Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

Panorama Ivanjice (makisa 68/Wikimedia Commons)
Panorama Ivanjice (makisa 68/Wikimedia Commons)

Selo Devići je, kako legenda kaže, dobilo ime po kamilama! Na leđima devet kamila – deva stiglo je veliko blago, a potom je tu zakopano, kažu, ispod temelja crkve. Blagu se izgubio svaki trag, ali su Devići postali blago ovog kraja i prva tačka na mapi seoskog turizma Srbije. Danas su na ivanjičku kartu seoskog turizma upisana sela Lisa, Katići, Maće, Međurečje, Kušići, Bukovica, Kumanica... Seoska domaćinstva mahom nude pun pansion, a gosti mogu da se priključe domaćinima u branju malina, kupina, košenju, sakupljanju šumskih plodova, lekovitog bilja... Planinarenje, pešačenje, lov, ribolov, planinski biciklizam, izleti na Goliju i divna obližnja Uvačka jezera deo su sadržaja kojim se ispunjavaju dani odmora. Srdačnost, gostoprimljivost i zdrav duh, začinjen posebnim smislom za humor, svojstven je stanovnicima ovog dela Srbije.

Marina Reka i Lisa

Malo terensko istraživanje BelGuesta obuhvatilo je tri ivanjička sela: Marinu Reku, Lisu i Kušiće. Marina Reka udaljena je od Ivanjice svega nekoliko kilometara i zapravo je selo u predgrađu varoši. Lepa kuća, sva u rascvetalim muškatlama, senik za odmor obrastao lozom, sobe s četiri zvezdice. Naša domaćica zove se Raduška i od prvog trenutka predstavlja nam se kao otvorena i vredna žena širokih zanimanja – sakupila je čitavu zbirku minerala ovog kraja, pa tako saznajemo da se u okolini nalaze vredna rudna bogatstva. Gosti su joj ovog leta bili inženjeri iz Nemačke koji su ispitivali mogućnosti iskopavanja rude. Uz razgovor i kafu, razgledamo njene tegle sa slatkim i pregršti lekovitog bilja koje se suši. Vazduh ispunjava miris bilja i drvenih oblica spremljenih za zimu. Nažalost, njen hrskavi „kolač prevrtač“, stari specijalitet ovog kraja, nismo stigli da probamo.

Iz Marine Reke krećemo ka selu Lisa, uz put nas prate table i putokazi koji vode ka seoskim domaćinstvima. Stižemo do sela, koje je tipično planinsko naselje sa kućama razbacanim po brdima obraslim šumama i pašnjacima. U ovom selu goste prima pansion Ilije Milićevića. Na uzvišenju je sa kojeg se širi vidik na čitavu okolinu. Seoska rečica upotpunjava prizor lisanske idile. Tu gosti s domaćinom često peku rakiju, a u domaćinstvu Drage Milićević mogu da nauče i kako se pripremaju stara i zaboravljena srpska jela. Doći ćete kao gost, a otići ćete kao prijatelj, kažu meštani Lise.

Tu pravimo zaokret, vraćamo se, i preko Ivanjice krećemo uz planinu Javor, ka selu Kušići.

Javor planina

Samo nekoliko minuta vožnje uz Javor dovoljno je da se Ivanjica i dolina Moravice ukažu kao na dlanu. Svaka krivina je panorama sa koje se vide razgranati putevi koji vode ka lepim ivanjičkim planinama. Na četvrtom kilometru nailazimo na Moravičku crkvu Lazaricu. Po predanju, tu je sahranjen Boško Jugović, jedan od devet Jugovića – epskih junaka Boja na Kosovu. Povlačeći se, ranjen u boju, Boško Jugović je stigao do ovog brda i tu izdahnuo. Na mestu stare srednjovekovne crkve Ivanjičanin Blagoje Luković je 1929. godine podigao novi hram. U porti je posađeno devet hrastova u spomen na devet junaka. Oni su danas zaštićeno nacionalno dobro. Na putu pored crkve nailazimo i na jedan spomenik krajputaš, po kojima je ovaj deo Srbije poznat.

Narednih dvadesetak kilometara put vijuga kroz nenaseljene predele koje je ovogodišnje sušno i vrelo leto pre vremena obojilo jesenjim žuto-rumenim bojama. Zasadi malina izdaleka izgledaju kao vinogradi. Smenjuju se šume, šljivici, polja krompira.

Doktori - mir, dijeta i smeh

Stižemo u Kušiće – dočekuje nas tabla na kojoj je zapisana formula zdravlja i dugovečnosti – Najbolji doktori su: dr Mir, dr Dijeta i dr Smeh. Ovo selo leži na obroncima Javora, sa čarobnim pogledom na planine Mučanj, Čemernicu i Goliju. Zbog idealne nadmorske visine od 1000 metara, naročite ruže vetrova, koncentracije jona i borove šume, Kušići su pravo mesto za oporavak i lečenje pluća.

Selo Kušići
Selo Kušići

Smeštaj se nudi u renoviranom hotelu „Javor“, vlasništvu kuće Mona i Vili „Angelini“ porodice Vidaković. Zdravko Avramović, menadžer hotela „Javor“, kaže nam da „pored smeštaja i dobre hrane, gosti hotela imaju kao sadržaj osvetljenu trim-stazu, mapiranu Stazu zdravlja i zimsku ski-stazu“. Hotel organizuje izlete do atraktivnog rezervata Uvac, Vasilijevog vrha – najviše tačke Javora, spomenika majoru Mihajlu Iliću, junaku „Javorskog rata“ (1876–1878) i selu Milandži, gde se nalazi jedna od najstarijih škola u ovom kraju.

Vila Angelina
Vila Angelina

„Gostima su najvažniji gostoprimstvo, dobra hrana i čistoća. Nemamo neku reklamu, najbolja reklama su naši gosti. Svi nam se vraćaju. Naša vila ima četiri zvezdice, svaka soba ima kupatilo i televizor. Pročuli smo se još sedamdesetih godina, kada je iskustvo pokazalo da boravak ovde leči pluća. Najviše gostiju imamo iz Beograda i vojvođanskih gradova. Dolaze nam i stranci, upravo je otišla jedna ekipa Evropljana koja je snimala sve ovo i naš život“ – kaže Stojadin Vidaković, vlasnik vile „Angelina“, koji je posle kratke pečalbe u SAD, odlučio da obnovi porodično imanje. Priča nam o tegobnom životu svojih predaka, koji su trgovali katranom i pokatkad išli i bosonogi po snegovima. Svoju lepu vilu nazvao je po majci Angelini – žilavoj, upornoj i odlučnoj ženi, koja je uspela da sačuva mukotrpno stečen imetak.

Sa Angelininog imanja pruža se pogled na okolne planine i sestrinska sela Katići i Maće.

Katići i zaselan Maće

Sela Katiće i Maće nismo posetili, videli smo ih samo izdaleka, udenute među bregove ispod stenovitog vrha planine Mučanj. Prema podacima iz vodiča, ovo selo je mala turistička varoš – raspolaže sa više od 100 ležajeva, najviše ih je u hotelu „Logos“, dok su ostali u brvnarama i domaćoj radinosti porodice Obradović. Turistička organizacija Srbije je 2005. godine ovom domaćinstvu dodelila „Turistički cvet“ za najbolje seosko domaćinstvo u zemlji. Porodica Obradović svojim gostima nudi raznovrsne sadržaje, na primer vožnju planinskim vozićem i izlete do Bele Crkve i izvora Savina voda.

Maće je zaselak sela Katići. Poznato je po posebnom narodnom graditeljstvu kamenih krovova od tankih ploča. „Prelepa priroda, čist vazduh, uređena seoska dvorišta i kuće koje su pokrivene maćanskom pločom, klima bez velikih oscilacija, te tradicionalno gostoprimstvo domaćina čine ovo selo privlačnom destinacijom čak i za one najprobirljivije poklonike seoskog turizma“, piše u vodiču.

Pomenućemo još samo nekoliko mesta na Goliji: selo Komadine i „Golijske konake“, vilu Avramović u Kumanici u samom podnožju Parka prirode i rezervata biosfere i selo Dajiće u srcu planine, sa kućom za odmor porodice Luković.

Golija
Golija

Znamenitosti Ivanjice
- Crkva Sv. cara Konstantina i carice Jelene sagrađena je 1838. godine, prilogom vernika. Živopis slikara Dimitrija Posnikovića iz 1862. i ikonopis u celini su sačuvani. Ovaj hram u centru grada, o kojem se lično starao knez Miloš Obrenović, danas se nalazi pod zaštitom države.
- „Jeremića kuća“, jedna od 12 koje su preživele veliki požar, nalazi se u centru grada, na kraju gradskog korzoa. Stavljena je pod zaštitu države.
- Kušića han nalazi se pored spomenika generalu Dragoljubu Mihailoviću. To je jedan od najstarijih spomenika seoskog neimarstva u Moravičkom kraju. I on se nalazi na listi dobara pod zaštitom države.
- Kameni most, u vreme izgradnje 1906. godine, bio je jedini jednolučni most na Balkanu, a tvrdi se da je i najveći. Povezuje obale Moravice na putu Javor-Dragačevo. Građen je od klesanog kamena, sistemom klinova. Zaštićen je kao kulturno dobro od velikog istorijskog značaja i jedan je od simbola Ivanjice.
- U vreme kada je struja bila nepoznanica i za mnoge evropske gradove, na Nikoljdan davne 1911. godine puštena je u rad hidrocentrala „Moravica“, kao deveta hidrocentrala u Srbiji. „Od danas je u Ivanjici večiti dan“, pozdravili su meštani njeno otvaranje. Hidrocentrala i danas radi i predstavlja neku vrstu muzeja. Posebna atrakcija je brana – vodopad na Moravici.

Svi putevi vode u Ivanjicu

Šetnja po selima neminovno počinje u Ivanjici i nju nas vraća. To je geografski, privredni, administrativni i kulturni centar ovog kraja. Kroz grad protiče Moravica, začetnica , Zapadne Morave, a potom Velike Morave, naše najveće reke.

Prvi pisani trag o Ivanjici potiče iz 1505. godine i čuva se u Dubrovačkom arhivu. Status varoši stekla je među prvima u Srbiji – 1866. godine ukazom kneza Miloša Obrenovića. Zbog ambijentalne vrednosti – autentičnog izgleda s kraja 19. veka, strogi centar Ivanjice proglašen je za prostorno-istorijsku celinu od velikog značaja.

Kada bismo iz vidnog polja uspeli da uklonimo reklamne suncobrane, logotipe planetarnih brendova i bankomate, šetnja glavnom gradskom ulicom bila bi uspešna plovidba u vreme romantične srbijanske varoši. Snažan duh te stare varoši izvire i danas iz starih, ali i modernih kafana i kafića, koji se doslovno nižu s obe strane glavne ulice. Spomenućemo samo restoran kafe „Kod Bankrota“, koji ima ambijent kafane iz šezdesetih godine 19. veka.

Zahvaljujući klimatskim uslovima Ivanjica je organizovanim turizmom počela da se bavi još 1938, kada je ravnopravno sa Dubrovnikom, Cetinjem i Kotorom proglašena za banjsko i klimatsko mesto. Sticajem političkih okolnosti, tek 1978, na inicijativu Instituta za hematologiju i Srpskog lekarskog društva, ovde je osnovan Zavod za rehabilitacju „Ivanjica“, u kojem se leče malokrvnost, alergije, plućne, srčane i neuroloških bolesti.

Odluku Vlade Srbije iz 2000. godine da Ivanjicu proglasi za vazdušnu banju u Turističkoj organizaciji smatraju potvrdom da Ivanjica, uz seoski turizam, ima mogućnost da razvija sve vidove turizma – zdravstveni, sportski, lovno-ribolovni, izletnički, verski, kongresni...

Pre Drugog svetskog rata grad je imao samo jedan hotel – „Spasović“, a danas u samom gradu gosti mogu odsesti u ekskluzivnom hotelu „Park“, koji ima četiri zvezdice, svoj zatvoren bazen i spa centar. Na mapi smeštajnih kapaciteta grada nalaze se „Vestern siti“, odmaralište „Golija“ i „Zavod za rehabilitaciju“.