Agencije protiv prava potrošača

5. novembar 2009.

Pošaljite komentar

Otkako je stavljen na javnu raspravu, o predlogu nacrta zakona o zaštiti potrošača do sada je organizovano oko 25 javnih rasprava. Prigovore i pritužbe o predloženim rešenjima imali su skoro svi na koje se ovaj zakon odnosi, a u ovom trenutku najorganizovanije su dve grupacije ili institucije: turističke agencije, sa "Jutom" na čelu, i bankarski sektor sa Narodnom bankom Srbije, kaže za "Blic" Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Izvor: Blic

Na novom zakonu o zaštiti potrošača u koji je uključeno 15 evropskih direktiva radi se više od godinu dana.

- Mi ovaj zakon ne forsiramo u smislu da on do određenog datuma mora biti završen. Dali smo jedan generalni okvir da bi do kraja godine bilo dobro da bude usvojen u Vladi, a čak i ako se to ne desi, znači da postoje još neki segmenti privrede koji treba da budu u kvalitetnijem odnosu sa potrošačima.

Ko se bunio povodom ponuđenih rešenja?
- Nije tajna da imamo različite pozicije sa nekim javnim preduzećima, ministarstvima, Narodnom bankom i ukupnim bankarskim sektorom i sa asocijacijom turističkih agencija "Jutom". Mi pokušavamo da im objasnimo, a mislim i da u tome i uspevamo, da ovaj zakon nije zadiranje u njihove zakone, već da je on jedna vrsta krovnog zakona koji svakog pojedinca koji se pojavi na tržištu treba da zaštiti od moguće ne uvek ispoljene samovolje one druge strane.

I da li su prigovori rešeni?
- Još ima otvorenih pitanja. Mi za sada ni po jednoj tački nismo odustali od onoga što je nacrt. Ukoliko na kraju ove priče vidimo da sa nekim ne možemo da se usaglasimo, onda ćemo videti da li konkretno postoji kontrapredlog kako da neka rešenja prilagodimo.

Znači, još ima onih koji se bune?
- U ovom trenutku su dve najorganizovanije grupacije ili institucije koje imaju primedbu na rešenja u zakonu: "Juta" i verovatno sve turističke agencije i bankarski sektor, odnosno NBS, koji i Ustavom i zakonima na snazi crpe svoje nadležnosti nad ovom materijom.

Koje su njihove zamerke?
- S obzirom na to da još pregovaramo i tražimo podršku, ja ne bih išao u previše detalja jer su stvari za koje pokušavamo da se izborimo na stolu. Ali, generalno, turističke agencije imaju problem da garantuju za celinu proizvoda ili usluga koje nekom prodaju. Oni se bune, pa kažu - ne zavisi sve od nas, jer ako prodamo avio-kartu, a avio-kompanija umesto u devet ujutro poleti u devet uveče, mi ne možemo ništa da uradimo. Neko će to razumeti, a neko će tražiti nadoknadu. Ja to razumem, ali ako uplatite desetodnevni aranžman, i prvog dana avion umesto ujutro poleti uveče, a poslednjeg dana odmora umesto uveče poleti ujutro, vi praktično gubite dva dana odmora, što je 20 odsto od aranžmana. U tom slučaju teret dokazivanja nije na turističkoj agenciji, nego na avio-kompaniji. Međutim, ne mogu da se složim da turističke agencije ne poznaju hotel u koji šalju turiste, ili ne poznaju sadržaj soba koje bukiraju. Znači, ima osnova za razgovor i preciziranje šta je čija odgovornost, a potrošač mora da bude informisan i zaštićen kada je u pitanju njihov rad.

A šta je sa Narodnom bankom?
- S njima je situacija malo drugačija, jer se deo ovog zakona pre svega odnosi na pojedinačne potrošačke kredite. Smatramo, a postoji i direktiva EU koja to jasno propisuje, da kada se vi ili ja kao pojedinci pojavimo kod banke za uzimanje potrošačkog kredita da tu neke stvari moraju da budu precizirane u smislu garantovanja kamatne stope i svih ostalih uslova. Znači, banke klijentima moraju da obezbede istinitu i pravovremenu informaciju, a ukoliko to ne odrade - da snose odgovornost.

Dokle ste došli sa usaglašavanjem?
- Sa NBS ćemo na najvišem nivou razgovarati najverovatnije sledeće nedelje kada ćemo pokušati da taj problem razjasnimo. Postoji Zakon o bankama, ali zašto mi kao neko ko se bori za prava potrošača ne bismo pokušali da se izborimo da se propiše da je maksimalna kamatna stopa za potrošačke kredite za građane do jednog iznosa tolika, pa da se banke bore od toga nadole, a ne obrnuto. Ili da limitiramo zateznu kamatu, a ne da nam banka skida kožu s leđa samo zato što smo nekoliko dana zakasnili da tu obavezu platimo. O tome ćemo pričati sa Narodnom bankom i, nadam se, naći odgovarajuća rešenja.

Ključne novine zakona

-definisanje pojma "potrošač" (u smislu koja su njegova zagarantovana prava)
-obaveza informisanja i obaveštavanja potrošača o svim relevantnim karakteristikama proizvoda ili usluga koji im se nude
-teret dokazivanja neispravnosti proizvoda ili usluga sa potrošača se prenosi na trgovca

Autor: Marija Škrbić | Foto:FoNet