Šoping u brazilskom zatvoru

Brazil nije samo Rio de Žaneiro. Posle pet dana plovidbe Atlantikom, Resife je bio prva luka Brazila. Prestonica države Pernambuko, na severoistoku Brazila, gotovo je četvoromilionski grad. „Venecija Brazila”. Na šest kilometara od centra je pitoreskna Olinda. Grad kao šareno gnezdo, na brdašcu, odakle puca pogled na Atlantik. Pod zaštitom je Uneska. Grad-muzej, uskih krivudavih uličica, sa benediktinskim manastirom iz 16. veka, katedralom, pjacetama, kućama i kućicama koje vrište od boja, majstori rezbarije i grnčarstva rade na trgovima, grad čuvenog karnevala koji vole više i od onog u Riju. Nije se, kažu, komercijalizovao. Nigde ljudi osim turista, uveče je kažu mnogo življe u restoranima.

Posle onolike vode, prija tvrdo tlo pod nogama. Vodič, slatka Brazilka, od upeklog sunca štiti se kišobrančićem-suncobrančićem, veselih duginih boja LGB populacije. Tih duhovitih suncobrana, kao za decu, ima samo u Olindi. To je njihov trejd mark. Olinda („O, kako lepa”, prevedeno na srpski) bio je glavni grad, sada je grad-muzej, meka turista, raspusnih karnevala.

Resife je metropola. Neobična. „Resife” na portugalskom znači „greben”. Ti kilometrima dugi koralni grebeni protežu se na stotinak, pa i pedesetak metara od obale i peščanih plaža. Štite obalu od talasa. Ali ne i od ajkula! Od pre deset godina toliko ih se namnožilo da je zabranjeno surfovanje i bilo kakav sport van grebena. Na svakih stotinak metara su velike table sa slikom ajkule i upozorenjem. Nije prijatno ni da šetate obalom, pod palmama, sa pogledom na ajkule, makar i na bilbordu. Baš jezivo. Ipak, plaža ima romantični naziv Praija de boa vijagena, što znači „Plaža lepog putovanja”. Najbogatiji su baš tu podigli vile i moderna zdanja sa luksuznim apartmanima. Fensi restorani i ludi noćni provod. More toplo, a i vazduh. Nikad ispod 27 stepeni. Tako, cele godine. Cele godine se i nešto slavi, karnevali, procesije, muzika i veselje. Mešavina afrozvuka i sambe. Sirotinja je skrajnuta sa Boa vijagene, iako smo, izlazeći iz autobusa, gotovo nagazili čoveka-psa! Ljudsko biće, četvoronoške se vuče po asfaltu. Prosjak, ili – božji čovek?

Grad osvaja obale dveju reka, stakato zvuka, Kapibaribe i Beberibe. Vodu premošćavaju romantični mostovi, više nalik onim u Sankt Peterburgu, negoli venecijanskim.

Odlazimo na najbizarnije mesto: Kasa de kultura. Ta „Kuća kulture” je – bivši zatvor! Duž ulica, i u parkovima, brojni spomenici žrtvama vekovne represije i mučenja. Resifljani su buntovnog duha. Tu je kolevka profesionalne vojske Brazila! Buntovnici i vojnici, ali i umetnici. Brojne radionice keramike, rezbarstva, slikarstva, ručnih radova. Najpoznatiji umetnik Francisko Brenand, pa toliki anonimni grnčari i nadaleko čuveni rezbari. Strast za životom. Eros i tanatos. Žabe ili kornjače, u glini, majolici ili drvetu, sve je nadahnuto erosom, putenošću.

Zatvor je u samom centru starog grada. Izgrađen pre više od jednog veka. Prolazimo pored stražarskih kula i dugačkih zidina. Nijedan zatvor nije isti, iako je – zatvor, zatvor. Onaj u Alkatrazu čuva sećanje na svoje slavne stanare, likove poput Ala Kaponea, ovdašnji nam nisu poznati. Oba su atrakcije za turiste, onaj u zalivu San Franciska je veća, svetska atrakcija. Oko Alkatraza je Pacifik prepun ajkula, oko ovog, u Resifeu – nepregledni park. Bekstvo je bilo gotovo nemoguće. Dugi hodnici sa ćelijama, rešetke, beton i metal na sve strane.

Od 1976. zatvor je promenio namenu. U njegovim ćelijama sada su butici. Iznad ulaza u svaku autentične pločice sa brojevima ćelija. U njima svoje radove i rukotvorine prodaju zanatlije i umetnici. Ipak, nema one radosti kupovine. Nekako je mučno. Lebdi duh onih paćenika. Ve-ce je autentičan, zatvorenički, memla duž hodnika sa rešetkama... Zidovi oslikani muralima, očigledno novijeg datuma. Kupujem ručno oslikanu šolju za kafu. Umesto brazilskih reala, dajem 20 dolara. Može. Vraća mi kusur u dolarima, iz duboko skrivenog džepa. Jer, to je zabranjeno.

Resife ima i moderni šoping centar, drugi po veličini u Brazilu. Ipak, nijedan grad u svetu nema šoping centar u – bivšem zatvoru. Novac je čudo!!!

Mirjana Radošević