Sirija

Zaista cudni komentari onih koji su bili u Siriji...Bio sam u Siriji, ocaran sam tom zemljom i odusevljen ljudima, a sto se tice guzve, nehigijene, placanja, cenkanja itd., sve se to mora prihvatiti kao deo kulture i kao nesto, sto putovanju daje lepotu. A ako se negde unapred odlazi sa predrasudama i ocekivanjima, a istovremeno sve poredi sa zapadnom kulturom i svaka razlika shvata kao nedostatak, bolje je da takvi sede kod kuce ili idu na za njihove ukuse proverena mesta.
Sto se mene tice, planiram da u Siriju putujem ponovo i to prvom prilikom koja mi se bude ukazala.

ne bih se slozio sa prethodnim komentarom, obzirom da sam ovaj jul 2006. proveo upravo putujuci po bliskom istoku. Sirija u kojoj sam proveo oko 2 sedmice zaista je zemlja gostoljubivih i otvorenih ljudi. Na svakom koraku nailazili smo na ljude koji su nam pomagali da se snadjemo, koji su nam na jednostavno pitanje kako da stignemo do nekog dela grada pravili drustvo do tog mesta i po par kilometara setnje. Nismo doziveli ni trunku predrasude /koja uistinu postoji prema amerikancima i jevrejima, sto razumem/ te smo se, verujte, u Siriji osecali uvazenije i prihvacenije a nadasve bezbednije nego u Beogradu.

Pored Sirije obisao sam i Liban i Jordan /po oko 8 dana/ tako da u poredjenju sa tim zemljama mogu da kazem da Sirija iako zaostaje po vidljivom kvalitetu /citajte evropeizovanom/ zivota, svakako prednjaci u gostoljubivosti i otvorenosti.

Ono sto je moj predlog za one koji olako nekoga svrstavaju u osovinu zla i slicne kategorije jeste:

Posetite Siriju, obidjite je i dozivite, shvaticete da su oni drugaciji ne zato sto su losi vec zato sto su druga civilizacija, za nas sasvim drugi svet

Da, vidi se da je clanak preuzet iz casopisa, kao sto i pise. Vratio sam se iz Sirije pre par dana, a otisao sam da se licno uverim u istinitost navoda i da se odmorim medju tako dobrim ljudima. Kao prvo, ljudi nisu nista posebno ljubazniji nego nasi, ali sam zato na svakom koraku morao da se cuvam prevare. Pre odlaska sam slusao i citao o sirijskim taksistima koji te tako zavole za par minuta voznje da nece ni da ti naplate i slicno, a moje je 12-dnevno iskustvo da su cesto hteli da mi naplate visestruko, i jos su se bunili da im nije dovoljno. Samo jedan od primera, a to je klasicna shema u Siriji, je bio kad sam seo u jednoj kafani da popijem caj koji inace kosta 15 SP, dao sam gazdi 50 SP, koji je otisao sa tom novcanicom i umesto da mi vrati kusur pricao je okolo sa ljudima i sedeo za jednim stolom praveci se lud, verujuci da ja kao glupi turista nemam pojma koliko caj kosta. Medjutim, ja sam mu lovio pogled sve dok nisam uspeo, i cim je to spazio odmah je prisao praveci se zbunjen i nesiguran da li mi je vratio kusur ili ne, pa mi je vratio tacan iznos. U jednom hotelu nisam dobio grejanje dok nisam ponudio da doplatim. I mogao bih da nabrajam bezbroj slicnih razocaravajucih situacija koje su potpuno urusile predsliku koju sam imao o Sirijcima, mada ih nisam ni tada idealizovao.
Kada se govori o jeftinoj hrani, felafelu, svarmi itd, niko ne spominje tesku nehigijenu, momke neurednog izgleda u uzasno zamazanim keceljama, koji sve to prave rukama u vrlo nehigijenskim uslovima za jednu kuhinju, a da ne govorim o tome da ulje u kojem prze zitarice za felafel verovatno nije promenjeno godinu dana. Zato sam imao velikih problema da i pored ogromnog izbora sirijske fast-food ponude nadjem nesto iole prihvatljivo. Imao sam i nekoliko izuzetno svetlih trenutaka, tj. upoznao sam i neke divne ljude, ali to je bilo uglavnom na severu, tj. u Latakiji i Alepu, a ti ljudi su bili uglavnom hriscani i svetle puti. Nisam rasista, ali ovo je istina. Tamnoputi Arapi najcesce nemaju nas smisao za druzenje i ljubaznost, vec za uzimanje para. Hama o kojoj se toliko prica, neverovatno je prljava. U samom centru grada nalaze se oni poznati tockovi, ali oni se ne okrecu posto je vodostaj potoka skoro na nuli, a ono sto ima od vode jeste u stvari cista kanalizacija koja cini da najuzi centar grada nepodnosljivo smrdi.
Internet kafea ima sve vise, i cene drasticno padaju, ali oni najjefitniji su cesto prakticno neupotrebljivi, i posle 5 minuta ne uspevam da posaljem obican email ili ucitam stranicu i na kraju odustanem i izadjem.
U Bosri su me klinci gadjali kamenjem, pa sam morao da se branim. A u Palmiri, taman kad sam pomislio kako je tu bolje nego u Bosri, nakacili su mi se slicni klinci, i poceli da podrugljivo ponavljaju "hello hello hello hello", da bi konacno jedan od njih poceo da me gadja krompirom koji je nasao pored kontejnera. Po povratku sam pronasao negde na internetu da su i drugi imali slicno iskustvo. Damask je prepun prljavstine, pogotovo kad se izlazi iz grada, kilometrima uz put su kese i otpad, nikome ne smeta. U gradu je prasnjavo, fasade zgrada se maltene raspadaju, krecenje je tamo skoro nepoznat pojam. I tako dalje, i tako dalje, cisto da se cuje malo i druga strana price, jer ne znam zasto svi preskacu te bitne cinjenice... Da sam ovo unapred znao, drugacije bih se postavio unapred.

Dobro je u svakom slucaju dobiti vise informacija o jednoj zemlji. To pomaze razbijanju stereotipa pogotovo u ovo vreme kad je taj prostor "obojen" ne bas pozitivno.
U podnaslovu stoji da je izvor Travele magazin, tako da licno je stvar maste. Na Travel programu moze da se vidi program o Siriji, u kojem je prikazanaa fascinirajuca verska tolerancija, o kojoj civilizovani Zapad nije sposoban ni da misli a kamoli praktikuje. Dok je na Zapadu verska tolerancija ustvari sprdanje sa verom, i naziva se sloboda izrazavanja, u Siriji se postuje, bez ostatka, "tvrdi put molitve". Ipak to je jedan drugi svet, a neka oni kazu da li je diktatorski ili ne, da li im odgovara ili ne.

Stvarno detaljno, da ne moze detaljnije. Samo, ne mogu da odolim, ne znam po cemu se ovaj clanak razlikuje od bilo kog stampanog vodica koga ce i onako svako ko putuje u Siriju kupiti i poneti sa sobom..... Fali ono nesto drugacije, licni dozivljaj.
P.S. Ne zamerite na kriticnosti.

Obozavam pozitivnu energiju! Jos kad je bezgranicna! Iskreno receno, nisam bas sigurna sta je ta "pozitivna energija" koja se lepi svemu i svacemu; ali vec sama rec "pozitivna" mi govori da je nesto sto se, van svake sumnje, moze primeniti na jednu diktaturu kao sto je sirijska, na jedan rezim u kome bilo ko ko se usudi da pisne bude podvrgnut dugotrajnom zatvoru i mucenjima.

Evo sajt nase ambasade www.srbija-damask.org

Evo jedan sajt o politicko situaciji u Siriji
www.thisissyria.net

Kod nas je uobicajeno Basra, ne Bosra2

Da, vidi se da je clanak preuzet iz casopisa, kao sto i pise. Vratio sam se iz Sirije pre par dana, a otisao sam da se licno uverim u istinitost navoda i da se odmorim medju tako dobrim ljudima. Kao prvo, ljudi nisu nista posebno ljubazniji nego nasi, ali sam zato na svakom koraku morao da se cuvam prevare. Pre odlaska sam slusao i citao o sirijskim taksistima koji te tako zavole za par minuta voznje da nece ni da ti naplate i slicno, a moje je 12-dnevno iskustvo da su cesto hteli da mi naplate visestruko, i jos su se bunili da im nije dovoljno. Samo jedan od primera, a to je klasicna shema u Siriji, je bio kad sam seo u jednoj kafani da popijem caj koji inace kosta 15 SP, dao sam gazdi 50 SP, koji je otisao sa tom novcanicom i umesto da mi vrati kusur pricao je okolo sa ljudima i sedeo za jednim stolom praveci se lud, verujuci da ja kao glupi turista nemam pojma koliko caj kosta. Medjutim, ja sam mu lovio pogled sve dok nisam uspeo, i cim je to spazio odmah je prisao praveci se zbunjen i nesiguran da li mi je vratio kusur ili ne, pa mi je vratio tacan iznos. U jednom hotelu nisam dobio grejanje dok nisam ponudio da doplatim. I mogao bih da nabrajam bezbroj slicnih razocaravajucih situacija koje su potpuno urusile predsliku koju sam imao o Sirijcima, mada ih nisam ni tada idealizovao.
Kada se govori o jeftinoj hrani, felafelu, svarmi itd, niko ne spominje tesku nehigijenu, momke neurednog izgleda u uzasno zamazanim keceljama, koji sve to prave rukama u vrlo nehigijenskim uslovima za jednu kuhinju, a da ne govorim o tome da ulje u kojem prze zitarice za felafel verovatno nije promenjeno godinu dana. Zato sam imao velikih problema da i pored ogromnog izbora sirijske fast-food ponude nadjem nesto iole prihvatljivo. Imao sam i nekoliko izuzetno svetlih trenutaka, tj. upoznao sam i neke divne ljude, ali to je bilo uglavnom na severu, tj. u Latakiji i Alepu, a ti ljudi su bili uglavnom hriscani i svetle puti. Nisam rasista, ali ovo je istina. Tamnoputi Arapi najcesce nemaju nas smisao za druzenje i ljubaznost, vec za uzimanje para. Hama o kojoj se toliko prica, neverovatno je prljava. U samom centru grada nalaze se oni poznati tockovi, ali oni se ne okrecu posto je vodostaj potoka skoro na nuli, a ono sto ima od vode jeste u stvari cista kanalizacija koja cini da najuzi centar grada nepodnosljivo smrdi.
Internet kafea ima sve vise, i cene drasticno padaju, ali oni najjefitniji su cesto prakticno neupotrebljivi, i posle 5 minuta ne uspevam da posaljem obican email ili ucitam stranicu i na kraju odustanem i izadjem.
U Bosri su me klinci gadjali kamenjem, pa sam morao da se branim. A u Palmiri, taman kad sam pomislio kako je tu bolje nego u Bosri, nakacili su mi se slicni klinci, i poceli da podrugljivo ponavljaju "hello hello hello hello", da bi konacno jedan od njih poceo da me gadja krompirom koji je nasao pored kontejnera. Po povratku sam pronasao negde na internetu da su i drugi imali slicno iskustvo. Damask je prepun prljavstine, pogotovo kad se izlazi iz grada, kilometrima uz put su kese i otpad, nikome ne smeta. U gradu je prasnjavo, fasade zgrada se maltene raspadaju, krecenje je tamo skoro nepoznat pojam. I tako dalje, i tako dalje, cisto da se cuje malo i druga strana price, jer ne znam zasto svi preskacu te bitne cinjenice... Da sam ovo unapred znao, drugacije bih se postavio unapred.

Obozavam pozitivnu energiju! Jos kad je bezgranicna! Iskreno receno, nisam bas sigurna sta je ta "pozitivna energija" koja se lepi svemu i svacemu; ali vec sama rec "pozitivna" mi govori da je nesto sto se, van svake sumnje, moze primeniti na jednu diktaturu kao sto je sirijska, na jedan rezim u kome bilo ko ko se usudi da pisne bude podvrgnut dugotrajnom zatvoru i mucenjima.

Kod nas je uobicajeno Basra, ne Bosra2

Zaista cudni komentari onih koji su bili u Siriji...Bio sam u Siriji, ocaran sam tom zemljom i odusevljen ljudima, a sto se tice guzve, nehigijene, placanja, cenkanja itd., sve se to mora prihvatiti kao deo kulture i kao nesto, sto putovanju daje lepotu. A ako se negde unapred odlazi sa predrasudama i ocekivanjima, a istovremeno sve poredi sa zapadnom kulturom i svaka razlika shvata kao nedostatak, bolje je da takvi sede kod kuce ili idu na za njihove ukuse proverena mesta.
Sto se mene tice, planiram da u Siriju putujem ponovo i to prvom prilikom koja mi se bude ukazala.

Dobro je u svakom slucaju dobiti vise informacija o jednoj zemlji. To pomaze razbijanju stereotipa pogotovo u ovo vreme kad je taj prostor "obojen" ne bas pozitivno.
U podnaslovu stoji da je izvor Travele magazin, tako da licno je stvar maste. Na Travel programu moze da se vidi program o Siriji, u kojem je prikazanaa fascinirajuca verska tolerancija, o kojoj civilizovani Zapad nije sposoban ni da misli a kamoli praktikuje. Dok je na Zapadu verska tolerancija ustvari sprdanje sa verom, i naziva se sloboda izrazavanja, u Siriji se postuje, bez ostatka, "tvrdi put molitve". Ipak to je jedan drugi svet, a neka oni kazu da li je diktatorski ili ne, da li im odgovara ili ne.

Evo sajt nase ambasade www.srbija-damask.org

Evo jedan sajt o politicko situaciji u Siriji
www.thisissyria.net

Stvarno detaljno, da ne moze detaljnije. Samo, ne mogu da odolim, ne znam po cemu se ovaj clanak razlikuje od bilo kog stampanog vodica koga ce i onako svako ko putuje u Siriju kupiti i poneti sa sobom..... Fali ono nesto drugacije, licni dozivljaj.
P.S. Ne zamerite na kriticnosti.

ne bih se slozio sa prethodnim komentarom, obzirom da sam ovaj jul 2006. proveo upravo putujuci po bliskom istoku. Sirija u kojoj sam proveo oko 2 sedmice zaista je zemlja gostoljubivih i otvorenih ljudi. Na svakom koraku nailazili smo na ljude koji su nam pomagali da se snadjemo, koji su nam na jednostavno pitanje kako da stignemo do nekog dela grada pravili drustvo do tog mesta i po par kilometara setnje. Nismo doziveli ni trunku predrasude /koja uistinu postoji prema amerikancima i jevrejima, sto razumem/ te smo se, verujte, u Siriji osecali uvazenije i prihvacenije a nadasve bezbednije nego u Beogradu.

Pored Sirije obisao sam i Liban i Jordan /po oko 8 dana/ tako da u poredjenju sa tim zemljama mogu da kazem da Sirija iako zaostaje po vidljivom kvalitetu /citajte evropeizovanom/ zivota, svakako prednjaci u gostoljubivosti i otvorenosti.

Ono sto je moj predlog za one koji olako nekoga svrstavaju u osovinu zla i slicne kategorije jeste:

Posetite Siriju, obidjite je i dozivite, shvaticete da su oni drugaciji ne zato sto su losi vec zato sto su druga civilizacija, za nas sasvim drugi svet