Vis: Preko Perkovića na pučinu

To ostrvo, koje je zapravo otok jer ga tako imenuju oni koji su na njemu, posednuto je u mom umu hiljadama pitanja. Na koja, od mojih, nema ko da odgovori. Jer ih više nema. Osim u meni. A zaboravio sam nijanse azbuke kojom bi mogli da razgovaramo.
=======================
nije istina, sve je otprilike ko nekad, narocito ljudi. Vratili smo se 2005. prvi put na hrvatska ostrva, na Rab. Prvog jutra, dizem se, izlazim na terasu u starogradskoj jezgri, vidim svoju beogradsku sestru. Pitam je, sta radis. Odgovori ona, "eto nista - pijem kafu i pozdravljam se sa ljudima". I stvarno, prolaze ljudi, mestani i turisti, i svi se lepo pozdrave. Posle toga, upoznasmo mnoge, divne ljude, pogotovo mestane ali u druge Hrvate, pili kafe i vino zajedno na terasi, pricali viceve, jadikali se jedni drugima sbog politickih i privrednih sranja u nasim zemljama, pozivali jedni druge na veceru, provodili po cele dane zajedno na plazi, mladi se zaljubljivali, zabavljali do zore...Sad opet redovno letujemo u Hrvatskoj

Vis je meni najlepše ostrvo u Dalmaciji. Dovoljno izolovano da sačuva svoj dalmatinski štih. Najlepše plaže su Srebrena, Bili Bok i Kamenice, najbolji restorani Val i Pojoda.

Moj komentar zapravo ima veze sa Perkovicima! Pre 5 godina,vracajuci se sa divnog odmora u Promajni kod Makarske,gde su svi po naglasku i autu znali ko smo i odakle smo...na autoputu kod Perkovica,mm ode da sipa gorivo,a ja odem u restoran da porucim kafu...i gorak ukus mi bio u ustima...samo da mi ne pokvari lep utisak: Perkovici (Tomposon) ,konobar, 50-tih godina, nabildovan,kajla,celav....sta cu, sedoh ,porucih DVE KAFE S MLEKOM...sta da se foliram i govorim drugim akcenotom..konobar klimnu glavom...ja uzmem cigaretu,pa smuseno poceh da trazim upaljac po torbi da ubijem vreme od nelagodnosti...sledeceg momenta shvatih da pored mene stoji "kajla konobar" ...dignem glavu unezvereno...Rece: "Vidim trazite upaljac"!!! I kao pravi dzentlmen,upali mi cigaretu...kafa i ceo dozivljaj behu divni...hvala konobaru na pumpi Perkovic sto mi je zaokruzio lepe utiske iz moje bivse domovine!

Život je satkan od uspomena. I moje su, one baš najlepše, vezane za Vis na kome sam bio toliko mnogo puta - za razliku od autora ovog prelepog teksta - i u kome svaki kamen tako dobro poznajem. U meni je i Perković, i uzbuđenje od mora koje treba da se prvi put ukaže baš negde posle tog mesta, i potom mirisi Splita, i Marjana i mora, i brod koji se čeka da bi popodne krenuli na Vis, i gomila ljudi koja tamo brod čeka kada se jednom stigne jer je to glavni događaj dana... Na sreću Vis se nije mnogo promenio, i danas je još uvek miran i usporen kakav je oduvek bio. Oaza lepote i mira. I danas se u njemu govori onaj viški "jazik" koji je ne-Višanima skoro pa nerazumljiv. I danas se uživa u moru, i ribi na gradele, i vinu koje je ovaj otok i proslavilo. Inače, porodica Slavić je još tamo, mada su stari otišli na onaj svet...

Mare moja, znaš li ti šta je to sjeta, nostalgija i romantika?
Ovo je tako lipo napisano i ne vaja sve stvari u životu prizemno gledat...ma i fonja dikod može lipo vonjat.

otok niti je tužan, niti siromašan. Ako je miris kanalizacije jedino što autora asocira na Split, to je ono što je tužno.
Vis je predivan, iako malo nepristupačan zbog udaljenosti i linija koje su zi mi loše. Autor je u ovo ubacio obiteljsku priču koja prikazuje Vis iz njegovog ugla gledanja.

fino napisano, lep stil, nepretenciozan.

To ostrvo, koje je zapravo otok jer ga tako imenuju oni koji su na njemu, posednuto je u mom umu hiljadama pitanja. Na koja, od mojih, nema ko da odgovori. Jer ih više nema. Osim u meni. A zaboravio sam nijanse azbuke kojom bi mogli da razgovaramo.
=======================
nije istina, sve je otprilike ko nekad, narocito ljudi. Vratili smo se 2005. prvi put na hrvatska ostrva, na Rab. Prvog jutra, dizem se, izlazim na terasu u starogradskoj jezgri, vidim svoju beogradsku sestru. Pitam je, sta radis. Odgovori ona, "eto nista - pijem kafu i pozdravljam se sa ljudima". I stvarno, prolaze ljudi, mestani i turisti, i svi se lepo pozdrave. Posle toga, upoznasmo mnoge, divne ljude, pogotovo mestane ali u druge Hrvate, pili kafe i vino zajedno na terasi, pricali viceve, jadikali se jedni drugima sbog politickih i privrednih sranja u nasim zemljama, pozivali jedni druge na veceru, provodili po cele dane zajedno na plazi, mladi se zaljubljivali, zabavljali do zore...Sad opet redovno letujemo u Hrvatskoj

fino napisano, lep stil, nepretenciozan.

Moj komentar zapravo ima veze sa Perkovicima! Pre 5 godina,vracajuci se sa divnog odmora u Promajni kod Makarske,gde su svi po naglasku i autu znali ko smo i odakle smo...na autoputu kod Perkovica,mm ode da sipa gorivo,a ja odem u restoran da porucim kafu...i gorak ukus mi bio u ustima...samo da mi ne pokvari lep utisak: Perkovici (Tomposon) ,konobar, 50-tih godina, nabildovan,kajla,celav....sta cu, sedoh ,porucih DVE KAFE S MLEKOM...sta da se foliram i govorim drugim akcenotom..konobar klimnu glavom...ja uzmem cigaretu,pa smuseno poceh da trazim upaljac po torbi da ubijem vreme od nelagodnosti...sledeceg momenta shvatih da pored mene stoji "kajla konobar" ...dignem glavu unezvereno...Rece: "Vidim trazite upaljac"!!! I kao pravi dzentlmen,upali mi cigaretu...kafa i ceo dozivljaj behu divni...hvala konobaru na pumpi Perkovic sto mi je zaokruzio lepe utiske iz moje bivse domovine!

Vis je meni najlepše ostrvo u Dalmaciji. Dovoljno izolovano da sačuva svoj dalmatinski štih. Najlepše plaže su Srebrena, Bili Bok i Kamenice, najbolji restorani Val i Pojoda.

otok niti je tužan, niti siromašan. Ako je miris kanalizacije jedino što autora asocira na Split, to je ono što je tužno.
Vis je predivan, iako malo nepristupačan zbog udaljenosti i linija koje su zi mi loše. Autor je u ovo ubacio obiteljsku priču koja prikazuje Vis iz njegovog ugla gledanja.

Život je satkan od uspomena. I moje su, one baš najlepše, vezane za Vis na kome sam bio toliko mnogo puta - za razliku od autora ovog prelepog teksta - i u kome svaki kamen tako dobro poznajem. U meni je i Perković, i uzbuđenje od mora koje treba da se prvi put ukaže baš negde posle tog mesta, i potom mirisi Splita, i Marjana i mora, i brod koji se čeka da bi popodne krenuli na Vis, i gomila ljudi koja tamo brod čeka kada se jednom stigne jer je to glavni događaj dana... Na sreću Vis se nije mnogo promenio, i danas je još uvek miran i usporen kakav je oduvek bio. Oaza lepote i mira. I danas se u njemu govori onaj viški "jazik" koji je ne-Višanima skoro pa nerazumljiv. I danas se uživa u moru, i ribi na gradele, i vinu koje je ovaj otok i proslavilo. Inače, porodica Slavić je još tamo, mada su stari otišli na onaj svet...

Mare moja, znaš li ti šta je to sjeta, nostalgija i romantika?
Ovo je tako lipo napisano i ne vaja sve stvari u životu prizemno gledat...ma i fonja dikod može lipo vonjat.