Jugonostalgija u Njujorku

Za razliku od ostalih ljudi u gradu, mi večeras ne idemo u bar ili pab. Nas dve smo krenule kod prijatelja na slavu, što je srpski običaj slavljenja sveca zaštitnika porodice.

Preko puta parka Tompkins Square penjemo se u Vladimirov mali stan i već zatičemo nekoliko ljudi koji su poranili. Domaćin, arhitekta i vlasnik kafane po imenu Kafana (116 Ave. C; 212-353-8000), jedinog srpskog restorana u gradu, svoju slavu shvata ozbiljno. Hranu sprema danima unapred kako bi uspeo da posluži više od 30 različitih jela - od gibanice preko prebranca do sarme.

Odmah po dolasku, Amra i ja smo poslužene kašičicom slavskog žita. To je kolač od prokuvane pšenice, oraha i šećera i/ili meda, i tradicionalno se prilikom dolaska poslužuje svakom gostu kao znak dobrodošlice i kao znak poštovanja prema domaćinovom svecu.

Polako stižu i ostali gosti, i gozba počinje. Tri tanjira hrane kasnije, primećujem mnoge novopridošle goste. Stan je već u magli od duvanskog dima (ex-YU žurka ne može da prođe bez neprekidnog pušenja) i pun je ljudi iz svih krajeva Jugoslavije. Srbi, Hrvati i Bosanski Muslimani razgovaraju uz hranu i piće. I baš kako je srpski pesnik Charles Simić napisao u svom eseju "Izbeglice": "Nostalgija je glavna tema na ovakvim skupovima." Usred kvarta East Village, mrtva zemlja živi jednu noć.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, ili SFRJ kako smo je nekad zvali, raspala se tokom brutalnog građanskog rata koji je poćeo 1991. i trajao gotovo jednu deceniju. Za to vreme je obavljano žestoko etničko čišćenje, a ljudi su masovno napuštali svoje domove. Neki od njih, uključujući mnoge moje bosanske prijatelje u Njujorku, bili su primorani da svoje kuće napuste na brzinu i uspeli su da sa sobom u plastičnim kesama ponesu tek nekoliko stvari. Drugi, kao što sam ja, hrvatsko-srpski combo, otišli su u samonametnuti egzil iz ideoloških razloga. Muškarci su bežali zbog obaveznog vojnog roka, a žene da bi spasile svoje živote i živote svoje dece. I tako se naša stara zemlja raspala, a ex-YU zajednica u inostranstvu je tokom 1990ih brzo rasla.

Mnogi moji bivši sunarodnici su se naselili u četvrti Astoria. Taj deo njujorške opštine Queens je nakon raspada Jugoslavije postao leglo balkanske kuhinje i kulture. Tu mesari u izlozima ponosno izlažu suho meso, u malim bakalnicama možete naći mnoštvo ex-Yugo proizvoda, a u restoranima se služe ćevapčići. U restoranu Brick Cafe čiji je vlasnik Bosanac (30-95 33rd St.; 718-267-2735; www.brickcafe.com) možete satima tračariti i uživati u jakoj kafi, baš kao što to rade lokalci. Moglo bi se reći da postoji zrnce utehe u ovim tragovima moje transplantirane kulture.

Ja sam se u Brooklyn preselila 1999, nakon što sam provela četiri godine u Engleskoj i dve u Vermontu i Masačusetsu. Uvek su me više privlačile strane kulture, a manje moja sopstvena, tako da sam se družila sa ljudima sa svih kontinenata osim sa onima iz ex-YU. A zatim me je, neočekivano, uhvatila jugonostalgija. Taj termin ušao je u rečnike nakon što se Jugoslavija raspala, a mi se rasuli po svetu. Kao i ostalgie u Nemačkoj i čežnja za starim Istokom, jugonostalgija se manifestuje na različite načine. Kod mene se pojavila kao emotivna vezanost za pozitivne aspekte stare SFRJ. Nije da čeznem za njom, ali mi ipak nedostaje.

Ima dana kad moram da podsetim samu sebe odakle potičem. I onda odem do Astorije gde mogu da kupim tradicionalne balkanske namirnice. U Astoriji je i restoran Old Bridge (28-51 42nd St; 718-932-7683; www.oldbridgeny.com) gde Bosanci koji žive u Njujorku dolaze da klopaju ćevape sa somunom premazanim kajmakom i ajvarom. Ima i ljubitelja ćevapa koji se kunu da je jeftina Cevabdzinica Sarajevo (37-18 34th Ave.; 718-752-9528) istovremeno i najbolja. Ponekad pojedem burek - sa spanaćem (zeljanicu), sirom (sirnicu), krompirom (krompirušu) ili mlevenim goveđim mesom, i uz burek popijem čašu jogurta. Sve to je najbolje naručiti burekdžinici Djerdan Burek (www.djerdan.com), koja postoji na tri lokacije u gradu - Astoria, Brooklyn i Midtown West.

Utorkom ili petkom uveče odem do Kafane i sednem na parče bureka i živu starogradsku muziku, narodnu muziku uz koju sam odrasla u Jugoslaviji. kafane su u Jugoslaviji bile mesta gde su naši očevi redovno odlazili, gde su bežali od kuće i svojih žena, i gde su mogli da satima sede i pale jednu cigaretu za drugom, i sa prijateljima pričaju o fudbalu i ženama. Možda je njujorška Kafana stvari podigla na viši nivo, ali utešno je znati da ona postoji, sa sve starogradskom muzikom i jugoslovenskom hranom. Kao da su me iz East Village-a teleportovali pravo u Beograd.

Kad mi fali hrvatska hrana, svratim u Istria Sport Club (2809 Astoria Blvd.; 718-728-3181) u Astoriji, skromni podrumski restoran gde se služe specijaliteti iz Istre, srcolikog poluostrva na severnom Jadranu. Prošlog januara, jedna moja prijateljica proslavila je rođendan u restoranu Istria Sport Club. Gostili smo se ribom na žaru i domaćom testeninom poznatom kao fuzi, dok se nekoliko entuzijasta boćalo u bašti po neuobičajeno toplom zimskom danu. Za okolnim stolovima sedeli su prijatelji iz nekoliko ex-YU republika.

Kada me jugonostalgija uhvati nedeljom uveče, tačno znam gde da odem. U muzički klub Nublu (62 Ave. C; www.nublu.net), smešten u trendi kvartu Alphabet City, gde Bato the Yugo i Gypsy Boogie svake nedelje izvode apdejtovanu verziju ciganskih klasika. Pre nekoliko nedelja sam svratila tamo, i mada umorna, osetila sam kako mi telo sâmo reaguje na zvuke poznatih melodija.

Rođena sam kao državljanka Jugoslavije. Kada napunila 18 godina moj pasoš je proglašen nevažećim i, mada me niko ništa nije pitao, postala sam Hrvatica. I još uvek sam, na papiru i u razgovoru. Ali kada hodam ulicama Astorije i naletim na prodavnicu gde se prodaju čokolade koje sam volela u detinjstvu, kad svratim u Kafanu na prebranac koji me toliko podseća na onaj koji pravi moja tetka u Beogradu, kada nedeljom popodne odem na fuzi u Istria Sport Club, imam osećaj kao da sam otputovala nazad u moju staru zemlju. Za jedan njujorški minut.

Autorka Anja Mutić, rođena i odrasla u Zagrebu, po zanimanju je putopisac i koautor bedekera "Lonely Planet Croatia." Njen web sajt je www.everthenomad.com.

(Washington Post)