Gde je sada legendarni Zapadni Berlin?

Početkom godine, baš na svoj rođendan, legenda pop-rok scene Dejvid Bouvi, posle duže pauze objavljuje novu pesmu u kojoj se priseća Berlina, vremena kada je živeo u glavnom gradu Nemačke. Zamišljeno, sa setom, govori o starom Zapadnom Berlinu, o kraju koji nekada bio deo njegove svakodnevice. Ulica u kojoj je iznajmljivao stan zove se Glavna ulica, a reč je o kraju Šeneberger. Na toj adresi danas se nalazi stomatološka ordinacija. Brojnih kafića i klubova, koji su privlačili masu ljudi, poput „Džungle“ i stecišta pankera - kluba „Rizik“, više nema, piše Dojče vele.

Zapadni Berlin je živeo noću

Klaudija Škoda bila je poznanica Dejvida Bouvija. Međutim, video-spotu objavljenom za njegovu najnoviju pesmu, nije se obradovala. Isuviše je tužan i sumoran. Njeno sećanje na Zapadni Berlin sedamdesetih i osamdesetih godina je veselije. Kaže da je to bio grad koji je živeo u skladu sa „zadovoljstvom njegovih građana“. Dakle, bez ikakvih finansijskih pritisaka. Ta filosofija se delom i danas može se osetiti.

Klaudija Škoda je dizajnerka i još od 1973. je prisutna u svetu mode. Njen stil je u međuvremenu postao svetski brend. Na intervju dolazi u sopstvenim kreacijama – krem kaputu, dužem sivom džemperu. Sve izgleda prirodno i ručno izrađeno. U staroj fabričkoj zgradi u Cosenskoj ulici proizvodi garderobu. Dok govori o Zapadnom Berlinu, priseća se svoje mladosti, bez imalo nostalgije.

„Grad je živeo noću, pa tako i njegovi stanovnici“, priča Klaudija Škoda. Klubovi su se u to vreme nazivali diskotekama. Jedna od najpoznatijih zvala se „Park“, kasnije „Džungla“. Psihodelična muzika izvodila se uživo. „U Berlinu nije bilo policijskog časa“, priseća se Berlinjanka sa osmehom na licu; na maratonskim žurkama često se raspravljalo i o politici, recimo o procesu protiv pripadnika Frakcije crvene armije, pank pokretu i naravno o Zidu. Prolazio je kroz srce grada. Istok je delovao tako daleko, ali istovremeno i veoma blizu, s obzirom na to da su do Zapadnog Berlina dolazile i vesti iz susedstva. Škoda je Berlin znala u zapadnoj, ali i istočnoj verziji. Kaže da je danas sve drugačije. Svet se prilično promenio. Pogled u prošlost

Volfgang Miler nedavno je objavio knjigu o subkulturi Zapadnog Berlina. Tiraž od 1.500 primeraka rasprodat je za tri sedmice. Autor na gotovo 600 stranica nudi kaleidoskop raznih priča o brojnim događajima i njihovoj refleksiji – živopisno, bez glorifikacije, moglo bi se reći i komično. Omiljena mu je ona o susretu modnog kreatora Karla Lagerfelda i modela Sanšajn, u iscepanim hulahopkama i nakitom napravljenim od raznih otpadaka. Povod je bilo fotografisanje kod „modnog cara“, a jedna od čuvenih scena zabeleženih kamerom jeste trenutak u kojem Lagerfeld drži čašu vina, koje mu Sanšajn dosipa iz dvolitarske flaše.

Miler je neprentenciozan momak koji izbegava klišee i jednostavna objašnjenja. Tada je studirao umetnost, ali mu je scena Zapadnog Berlina bila isuviše konzervativna. „Iz samoodbrane“ počinje da se bavi muzikom. Početkom 80-ih svirao je u bendu „Smrtonosna Doris“ (Die Toedliche Doris). Sa svojim eksperimentalnim zvukom, oprobali su se na festivalu „Genijalni diletanti“ u starom berlinskom Tempodromu.

Dosta prostora za dodatni razvoj

Taj slobodan, doduše ponekad pomalo i amaterski duh, bio je zaštitni znak subkulture Zapadnog Berlina. Svi umetnici, i oni koji su se tako osećali, imali su neverovatne uslove za umetničko izražavanje. I za dezertere Bundesvera, Zapadni Berlin bio je idealno utočište. Hordi turista nije bilo, ali su zato povremeno dolazili radoznali umetnici, poput Dejvida Bouvija.

Volfgang Miler je rođen u Volfsburgu. Fasciniran je nekadašnjim Zapadnim Berlinom, jer je bio stecište onih koji nisu bili opterećeni ekonomskim oporavkom, kao ostatak tadašnje Zapadne Nemačke. U tom smislu, Zid je imao i neke prednosti. Na zapadnoj strani nastalo je „stanište onih koji teže alternativnom stilu života“. Berlin i danas privlači ljude koji vole da eksperimentišu, bilo da je reč o noćnom životu, umetnosti ili pak poslovnom svetu. Mada, pitanje je u kojoj meri se današnja nemačka metropola može porediti sa nekada podeljenim gradom. Mnogo toga je 80-ih smatrano skandaloznim i pank. Danas je sve to „mejnstrim“. U međuvremenu su pored umetnika, Berlin otkrili i razni investitori. Iako su sa sobom doneli novac, grad su učinili znatno skupljim.

Gde smo danas?

Od kultnih mesta o kojima se danas sa nostalgijom govori, nije ostalo mnogo. Jedno od preživelih jeste galerija „Studio St. St.“ u četvrti Nojkeln, kaže Miler. Reč je o galeriji, kabareu i salonu, čija šefica, transeksualka Juvelija, ne pravi razliku među gostima, barem ne po dubini džepa. U ulici Sander još uvek se može videti jarko obojen prozor iza kojeg se krije ružičasti svet sa mnoštvom malih i velikih slika na zidovima.

Juvelija žali što nema više žurki i programa. Ali atmosfera je ipak prijatna. Nameštaj prekriven satenom, ružičasto penušavo vino, motivi ružičastog Pink pantera na sve strane i jedna čokoladna torta. Razgovor sa drugim gostima započinje se lako. Jedan par iz Londona, priča nam o grafitu koji će sutradan osvanuti u Berlinu. Pije se ono što vam donesu ili ono što zateknete. Sve u svemu, čarobno mesto za izlazak u jedan sat noću, u gradu u kojem i njegovi meštani uvek iznova otkrivaju nešto novo. Taj grad zove se Berlin. I mi ga i danas volimo.