama su napravile granate sa brda. Jednako kao i džamijama. To su univerzalne vrijednosti u jednoj sredini i to svijet prepoznaje. Danas se od stranih turista ne može proći gradom. Šteta je što komšijama preko Drine sve ovo smeta. Ali to ne govori o Sarajevu nego o njima.

Najobicnija kasaba izuzev par lepih objekata,Pravoslavna crkva,Katolicka Crkva,Sinagoga i zgrada suda.....ostalo uzasss
Molim objavite mi komentar

bio sam svuda i u svim 'glavnim' gradovima ex yu (a i dosta sveta video). samo beograd je jedina metropola i pravi multietnički i multikultularani grad ex yu, bez ikakve ostrašćenosti. jednostavno je tako, štatijaznam valjda zbog veličine...
beograd ima sve kao i bilo koja svetska metropola, samo u manjem obimu.

žalosno je da ljudi nešto govore o Sarajevu a mnogi nisu ni bili tamo ili su bili prije 25 godina dođite i uvjerite se sami ja sam bošnjak prošlu srpsku novu godinu sam slavio pod šatorom u centru Sarajeva sa mladim ljudima iz Beograda koje sam tada prvi put u životu vidjeo svirali su momci iz Mostar sevdah reuniona i bilo nam je predivno.

Овакав текст може проћи негдје у Шведској, нпр. и у Београду, гдје људи још увијек имају романтичарску представу о предратном или још старијем Сарајеву. Тога Сарајева више нема. Јевреје су побиле усташе одавно, Србе усташе и муслимани у репризи, муслимани, побједници упркос својим жртвама у посљедњем рату, трајно уништавају свој град, а Хрвата никад није ни било много, али довољно да засоле, како то само они знају.
Они који су мијешани су још и најгоре прошли. Криви увијек и сваком.

Добро се сјећам свог првог сусрета са Сарајевом и великог разочарења које сам доживио. Ако изузмемо дио града уз Миљацку, без неких нарочитих знаменитости, остатак је најружнија касаба. Тај музеј који помињете би ваљало и да обиђете, па ћете осјетити стид због проклетог простора са кога потичемо. Како смо превртљиви и неморални, и једни и други и трећи.
Обиђите и Земаљски музеј, ако га нађете отвореним, па ћете да видите колико је важно чија је црква најстарија, чији су до скоро били сви дућани на Башчаршији, а који период историје је сад једино важан. Моћи ћете да видите још нешто, поред Сарајевске Хагаде, као најзначајнији експонат музеја, на истом мјесту, па питајте за превод, који је случајно изостављен.

На крају бих додао да сам пронашао најбољи бурек, а ћевапи ми се не свиђају.

Упознао сам доста људи и редовно одем у посјету једном старом Хрвату, због којег жалим што вријеме лети и што ћемо се ускоро растати, а нисмо довољно провели заједно.

Срећан вам туризам!

Zahvaljujemo se "dušebrižnicima" na brizi o Sarajevu.

Sarajevo, kristalna secanja,
Sarajevo, od blata i snega,
Otari mi inje sa ociju i cela
Izadji iz mene...

srbija,zaludjena velikosrpskom idejom ima tezak oblik zaraze nacionalizmom i sovinizmom sto je ocigledno kroz komentare i mnogobrojne postupke u realnom zivotu. nadamo se sto brzoj katarzi iste,ovako je svim teret i problem.
(as, 15. maj 2014 11:31)

Важно да сте ви суседи пример мултиетничности и катарзе. Духовити сте, као и увек. Ако будемо следили ваш пример, онда би ћемо целом свету бити проблем, баш као и ви. Пријатно!

Nikad mi se nije svideo kao grad.Par ulica i to je to.I u Ex yu 80-tih godina su Banja Luku nazivali glavnim gradom BiH jer je bila dosta ispred Sarajeva u mnogim segmentima.

Ко тебе каменом, ти њега хлебом.

Uz svo poštovanje kao osoba koji piše knjigu ne volim da citiram druge, ali kada se spomene Sarajevo moram citirati Neleta Karajlića.On u dokumentarnom filmu o Piušenju kaže " O Sarajevu kao gradu može se pričati danima i nočima, ali ako me pitati da li je veča sreća roditi se u Sarajevu, Jerusalemu, Bejrutu ili San Francisku, San Dijegu ili Štokholmu, ne pitajte me, ja to stvarno ne znam." Često pitanje koje postavljam sebi, kao čovjeku koji je rođen na brdovitom Balkanu, a solidan dio života proveo na Ostrvu je veoma slično, da li je veča sreća roditi se na brdovatom Balkanu ili na hladnokrvnom Ostrvu? Na to pitanje nikad neću nači odgovor, ali moja prva asocijacija na Sarajevo je upravo to pitanje o Sarajevo kao sinonimu za brdoviti Balkan. PS Cjenjena redakcija je več u komentaru o porodici obajvila početak moje knjige koji vam se svidio. Moram reči da imam dvije stilistice koje koriguju moj tekst, a završetak moje knjige ide ovako " Godine se množe, vrijeme gricka i proždire. Postali smo zreli, nadam se i dovoljno mudri."

kao rodzeni sarajlija s prebivalistem u americi mogu reci da sarajevo ima prednost u toj istorijskoj noti,starosti pojedinih objekata i naslijedzu ilirsko-rimske kulture ,austrougarske gradnje ,kao i osmanlija .za trenutak pomislis da si u becu ili stambolu,onda ostavstine titoizma.takodze sve je malo i za obicnu posjetu ne treba automobil,samo dobre tene.takodze pored navedenih obavezno posjetiti olimpijske planine bjelasnicu i jahorinu,kao i izvor rijeke bosne.jedino se cuvajte nasih taksista koji su ruglo grada.pozz

Sarajevo - školski primer lažne multietničnosti.

Upravo sam se vratio iz Sarajeva gdje sam sticajem okolnosti proveo dvije sedmice, mogu samo reci da je u totalnom urbanistickom kolapsu, ono sto nije bilo unisteno tokom rata, unisteno je divljom gradnjom i posljeratnim prilivom individua sumnjivih namjera i diploma. Pretrpano, prenaseljeno, zaguseno, zakrceno, trotoari prepuni automobila, po ulicama copri divljih pasa koje niko ne hvata i koji nesmetano drijemaju cak i u strogom centru kod vjecne vatre, a po noci ne daju spavati od lajanja i zavijanja (uzivao sam u zbunjenim facama japanskih turista zatecenih tim safari prizorima). Muzeji zatvoreni, a kafica bezbroj, u bivsoj ulici JNA (sadasnje joj ime ne umijem izgovoriti a kamoli napisati) ne samo da su zauzeli trotoare vec i sporedne ulice, od Strosmajerove je napravljen veliki bircuz na otvorenom, lokalni domorodci u dzipovima gaze plebs koji se usudi da kroci na ulicu, da prodjete kroz rondo na Ilidzi automobilom u 2 popodne treba dobrih 45 minuta, asfalt u aleji do Vrela Bosne podsjeca na mjesecevu povrsinu, uz nove dzamije niklo je i vise katolickih crkava (Alipasno, Dobrinja) koje zvrje sabalasno prazne dok se table sa ulicnim brojevima i dalje zelene, sladoled u Egiptu nije ni nalik na ono sto je nekad bio, a ni Olomana nema vise. Po periferiji se dosta naselilo stanovnistva iz arapskih zemalja sto bas i nije po volji starosjediocima, a u samom gradu se moze cuti hejaz i najdi ali i perzijski (pretpostavljam Iranci) podjednako cesto kao i "domaci".

(ii, 15. maj 2014 14:59) Nis je star vise od 2000 godina..Tad se ZG i danasnje Sarajevo i ne pominju.Nemate vi nista sto mislite da imate. Imate tursku i AU arhitekturu.I socijalisticku normalno.

Bila sam dva puta u Sarajevu, jednom prije rata i jednom nakon. Istina je da se puno toga promijenilo, no-gdje na ovim našim prostorima nije? Na mene je oba puta grad ostavio ugodan dojam i osjećala sam se odlično. No, rat je ostavio traga. Vidi se to po mjestima koja na to podsjećaju poput Parka djece Sarajeva u kojem sam stala kao okamenjena i rasplakala se kao kišna godina. S druge strane, i sami Sarajlije govore o tome da je u grad došlo puno ljudi koji u najmanju ruku nisu urbani, a isto tako - žale zbog odlaska svojih sugrađana Srba i Hrvata. Poznam nekoliko sarajevskih Hrvata koji su otišli i žive u Hrvatskoj. Nikad neće zaboraviti svoje Sarajevo, ali isto tako svi vrlo odlučno kažu da se tamo neće ni vratiti. Dakle, grad je izgubio puno od svoje multietničnosti. No, gostoljubivost ljudi, fascinantan spoj Istoka i Zapada, humor, opuštenost... sve su to razlozi zbog kojih Sarajevo još uvijek ima i ono nešto po čemu je bilo jedinstveno i drugačije od drugih gradova. Što se tiče usporedbi, svatko tu ima svoje kriterije. U svakom slučaju, ne bih se složila da je jedina prava metropola na ovim našim prostorima Beograd. Ako strogo definiramo metropolu, Beograd je daleko od toga, ali ako proširimo pojam, Zagreb svakako ima neke adute koje ga uz Beograd, približavaju tom pojmu. U usporedbi s pravim svjetskim metropolama poput Bangkoka ili Londona, oba su mala mjesta...a opet, u usporedbi s brojnim drugim glavnim gradovima-prave metropole.

@simpatična mala mesta, pa nebih se bas slozio sa tvojom tvrdnjom da je najveci bg, nezz kakvo je stanje, jednog dana cu ga valjda posjetit, ali bg ima najvise stanovnika, ali je zg povrsinski veci i koliko sam cuo ima vise za ponudit sto se tice kulture, bg je vise za zabavu, pa tko voli nek' izvoli, a sto se tice Sarajeva, nema tu vise nista zapadno, samo istok i istok.

Najobicnija kasaba izuzev par lepih objekata,Pravoslavna crkva,Katolicka Crkva,Sinagoga i zgrada suda.....ostalo uzasss
Molim objavite mi komentar

Steta, zaista prelep grad, u kome danas osim Dzamija na svakom koraku nista drugo ne mozete da vidite. Mislim cak, i da je one stare Sarajlije, muslimane, sarmota sta se dogodilo sa njihovim multinacionalnim Sarajevom, u kome je inace pre rata zivelo preko 50% Srba, a danas 0%. Steta...

Nikad mi se nije svideo kao grad.Par ulica i to je to.I u Ex yu 80-tih godina su Banja Luku nazivali glavnim gradom BiH jer je bila dosta ispred Sarajeva u mnogim segmentima.

Tko o čemu, Srbi o izgubljenoj multietničnosti. Nešto na spomen npr Republike Srpske ne pišete o tome kako je tamo prije po Posavini bilo stotine tisuća Hrvata, a sada u cijeloj RS par tisuća, pišete o Sarajevo a ne pišete o Palama (koje su nekoć bile pod gradom a sad nisu, što je isto izmijenilo demografsku sliku grada). Što je s Banja Lukom? Prije rata tamo je bilo 50% Srba, koliko je ih je sada, a koliko je ostalih? Ovo možda nije mjesto za raspravu o ratu i demografiji, ali s obzirom da je već par komentara odobreno van teme...

Kako lepo napisani tekst ume da zavede...ko o čemu Sarajevo o multietničnosti kao brendu, kao priči, kao fori, kao laži velikoj. Ostale zgrade da podsećaju o toj priči, muzej o Jevrejima kojih više nema u tom gradu, pravoslavna crkva da šapuće o Srbima kojih više nema u tom gradu i gomila novih džamija da jasno naglase pobednika i multietničnost.

srbija,zaludjena velikosrpskom idejom ima tezak oblik zaraze nacionalizmom i sovinizmom sto je ocigledno kroz komentare i mnogobrojne postupke u realnom zivotu. nadamo se sto brzoj katarzi iste,ovako je svim teret i problem.

Moj rodni grad je lep kao i uvek, ali nema tu vise multietnicnosti, to je muslimanski grad, a Srbi zive u getu, Istocnom Sarajevu. Mi smo morali izbeci iz Sarajeva jos 1991. zbog njihovih napada, ni mrava nismo zgazili, niti pusku u ruku uzeli. Za Beogradjane, to vam je kao da zivite u Zelezniku i neko vam kaze da zivite u Beogradu sa ostalima.

bio sam svuda i u svim 'glavnim' gradovima ex yu (a i dosta sveta video). samo beograd je jedina metropola i pravi multietnički i multikultularani grad ex yu, bez ikakve ostrašćenosti. jednostavno je tako, štatijaznam valjda zbog veličine...
beograd ima sve kao i bilo koja svetska metropola, samo u manjem obimu.

Sarajevo je sačuvalo obraz kada je bilo najteže. U Sarajevu u ratu, jedinu štetu na crkvama su napravile granate sa brda. Jednako kao i džamijama. To su univerzalne vrijednosti u jednoj sredini i to svijet prepoznaje. Danas se od stranih turista ne može proći gradom. Šteta je što komšijama preko Drine sve ovo smeta. Ali to ne govori o Sarajevu nego o njima.

@simpatična mala mesta, pa nebih se bas slozio sa tvojom tvrdnjom da je najveci bg, nezz kakvo je stanje, jednog dana cu ga valjda posjetit, ali bg ima najvise stanovnika, ali je zg povrsinski veci i koliko sam cuo ima vise za ponudit sto se tice kulture, bg je vise za zabavu, pa tko voli nek' izvoli, a sto se tice Sarajeva, nema tu vise nista zapadno, samo istok i istok.

Nekad u vreme stare Jugoslavije grad za primer, za život i multietničnost. Danas, ne prepoznati ga, ni nalik na ono Sarajevo iz doba Tita.Ovo vam kažem jer Sarajevo poznam u dušu.

Sarajevo je nestao sa ratom onako kako ga autor opisuje.

Овакав текст може проћи негдје у Шведској, нпр. и у Београду, гдје људи још увијек имају романтичарску представу о предратном или још старијем Сарајеву. Тога Сарајева више нема. Јевреје су побиле усташе одавно, Србе усташе и муслимани у репризи, муслимани, побједници упркос својим жртвама у посљедњем рату, трајно уништавају свој град, а Хрвата никад није ни било много, али довољно да засоле, како то само они знају.
Они који су мијешани су још и најгоре прошли. Криви увијек и сваком.

Добро се сјећам свог првог сусрета са Сарајевом и великог разочарења које сам доживио. Ако изузмемо дио града уз Миљацку, без неких нарочитих знаменитости, остатак је најружнија касаба. Тај музеј који помињете би ваљало и да обиђете, па ћете осјетити стид због проклетог простора са кога потичемо. Како смо превртљиви и неморални, и једни и други и трећи.
Обиђите и Земаљски музеј, ако га нађете отвореним, па ћете да видите колико је важно чија је црква најстарија, чији су до скоро били сви дућани на Башчаршији, а који период историје је сад једино важан. Моћи ћете да видите још нешто, поред Сарајевске Хагаде, као најзначајнији експонат музеја, на истом мјесту, па питајте за превод, који је случајно изостављен.

На крају бих додао да сам пронашао најбољи бурек, а ћевапи ми се не свиђају.

Упознао сам доста људи и редовно одем у посјету једном старом Хрвату, због којег жалим што вријеме лети и што ћемо се ускоро растати, а нисмо довољно провели заједно.

Срећан вам туризам!

Lijep grad,koji ima dusu.Vidim da ovima iz rs smeta,puno negativnih komentara.Naravno da ima najvise dzamija zato sto su vecina bosnjaci.Ako odete u Banjaluku ili BG vidjet cete da ima najvise pravoslavnih ckrvi i to je normalno.Ljudi nemoj da vam smeta mesto za vjernike gledajte druge stvari,gledajte sta grad ima da ponudi.Evo dajem primjer Bosnjak sam ali uvijek rado odem u Novi Sad i ostale gradove u Srbiji.Svaki grad ima svoju pricu...Vama iz RS izbacite mrznju zivite u miru sa susjedima.

Sve je to lepo napisano. Ali kada ja pomislim na Sarajevo, setim se onih koji vise ne zive u tom gradu ili su i mozda pogunila u njemu. Jer da budemo iskreni, grad cine njegovi stanovnici. Struktura tog grada se u zadnjih 20-25 godina toliko promenila da to vise ne lici na ono Sarajevo koje sam ja poznavao i uvek rado posecivao. Mnogi prijatelji, bili oni Srbi, Muslimani ili Hrvati, su otisli/pobegli iz njega i sada zive "rasuti po celom svetu" sto bi rekao Bajaga. Naravno da mogu da odem u Sarajevo i da upoznam nove ljude, ali to nesto drugo, jer fali ona car starih prijatelja u njihovom rodnom gradu. Sarajevo je za mene ranije bio magican grad, koji je imao atmosferu kao retko koji drugi grad u Jugoslaviji, a to je bila ta atmosfera raznih nacija, religija i obicaja. Toga danas vise nema. I namerno sada necu da govorim o krivici, jer bi to vodilo u beskraj. Danas Sarajevo moze da bude interesantno mesto, ali nikad vise ona riznica, koje je bilo. Ko se seca Sarajeva od pre 25 godina, znace na sta mislim.

Grad od koga zastaje dah, a nacionalisti o cemu drugom nego o nacionalizmu, citiraju Neleta kojem je zabranjen pristup Sarajevu

Divan grad koji je dosta propatio.

Sarajevo - školski primer lažne multietničnosti.

Zahvaljujemo se "dušebrižnicima" na brizi o Sarajevu.

srbija,zaludjena velikosrpskom idejom ima tezak oblik zaraze nacionalizmom i sovinizmom sto je ocigledno kroz komentare i mnogobrojne postupke u realnom zivotu. nadamo se sto brzoj katarzi iste,ovako je svim teret i problem.
(as, 15. maj 2014 11:31)

Важно да сте ви суседи пример мултиетничности и катарзе. Духовити сте, као и увек. Ако будемо следили ваш пример, онда би ћемо целом свету бити проблем, баш као и ви. Пријатно!

Srbin sam, iz centra seher-Sarajeva, sa Marin Dvora. Rat je zlo, nacionalizam je zlo. Sarajevo je vjecno, jedinstveno, neponovljivo!!!

Zivjelo Sarajevo, grad svih ljudi, svih vjera i nacija!!!

Sarajlije su bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost gostoprimljivi i prijatni ljudi!Prava raja!!! Osetila na svojoj kozi bezbroj puta do sad!I zaista kad cuju da ste iz Beograda to prihvate sa odusevljenjem!"Mir i ljubav su za sve o da..."

(ii, 15. maj 2014 14:59) Nis je star vise od 2000 godina..Tad se ZG i danasnje Sarajevo i ne pominju.Nemate vi nista sto mislite da imate. Imate tursku i AU arhitekturu.I socijalisticku normalno.

Vecina komentatora nedobronamerna. I terkst na nekim mestima isto tako. Za rat, u tekstu se navodi kao "nesrecan", za Vjecnicu se kaze da je zapaljena, a ne kaze se ko ju je zapalio, navodi se broj zrtava poginulih u II sv, ratu, a ne navodi da je vise ljudi u Sarajevu poginulo u onoj bestidnoj blokadi grada. Pored svih tih cinjenica pojedini komentatori zlonamerno komentarisu o sadasnjem Sarajevu, ne pitajuci se zasto je grad takav kakav je. Da je Srbima tada bilo do grada ne bi ga onako bezdusno unistavali. Za demografski izgled sarajeva Mi smo krivi, ne Muslimani. Karadzic je nakon Dejtona izdao naredjenje svima nama da napustimo Sarajevo Jedan od komentatora navodinda je pre dvadeset godina u Sarajevu zivelo vise od 50 % Srba. sto je apsolutno netacno , ali mu njegova neobavestenost nije smetala da posalje krajnje zloban komentar. Jedna od mana sadasnjeg Sarajeva sto se u njega sjatilo mnogo ljudi iz provincije, sela I drugih zabiti emigrirajuci un ratu I posle rata. Ali I za to smo mi-Srbi krivi, bezali su od nas.Sve u svemu, ako Sarajevo nije onakvo kakvo je bilo pre rata, za to smo mi odgovorni, ubijali smo ga I unistavali cetiri godine, ucinili gabpoznatom po nadljudskim patnjama, a nas smo predstavili u svetu kao primitivne zlocince. Napominjem, ziveo sam u Sarajevu 30 godina, napustio ga u toku rata I sada zivim pateci za rodbinom I prijateljima koje sam imao.

Rodjen sam i do rata ziveo u tom prelepom gradu ali kada je fasizam zakucao na vrata svih mnogobrojnih nacija morao sam otici jos kao cetrnaestogodisnjak, SFRJ mi je ostala u prelepom secanju, nama u Sarajevu su bilu blizu planine i more, bili smo miks nacija i kultura, prelepa fuzija.. Dosta sam vremena provodio u Novom Sadu i Beogradu. Onda nas je i ovde u Srbiji sacekao podivljali, sa lanca pusteni fasizam i otisli smo dalje. Vijecnica je prelepo zdanje i bilo je bolno gledati kako gori a sada pravi uzitak gledati kako sija. Hvala

Kakvi zlobni komentari, da ne povjeruje covjek.. A Beograd i (pogotovo) Banja Luka i njihovo stanovnistvo su kao ostali isti u zadnjih 20 godina? Dajte molim vas.

Rado posjecujem Beograd kad god mi se pruzi prilika, a i moji prijatelji iz Beograda posjete Sarajevo vrlo cesto, i uvijek uzivamo i u jednom i u drugom gradu. A vi zlobnici mozete samo gledati, i patiti.

Pozdrav svim dobrim ljudima i u Bosni i u Srbiji.

Pozdrav iz Sarajeva. Joj da vidite miljacke. Poludila je totalno.

P.S. rat nije igranje i kao takav ostavlja velike posljedice. Ovo je jedino mjesto u BiH gdje mozete steci osjecaj kao da je rat i zavrsio i kao da stizu neka bolja vremena za ovu napacenu drzavu.
Bilo gdje da krenem o tebi sanjam putevi me svi tebi vode.... tra la la

Uz svo poštovanje kao osoba koji piše knjigu ne volim da citiram druge, ali kada se spomene Sarajevo moram citirati Neleta Karajlića.On u dokumentarnom filmu o Piušenju kaže " O Sarajevu kao gradu može se pričati danima i nočima, ali ako me pitati da li je veča sreća roditi se u Sarajevu, Jerusalemu, Bejrutu ili San Francisku, San Dijegu ili Štokholmu, ne pitajte me, ja to stvarno ne znam." Često pitanje koje postavljam sebi, kao čovjeku koji je rođen na brdovitom Balkanu, a solidan dio života proveo na Ostrvu je veoma slično, da li je veča sreća roditi se na brdovatom Balkanu ili na hladnokrvnom Ostrvu? Na to pitanje nikad neću nači odgovor, ali moja prva asocijacija na Sarajevo je upravo to pitanje o Sarajevo kao sinonimu za brdoviti Balkan. PS Cjenjena redakcija je več u komentaru o porodici obajvila početak moje knjige koji vam se svidio. Moram reči da imam dvije stilistice koje koriguju moj tekst, a završetak moje knjige ide ovako " Godine se množe, vrijeme gricka i proždire. Postali smo zreli, nadam se i dovoljno mudri."

Ко тебе каменом, ти њега хлебом.

Sarajevo, kristalna secanja,
Sarajevo, od blata i snega,
Otari mi inje sa ociju i cela
Izadji iz mene...

žalosno je da ljudi nešto govore o Sarajevu a mnogi nisu ni bili tamo ili su bili prije 25 godina dođite i uvjerite se sami ja sam bošnjak prošlu srpsku novu godinu sam slavio pod šatorom u centru Sarajeva sa mladim ljudima iz Beograda koje sam tada prvi put u životu vidjeo svirali su momci iz Mostar sevdah reuniona i bilo nam je predivno.

kao rodzeni sarajlija s prebivalistem u americi mogu reci da sarajevo ima prednost u toj istorijskoj noti,starosti pojedinih objekata i naslijedzu ilirsko-rimske kulture ,austrougarske gradnje ,kao i osmanlija .za trenutak pomislis da si u becu ili stambolu,onda ostavstine titoizma.takodze sve je malo i za obicnu posjetu ne treba automobil,samo dobre tene.takodze pored navedenih obavezno posjetiti olimpijske planine bjelasnicu i jahorinu,kao i izvor rijeke bosne.jedino se cuvajte nasih taksista koji su ruglo grada.pozz

Upravo sam se vratio iz Sarajeva gdje sam sticajem okolnosti proveo dvije sedmice, mogu samo reci da je u totalnom urbanistickom kolapsu, ono sto nije bilo unisteno tokom rata, unisteno je divljom gradnjom i posljeratnim prilivom individua sumnjivih namjera i diploma. Pretrpano, prenaseljeno, zaguseno, zakrceno, trotoari prepuni automobila, po ulicama copri divljih pasa koje niko ne hvata i koji nesmetano drijemaju cak i u strogom centru kod vjecne vatre, a po noci ne daju spavati od lajanja i zavijanja (uzivao sam u zbunjenim facama japanskih turista zatecenih tim safari prizorima). Muzeji zatvoreni, a kafica bezbroj, u bivsoj ulici JNA (sadasnje joj ime ne umijem izgovoriti a kamoli napisati) ne samo da su zauzeli trotoare vec i sporedne ulice, od Strosmajerove je napravljen veliki bircuz na otvorenom, lokalni domorodci u dzipovima gaze plebs koji se usudi da kroci na ulicu, da prodjete kroz rondo na Ilidzi automobilom u 2 popodne treba dobrih 45 minuta, asfalt u aleji do Vrela Bosne podsjeca na mjesecevu povrsinu, uz nove dzamije niklo je i vise katolickih crkava (Alipasno, Dobrinja) koje zvrje sabalasno prazne dok se table sa ulicnim brojevima i dalje zelene, sladoled u Egiptu nije ni nalik na ono sto je nekad bio, a ni Olomana nema vise. Po periferiji se dosta naselilo stanovnistva iz arapskih zemalja sto bas i nije po volji starosjediocima, a u samom gradu se moze cuti hejaz i najdi ali i perzijski (pretpostavljam Iranci) podjednako cesto kao i "domaci".

Bila sam dva puta u Sarajevu, jednom prije rata i jednom nakon. Istina je da se puno toga promijenilo, no-gdje na ovim našim prostorima nije? Na mene je oba puta grad ostavio ugodan dojam i osjećala sam se odlično. No, rat je ostavio traga. Vidi se to po mjestima koja na to podsjećaju poput Parka djece Sarajeva u kojem sam stala kao okamenjena i rasplakala se kao kišna godina. S druge strane, i sami Sarajlije govore o tome da je u grad došlo puno ljudi koji u najmanju ruku nisu urbani, a isto tako - žale zbog odlaska svojih sugrađana Srba i Hrvata. Poznam nekoliko sarajevskih Hrvata koji su otišli i žive u Hrvatskoj. Nikad neće zaboraviti svoje Sarajevo, ali isto tako svi vrlo odlučno kažu da se tamo neće ni vratiti. Dakle, grad je izgubio puno od svoje multietničnosti. No, gostoljubivost ljudi, fascinantan spoj Istoka i Zapada, humor, opuštenost... sve su to razlozi zbog kojih Sarajevo još uvijek ima i ono nešto po čemu je bilo jedinstveno i drugačije od drugih gradova. Što se tiče usporedbi, svatko tu ima svoje kriterije. U svakom slučaju, ne bih se složila da je jedina prava metropola na ovim našim prostorima Beograd. Ako strogo definiramo metropolu, Beograd je daleko od toga, ali ako proširimo pojam, Zagreb svakako ima neke adute koje ga uz Beograd, približavaju tom pojmu. U usporedbi s pravim svjetskim metropolama poput Bangkoka ili Londona, oba su mala mjesta...a opet, u usporedbi s brojnim drugim glavnim gradovima-prave metropole.