Letovanje na Krfu: I treća sreća

27. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Ove godine letovali smo po treći put na Krfu - ovoga puta u hotelu Mesongi Beach, tačno između Moraitike i Mesongija, na jugoistočnom delu Krfa. Dakle, sada i ovde nećete moći da pročitate šta bi to sve trebalo da se vidi po Krfu (to gradivo možete obnoviti ovde), već samo kako izgleda "ceđenje suve drenovine", tj. relaksirano tumaranje trećepozivaca ostrvskim puteljcima (ali da ne bude zabune, sve su to odlični asfaltni putevi).

Izvor: GM - Business & Lifestyle
www.gmbusiness.biz
Autor: Slobodan Ogrizović

Kao i u skoro celoj Grčkoj (a i u Srbiji) kraj juna je (čak) i ovde obilovao kišom, pljuskovima i grmljavinom. Ali - sa jednom velikom razlikom - kiša je padala noću, omogućivši okrepljujuće spavanje i rasteravši komarce - uz perfektnu temperaturu preko dana, kako za sunčanje i kupanje, tako i za vožnju po ostrvu. Kad stignete na Krf, više nego poželjno je da kupite dobru auto-kartu Krfa, da ne biste zalutali po nekim simpatičnim lavirintima po pojedinim delovima ostrva (što kaže Lorens Darel u "Grčkim ostrvima" - "kao da ih je pravio pijani poštar").

Krf (ili Kerkira, na grčkom) je ostrvo (ali baš) izuzetno bogate istorije. Razne su tu vojske i uprave došle i prošle, ali je Krf sačuvao svoj grčki identitet i svoju helensku prirodu. Krf je ostrvo maslina i čempresa, a za masline je najzaslužnija Venecija, jer je za četiri veka svog ovdašnjeg prisustva iz nekog svog NIP-a davala po 10 zlatnika za svakih 100 zasađenih maslina. Zato danas ima nekoliko miliona (oko tri) tih stabala, i često ćete kilometrima voziti kroz guste maslinjake, neobičnih oblika, visokog, raspuklog, starog i mladog drveća. Inače, pošto su masline ovde prilično visoke, Krfljani oko i između stabala rašire guste mreže i jednostavno skupljaju sve što padne sa drveća.

Naša turističko-vozačka strategija bila je ovoga puta - nikada ponovo ne ići istim putem dok ne "ispucate" sve druge varijante. Varijanta prva: od Mesongija do grada Krfa vodi najprometnija, morska magistrala, kojom se i najbrže stiže od tačke A do tačke B. Usput možete da svratite u Benitses, zatim u obližnji muzej školjki, videćete i Kajzerov most, a negde u Perami (neka vam orijentir bude taverna Nisos, jer nema nikakvog drugog znaka) možete se takođe malo zaustaviti i sići do pešačkog mosta koji preseca obližnji zaliv. Nekih deset do dvadeset metara od mostića nalazi se početak (ili kraj) uzletno-sletne piste krfskog aerodroma, tako da će avioni sletati maltene preko vaše glave. Prava avantura. Teško da postoji mesto na nekom, bilo kojem drugom aerodromu, gde možete sebi prirediti sličnu zabavu. Na istom tom potezu je manastir Vlaherna (na ostrvcetu, spojen stazom sa kopnom), a lokalne čamdžije će vas rado (uz nekoliko evra po osobi) prebaciti i do tzv. "mišjeg" ostrva, za koje kažu da je, po legendi, okamenjen Odisejev brod.

Varijanta 2: Pošto ste na odmoru, i nikuda ne žurite, možete do Krfa i preko Ano Mesongija i Strogilija, i Agi Deke (odakle imate predivan pogled na centralni-istočni deo Krfa), kroz grčka sela i maslinjake. Kad negde odete, trebalo bi i da se vratite, a ako vam ne smetaju krivine i malkice pentranja po brdima, onda hvatajte pravac Vuniatades pa kroz Agios Mateos (varijanta 3). Usput ćete videti najmanje jedan restorančić sa vidikovcem - otprilike iznad plaže i mesta Agios Gordis. Svaka čast onome ko tu malo ne zastane i ne popije grčku kaficu ili bilo šta drugo - da bi uživao u pogledu. I četvrta varijanta je provlačenje od Ano Mesongija pored ostataka tvrđave Gardiki, ka Paramonasu i Pendatiju do Agios Gordisa, gde je jedna od najlepših plaža na ostrvu. Agios Gordis je, kao i Glifada, malo severnije, okružen brdima, a sa desne strane plaže, malo uzbrdo, videćete stenu interesantnog oblika - pa, valjda najviše liči na gornji deo ajkuline njuške koja je svom snagom razjapila "ralje"?

U Paramonasu na obali možete sačekati i zalazak sunca (kao i bilo gde drugde na zapadnoj obali ostrva), a simpatični vlasnik taverne (dok smo degustirali još vruću baklavu) - tužno je konstatovao da, što se tiče broja ovogodišnjih gostiju - deluje kao da je prvi maj (a bio je prvi jul). Krf je zaista bio praznjikav, što teško može nekome da zasmeta kada ovako krstari putevima. U istom seocetu možete kod meštana kupiti lokalno domaće vino (i belo i crno), po 5 evra za litar i po. Lepo vino.

Kada od Ano Mesongija skrenete ka Agios Mateosu, sa desne strane ćete uskoro videti braon tablu koja vas obaveštava da ste došli do groblja drinske divizije, jednog od groblja srpskih vojnika koji su tokom 1916. došli na ovo ostrvo da potraže pre svega spas od smrti, a zatim i da se oporave i pripreme za odlučujuće bitke na Solunskom frontu. Spomenik su podigli "Drinci svojim drugovima iz ratova...", a sa jedne strane spomenika naći ćete i poznate, tužne stihove:

"Na humkama u tuđini

Neće srpsko cveće nići

Poručite našoj deci

Nećemo im nikad stići...

Pozdravite otadžbinu

Poljubite srpsku grudu

Spomen borbe za slobodu

Neka ove humke budu"

Grk Janis Janulis je zemljište na kome se nalazi ovo groblje poklonio sprskoj vojsci u spomen na herojstvo i prijateljstvo tokom boravka na Krfu. Srbija mu se odužila time što je i njemu podigla spomenik, na glavnom trgu Agios Mateosa, kod seoske crkve (kad dođete u to mesto, samo pratite put do kule sa zvonima (u venecijanskom stilu) i naći ćete spomenik).

Druga "srpska" istorijska tačka nalazi se kada od Gardiki tvrđave pođete ka Kanuliju i Paramonasu. Tu je naime jedna česma koju su srpski oficiri posvetili svojim vojnicima. Svuda oko česme, po maslinjacima i proplancima, nalazili su se tokom 1916. šatori srpske vojske. A o tome nam je pričao potomak tadašnjeg vlasnika i današnji vlasnik tog maslinjaka, ujedno i vlasnik hotela Potamaki u Benitsesu, jedan simpatičan Grk koga smo tu zatekli (šta će čovek, pukla mu osovina na kolima, pa je baš tu čekao majstora). Pričao nam je kako je gledao film "Gde cveta limun žut", i kako su njegovi bratanac sa Krfa, kao i ujak koji živi u Danskoj - oženjeni srpkinjama. I kaže da nemaju primedbi. Inače, česma je u međuvremenu presušila, a vode ima samo krajem zime, ili u rano proleće.

Što se tiče srpskih spomenika (srpsko-grčkih), da vas podsetimo da se u Guviji nalazi spomen ploča na mestu na kome se srpska vojska iskrcavala od badnje večeri do 5. aprila 1916. godine. Da ne biste lutali do ovoga spomenika, kad uđete u Guviju, pratite brojne putokaze za staro venecijansko brodogradilište, koje se nalazi svega pedesetak metara od našeg spomenika.

I, naravno, Vido. Ostrvo neizmerne tuge, i poštovanja prema natčovečanskim žrtvama koje su naši preci podneli tokom Prvog svetskog rata i prelaska preko Crne Gore i Albanije. Nažalost, mnogi su do Krfa uspeli da stignu samo da bi tu umrli. Zbog ogromnog broja bolesnih, gladnih i nemoćnih ratnika koji su, naročito prvog meseca po dolasku na ostrvo, umirali na stotine i hiljade u jednome danu ili nedelji, bilo je nemoguće sahraniti ih na stenovitim obalama Vida, već su njihovi posmrtni ostaci polagani u obližnje vode Jonskog mora, u Plavu grobnicu, kako ju je krstio Milutin Bojić.

"Stojte galije carske, sputajte krme moćne,

gazite tihim hodom.

Opelo gordo držim, u doba jeze noćne,

nad ovom, svetom vodom..."

Do Vida vozi svakih sat vremena brodić iz gradske luke, podno nove krfske tvrđave, ali u starom delu luke. Ne možete promašiti to mesto za ukrcavanje, jer je u blizini velika reklama (ili je tu i sam brodić) za "Kalipso star", turistički brodić sa providnim dnom koji plovi oko Vida, gde ekipe ronilaca, uz podršku dresiranih foka, izvode zabavne tačke.

Na Vidu se nalazi velika spomen ploča, u lučici u koju pristajete, a koja vas obaveštava da su sa tog mesta mrtvi srpski ratnici odvoženi u Plavu grobnicu. Nastavite desno, stazom kroz neverovatno mirišljavu borovu šumu, i stići ćete do Mauzoleja posvećenom srpskim junacima, sa imenima nekih od njih uklesanim u unutrašnje zidove. Malkice uzbrdo, sa leve strane Mauzoleja, nalazi se i spomenik koji je Kraljevska mornarica posvetila srpskim herojima. A na njemu i sveže položen venac našeg ministra, Vuka Jeremića, koji je prethodnih dana boravio na Krfu (Sastanak ministara OEBS-a i dijalog predstavnika Rusije i NATO-a na Krfu, krajem juna).

A malo niže, bliže moru, nalazi se platformica sa klupama, sa pločom na kojoj je uklesana još jedna strofa Bojićeve pesme, idealno mesto da malo sednete i da probate da konsolidujete svoje misli i emocije, posle svega ovde viđenog.

Odatle se istim putem možete vratiti u lučicu, pa nazad na Krf (i u Krf), a možete nastaviti stazom oko ostrva, da biste posle dvadesetak minuta skrenuli levo, ka centralnom delu. Tu se sada nalazi dečji kamp, sve sa šatorima (a unutra jogi dušeci!), malim amfiteatrom, crkvicom, nekom starom, ruiniranom zgradom (a vidi se da je bila prava lepotica), i sa puno fazana, jarebica i zečeva oko vas. Prošli put mi je strašno smetala ideja da, osim Mauzoleja i uspomene na pravu epsku tragediju srpske vojske, na Vidu postoji bilo šta drugo, banalno kao taj kamp, plaža, restorančić... A sada, više ne. Istina voleo bih da ovde dolaze da kampuju naše škole i naši đaci, pa da budu zajedno kosti predaka, i mladost - budućnost za koju su oni položili živote.

"...Jer hoću da vlada beskrajna tišina,

i da mrtvi čuju huk borbene lave,

kako vrućim ključem krv penuša njina

u deci što klikću pod okriljem slave..."

Da dođete na Krf, da obiđete samo Vido, i da se odmah vratite nazad - bilo bi opet više nego dovoljno...

Kad već pomenuh konferenciju OEBS-a, da kažem i da smo jednoga dana, vozeći se od grada Krfa ka jugu, videli više policije nego za svih prethodnih deset i više letovanja u Grčkoj. Ne znam kako to sa policijom funkcioniše u Grčkoj, ali vozeći se svih ovih godina (a baš smo se vozili i vozili) po grčkim putevima, moram da primetim da je zaista retkost da vidite neku policijsku patrolu pored puta (ili na putu), da vas zaustavi radar ili neka kontrola. A opet, puno kola, svi jurcaju, hiljade turista sa rent-a-car-om...

Ranije pomenuti Agios Mateos je jedno od nekoliko pravih "traditionale greek villages" na Krfu, ali ako vam je do tako nečega, bolje da odete u Hlomos (od Mesongija pođete ka jugu, pa se ili od istočne obale, ili od Linije (seoceta na putu ka Argiradesu i Lefkimiju) uspentrate kolima nekih 300 metara u vis). Hlomos je sav uskim uličicama, živim grčkim bojama, i - sa restoranom Balis - slatkim vidikovcem, koji uz kafu (a i večeru) nudi i dvoglede na upotrebu. Dok šetate kroz selo, svi vam se javljaju kao najrođenijima ("Kalispera sas") a naleteli smo i na nekog grčkog dekicu koji govori francuski te smo razmenili par rečenica... A drugo, još slađe mestašce je Strinilas, na poslednjoj etapi uspona ka Pantokratoru, najvišem vrhu Krfa (negde ćete naći da je visok 906, negde 911, negde 917 metara, a ako uračunate i visinu ogromne antene koja se tu nalazi, ima verovatno i 950 metara). Seoce je pravo grčko, sa malim trgom - sa tavernicom, sve onako sa kariranim stolnjacima, u senci hrasta od svojih 300-400 godina.

Ako imate vremena (a što ne biste imali) toplo preporučujem (uz deset-dvadeset krivina i okuka) pentranje - od Ipsosa i Pirgija, kroz Spartilas i Sgurades, preko ljupkog Strinilasa sve do Pantokratora - gde se nalazi manastir, posvećen Preobraženju, divnog zidnog slikarstva. U porti manastira smestio se džinovski stub sa antenama, visok nekoliko desetina metara, i tako, u nekoj simbiozi žive istorija i nove tehnologije. Ali ne sumnjam da, osim radio i TV talasa, sveštenici "šalju" u etar, na sve strane sveta - svoju grčku i pravoslavnu ljubav, kroz molitvu, kojoj ne trebaju gigantski stubovi i antene da stigne gde treba...

Sa ovoga mesta imate divan pogled ka istoku, ka Albanskoj obali, kao i prema ostatku Krfa. Kažu da se odavde, kada je baš lepo vreme (onako idealno) - sa Pantokratora vide i Paksos i Antipaksos (dva ostrvceta između Krfa i Lefkade), a da se čak može naslutiti i Italija? Možda za to ipak treba da se popnete na vrh te džinovske antene...

Sa ovoga mesta se možete još jednom uveriti u srpasti oblik Kerkire, mada, ovako među nama, u to ćete se ipak bolje uveriti kada otvorite mapu. Zbog tog oblika srpa, Krf su nekada zvali i Drepani, a kad smo već pomenuli Italiju, nekako me Krf po obliku najviše podseća na njen oblik, na onu poznatu italijansku "čizmu". Jedino što umesto južnog "đona i štikle" blizu Sicilije, ovde imate južni deo Krfa (sa Lefkimijem) koji izgleda kao deo noge koji se sprema da nekoga šutne - valjda bilo koga ko naiđe sa zapada?

Iako je zločin kupati se u bazenima uz onakvo Jonsko more, ipak smo, prolazeći već stoti put pored nekog grčkog Aqualand-a, rešili da malo privirimo i unutra. Za četvoročlanu porodicu to je uvek bio (a i sada je) nerazumno veliki trošak, ali - jednom se živi. Na sve strane tobogani - a treba se držati onih "srednje" veličine, nagiba i dužine. Ovo pričam iz ličnog iskustva! Kao "izvidnica", spustio sam se pre dece toboganom zvanim "kamikaza", sa nekim groznim nagibom. Iako imate ideju da ćete možda malo, usput, nekako kočiti i kontrolisati spuštanje - ne računajte na to. Nikad više. Ali zato tu postoji i veštačka, kružna rečica (zvana "lenja reka") - gde samo treba da se smestite u veliki gumeni kotur i to vam je ceo trud. A tu su i džinovski veštački bazenski talas, pa još kojekakve zanimacije za decu, ali čak i uza sve te zabave - sve je to preskupo...

Cena karata pada za oko 30% ako dođete u 15 h (Aqualand radi inače do 18h), a deca ispod 4 godine ulaze besplatno.

Ako nastavite na sever od Aqualanda, možete da skoknete do Pelekasa i njegovog vidikovca, kao i do čuvene peščane plaže Glifada. Ovoga puta smo nastavili još malkice severnije, do čuvene Paleokastrice, mesta sa 2 poluostrva i pet zaliva, a došli smo da obiđemo manastir, osnovan još u 13. veku, rušen i ponovo podignut u 18. i 19. veku. Nalazi se na jako lepom mestu, na brdu iznad mora, sav u cvetu, u živim grčkim bojama, u okviru koga se nalazi i interesantan bunar, manastirski muzej i zaista ga treba videti. Imajte u vidu da je manastir zatvoren za turiste u periodu od 1 do 3 popodne. Naravno, u Paleokastrici možete ostati celoga dana, kupati se, obilaziti obližnje pećine, svratiti u poneku tavernu...

Ove godine nismo išli severnije, što ne znači da onaj ko nije ranije bio na Krfu ne treba da vidi neobične reljefe i plaže Sidarija, Kasiopi, Lakones (iznad Paleokastrice, takođe predivan vidikovac), kao i još jednu plažu i mesto Agios Georgios.

Kada sa juga ulazite u Krf, možete da uđete pravo u grad, a možete i da skrenete ka aerodromu, pa da vidite još pregršt zanimljivih stvari. Kada dakle skrenete ka aerodromu, prvo novo skretanje u desno će vas odvesti pravo na aerodrom, drugo do lokalnog groblja, treće će vas još malo vodati po ulazu u Kanoni, mestašce i predgrađe Krfa, a tek četvrto vas dovodi na pravo mesto - na drugu stranu onog pešačkog mosta kod aerodromske piste. Sa ove strane imate još lepši pogled - sa nekoliko restorana na brdu Kanoni - a tu je čak i čuveni "Starbucks" ako vam grčka kafa baš ne odgovara. Od silnog posmatranja aviona - logično - ogladnite, pa možete da svratite u "White spot", kod Nika i Dene, povratnika iz Vankuvera koji su ovde otvorili simpatični restorančić. Ovde nema pogleda, jer se nalazite odmah pored prilaznog puta, ali se dobro jede (ili smo mi bili gladni, pa nam je bilo svejedno), a ionako znate kada neki avion sleće ili uzleće, pošto se sve živo zatrese. Kako ovi ljudi ovde žive i spavaju, ostaće prava tajna za nas.

Ceo kraj naprosto vrvi od interesantnih mesta, istorijskih spomenika i vidikovaca, a lepo je, naročito kada sunce upeče, svratiti u tzv. "Mon repos", pravu botaničku baštu, veliki park u čijem centru se nalazi palata - muzej, izgrađena 1824. godine za sir Frederika Adama, upravitelja Krfa (čiji spomenik se nalazi ispred Azijatskog muzeja, na glavnom trgu Krfa - Esplanadi (i Spianadi). U ovoj zgradi rođen je i Princ Filip, Vojvoda od Edinburga! U parku je sve zeleno, osim na mestima gde se nalaze antičke iskopine, kao što je to Hram boginje Here, u dorskom stilu. Šuma, čempresi, palme, drva života, hladovina, mirisi... Raj.

Iz Kanonija dalje prelazite u zaliv Garica, koji vas (putem, ili pešačkom stazom) vodi do stare tvrđave i Esplanade. Negde na početku zaliva, u jednoj uličici, videćete i crkvu Sv. Jasona i Sosipatera, prvih učenika Svetog Pavla. Crkva, sudeći prema oslikanim freskama daitra iz prvog veka naše ere. A usput, idući ka Esplanadi, proći ćete i pored Krfskog arheološkog muzeja, pa ako hoćete da, naprimer, vidite kako je izgledala Gorgona, samo napred.

Pošto, naročito deci - nije sve u turizmu, istoriji i arheologiji, obratite pažnju na mega radnju sa igračkama "JUMBO", koja se nalazi na putu između Perame i skretanja za aerodrom. Dva nivoa, po 7-8 "ulica" sa po skoro 100 metara igračaka i stvari za decu. Ulazite na svoju sopstvenu odgovornost. Na dečju ovde ne možete računati.

I - ostalo je još par reči o samom gradu Krfu. Stari grad, sa dušom, u venecijanskom stilu, ali sa primesama uticaja i Velike Britanije, i Francuske i drugih osvajača i upravitelja koji su vladali ostrvom u pojedinim njegovim periodima. Nema tu šta mnogo da se priča - odvojte barem pola dana, pa tumarajte glavnim i sporednim krfskim sokacima, gledajte (i kupujte) suvenire, popijte kaficu u kafeu Liston na Esplanadi, obiđite crkvu Sv. Spiridona, zaštitnika Krfa, a nedaleko od nje je i crkvica posvećena Svetoj Ani (gde ćete videti interesantnu litijsku zastavu na kojoj Sveta Ana u krilu drži Bogorodicu, a ona Isusa Hrista). Obiđite krfske trgove, spomenike, i - naravno, ako već niste tamo bili (a i ako jeste) - otiđite u Srpsku kuću, muzej i počasni konzulat Srbije posvećen uspomeni na Prvi svetski rat i boravak srpske vojske (i cele države) na Krfu. Za Srpsku kuću treba vam barem sat vremena - da pažljivo pročitate i pogledate sve ono što ste možda morali da znate i pre nego što ste došli ovamo.

Ako uveče šetate starim gradom, možda ćete naići i na krfske trubadure, koji, takođe šetajući, sviraju i pevaju pesme sa Krfa, specifičnog stila i zvuka, muzike koja u sebi sadrži ono najlepše i iz grčke i iz italijanske narodne muzike. Na sve strane, iz radnjica će vas nuditi da degustirate kojekakve likere od kumkvata, bonsai-pomorandže koja uspeva na Krfu, zatim su tu i limončelo, uzo, a tu su i Krfska vina, mada vinogradarstvo nije tako rasprostranjeno kao na južnijim jonskim ostrvima. A u bogatom izboru možete kupiti (za oko 30 evra) i crno vino iz ruskog manastira sa Svete Gore.

Možete se i smestiti negde na obalu, pa posmatrati kako stalno uplovljavaju i isplovljavaju brodovi i trajekti, kao i veliki brodovi sa po sedam-osam nivoa paluba koji voze do Pireja, Italije, po Sredozemnom moru i ko zna kuda sve još. Ako preferirate čamce i jahtice, onda najbolje da se smestite u kafić Bakara, u zalivu Garica, blizu stare tvrđave. Uostalom, pronađite neku svoju zabavu i neko svoje mestašce, koje nam je, i pored tolikih šetnji, možda i promaklo.

I za kraj, da ne ispadne da smo u hotelu i u "lokalu" samo spavali, a sve ostalo vreme proveli drugde, da kažem da je Mesongi beach hotel jedan zaista veliki kompleks, gde vojska ljudi po ceo dan kosi travu, sadi i dodaje novo cveće, čisti, sprema... a na raspolaganju su vam svi mogući sportski tereni, bazeni, igraonice za decu i odrasle, barovi i restorani na plaži, pedaline, čamci, ležaljke, suncobrani, zabavljači - i za preko dana i za uveče - uz povremene "grčke večeri", izbore "mis i mister hotela", i raznorazne druge zanimacije namenjene prosečno lenjim turistima. Moraitika i Mesongi su razdvojeni rečicom (i ona se zove Mesongi), dovoljno širokom da se njeno ušće koristi kao parking za brodiće, i sa jedne i sa druge obale. Odavde se prave jednodnevni izleti do nekih morskih pećina u Sivoti (na kopnu, preko puta), a ako hoćete na obližnja ostrva Paksos i Antipaksos (ili Paksi i Antipaksi) - to možete organizovati iz Benitsesa ili iz samog Krfa. To podrazumeva celodnevnu plovidbu, obilazak plaža sa kupanjem, svraćanje u najveće mesto na Paksosu - luku Gaios, potpuno sakrivenu iza dva još manja ostrvca.

Da ne zaboravim da pomenem i našu omiljenu krfsku plažu - Agios Georgios - na jugozapadu Krfa. Ove godine su talasi bili nešto veći, ali ko voli dugačke peščane plaže, taj će se ovde nauživati. Možete sebi priuštiti i lepu šetnju peščanom obalom od Agios Georgiosa sve do Agia Varvare. A iznad plaže nalazi se slatka plavo-bela taverna "Malibu", bogatog morskog menija.

Još jedan simpatičan doživljaj bilo je i vijuganje putem koji od Mesongija prati morsku obalu i prolazi kroz Boukaris, Agia Paraskevi, Petriti i zatim Notos. Ako baš nemate pametnija posla.

Uglavnom, nađite svoj tempo i svoju meru - ne pokušavajte da vidite baš sve što ima da se vidi na Krfu odjednom, jer je to nemoguće. Osim ako ste došli na godinu dana.

Zato slobodno mogu da kažem da kada, kao turisti, kao mi, i treći put dođete ovamo, ponekad će vam izgledati kao da ste došli po prvi put, toliko toga ima zanimljivog i neobičnog. Cela istorija pred vašim očima.