Severna Koreja: sve u znaku Velikog vođe

Kako sam se i sam interesovao za mogucnost odlaska pre nekoliko godina, receno mi je da je neophodno prijaviti se vise meseci ranije, zatim bilo je potrebno biti clan nekog drustva prijateljstva sa S.Korejom (to izgleda vise nije neophodno), a takodje novinare striktno nisu primali u okviru grupnih poseta. Ako se ne varam, korejska avio kompanija koja bas i nije na glasu (ima nekoliko aviona i nivo nekih africkih kompanija) leti par puta nedeljno iz Pekinga.
Za sve nas koji smo imali prilike da posetimo npr. Sovjetski Savez, Rumuniju ili Albaniju za vreme vladavine Envera Hodze, ovakvo putovanje bi bilo gotovo doslovno "putovanje" u proslost, u zemlju u kojoj se gotovo nista iz tih vremena nije promenilo.
Zvuci pomalo mazohisticki, ali ponovo osetiti te mirise i ukuse, jednostavno taj ambijent kontrolosanog socijalistickog drustva sa praznim prodavnicama, komunistickim parolama na zgradama, cistim ulicama sa malo saobracaja i sveopstom paranojom oko vas, ima neku cudnu, neobjasnjivu draz potrage za necim cega vec odavno nema gotovo nigde na svetu; ali ima u S. Koreji.
Naravno, lako je pricati o tome sa bezbedne udaljenosti, relativnog blagostanja i sl. Mi zapravo i nismo svesni kako ljudi tamo uzasno zive i kroz sta sve prolaze.

Ma daj, sve cisto i uredjeno, nije nego. Na youtubu su se pojavli novi snimci, neko je krisom snimao pijacu u nekom provncijskom gradu i razgovarao sa decom. Jezivo. U toj drzavi cipele i uopste bilo kakva obuca su luskuz tako da mnogi, a narocito deca hodaju bosi. Inace postoji preko milion dece beskucnika bez roditeljskog staranja jer su im roditelji umrli od gladi. Jezivo.

Ali zato im je predsednik najveći pojedinačni naručilac Francuskih konjaka .

Smejace im se unuci...

Voleo bih da posetim tu zemlju, fascinantna je. Gledao sam na HBO jednom prilikom emisiju sa Ceskim turistima u Severnoj Koreji, zanimljivo iskustvo.

Ma daj, sve cisto i uredjeno, nije nego. Na youtubu su se pojavli novi snimci, neko je krisom snimao pijacu u nekom provncijskom gradu i razgovarao sa decom. Jezivo. U toj drzavi cipele i uopste bilo kakva obuca su luskuz tako da mnogi, a narocito deca hodaju bosi. Inace postoji preko milion dece beskucnika bez roditeljskog staranja jer su im roditelji umrli od gladi. Jezivo.

Smejace im se unuci...

Kako sam se i sam interesovao za mogucnost odlaska pre nekoliko godina, receno mi je da je neophodno prijaviti se vise meseci ranije, zatim bilo je potrebno biti clan nekog drustva prijateljstva sa S.Korejom (to izgleda vise nije neophodno), a takodje novinare striktno nisu primali u okviru grupnih poseta. Ako se ne varam, korejska avio kompanija koja bas i nije na glasu (ima nekoliko aviona i nivo nekih africkih kompanija) leti par puta nedeljno iz Pekinga.
Za sve nas koji smo imali prilike da posetimo npr. Sovjetski Savez, Rumuniju ili Albaniju za vreme vladavine Envera Hodze, ovakvo putovanje bi bilo gotovo doslovno "putovanje" u proslost, u zemlju u kojoj se gotovo nista iz tih vremena nije promenilo.
Zvuci pomalo mazohisticki, ali ponovo osetiti te mirise i ukuse, jednostavno taj ambijent kontrolosanog socijalistickog drustva sa praznim prodavnicama, komunistickim parolama na zgradama, cistim ulicama sa malo saobracaja i sveopstom paranojom oko vas, ima neku cudnu, neobjasnjivu draz potrage za necim cega vec odavno nema gotovo nigde na svetu; ali ima u S. Koreji.
Naravno, lako je pricati o tome sa bezbedne udaljenosti, relativnog blagostanja i sl. Mi zapravo i nismo svesni kako ljudi tamo uzasno zive i kroz sta sve prolaze.

Ali zato im je predsednik najveći pojedinačni naručilac Francuskih konjaka .

Voleo bih da posetim tu zemlju, fascinantna je. Gledao sam na HBO jednom prilikom emisiju sa Ceskim turistima u Severnoj Koreji, zanimljivo iskustvo.