Ženeva: Orgulje u poslovnom centru

Veština kojom okupljaju sve ono što je najbolje u celom svetu čini srž Ženevljana, nečega što ima svoje korene u bogatoj istoriji ovog kraja u kome je svojevremeno i kalvinizam u 16. veku našao svoje uporište.

Uopšte, poput svih gradova gde su preduzimljivi protestanti radili na opšte dobro, okupljajući mislioce različitih provenijencija, i ovde je prisutan duh obilja, oličen u brojnim kulturnim i obrazovnim institucijama, mnoštvu muzeja i umetničkih zbirki koje su dostupne javnosti. Izdvajam Muzej umetnosti i istorije, čija zbirka sadrži enciklopedijski prikaz nastanka zapadne civilizacije. U odeljenju arheologije, koje obuhvata praistoriju, Egipat, Grčku, Etrurce i Rim najupečatljiviji eksponati očekivano su mumije i sve što prati običaje sahranjivanja, a tu su i preparirane svete životinje starih Egipćana - ptica Ibis, mačka i mali krokodil. Sem ovih, muzej obiluje neprocenjivom zbirkom lepe umetnosti, sa 400 slikarskih dela od renesanse do modernih pravca i odličnom zbirkom francuskih impresionista, moj favorit. Ovde su izložena dela Đakometija, Rubensa, Arpa, ali i jednog Rodena.

U delu s eksponatima primenjene umetnosti, stekle su se raznovrsne zbirke nameštaja, čitave rekonstruisane srednjovekovne sobe, zatim zbirke upotrebnih predmeta, oružja, ali i pravoslavnih ikona. U muzeju su vidno istaknute tablice s podacima donatora i uglednih građana koji su donirali dela ili omogućili njihov otkup, pa čak i formiranje čitavih zbirki. Upravo na ovom mestu provejava taj duh stvaranja za zajednicu, za opšte dobro, koji čini da se bolje razumeju Ženevljani - ljudi najviše posvećeni poslu, tihi, uglavnom povučeni a otvoreni za nove ideje i stalno učenje. Kada nije na poslu, prosečan Ženevljanin može se sresti u nekom od raskošnih parkova kako šeta, igra se strpljivo s decom, čita ili džogira.

Starosedeoci se u ranim večernjim satima sreću i ispred Gradskog pozorišta na trgu Place de Neuve, gde se nalazi Muzej moderne umetnosti, sedište Univerziteta Ženeve, Konzervatorijum, ali i poslovni kvart gde se smestila Rotšild banka. Nešto dalje od ovog trga je i sedište kompanije „Patek Filip“, pored koga se nalazi muzej satova. Vraćajući se spletom ulica u najstariji deo Ženeve, onaj koji me je kamenom poplačanim i brdovitim stazama neodoljivo podsetio na beogradski Kalemegdan, otkrivam da Katedrala Svetog Petra jednom nedeljno otvara vrata svojim sugrađanima, omogućujući besplatno prisustvovanje koncertu na orguljama.

Mesta za sedenje gotovo da nema. Zahvaljujući veštini izvođača koji iz brojnih registara ovog instrumenta izvlači nebeske zvukove, oči se same zatvaraju ne bi li prigušile sve druge, u ovom gradu zaista brojne utiske i oslobodile prostor za dominaciju zvuka.