pretraži po celom b92.net
29. oktobar 2009.
Bled i Blejska kremna razina
Bled je bio turistički biser, što bi se danas reklo - brend, i pre južnoslovenskih kraljevina, a naročito je to bio u vreme bratske, socijalističke i samoupravne države. To je ostao i u samostalnoj i demokratskoj Sloveniji, članici Evropske unije.
Izvor: Danas
 |
To modro jezersko oko između tamnozelenih četinarskih gora, uokvireno besprekornim travnjacima i pešačkim stazama sa hotelima, restoranima, kavarnama i ostalom ugostiteljskom menažerijom u pozadini, deluje smirujuće i okrepljujuće.
Naročito okrepljujuće, i to zbog jednog novog bledskog brenda - Blejske kremne rezine, vrste kolača, poslastice, krem-šnite, koja nije samo krempita, ni šampita, ali jeste i jedno i drugo - istovremeno. To čudo od prijatnosti na nepcima ne da se opisati, jer svaki put kad ga se setite, imate neodoljivu želju i da ga probate. Za kvalitet - posle vožnje od šest i po sati, na degustaciji u Beogradu (uz minimalno hlađenje) doživele su - ovacije.
Blejska kremna rezina može se kušati, bar tako piše u jednom bedekeru - turističkoj ponudi, u desetak od 45 bledskih restorana, kavarani, poslastičarnica, kafića, ali zaštićeni brend - samo u hotelu „Park“. Posebno uživanje je ako to radite u Kafeu „Park“ čija je terasa na samoj jezerskoj obali, a da ste tamo bili 1. oktobra 2009. mogla je da vam zapadne i desetomilionita Blejska kremna rezina - napravljena u poslastičarnici hotela „Park“.
Blejsku kremnu rezinu je pre 56 godina smislio, napravio i gostima poslužio - Ištvan Lukačević, šef poslastičarnice u starom hotelu „Park“. Ištvan je rođen u Senti 1912. godine, a na Bled se sa porodicom doselio 1940. godine i odmah zaposlio u starom hotelu „Park“. Proizvodnjom krem šnita ili kremnih rezina rukovodio je do 1977. godine - gotovo četvrt veka. Legenda kaže da je Ištvan te 1953. praveći krem-šnitu, u stvari samo malo nadogradio jedan stari vojvođanski recept o pravljenju krempite, odnosno, umućena jaja je nadgradio ulupanom slatkom pavlakom u odnosu pola-pola, plus donja i gornja korica od lisnatog testa, bogato zasuta šećernim prahom.
Prepisujemo tehnologiju kojom je Lukačević pravio krem-šnite (nije reč o receptu jer ne sadrži neophodne detalje): prvo je zamesio dobro masleno (lisnato) testo, koje je dobro umesio i na kraju sedam puta presavio i ostavio da „odmara“ do sledećeg jutra, a onda ga ispekao i ohladio; od najboljih prirodnih sastojaka (brašno, buter, jaja) napravio je finu kremu puštajuči je da vri tačno sedam minuta; u još vrući krem je dodao šne od tvrdo umućenih belanaca; tako dobijenu kremnu masu je sipao u pleh (dimenzija 55x55 centimetara) na čijem je dnu bila ispečena „korica“ od lisnatog testa; kad se krem potpuno ohladio po njemu je prelio-dodao ulupanu slatku pavlaku i prekrio je drugom-gornjom „koricom“ koju je „bogato“ poprskao mlevenim (prah) vanilin šećerom. Tako dobijenu poslasticu isekao je na 60 komada dimenzija 7x7 centimetara.
Taj standard dimenzije kremne rezine zadržao se do danas, ali ne i broj parčića u plehu. Naime, posle renoviranja hotelske poslastičarnice (2006), kada su instalirane nove peći, poslatica se priprema u manjim plehovima (35x50 centimetara), tako da iz jednog pleha „izlazi“ 35 krem-šnita.
Kafe „Park“ kod jezera je tačka gde se proda i pojede najviše poslastica. U lepim prolećnim i jesenjim vikendima posluži se od 2.500 do 3.500 komada. Rekord je zabeležen 70-ih godina kada je pripremljeno i prodato 6.000 komada. Za proizvodnju 10 miliona krem-šnita u poslastičarnici „Park“ razbijeno je 4,3 miliona komada jaja, a kada bi se sve kremne rezine poređale jedna iza druge - „stigle“ bi do Frankfurta, a jedna pored druge prekrile bi trećinu jezera.
S obzirom na to da se blejska kremna rezina, osim kod pratvorca hotela „Park“, proizvodi i na mnogim drugim mestima oko Bleda, i to više decenija, sa sigurnošću se može tvrditi da ih je do sada pojedeno bar 25 miliona komada.
Radoš O. Dragutinović
Ostali tekstovi
Zagreb po uzoru na Prag i Ljubljanu
| 08. novembar 2009.Na predavanju u Društvu arhitekata Zagreba moglo se čuti o najnovijim strategijama Kopenhagena, Praga i Ljubljane, gradova koji su veličinom slični Zagrebu Dalje
Rujište, brdski biciklizam u BiH
| 02. novembar 2009.Kada Sarajlije požele da nakon prvog oktobarskog snijega i dosadne kiše pobjegnu iz magle, nema im druge već da pogled bacaju u pravcu Hercegovine. Dalje
Jahorina i Bansko - jeftino i dobro
| 30. oktobar 2009.Moderna skijališta, lepa priroda i povoljne cene mame na nova odredišta Dalje
Gornja Maoča, selo radikalnih vehabija
| 29. oktobar 2009.Ko su selefije iz Gornje Maoče? Kako žive? Kada i zašto su se smjestili u devastirano selo? Zašto uče djecu po jordanskom planu i programu?, pitanja su na koja smo odlaskom u posjetu samoproglašenom vehabijskom vođi Nusretu Imamoviću i njegovoj zajednici namjeravali potražiti odgovore. Dalje
Kanjonom Neretvice do vrha Vitreuše
| 22. oktobar 2009."Kada sam, na pitanje 'Gdje ćete voziti ovaj vikend?' odgovarao 'Vitreuša', većina znatiželjnika je ostajala iznenađena, a pitanje koje bi obično uslijedilo glasilo je: 'A gdje ti je to?'. Dalje
U Zagrebu motori isterali bicikliste
| 10. oktobar 2009.Križanje Preradovićeve i Hebrangove za bicikliste je vjerojatno najopasnije mjesto u Zagrebu Dalje
Knin, opor i vedar istovremeno
| 08. oktobar 2009.Kninski stil života podrazumeva da se gotovo nikada ne žalite. Nema smisla. Možete prigovarati, negirati, urgirati, karikirati, pa čak nešto ismevati ili se sa nečim sprdati, ali samo bez tužbalica! Dalje
Sarajevo - Ultimativni vodič
| 06. oktobar 2009.Smješten u srcu Bosne, dom sevdaha, jedinstvenog mentaliteta, mjesto susreta različitih pogleda na svijet, mišljenja i stavova, obnavlja svoju dušu, opstaje Dalje
Dani berbe - Broćanska visoravan
| 28. septembar 2009.Žilavka i blatina su jedine dvije autohtone sorte grožđa u Bosni i Hercegovini. Žilavka je za smijeh, blatina za grijeh Dalje
