Najlepša tradicija na putovanjima se potpuno izgubila

I sada se ljudi javljaju sa odmora. I to nekoliko puta dnevno, neki cak svakih sat vremena. Ali ne zato da se jave porodicama, da ne brinu, kako, gde, ... Nego kace budalestine po fejsu kako bi oni koji ih prate bili ljubomorni.

Mislim da je sad najoriginalnije poslati razglednicu, jer je niko i ne očekuje. A i svakako je lepše. Moji roditelji, a i baka su se toliko oduševili kada sam im pre par meseci poslao razglednicu.
Digitalnu fotografiju pošaljete nekome, ili okačite na fb/instagram, dobijete lajkove, a onda fotografija ode u zaborav (iz ugla osobe kojoj je poslata).
Ovako je razglednica uvek tu fizički. A i fotografije načinjene telefonima nisu ni približno lepe kao one sa razglednica.

Dobro,sada kupujemo magnete koje im licno odnesemo. Taman se malo i druzimo kada odemo.

Ne salju se razglednice, ali ja znam gomilu ljudi koji ih kupuju kao suvenire. Tako da ovde prvenstveno pati posta...

Kako kod koga.Uvek šaljem razgladnice i decu ucim da ih šalju.

Upravo sam poslao razglednicu iz Atomske banje. :)))

Ne - saljem ih redovno, to je stvar ponasanja/vaspitanja, setiti se svojih dragih gde god da si. Uvek se obradujem kad dobijem razglednicu, tako i oni, jer u digitalno vreme razglednica dobija drugu dimenziju, jedne dodatne paznje. Razglednica ima fizicku istoriju iza sebe, bila je gde sam ja bila, ima moj rukopis, ima markicu sa simbolom te zemlje, putovala koliko i ja, da bi dosla u necije ruke. Nemam uopste problem da ih ikada nadjem, cak i kad sam u dzunglama.

pre dve godine bio u napulju, nije bilo moguce naci razglednicu nigde!!

Na bukvalno svakom putovanju (koliko god dana da traje), sa porodicom odvojim 20-tak minuta u toku večernih šetnji, da izaberem 5-6 prikladnih razglednica koje šaljemo uvek istim (najbližim) ljudima i taj "običaj" nema da omane. Nije neki trud, a čovek se oseća nekako zadovoljno. I uvek dam klincu da ih ubaci u poštansko sanduče. To mu dođe kao ritual.

Ja uvek pošaljem sam sebi jednu razglednicu.

Ja sam slao sa letovanja,a od pre 2-3 godine nijedna nije stigla na destinaciju pa sam odustao.A stvarno mi je zao neozbiljnosti grckih ili srpskih posta.

Lepo je poslati razglednicu ali 90 % ljudi se ohlade od slanja kad moraju da traze postu kako bi kupili markicu,narocito u inostranstvu gde neznaju gde je.Kad bi se uz razglednicu prodavale postanske markice, svi bi ih slali .

Imam dosta starijih osoba u familiji koji ne koriste internet nemaju pametne telefone tako da posaljem razglednicu kad otputujem negde..

Sa svakog putovanja posaljemo desetak razglednica. Porodicno ih izaberemo, deca ih pisu i tako su naucili kako se adresira razglednica/pismo i uzivamo u tome. A primaoci se uvek jako obraduju, pogotovo stariji. Slanjem razglednica smo i neke prijatelje/kumove inspirisali da pocnu da ih salju, a ranije to nisu cinili...

Slovenci bili opet ove godine na putovanju po Srbiji,uspeli nabaviti i poslati razglednice iz Novog Sada

Ја и даље шаљем, заједно са децом. Честитке за Нову годину се подразумевају.

Nasa porodica ( deca i mi) jos uvek salje razglednice, kao i cestitke za novu godinu. Moj brat i njegova porodica, ne. To je individualno.

....Ko to kaze?

redovno šaljemo. bake (majka i tašta) se uvek obraduju kada vide da deca i unuci misle na njih

Ko ima volje nadje i vremena za ono sto zeli. Nedostatak vremena je produkt konzumeristickog drustva. Mislim da radost dobijanja razglednice ne moze da zamene nikakve poruke, suveniri itd.Poenta je da osobi kojoj saljemo razglednicu time saljemo poruku da smo negde daleko gde se provodimo i odmaramo mislili na nju i nasli vremena da je obradujemo i prenesemo joj deo lepote u kojoj uzivamo.Ko ume da prepozna tu poruku iskreno se obraduje razglednici.Uvek ih saljem i volim da ih dobijam.

Када то слање не би било толико безобразно скупо, можда би еко и послао, овако, ћао !

Evo ja se upravo vracam sa puta-uzeo sam razgoednice i hteo da obradujem ljude, znajuci upravo to da vise to skoro niko i ne ocekuje... Vracam ih kuci nenapisane i neposlate.

kada bi razglednice stizale, ja bih ih slala. Redovno sam slala i ne stignu u Srbiju. Tako da od pre par godina kupim sebi jednu-dve kao uspomenu, a prijatelji dobiju magnet.

Када то слање не би било толико безобразно скупо, можда би еко и послао, овако, ћао !

pre dve godine bio u napulju, nije bilo moguce naci razglednicu nigde!!

Kako kod koga.Uvek šaljem razgladnice i decu ucim da ih šalju.

Ne salju se razglednice, ali ja znam gomilu ljudi koji ih kupuju kao suvenire. Tako da ovde prvenstveno pati posta...

Mislim da je sad najoriginalnije poslati razglednicu, jer je niko i ne očekuje. A i svakako je lepše. Moji roditelji, a i baka su se toliko oduševili kada sam im pre par meseci poslao razglednicu.
Digitalnu fotografiju pošaljete nekome, ili okačite na fb/instagram, dobijete lajkove, a onda fotografija ode u zaborav (iz ugla osobe kojoj je poslata).
Ovako je razglednica uvek tu fizički. A i fotografije načinjene telefonima nisu ni približno lepe kao one sa razglednica.

I sada se ljudi javljaju sa odmora. I to nekoliko puta dnevno, neki cak svakih sat vremena. Ali ne zato da se jave porodicama, da ne brinu, kako, gde, ... Nego kace budalestine po fejsu kako bi oni koji ih prate bili ljubomorni.

Ne - saljem ih redovno, to je stvar ponasanja/vaspitanja, setiti se svojih dragih gde god da si. Uvek se obradujem kad dobijem razglednicu, tako i oni, jer u digitalno vreme razglednica dobija drugu dimenziju, jedne dodatne paznje. Razglednica ima fizicku istoriju iza sebe, bila je gde sam ja bila, ima moj rukopis, ima markicu sa simbolom te zemlje, putovala koliko i ja, da bi dosla u necije ruke. Nemam uopste problem da ih ikada nadjem, cak i kad sam u dzunglama.

Dobro,sada kupujemo magnete koje im licno odnesemo. Taman se malo i druzimo kada odemo.

Lepo je poslati razglednicu ali 90 % ljudi se ohlade od slanja kad moraju da traze postu kako bi kupili markicu,narocito u inostranstvu gde neznaju gde je.Kad bi se uz razglednicu prodavale postanske markice, svi bi ih slali .

Ја и даље шаљем, заједно са децом. Честитке за Нову годину се подразумевају.

Na bukvalno svakom putovanju (koliko god dana da traje), sa porodicom odvojim 20-tak minuta u toku večernih šetnji, da izaberem 5-6 prikladnih razglednica koje šaljemo uvek istim (najbližim) ljudima i taj "običaj" nema da omane. Nije neki trud, a čovek se oseća nekako zadovoljno. I uvek dam klincu da ih ubaci u poštansko sanduče. To mu dođe kao ritual.

Evo ja se upravo vracam sa puta-uzeo sam razgoednice i hteo da obradujem ljude, znajuci upravo to da vise to skoro niko i ne ocekuje... Vracam ih kuci nenapisane i neposlate.

Upravo sam poslao razglednicu iz Atomske banje. :)))

Ja sam slao sa letovanja,a od pre 2-3 godine nijedna nije stigla na destinaciju pa sam odustao.A stvarno mi je zao neozbiljnosti grckih ili srpskih posta.

Nasa porodica ( deca i mi) jos uvek salje razglednice, kao i cestitke za novu godinu. Moj brat i njegova porodica, ne. To je individualno.

Imam dosta starijih osoba u familiji koji ne koriste internet nemaju pametne telefone tako da posaljem razglednicu kad otputujem negde..

Slovenci bili opet ove godine na putovanju po Srbiji,uspeli nabaviti i poslati razglednice iz Novog Sada

redovno šaljemo. bake (majka i tašta) se uvek obraduju kada vide da deca i unuci misle na njih

Sa svakog putovanja posaljemo desetak razglednica. Porodicno ih izaberemo, deca ih pisu i tako su naucili kako se adresira razglednica/pismo i uzivamo u tome. A primaoci se uvek jako obraduju, pogotovo stariji. Slanjem razglednica smo i neke prijatelje/kumove inspirisali da pocnu da ih salju, a ranije to nisu cinili...

....Ko to kaze?

Ja uvek pošaljem sam sebi jednu razglednicu.

Ko ima volje nadje i vremena za ono sto zeli. Nedostatak vremena je produkt konzumeristickog drustva. Mislim da radost dobijanja razglednice ne moze da zamene nikakve poruke, suveniri itd.Poenta je da osobi kojoj saljemo razglednicu time saljemo poruku da smo negde daleko gde se provodimo i odmaramo mislili na nju i nasli vremena da je obradujemo i prenesemo joj deo lepote u kojoj uzivamo.Ko ume da prepozna tu poruku iskreno se obraduje razglednici.Uvek ih saljem i volim da ih dobijam.

kada bi razglednice stizale, ja bih ih slala. Redovno sam slala i ne stignu u Srbiju. Tako da od pre par godina kupim sebi jednu-dve kao uspomenu, a prijatelji dobiju magnet.