Maču Pikču – Izgubljeni grad Inka

Samo nekoliko opaski:
* probleme s nedostatkom zraka lako možete izbjeći ako se vrlo postepeno privikavate, znači prvih dva-tri dana jako umjerene aktivnosti... ili još bolje da se kao ja i moji prijatelji popnete na Aconcaguu i nakupite toliko eritrocita u krvi da kasnije na visini od 3500 metara možete trčkarati i skakati do mile volje
* vlak se iz Cusca, koji je fenomenalan, naročito Sacsayhuaman iznad njega (a čita se više nešto kao "seksi vomen"!), penje na altiplano sistemom skretnica, naprijed-natrag od skretnice do skretnice, to nisam nigdje prije ni posije vidio!
* Urubamba uz koju se vlakom vozite većinu puta za kišne sezone (a tad sam ja bio, u siječnju prije 15 godina) toliko nabuja i huči da vam od toga jednostavno zastaje dah... buka je takva da u vlaku morate vikati ako želite da vas unutar vagona čuju na udaljenosti većoj od jednog metra. Silina te žute vode je zastrašujuća, mislim da bi čovjek koji padne unutra bio mrtav za nekoliko sekundi.
* nije Aquas calientes (kao što je ovdje dvaput napisano) nego Aguas calientes, za boga miloga! Pa nisu Peruanci Talijani!
* Bingham je otkrilo Machu Picchu za svijet, naročito zapadni svijet, ali za lokaciju grada znali su naravno mnogi lokalni ljudi.
* a da je mjesto iz snova...e to bogme jeste!

Odlican tekst, i meni je zelja da jednom obidjem taj velicanstveni grad!

Zaboravio sam dodati jednu stvar... Ispalo je da sam ja nešto kao kritizirao članak a to mi uopće nije bila namjera! Dapače, članak je vrlo dobar, zanimljiv i informativan!

Hvala Nikola, ali nisu u pitanju Maje, vec Inke.

carobno!
hvala autorki sto je sa nama podelila svoja iskustva.

Divan tekst! Maje za mene predstavljaju dobru kombinaciju civilizacije i prirode. Bili su daleko razvijeniji od ostalih naroda, a ostali su potpuno prirodni. I ne mislim da im je bilo lose. :-)

Sjajana priča, Birgman je krenuo u J. Ameriku sa namerom da istraži život i značaj Bolivara u toku revolucije. Tokom boravka u Kusku saznao je za Maču Pikču - napušteni grad. Bilo je potrebno izgraditi 3200 stepenika da bi iz doline Urabambe stigli do grada. Kada se popnete na kulu iznad grada stepenice se jasno vide a u podnožju se nalazi mali muzej sa nekoliko mumija. Boravio sam tamo 1978. godine, popeo se na osmatračku kulu i sišao niz 3200 stepenika, kako je popeti se gore nisam probao.
Grad ima intelektualnu i poljoprivrednu zonu, Inke su imale savršenu organizaciju, tačno se znalo šta ko treba i mora da radi. Za one koji bi se oglušili o obaveze kazne su bile rigorozne. Birgman nije odneo bogzna šta jer je čitava koncepcija bitisanja bila apsolutno asketska.

@Mirjana hahah, greska :-D

Dobar tekst.
Kada je u pitanju Machu Picchu, umesto da vozom posetite to mesto, preporucio bio da idete na tz. "Inca trail". Pritom uzmite neku bolju agenciju kao npr. SAS(www.sastravelperu.com ). Standardna opcija je 4 dana planinarenja i 3 nocenja(u satoru). Cena je $600 po osobi. Cena zvuci astronomski visoko ali kada vidite kako je taj novac rasporedjen i kakvo iskustvo dobijete time, shvaticete da je to itekako vredno para. Neke agencije nude "istu uslugu" upola cene, ali iz mnogo razloga ne bih vam to preporucio.
Evo nekih detalja i misli iz naseg iskustava:
- bilo nas je 15-oro turista (ja sam bio sa suprugom i kcerkom), dva vodica, kuhar (vrhunski) i mnogo "nosaca"(ljudi koji nose satore, hranu, pribor za jelo itd)
-planinarenje traje 4 dana (i 3 noci) i dugo je otprilike 40km. Sama duzina nije problem vec nadmorska visina koja dosize do 4200m -- taj deo moze biti problem. Dobre agencije poput SAS-a nose sa sobom i par boca kiseonika za svaki slucaj. U odredjenim delovima (kada se penjete) disete na "skrge". Tada shvatite koliko su ljudi koji nose sve stvari neverovatni. Naime ujutro oni vas posluze doruckom, kafom, cajevima. Vi krenete da planinarite, a oni peru posudje, rasklapaju satore i tek onda krenu. Nakom nekog vremena, oni vas prestizu iako svaki od njih nosi oko 20kg tezine na ledjima (na 4000m visine). Vi i dalje planinarite kad negde u rano popodne vi ih napokon stignete jer su oni vec podigli veliki sator gde se ruca, i pripremili vrhunsku hranu.

nastavak:
posle rucka, ista prica... predvece vecerate, pricate sa ljudima o stvarima koje ste vidjeli/doziveli taj dan i idete na spavanje u sator. Moze vam se desiti da blizu vas kampira i tim ljudi koji su platili upola cene i tade shvatite koliko se oni osecaju mizerno, jer nemaju kuhara vec dobiju nesto zapakovano i suho da pojedu. Ljudi koji nose njihove stvari nemaju svoj sator itd.
-tokom citavog puta osim prelepe prirode, vidite i ostatke Inca civilizacije na skoro svakom koraku. Neke stvari jednako impozantne kao i Machu Picchu.
-vodici sve tako tempiraju da cetvrto jutro vidite Machu Picchu odozgo sa samim izlaskom sunca (nesto prelepo). Takodje stizete u sam Machu Picchu znatno pre ostalih turista koji dolaze vozom i to vreme uzivate u miru i lepoti. Cim ostali "voz" turisti pocnu pristizati, shvatite razliku u dojmu, i koliko ste ustvari uzivali ta 4 dana i koliko vam ne prija biti u toj kosnici ljudi.
-negde u podne, vodici vam daju karte za autobus do obliznjem gradica, gde imate smestaj za to vece. Naime, neki se ljudi posle 4 dana osecaju umorno, i prljavo (i zele se istusirati i odmoriti) a neki zele da ostanu citav dan u razgledanju. U svakom slucaju, svi smo se videli za veceru u hotelu. Ujutro smo dobili karte za voz nazad -- o tom vozu je vec pisano.
Ako se odlucite za ovu avanturu, siguran sam da ce vam to ostati kao jedno od najlepsih iskustava u zivotu.

Ljudi,
agencija Manga Trip iz Beograda organizuje super turu u Peru i Boliviju sa posetama Limi, Kusku, Macu Pichu, jezeru Titikaka, La Pazu ...
Imaju odlicne ture po Evropi, Aziji, Karibima, Srednjoj i Juznoj Americi po neverovatnim cenama.
Pozdrav.

Divan tekst! Maje za mene predstavljaju dobru kombinaciju civilizacije i prirode. Bili su daleko razvijeniji od ostalih naroda, a ostali su potpuno prirodni. I ne mislim da im je bilo lose. :-)

Samo nekoliko opaski:
* probleme s nedostatkom zraka lako možete izbjeći ako se vrlo postepeno privikavate, znači prvih dva-tri dana jako umjerene aktivnosti... ili još bolje da se kao ja i moji prijatelji popnete na Aconcaguu i nakupite toliko eritrocita u krvi da kasnije na visini od 3500 metara možete trčkarati i skakati do mile volje
* vlak se iz Cusca, koji je fenomenalan, naročito Sacsayhuaman iznad njega (a čita se više nešto kao "seksi vomen"!), penje na altiplano sistemom skretnica, naprijed-natrag od skretnice do skretnice, to nisam nigdje prije ni posije vidio!
* Urubamba uz koju se vlakom vozite većinu puta za kišne sezone (a tad sam ja bio, u siječnju prije 15 godina) toliko nabuja i huči da vam od toga jednostavno zastaje dah... buka je takva da u vlaku morate vikati ako želite da vas unutar vagona čuju na udaljenosti većoj od jednog metra. Silina te žute vode je zastrašujuća, mislim da bi čovjek koji padne unutra bio mrtav za nekoliko sekundi.
* nije Aquas calientes (kao što je ovdje dvaput napisano) nego Aguas calientes, za boga miloga! Pa nisu Peruanci Talijani!
* Bingham je otkrilo Machu Picchu za svijet, naročito zapadni svijet, ali za lokaciju grada znali su naravno mnogi lokalni ljudi.
* a da je mjesto iz snova...e to bogme jeste!

Hvala Nikola, ali nisu u pitanju Maje, vec Inke.

@Mirjana hahah, greska :-D

Zaboravio sam dodati jednu stvar... Ispalo je da sam ja nešto kao kritizirao članak a to mi uopće nije bila namjera! Dapače, članak je vrlo dobar, zanimljiv i informativan!

Odlican tekst, i meni je zelja da jednom obidjem taj velicanstveni grad!

carobno!
hvala autorki sto je sa nama podelila svoja iskustva.

Sjajana priča, Birgman je krenuo u J. Ameriku sa namerom da istraži život i značaj Bolivara u toku revolucije. Tokom boravka u Kusku saznao je za Maču Pikču - napušteni grad. Bilo je potrebno izgraditi 3200 stepenika da bi iz doline Urabambe stigli do grada. Kada se popnete na kulu iznad grada stepenice se jasno vide a u podnožju se nalazi mali muzej sa nekoliko mumija. Boravio sam tamo 1978. godine, popeo se na osmatračku kulu i sišao niz 3200 stepenika, kako je popeti se gore nisam probao.
Grad ima intelektualnu i poljoprivrednu zonu, Inke su imale savršenu organizaciju, tačno se znalo šta ko treba i mora da radi. Za one koji bi se oglušili o obaveze kazne su bile rigorozne. Birgman nije odneo bogzna šta jer je čitava koncepcija bitisanja bila apsolutno asketska.

Ljudi,
agencija Manga Trip iz Beograda organizuje super turu u Peru i Boliviju sa posetama Limi, Kusku, Macu Pichu, jezeru Titikaka, La Pazu ...
Imaju odlicne ture po Evropi, Aziji, Karibima, Srednjoj i Juznoj Americi po neverovatnim cenama.
Pozdrav.

Dobar tekst.
Kada je u pitanju Machu Picchu, umesto da vozom posetite to mesto, preporucio bio da idete na tz. "Inca trail". Pritom uzmite neku bolju agenciju kao npr. SAS(www.sastravelperu.com ). Standardna opcija je 4 dana planinarenja i 3 nocenja(u satoru). Cena je $600 po osobi. Cena zvuci astronomski visoko ali kada vidite kako je taj novac rasporedjen i kakvo iskustvo dobijete time, shvaticete da je to itekako vredno para. Neke agencije nude "istu uslugu" upola cene, ali iz mnogo razloga ne bih vam to preporucio.
Evo nekih detalja i misli iz naseg iskustava:
- bilo nas je 15-oro turista (ja sam bio sa suprugom i kcerkom), dva vodica, kuhar (vrhunski) i mnogo "nosaca"(ljudi koji nose satore, hranu, pribor za jelo itd)
-planinarenje traje 4 dana (i 3 noci) i dugo je otprilike 40km. Sama duzina nije problem vec nadmorska visina koja dosize do 4200m -- taj deo moze biti problem. Dobre agencije poput SAS-a nose sa sobom i par boca kiseonika za svaki slucaj. U odredjenim delovima (kada se penjete) disete na "skrge". Tada shvatite koliko su ljudi koji nose sve stvari neverovatni. Naime ujutro oni vas posluze doruckom, kafom, cajevima. Vi krenete da planinarite, a oni peru posudje, rasklapaju satore i tek onda krenu. Nakom nekog vremena, oni vas prestizu iako svaki od njih nosi oko 20kg tezine na ledjima (na 4000m visine). Vi i dalje planinarite kad negde u rano popodne vi ih napokon stignete jer su oni vec podigli veliki sator gde se ruca, i pripremili vrhunsku hranu.

nastavak:
posle rucka, ista prica... predvece vecerate, pricate sa ljudima o stvarima koje ste vidjeli/doziveli taj dan i idete na spavanje u sator. Moze vam se desiti da blizu vas kampira i tim ljudi koji su platili upola cene i tade shvatite koliko se oni osecaju mizerno, jer nemaju kuhara vec dobiju nesto zapakovano i suho da pojedu. Ljudi koji nose njihove stvari nemaju svoj sator itd.
-tokom citavog puta osim prelepe prirode, vidite i ostatke Inca civilizacije na skoro svakom koraku. Neke stvari jednako impozantne kao i Machu Picchu.
-vodici sve tako tempiraju da cetvrto jutro vidite Machu Picchu odozgo sa samim izlaskom sunca (nesto prelepo). Takodje stizete u sam Machu Picchu znatno pre ostalih turista koji dolaze vozom i to vreme uzivate u miru i lepoti. Cim ostali "voz" turisti pocnu pristizati, shvatite razliku u dojmu, i koliko ste ustvari uzivali ta 4 dana i koliko vam ne prija biti u toj kosnici ljudi.
-negde u podne, vodici vam daju karte za autobus do obliznjem gradica, gde imate smestaj za to vece. Naime, neki se ljudi posle 4 dana osecaju umorno, i prljavo (i zele se istusirati i odmoriti) a neki zele da ostanu citav dan u razgledanju. U svakom slucaju, svi smo se videli za veceru u hotelu. Ujutro smo dobili karte za voz nazad -- o tom vozu je vec pisano.
Ako se odlucite za ovu avanturu, siguran sam da ce vam to ostati kao jedno od najlepsih iskustava u zivotu.