Bogota, rekorder u ispijanju kafe

Nema definicije za ovdašnju klimu. Nema ni godišnjih doba, ili tačnije, pomešana su sva četiri, i to u jenom te istom danu, što otprilike ovako izgleda: kad sine sunce, živa u termometru skače na 18, čak 20 stepeni, da bi sledećeg trenutka, kad se nad gradom nadnese tamni oblak, naglo pala za blizu deset stupnjeva. Onda dune vetar, pa u trenutku jako zahladni i svega je šest stepeni, što se vidi na pokretnoj elektronskoj traci postavljenoj na jednoj visokoj zgradi. Na kraju opet sunce: skidamo jakne, džempere, čarape, jer postaju teret.

Dobro, obavestili smo se o klimi, a sada da pređemo na ono glavno: na kolumbijsku riznicu crnog zlata koje je izvozni proizvod broj 1 i ujedno osnovni elemenat života za preko 300.000 porodica. Ili tačnije, toliko je manjih plantaža kafe, obrađivanih ručno, gotovo na isti način kao što se to radilo pre nekoliko stotina godina. U toj mukotrpnoj obradi ima posla za sve članove jedne trogeneracijske porodice, kakva se najčešće sreće na prostranim andskim visoravnima, pogodnim za uzgajanje takozvane blage kafe, po ovdašnjem tvrđenju najaromatičnije na svetu.

Proizvodnja „blage arabike“ (Kolumbijci ne zaboravljaju kolevku tog svog dragulja - Saudijsku Arabiju), do skora je bila tajna malih i velikih farmera. A kako i ne bi kad od načina i dužine obrade koja počinje od brižljivo odabranih zrna zasađenih rukom u nekom senovitom kutku plantaže, zavisi kvalitet, pa prema tome i vrednost zrele kafe.

Biljka je vrlo zahvalna na poklonjenom trudu, te odmah počinje da raste i kad dostigne visinu od oko 45 centimetara, presađuje se na velike površine ispresecane drvećem kao najboljom prirodnom zaštitom od jakog sunca i vremenskih nepogoda.

Posle tri do četiri godine, drvo kafe počinje da cveta (miris je sličan jasminovom) i tada treba pričekati još nepunu godinu na prve zelene plodove. Od tog trenutka drvo će početi da vraća vlasniku sav trud uložen u njegovo uzgajanje.

Onda ostaje prženje, mlevenje, priprema i uživanje u kafi. Podjednako uživanje ne samo u Kolumbiji nego i u velikom delu sveta, a u Bogoti, kažu, kafa se pije više nego igde na našoj planeti, u proseku po šest do sedam šoljica dnevno. Baš mnogo, čak i za naše pojmove!