Mauricijus: beo pesak i koralni sprudovi

17. april 2009.

Pošaljite komentar

Na krajnjem jugoistoku Afričkog kontinenta, okruženo beskrajnim plavetnilom Indijskog okeana, nalazi se malecno ostrvo Mauricijus. Sa svojih 1,2 miliona stanovnika i ukupne površine od nepunih 2.000 kvadratnih kilometara, ne samo što je duplo manje od teritorije Grada Beograda i broja njegovih stanovnika, nego je svakako i jedno od najmanjih država ’’crnog’’ kontinenta. Najmanjih, ali verovatno i jedno od najlepših.

Autor: Dušan Ković
Izvor: B92

Do Mauricijusa se najlakše stiže avionom iz bilo kog većeg, evropskog grada, a direktne letove održavaju sve poznate evropske avio-kompanije. Let traje deset do dvanest sati i ma koliko se nekome činilo da je putovanje predugačko, sama pomisao da letite ka jednoj od najatraktivnijih svetskih, turističkih destinacija čini da svaka nervoza za tili čas nestane. Dobrodošlicu na jedinom aerodromu na ostrvu – Plaisance, će Vam najverovatnije prvi poželeti jedan od lokalnih, tamnoputih stanovnika ovog ostrva, koji će u svojstvu radnika agencije preko koje ste rezervisali hotel sa tri, četiri ili pet zvezdica da Vas sačeka po napuštanju aerodromske zgrade.

Klima na ostrvu jako malo varira u poređenju sa evropskim prilikama. Razlika između letnje (novembar-maj) i zimske (maj-novembar) temperature jedva da doseže petnaestak stepeni Celzijusa. Najtoplije godišnje doba je svakako leto, sa temperaturama od tridesetpet do četrdeset stepeni u decembru i januaru, a najhladnije je tokom jula i avgusta kada dnevne temperature padnu na dvadeset do dvadesetpet stepeni. Ovo s’toga što se ostrvo nalazi na južnoj hemisferi, pa, je i raspored godišnjih doba suprotan našem. Prema rečima naših ljubaznih domaćina najlepši period za posetu ovom ostrvu je tokom maja i juna meseca. Sunca ima na pretek, padavine su minimalne ili ih uopšte nema, a temperatura idealnih tridesetak stepeni.

Mauricijus se zvanično tretira kao jedna od najrazvijenijih država Afričkog kontinenta. Pored prihoda od turizma, ovo ostrvo je poznato i kao značajni proizvođač i izvoznik šećera. Plantaže šećerne trske su zaista ogromne i pružaju se po celoj površini ostrva. Oko polovine stanovnika ostrva su indijskog porekla, jedna četvrtina su Hrišćani, a ostatak su Muslimani i nešto malo Kinezi. Poštovanje među veroispovestima je apsolutno, a rasni nemiri su takođe samo deo prošlosti ovog ostrva.

Hoteli na Mauricijusu su priča za sebe i tu priču može istinski ispričati samo onaj koji ih je sve video. A, videti sve hotele na ovom ostrvu se zaista graniči sa nemogućim. Zato što ih ima blizu dve stotine... Najatraktivniji deo ostrva je onaj severozapadni, koji ima i povoljniju klimu, zbog visokih planina koje ga odvajaju od ostatka ostrva i najveću koncentraciju hotela. Među njima svakako treba videti i hotel Royal Palm koji ne samo što se izdvaja svojom lepotom i brojem zvezdica već i samom činjenicom da u njemu odsedaju holivudske zvezde kada posećuju ovo ostrvo. The Grand Mauritian je verovatno najveći i najluksuzniji hotel na Mauricijusu, a mi smo imali tu čast da budemo među prvim njegovim posetiocima. Obzirom da je hotel otvoren za goste tek par dana pre našeg dolaska na ovo ostrvo, a mi smo za njih bili bogati turisti iz prebogate Evrope, to nam je želja za njegovim obilaskom i razgledanjem bila uslišena istog momenta. Najavljeni sa recepcije hotela La Plantation u kom smo bili smešteni, dobili smo ličnog vodiča, g-đicu Kathy, koja nas je veoma ljubazno i uslužno provela kroz njegove odaje, plaže i posede. Međutim, jednu stvar, kao turista, morate imati u vidu... Ostrvo je vulkanskog porekla, i zbog načina svog nastanka nisu sve plaže za kupanje. Mnoge su još uvek prenatrpane crnim, vulkanskim stenama i samim tim su neupotrebljive. U potrazi za najlepšom plažom na Mauricijusu, uz pomoć i sugestiju naših domaćina iz hotela, došli smo i do plaže Trou Aux Biches sa istoimenim hotelom sa četiri zvezdice. Malo je reći da smo bili očarani onim što smo videli... Ogromna plaža od najfinijeg belog peska, poput brašna, pružala se pred nama u dužini od par kilometara razdvajajući tropsku floru od blistave i svetlucave vodene površine. Proređena šuma od kokosovih palmi i stabala banane se protezala koliko i sama plaža, skrivajući među svojim drvoredima predivni hotel sa bungalovima, pružajući mu opijajuću hladovinu i sklonište od užarenog sunca. A, od bungalova koji počinju tik do plaže, pa, sve do prvih koralnih sprudova i grebena na nekoliko kilometara od obale, proteže se jedinstveno carstvo belog peska. Raj za oči i fotoaparat... Voda tirkizno zelene boje, savršene prozirnosti i takve temperature da ne poželite da izađete iz nje pre prvog sumraka. Nebrojeno puta smo se zapitali, nisu li upravo na ovoj plaži snimane scene iz čuvenih filmova o Džems Bondu sa Šon Konerijem u glavnoj ulozi?

Pored brojnih vodenih sportova koji se nude turistima, jednodnevna plovidba katamaranom je nešto što obavezno ostaje u sećanju, ali i u fotoaparatu. Na ovim brodovima koji turiste vode u krstarenje oko ostrva obavezno ćete doživeti nešto izuzetno retko i nesvakidašnje. Poseta Zalivu delfina i kupanje sa ovim pitomim morskim stvorenjima uvek raspoloženim za igru sa ljudima će svakog turistu, u najmanju ruku, ostaviti u dubokom ubeđenju da mu niko od prijatelja neće verovati gde je bio i šta je doživeo. Ronjenje među koralnim sprudovima bilo na dah, bilo uz pomoć boca sa kiseonikom je nešto što se uglavnom viđa samo na Discavery-ju. Ali, na Mauricijusu to možete i sami da probate bez ikakvih problema. Uzbuđenje koje ćete osetiti, u trenucima dok se lagano krećete kroz koralna ’’brda’’ i ’’doline’’ u društvu jata tropskih ribica najrazličitijih boja, oblika i veličina je nešto što će svakog ronioca vratiti u dane detinjstva i trenutke vrcave radosti usled dobijanja dugoočekivanog rođendanskog poklona. Naravno, nikako ne treba propustiti priliku da tom šarenolikom morskom svetu ponudite malo hleba koji ćete bez problema dobiti sa palube katamarana. Bićete bezgranično iznenađeni kad Vas u deliću sekunde okruže stotine najlepših ribica na svetu u želji da se domognu kojeg zalogaja hleba iz Vaše ruke. Pucketanje po vrhovima prstiju koje ćete osetiti dok ih hranite izaziva toliko prijatnu jezu i milinu, da zbog njega itekako vredi uplatiti jedno ovakvo letovanje.

Posebnu draž jednom ovakvom krstarenju brodom čine susreti sa kitovima. Međutim, njih ćete videti samo ako budete imali jako puno sreće, jer se oni ne viđaju pri svakom isplovljavanju. Mi smo baš imali sreće tog dana... Naišli smo na porodicu kitova od tri člana – mužjak, ženka i njihova beba. Dok smo plovili uporedo sa njima praveći retke i dragocene fotografije, beskrajno uživajući u društvu ovih kolosa, kroz glavu su nam neprestano prolazile epizode iz čuvene serije ’’Opstanak’’... Teorija o kitovima se pred našim očima, na najlepši mogući način prikazivala u stvarnosti.

I taman kada pomislite da se ovde završavaju sva uzbuđenja sa ostrvskom florom i faunom nailazite na još jedan detalj koji će Vas ostaviti u čudu i neverici. U Krokodil parku koji je smešten na samom jugu ostrva možete da vidite kako izgledaju ovi reptili u svoj svojoj snazi, veličini i agresivnosti. Ovo poslednje, doduše, važi samo ako ste u obilasku parka u trenutku dok ih čuvari hrane bacanjem mesa preko ograde. Borba za hranu i škljocanje vilica će Vas u trenu ’’ohladiti’’ i na pretoplih tridesetpet stepeni Celzijusa. A zatim, samo par metara dalje, u okviru istog parka, na jednom uzvišenju, sledi susret sa džinovskim kornjačama i totalno opuštanje u njihovom melanholičnom društvu. Izloženi svakodnevnim suncem, ovi džinovi uglavnom vreme provode u dremci i spavanju. Zato nije nikakav problem da se, ne samo prošetate među njima, već i da se slikate sedeći na njihovom oklopu, što turisti rado čine. Ni mi nismo odoleli ovoj mogućnosti da napravimo slike za sva vremena.

Hrana kojom smo se gostili je veoma slična našoj i tu većih problema nije bilo. Obično se hotel rezerviše na bazi polupansiona, gde doručak i večeru konzumirate sa ’’švedskog stola’’. Za gurmane i ljubitelje hrane – raj u raju, reklo bi se!

Na Mauricijusu se vozi levom stranom i to može biti problem kod rentiranja automobila zarad obilaska okoline. Umesto toga, ipak je bolje da imate svog ličnog taksistu koji će Vas uz popust voziti gde god poželite.

Za vreme koje smo proveli na ovom predivnom ostrvu, u toj meri smo se zbližili sa momcima iz uprave našeg hotela da nismo ni mogli da pretpostavimo da će rastanak biti toliko dirljiv. U znak sećanja na turiste iz Srbije, poklonili smo im naše majice sa natpisom ’’Srbija’’, a hotelu smo darivali nacionalnu trobojku sa grbom Nemanjića sa orlovima. Ni grljenje nije izostalo...

* * *

Par dana po povratku u domovinu dobio sam mejl u kome nas Francois i Suren pozivaju da dođemo i da ostanemo da živimo na Mauricijusu, a nude se i da pomognu oko pribavljanja emigrantske vize...

E, ovo već nismo očekivali... Ali, šta je, tu je..., zna se kakav je red!