Planiranje bolje nego putovanje

"Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.."
"Sve je mnogo lepše donde dok se traži o čemu se samo tek po slutnji zna".

@EU Citizen Prijatelju promasio si temu... Poenta ove price nije u hvalisanju koliko je potrebno da se spremis i pripremis za egzoticno putovanje od mesec dana u odnosu na, kako ti kazes, "banalne euro vikende", ovde je prica o sreci... Citaj pazljivije...

Jer sreća je lepa samo dok se čeka.

Mislim da to u velikoj meri zavisi od toga koliko često putujete.

Za razliku od odmora ovog EU Citizena, moji odmori su lokalnog karaktera. Ranije, za vreme YU, leti Hrvatska, zimi Slovenija (imam familiju tamo), a danas, leti Grcka, a zimi nigde, kod kuce. Zima kao godisnje doba za odmor mi ionako nikada nije bila interesantna. Ali hteo sam nesto drugo da kazem: Nikada se sa odmora nisam vratio odmoran, vec jos vise izmrcvaren nego sto sam bio pre odmora. Uvek mi treba, po povratku, par dana da dodjem sebi tj. da se odmorim od domora. Primecujem da starenjem sve manje imam potrebu da se malteretiram iduci negde na "odmor". Odmor postaje za mene stanje odsustva obaveza, rada...stanje koje najradije uzivam kod kuce, da mogu da ustanem kad hocu, da je ceo dan predamnom, da se posvetim svojim hobijima, citanju, pisanju, slusanju muzike, sviranju gitare i bubnjeva. Kad tako provedem kuci 14 dana, osecam se psiho-fizicki preporodjen. Ne interesuje me da vidim svet, druge kontinente. Ne razumem svrhu toga. Ostanu secanja posle toga i par fotografija koji vremenom i sami izblede. Ali svakom svoje. Svako treba da radi ono sto ga cini srecnim.

Ja se sa odmora jos nikada nisa vratio a da sam bio odmoran. Uvek mi treba par dana da dodjem sebi od silnog odmaranja. Sto sam stariji taj sindrom je sve jaci, nigde mi se zbog toga ne krece. Em potrosim pare em se vratim ko prebijen jer. Kuci se najbolje osecam.

@EU citizen

De molim te,kojim se to biznisom bavis kad mozes da izbivas po mesec dana a da posao ne trpi ?

Tako ja uplatim superjeftin aranžman u Kosta Bravi, hotel 5 zvezdica sa krunom, đakuzi u apartmanu, mini bazen, room service...
10 dana, avionom, u busines klasi...
Sve za 49,99 €, po osobi.
Pohvalim se na fejsu, fotoshopiram se, spremamo se, žena u delirijumu.
Samo posle prihvatimo manje stresnu rutu i pecanje pored kanala DTD. uz popust 70% na onu, pomenutu fenomenalnu supercenu.

Chase is better than a catch.

Psssst. Zlobnici, zavidnici...Ja nemam srca da budim, iz savršenog sna, ovog EU Citizena... Ko zna da li će ikad imati šanse, da mu bude opet ovoliko dobro. Ko je vama kriv, kad nemate mašte.

@ EU citizen

Ma boli te briga, i biseksualci imaju pravo na srecu...

Kod mene bas naprotiv. Kad god treba da idem negde , ne ide mi se, jao cta cu tamo a onda kad odem produzavam odmor i ne zelim da se vratim. A kada se vratim u srbiju treba mi par nedelja da izadjem iz post povratak u srbiju depresije.

Naravno. kao i EU Citizen - prica je skoro pa identicna - planiram sam sva svoja putovanja, pogotovo ona interkontinentalna. I jeste zadovoljstvo kada se sedne par meseci ranije i gleda sta i kako posetiti, gde odsesti, sta videti, kako najbolje organizovati prevoz... Doduse i smo izvodjenje posle je - naravno zavisi od destinacije - i te kako uzbudljivo, pogotovo ako se radi o dalekoj, plus egozticnoj,destinaciji koja se posecuje prvi put. A ima i "trece poluvreme": sredjivanje utisaka po povratku, skidanje i izbor fotografija, ali i pisanje na Trip Advisoru ili Bookingu, kada se onda ono vec dozivljeno jos jednom prezivi, u mislima... Sve u svemu putovanje je i poprilican napor, pogotovo u sopstvenoj reziji kada je i veliki izazov, no pre svega to je jedno veliko zadovoljstvo!

Najlepši deo je kad skočim u tirkiznu vodu, i okrenem se na leđa, zažmurim, nasmešim se suncu, i uživam. To je to.

Ovo je sasvim tačno, ja ambicionija putovanja uvek planiram sam ili zajedno sa osobom, to jest tipično devojkom ili prijateljem, sa kojom putujem, i to je izuzetno prijatan, premda prilično zahtevan proces. Konačna cena je obično desetak procenata viša nego kada se ide preko agencije, ali kvalitet je nesravnjeno veći, jer sami birate sve, od itinerera, preko vrste i nivoa smeštaja, do vremena i stila putovanja, i nema novca koji tu vrstu slobode izbora i udovoljavanja ličnom ukusu i sklonostima može da plati. Takođe, ne pamim kada sam poslednji put imao loš ili razočaravajući odmor, pre svega baš zbog temeljite pripreme i planiranja. Moram da napomenem da ovde, naravno, mislim na prave odmore, što za mene, kao pomalo zahtevnog čoveka, :) nije ništa ispod mesec dana i obično se radi o nekom drugom kontinentu i egzotičnoj destinaciji, za banalne eurovikende, naravno, rezervišem paket aranžman kod neke renomirane agencije koja ima dobre hotele za pet minuta, pogledam pola sata Lonely Planet, Rough Guide i TripAdvisor, da vidim šta ima da se vidi, ako već ne znam, i gde se najbolje jede, i to je to :))

To i jeste definicija sreće: iščekivanje, sama težnja ka ostvarenju cilja, a ne cilj sam po sebi. Zato bogatstvo nije neophodan uslov za sreću.

evo ja već treću godinu planiram i nikako da odem i baš sam srećan ,ne znam gde bijem od sreće...

Naprosto neverovatna količina mržnje i zavisti na najnormalniji komentar nekoga ko voli da svoje pošteno zarađene pare troši između ostalog i na putovanja koja sa zadovoljstvom sam planira i slučajno ne živi u Srbiji, pa, eto, nije socijalni slučaj. Izvinjavam se što nemam refleks prikrivanja životnog standarda, da ne bih povredio osetljive dušice neradnika i nesposobnjakovića, ali ja u zemlji u kojoj živim nisam čak ni viša, već otprilike viša srednja klasa, a to što je Srbija propala država, zahvaljujući baš ovakvom negativističkom i zlobnom mentalitetu koji kao vrhunski cilj vidi povlačenje u blato svega što se malo izdiglo i odskočilo, zaista nije moj problem i nimalo me ne zanima, kao što ni vas koji ispijate kafe i blejite ceo dan celog života ne zanima što ja razmišljam i trudim se od rane mladosti i često radim i vikendom da bih mogao da odem na nekoliko nedelja da uživam negde. Bojim se, dame i gospodo, čast malobrojnim izuzecima, da živite tačno onako kako ste zaslužili i da vaša kolektivna nulta životna perspektiva potpuno odgovara vašim totalno poremećenim vrednostima koje ste, opet čast izuzecima, upravo pokazali. Ne znam da li će cenzori ovo pustiti, ako ne, neka im služi na čast.

Ja volim i planiranje a jos vise kada se nadje na destinaciji. U zadnje vreme i sam put autobusom ima svoju draz pa i ako se vozim dvadeset do dvadeset cetiri sata. Prijatan odmor svima!

planiranje je stresniji deo i prvih par rata... a kad odem na odmor... e tad uzivam i boli me briga za sve.... evo upravo dovrsavam jos jedan koktel i idem da spavam. ujutro je jos jedan dan AI odmora i sledeca runda ispijanja neogranicenih koktela

Trenutno sam porodicno na Kefaloniji, uplatili tri nedelje, a rezervisali jos u decembru, zbog popusta. Od decembra do juna nije prosao nijedan zivotni problemcic da ga nismo resavali uz crpljenje pozitivne energije iz svesti o skorom odlasku na odmor. Ne mogu reci da sam vise uzivao u planiranju nego u samom odmoru, ali tu je negde. Ja, licno, najvise uzivam u odlasku, putovanju. Idem svojim autom, krenem kad zelim, stanem kad zelim, svratim gde zelim. Slusamo muziku koju volimo, pevamo. Nikada putovanje autom ne bih zamenio za avion. I ono sto me je najvise zacudilo kod ljudi jeste da su nas sa cudjenjem pitali: Ali zasto toliko dugo, pa sta cete da radite, bice vam dosadno, mi jedva izdrzimo deset dana!?! Ne znam sta bih im odgovorio.

Ovo je sasvim tačno, ja ambicionija putovanja uvek planiram sam ili zajedno sa osobom, to jest tipično devojkom ili prijateljem, sa kojom putujem, i to je izuzetno prijatan, premda prilično zahtevan proces. Konačna cena je obično desetak procenata viša nego kada se ide preko agencije, ali kvalitet je nesravnjeno veći, jer sami birate sve, od itinerera, preko vrste i nivoa smeštaja, do vremena i stila putovanja, i nema novca koji tu vrstu slobode izbora i udovoljavanja ličnom ukusu i sklonostima može da plati. Takođe, ne pamim kada sam poslednji put imao loš ili razočaravajući odmor, pre svega baš zbog temeljite pripreme i planiranja. Moram da napomenem da ovde, naravno, mislim na prave odmore, što za mene, kao pomalo zahtevnog čoveka, :) nije ništa ispod mesec dana i obično se radi o nekom drugom kontinentu i egzotičnoj destinaciji, za banalne eurovikende, naravno, rezervišem paket aranžman kod neke renomirane agencije koja ima dobre hotele za pet minuta, pogledam pola sata Lonely Planet, Rough Guide i TripAdvisor, da vidim šta ima da se vidi, ako već ne znam, i gde se najbolje jede, i to je to :))

Naprosto neverovatna količina mržnje i zavisti na najnormalniji komentar nekoga ko voli da svoje pošteno zarađene pare troši između ostalog i na putovanja koja sa zadovoljstvom sam planira i slučajno ne živi u Srbiji, pa, eto, nije socijalni slučaj. Izvinjavam se što nemam refleks prikrivanja životnog standarda, da ne bih povredio osetljive dušice neradnika i nesposobnjakovića, ali ja u zemlji u kojoj živim nisam čak ni viša, već otprilike viša srednja klasa, a to što je Srbija propala država, zahvaljujući baš ovakvom negativističkom i zlobnom mentalitetu koji kao vrhunski cilj vidi povlačenje u blato svega što se malo izdiglo i odskočilo, zaista nije moj problem i nimalo me ne zanima, kao što ni vas koji ispijate kafe i blejite ceo dan celog života ne zanima što ja razmišljam i trudim se od rane mladosti i često radim i vikendom da bih mogao da odem na nekoliko nedelja da uživam negde. Bojim se, dame i gospodo, čast malobrojnim izuzecima, da živite tačno onako kako ste zaslužili i da vaša kolektivna nulta životna perspektiva potpuno odgovara vašim totalno poremećenim vrednostima koje ste, opet čast izuzecima, upravo pokazali. Ne znam da li će cenzori ovo pustiti, ako ne, neka im služi na čast.

Naravno. kao i EU Citizen - prica je skoro pa identicna - planiram sam sva svoja putovanja, pogotovo ona interkontinentalna. I jeste zadovoljstvo kada se sedne par meseci ranije i gleda sta i kako posetiti, gde odsesti, sta videti, kako najbolje organizovati prevoz... Doduse i smo izvodjenje posle je - naravno zavisi od destinacije - i te kako uzbudljivo, pogotovo ako se radi o dalekoj, plus egozticnoj,destinaciji koja se posecuje prvi put. A ima i "trece poluvreme": sredjivanje utisaka po povratku, skidanje i izbor fotografija, ali i pisanje na Trip Advisoru ili Bookingu, kada se onda ono vec dozivljeno jos jednom prezivi, u mislima... Sve u svemu putovanje je i poprilican napor, pogotovo u sopstvenoj reziji kada je i veliki izazov, no pre svega to je jedno veliko zadovoljstvo!

Za razliku od odmora ovog EU Citizena, moji odmori su lokalnog karaktera. Ranije, za vreme YU, leti Hrvatska, zimi Slovenija (imam familiju tamo), a danas, leti Grcka, a zimi nigde, kod kuce. Zima kao godisnje doba za odmor mi ionako nikada nije bila interesantna. Ali hteo sam nesto drugo da kazem: Nikada se sa odmora nisam vratio odmoran, vec jos vise izmrcvaren nego sto sam bio pre odmora. Uvek mi treba, po povratku, par dana da dodjem sebi tj. da se odmorim od domora. Primecujem da starenjem sve manje imam potrebu da se malteretiram iduci negde na "odmor". Odmor postaje za mene stanje odsustva obaveza, rada...stanje koje najradije uzivam kod kuce, da mogu da ustanem kad hocu, da je ceo dan predamnom, da se posvetim svojim hobijima, citanju, pisanju, slusanju muzike, sviranju gitare i bubnjeva. Kad tako provedem kuci 14 dana, osecam se psiho-fizicki preporodjen. Ne interesuje me da vidim svet, druge kontinente. Ne razumem svrhu toga. Ostanu secanja posle toga i par fotografija koji vremenom i sami izblede. Ali svakom svoje. Svako treba da radi ono sto ga cini srecnim.

@EU citizen

De molim te,kojim se to biznisom bavis kad mozes da izbivas po mesec dana a da posao ne trpi ?

@ EU citizen

Ma boli te briga, i biseksualci imaju pravo na srecu...

Ja se sa odmora jos nikada nisa vratio a da sam bio odmoran. Uvek mi treba par dana da dodjem sebi od silnog odmaranja. Sto sam stariji taj sindrom je sve jaci, nigde mi se zbog toga ne krece. Em potrosim pare em se vratim ko prebijen jer. Kuci se najbolje osecam.

planiranje je stresniji deo i prvih par rata... a kad odem na odmor... e tad uzivam i boli me briga za sve.... evo upravo dovrsavam jos jedan koktel i idem da spavam. ujutro je jos jedan dan AI odmora i sledeca runda ispijanja neogranicenih koktela

"Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.."
"Sve je mnogo lepše donde dok se traži o čemu se samo tek po slutnji zna".

Psssst. Zlobnici, zavidnici...Ja nemam srca da budim, iz savršenog sna, ovog EU Citizena... Ko zna da li će ikad imati šanse, da mu bude opet ovoliko dobro. Ko je vama kriv, kad nemate mašte.

@EU Citizen Prijatelju promasio si temu... Poenta ove price nije u hvalisanju koliko je potrebno da se spremis i pripremis za egzoticno putovanje od mesec dana u odnosu na, kako ti kazes, "banalne euro vikende", ovde je prica o sreci... Citaj pazljivije...

Kod mene bas naprotiv. Kad god treba da idem negde , ne ide mi se, jao cta cu tamo a onda kad odem produzavam odmor i ne zelim da se vratim. A kada se vratim u srbiju treba mi par nedelja da izadjem iz post povratak u srbiju depresije.

Tako ja uplatim superjeftin aranžman u Kosta Bravi, hotel 5 zvezdica sa krunom, đakuzi u apartmanu, mini bazen, room service...
10 dana, avionom, u busines klasi...
Sve za 49,99 €, po osobi.
Pohvalim se na fejsu, fotoshopiram se, spremamo se, žena u delirijumu.
Samo posle prihvatimo manje stresnu rutu i pecanje pored kanala DTD. uz popust 70% na onu, pomenutu fenomenalnu supercenu.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka.

Chase is better than a catch.

Mislim da to u velikoj meri zavisi od toga koliko često putujete.

Ja volim i planiranje a jos vise kada se nadje na destinaciji. U zadnje vreme i sam put autobusom ima svoju draz pa i ako se vozim dvadeset do dvadeset cetiri sata. Prijatan odmor svima!

evo ja već treću godinu planiram i nikako da odem i baš sam srećan ,ne znam gde bijem od sreće...

Najlepši deo je kad skočim u tirkiznu vodu, i okrenem se na leđa, zažmurim, nasmešim se suncu, i uživam. To je to.

To i jeste definicija sreće: iščekivanje, sama težnja ka ostvarenju cilja, a ne cilj sam po sebi. Zato bogatstvo nije neophodan uslov za sreću.

Trenutno sam porodicno na Kefaloniji, uplatili tri nedelje, a rezervisali jos u decembru, zbog popusta. Od decembra do juna nije prosao nijedan zivotni problemcic da ga nismo resavali uz crpljenje pozitivne energije iz svesti o skorom odlasku na odmor. Ne mogu reci da sam vise uzivao u planiranju nego u samom odmoru, ali tu je negde. Ja, licno, najvise uzivam u odlasku, putovanju. Idem svojim autom, krenem kad zelim, stanem kad zelim, svratim gde zelim. Slusamo muziku koju volimo, pevamo. Nikada putovanje autom ne bih zamenio za avion. I ono sto me je najvise zacudilo kod ljudi jeste da su nas sa cudjenjem pitali: Ali zasto toliko dugo, pa sta cete da radite, bice vam dosadno, mi jedva izdrzimo deset dana!?! Ne znam sta bih im odgovorio.