Dnevnik iz Nigerije (2): Dolazak u Lagos

2 puta sam bio u Lagosu, poslovno, po 10-ak dana i impresije su, kako bi to rekli Englezi "overwhelming" (ne znam pravu rec u srpskom).
Vizu sam cekao (t. pasos) skoro mesec dana da stigne iz Budimpeste, a na Mohammad Moghraba (aerodrom u Lagosu), ispred mene, Englez, mislim, bez vize, posle cudjenja carinika kako nema vizu, upita, "pa dobro bre, recite vec jednom koliko ce to da me kosta", mislim da se zavrsi sve za 50 USD.
Radio sam za svetsku telekom firmu, sto znaci, super hotel (naravno opasan zidinama, zicom i naoruzanim strazarima). imali smo pratnju (kad smo se vracali, kasnije u toku dana, ili nocu), sa rotacionim svetlima, i naoruzanim ljudima (koji su po recima lokalaca, imali "license to kill").
Autoputevi, mostovi od 10km, ali bez i jedne ispravne sijalice, sa kravama i motorciklistima koji idu tim istim autoputem u suprotnom smeru. Raspadnuti kamioni, pa na svaki 2-3 km vidite neko takvo vozilo sa slomljenom osovinom, sa iskrenutom kabinom itd. Ogromne kolicine ljudi koji se guraju u "javni prevoz" odnosno zute kombije za recimo 9 ljudi, a njih 15-20, sa sve "kondukterom" koji obavezno visi pored otvorenih vrata. A onda sa "double decker"-a, (broj ljudi ne bih procenjivao), vidite da neko urinira na okolna vozila....
Jednog dana vozimo tako "autoputem", a covek lezi mrtav u brzoj traci...
Milioni ljudi na ulicama i svako nesto prodaje, improvizovane tezge, kutije i slicno, a onda kad mrak padne, mislim da se niko ne pomera sa svog mesta vec se nastavlja istim tempom, samo se na svakoj tezgi upali po neka sveca ili slicno, vrlo sablasno.
Klima; maksimalna vlaznost, prasina, specifican miris koji se uvuce pod kozu. Policijske kontrole vrlo ceste, ali se bolji automobili i ne zaustavljaju, jednostavno i ignorisu policiju, jer valjda ako stanu onda moze i da se ispostavi da je to lazna policija. Ja sam jednom, kad smo tako proleteli pored policajca koji je pokusao da nas zaustavi, vec ocekivao da ce raspaliti iz svoje automatske puske...
A onda, posle nekog vremena se opustite i bude interesantno. Ali, jedno vece, na svu srecu kad smo vec bili na 50m od hotela, nas neizkusni vozac udari dvojicu na motorciklu, nista strasno im se nije desilo, ali svadja pocinje, povlacenje za odecu i sl. U tom trenutku nas 3 u kolima, a covek iz Juzne Afrike (belac inace), izlazi iz kola i ubedjuje i nas da izadjemo i da idemo do hotela. Mi naravno necemo jer eto, laptopovi su pozadi pa je glupo da to ostavljamo. Medjutim, posle minut-dva oko kola je oko 50-100 ljudi a neko sutira gume, drugi udara po haubi, staklima... Uzasno neprijatno. Na svu srecu, u tom trenutku pojavljuje se strazar iz hotela, koji repetirajuci svoju pusku govori svima da se udalje od kola, i nas sprovodi u hotel... to se inace sve desava u najbezbednijem, elitnom delu grada, gde su svi dobri hoteli, ambasade, rezidencije i sl...
Ista stvar mi se desila i sledeci put, na slicnom mestu (ali daleko od hotela tada) a bio sam samo ja i vozac u kolima. Ovoga puta gledao sam kako se plafon od kola ugiba pod udarcima gnevnog vozaca kola s kojim smo se sudarili, nekako se i to zavrsi bez posledica...
Inace, svuda po gradu, po kolima, autobusima, su reklame za razne crkve, a crkve (uglavnom nekakve hale) su svuda. Izmedju ostalog, snimio sam i bilbord, na kome pise nesto kao "sida/hiv je pobediv, dodjite u petak u crkvu ..., da zajedno oteramo bolest...
Na izlasku iz Nigerije, pripremite vise novcanica od 5, 10 dolara, pa svakom ko vas nesto pita, trazi dokumenta, date po neku novcanicu, i onda mozete i da unesete i 10 torbi u avion, itd...
Sve u svemu, interesantna zemlja. :)

Nikada necu shvatiti nasu potrebu da u svemu sto pisemo ne izostavimo recenicu "jeste/nije bolje/gore nego u Beogradu...", a poredjenja sa ovakvim zemljama i drustvima su, zaista, suvisna.

Proveo sam u Nigeriji 8 meseci jer je moj otac trenirao njihovu fudbalsku reprezentaciju.
Stekao bih utisak da je danas tamo veci nivo potencijalnog nasilja nego pre...Naravno, nigde se ne krecete, pogotovu ako ste belac, van zona koje su "dozvoljene", ali pre nije bilo tolike tenzije...Mi smo imali tu pogodnost da smo imali sluzbeni auto "brendiran" sa zelenim orlovima, a to je kao kada ste imali auto sa nalepnicom Arkanovih tigrova `92 u Srbiji, pa x 100...niko ne sme da vas pipne u kolima jer se vojske uzasno plase.
Opis Nigerije je bogatiji ako ste videli ogromne letece bubasvabe i ako ste probali svezu barakudu. Kupanje u Atlantiku je posebna stvar. Nije bas najlepse kupanje koje moze da se zamisli, ali se naviknete na kupanje u talasima tako da ono sto je prosecnom coveku nevidjeno opasno za kupanje, vama dodje brckanje po talasicima.
I taj miris kisele, vlazne vrucine je nevidjen...

U Nigeriji sam ziveo 10 godina, i dobio i njihovo ime (u potpisu). Nigerija je opasna zemlja i beli covek tamo ide samo ako mora. Opis u tekstu, dobrim delom odgovara istini, s time da su odabrane izuzetno lose fotografije. Ali, to ne treba shvatiti kao kritiku, to je zemlja prepuna razlicitosti i zanimljivosti, da je stotine fotografija ne bi oopisale kako treba. Inace, javljam se povodom komentara da su Nigerijci lenstine. Apsolutna neistina! Medju oko 130 mil stanovnika (tacan broj se ne zna), sto je vise nego sve zemlje Balkana, naici ce se na svakakve ljude. Vecina kojima prezime pocinje na "O", a koje vidjate na Zapadu, najverovatnije su nigerijskih korena. Za sportiste, poznati bi bili Odita ili Oladzuvon. Za one kojima muzika nesto znaci, Dr. Alban je iz Lagosa. Otac Shade Adu je bio gradonacelnik Ibadana......
Sto bi moji prijatelji rekli na svom "pidzn inglisu"....How Your Day!

Da zaista je tako. Proveo sam dve godine u toj zaista interesantnoj i nepristupacnoj zemlji , i kad god sam se vracao u Beograd mislio sam - ako pocnem da pricam o Nigeriji (a sve je to interesovalo) mislice da preuvelicavam kako bi prica bila interesantna.
To je jedan interesan i saroliki narod sa potpuno razlicitom logikom u odnosu na nasu.
U svakom slucaju proveo sam tamo dve prelepe godine .

Ne znam kakvi su Nigerijci u nacelu, ali kod nas je dosao da zivi jedan Nigerijac pre par godina. Ubrzo se ozenio jednom nasom, a ima i decu. Moji su mi rekli da je jako dobar i vredan covek, dobro prica srpski i ume da se lepo veseli uz srpsku muziku. Prema tome ima ih raznih kao i nas Srba.
Inace Nigerija iz teksta i komentara zvuci veoma egzoticno i opasno. Iz nekog razlog pocela sam da se interesujem za Afriku, cak bih volela i da je posetim.

Bas uzivam u ovoj reportazi i komentarima, jedva cekam trecu, a piscu dobronamerni savet da manje pije jer se na vrucini teze trezni i mamurluk je jaci! Sto neko rece za ove crkve, slicno je i Brazilu narocito u siromasnijim delovima, jedna ulica, tri crkve i odatle se cuje vika i dreka, mada neke bas impozantne gradjevine. Ne obecavaju bas tako otvoreno takve stvari jer mogu biti optuzeni za sarlatanizam, i tek sam ovde shvatio dubinu Marksovih reci da je religija opijum za narod,(nemam nista protiv religije, da me pogresno ne shvatite) kao i shvatio svu moc inkvizicije i kako su mogli manipulisati masama, kako oni a tako i Maje ili Inke. Srecno!

Nebojsa se ne javlja vec neko vreme, nadam se da ga simpaticna Džolo Džolo nije smazala :)

Hvala gospodine Spaicu sto delite ovo iskustvo sa nama. Objavljene fotografije su odlicne, kao i koncizan tekst. Procitala sam prvi deo i onda par dana proveravala sekciju putovanja da vidim da li je objavljen i sledeci. Inace, koliko ja znam, Nigerijci se i u africkim krugovima smatraju (generalno) za prevarante i lenstine. Recimo poznati pisac Alexander McCall Smith koji je rodjen i dugo ziveo u Africi ih je negativno opisao u svojoj popularnoj seriji knjiga "Prva damska detektivska agencija". Ovde na zapadu gde zivim takodje su na losem glasu, zive na socijali i cesto su umesani u razne prevare. Sigurna sam da ih ima mnogo i pristojnih, ali na zalost ovi koji su dospeli u Evropu nisu neki sjajni uzorak...

Bas zanimljiva reportaza, jedva cekam nastavak...

Nikada necu shvatiti nasu potrebu da u svemu sto pisemo ne izostavimo recenicu "jeste/nije bolje/gore nego u Beogradu...", a poredjenja sa ovakvim zemljama i drustvima su, zaista, suvisna.

Da zaista je tako. Proveo sam dve godine u toj zaista interesantnoj i nepristupacnoj zemlji , i kad god sam se vracao u Beograd mislio sam - ako pocnem da pricam o Nigeriji (a sve je to interesovalo) mislice da preuvelicavam kako bi prica bila interesantna.
To je jedan interesan i saroliki narod sa potpuno razlicitom logikom u odnosu na nasu.
U svakom slucaju proveo sam tamo dve prelepe godine .

Bas uzivam u ovoj reportazi i komentarima, jedva cekam trecu, a piscu dobronamerni savet da manje pije jer se na vrucini teze trezni i mamurluk je jaci! Sto neko rece za ove crkve, slicno je i Brazilu narocito u siromasnijim delovima, jedna ulica, tri crkve i odatle se cuje vika i dreka, mada neke bas impozantne gradjevine. Ne obecavaju bas tako otvoreno takve stvari jer mogu biti optuzeni za sarlatanizam, i tek sam ovde shvatio dubinu Marksovih reci da je religija opijum za narod,(nemam nista protiv religije, da me pogresno ne shvatite) kao i shvatio svu moc inkvizicije i kako su mogli manipulisati masama, kako oni a tako i Maje ili Inke. Srecno!

Ne znam kakvi su Nigerijci u nacelu, ali kod nas je dosao da zivi jedan Nigerijac pre par godina. Ubrzo se ozenio jednom nasom, a ima i decu. Moji su mi rekli da je jako dobar i vredan covek, dobro prica srpski i ume da se lepo veseli uz srpsku muziku. Prema tome ima ih raznih kao i nas Srba.
Inace Nigerija iz teksta i komentara zvuci veoma egzoticno i opasno. Iz nekog razlog pocela sam da se interesujem za Afriku, cak bih volela i da je posetim.

Hvala gospodine Spaicu sto delite ovo iskustvo sa nama. Objavljene fotografije su odlicne, kao i koncizan tekst. Procitala sam prvi deo i onda par dana proveravala sekciju putovanja da vidim da li je objavljen i sledeci. Inace, koliko ja znam, Nigerijci se i u africkim krugovima smatraju (generalno) za prevarante i lenstine. Recimo poznati pisac Alexander McCall Smith koji je rodjen i dugo ziveo u Africi ih je negativno opisao u svojoj popularnoj seriji knjiga "Prva damska detektivska agencija". Ovde na zapadu gde zivim takodje su na losem glasu, zive na socijali i cesto su umesani u razne prevare. Sigurna sam da ih ima mnogo i pristojnih, ali na zalost ovi koji su dospeli u Evropu nisu neki sjajni uzorak...

2 puta sam bio u Lagosu, poslovno, po 10-ak dana i impresije su, kako bi to rekli Englezi "overwhelming" (ne znam pravu rec u srpskom).
Vizu sam cekao (t. pasos) skoro mesec dana da stigne iz Budimpeste, a na Mohammad Moghraba (aerodrom u Lagosu), ispred mene, Englez, mislim, bez vize, posle cudjenja carinika kako nema vizu, upita, "pa dobro bre, recite vec jednom koliko ce to da me kosta", mislim da se zavrsi sve za 50 USD.
Radio sam za svetsku telekom firmu, sto znaci, super hotel (naravno opasan zidinama, zicom i naoruzanim strazarima). imali smo pratnju (kad smo se vracali, kasnije u toku dana, ili nocu), sa rotacionim svetlima, i naoruzanim ljudima (koji su po recima lokalaca, imali "license to kill").
Autoputevi, mostovi od 10km, ali bez i jedne ispravne sijalice, sa kravama i motorciklistima koji idu tim istim autoputem u suprotnom smeru. Raspadnuti kamioni, pa na svaki 2-3 km vidite neko takvo vozilo sa slomljenom osovinom, sa iskrenutom kabinom itd. Ogromne kolicine ljudi koji se guraju u "javni prevoz" odnosno zute kombije za recimo 9 ljudi, a njih 15-20, sa sve "kondukterom" koji obavezno visi pored otvorenih vrata. A onda sa "double decker"-a, (broj ljudi ne bih procenjivao), vidite da neko urinira na okolna vozila....
Jednog dana vozimo tako "autoputem", a covek lezi mrtav u brzoj traci...
Milioni ljudi na ulicama i svako nesto prodaje, improvizovane tezge, kutije i slicno, a onda kad mrak padne, mislim da se niko ne pomera sa svog mesta vec se nastavlja istim tempom, samo se na svakoj tezgi upali po neka sveca ili slicno, vrlo sablasno.
Klima; maksimalna vlaznost, prasina, specifican miris koji se uvuce pod kozu. Policijske kontrole vrlo ceste, ali se bolji automobili i ne zaustavljaju, jednostavno i ignorisu policiju, jer valjda ako stanu onda moze i da se ispostavi da je to lazna policija. Ja sam jednom, kad smo tako proleteli pored policajca koji je pokusao da nas zaustavi, vec ocekivao da ce raspaliti iz svoje automatske puske...
A onda, posle nekog vremena se opustite i bude interesantno. Ali, jedno vece, na svu srecu kad smo vec bili na 50m od hotela, nas neizkusni vozac udari dvojicu na motorciklu, nista strasno im se nije desilo, ali svadja pocinje, povlacenje za odecu i sl. U tom trenutku nas 3 u kolima, a covek iz Juzne Afrike (belac inace), izlazi iz kola i ubedjuje i nas da izadjemo i da idemo do hotela. Mi naravno necemo jer eto, laptopovi su pozadi pa je glupo da to ostavljamo. Medjutim, posle minut-dva oko kola je oko 50-100 ljudi a neko sutira gume, drugi udara po haubi, staklima... Uzasno neprijatno. Na svu srecu, u tom trenutku pojavljuje se strazar iz hotela, koji repetirajuci svoju pusku govori svima da se udalje od kola, i nas sprovodi u hotel... to se inace sve desava u najbezbednijem, elitnom delu grada, gde su svi dobri hoteli, ambasade, rezidencije i sl...
Ista stvar mi se desila i sledeci put, na slicnom mestu (ali daleko od hotela tada) a bio sam samo ja i vozac u kolima. Ovoga puta gledao sam kako se plafon od kola ugiba pod udarcima gnevnog vozaca kola s kojim smo se sudarili, nekako se i to zavrsi bez posledica...
Inace, svuda po gradu, po kolima, autobusima, su reklame za razne crkve, a crkve (uglavnom nekakve hale) su svuda. Izmedju ostalog, snimio sam i bilbord, na kome pise nesto kao "sida/hiv je pobediv, dodjite u petak u crkvu ..., da zajedno oteramo bolest...
Na izlasku iz Nigerije, pripremite vise novcanica od 5, 10 dolara, pa svakom ko vas nesto pita, trazi dokumenta, date po neku novcanicu, i onda mozete i da unesete i 10 torbi u avion, itd...
Sve u svemu, interesantna zemlja. :)

Proveo sam u Nigeriji 8 meseci jer je moj otac trenirao njihovu fudbalsku reprezentaciju.
Stekao bih utisak da je danas tamo veci nivo potencijalnog nasilja nego pre...Naravno, nigde se ne krecete, pogotovu ako ste belac, van zona koje su "dozvoljene", ali pre nije bilo tolike tenzije...Mi smo imali tu pogodnost da smo imali sluzbeni auto "brendiran" sa zelenim orlovima, a to je kao kada ste imali auto sa nalepnicom Arkanovih tigrova `92 u Srbiji, pa x 100...niko ne sme da vas pipne u kolima jer se vojske uzasno plase.
Opis Nigerije je bogatiji ako ste videli ogromne letece bubasvabe i ako ste probali svezu barakudu. Kupanje u Atlantiku je posebna stvar. Nije bas najlepse kupanje koje moze da se zamisli, ali se naviknete na kupanje u talasima tako da ono sto je prosecnom coveku nevidjeno opasno za kupanje, vama dodje brckanje po talasicima.
I taj miris kisele, vlazne vrucine je nevidjen...

U Nigeriji sam ziveo 10 godina, i dobio i njihovo ime (u potpisu). Nigerija je opasna zemlja i beli covek tamo ide samo ako mora. Opis u tekstu, dobrim delom odgovara istini, s time da su odabrane izuzetno lose fotografije. Ali, to ne treba shvatiti kao kritiku, to je zemlja prepuna razlicitosti i zanimljivosti, da je stotine fotografija ne bi oopisale kako treba. Inace, javljam se povodom komentara da su Nigerijci lenstine. Apsolutna neistina! Medju oko 130 mil stanovnika (tacan broj se ne zna), sto je vise nego sve zemlje Balkana, naici ce se na svakakve ljude. Vecina kojima prezime pocinje na "O", a koje vidjate na Zapadu, najverovatnije su nigerijskih korena. Za sportiste, poznati bi bili Odita ili Oladzuvon. Za one kojima muzika nesto znaci, Dr. Alban je iz Lagosa. Otac Shade Adu je bio gradonacelnik Ibadana......
Sto bi moji prijatelji rekli na svom "pidzn inglisu"....How Your Day!

Nebojsa se ne javlja vec neko vreme, nadam se da ga simpaticna Džolo Džolo nije smazala :)

Bas zanimljiva reportaza, jedva cekam nastavak...