Kapnikarea - mir koji opominje

CRKVA Kapnikarea, sa posebnim statusom jednog od najstarijih pravoslavnih hramova u Atini, stoji u lavirintu kaldrmisanih uličica, upetljanih u turistički mozaik Plake, u podnožju Svetog brda i Akropolja na vrhu.

Malena bogomolja, spram obližnje monumentalne Mitropolije, centralne atinske crkve, stešnjena obručem modernizovanih neoklasičnih građevina s početka prošlog veka, nevidljivim zidom brani svoj skromni mir od uzavrele trgovačke groznice. Jer, sudbina i graditeljski zanos su hteli da se oko ovog hrišćanskog hrama iz 11. veka izgradi i da zaživi sam epicentar petomilionske metropole.

Mermerni plato ispred Kapnikaree, zapravo je ulaz u jedan drugi, moderni svet, u potrošačku pomamu, u elitnu atinsku trgovačku zonu - ulicu Ermu, nakićenu zvučnim svetskim imenima na monumentalnim pročeljima svetlećih izloga. Ova ulica se nalazi i u svetskom katalogu najpopularnijih i najprestižnijih trgovačkih ulica na planeti.

Vlasnici zgrada nisu škrtarili da svoje buduće kovnice novca učine atraktivnijim za zakupce dubokog džepa. Uz finansijsku, posedovali su i sposobnost da svaku novu postavu gradske vlasti ubede da rekonstrukcija objekata u starom gradskom jezgru obavezno počne baš iz ulice Ermu.

Rezultat - cena zakupa lokala vrtoglavo je rasla, a jaki i platežno sposobni svetski lanci su zauzeli glavna mesta. Najskromniji lokali po kvadraturi izdavali su se mesečno za po 30.000 evra. Cena zakupa onih najvećih spada u domen poslovne tajne.

Posao je decenijama cvetao. Ritualni odlazak u nakićenu ulicu da se kupi bilo šta, pretvorio se u porodični praznik. Malo ko je mario što se ista roba u drugim delovima grada mogla kupiti za 30 odsto nižu cenu. Ali, imalo se, pa se plaćao i porez na otmenost i imidž. Uživo se sanjao “evropski kreditirani san”.

A, onda je, iznenada, vreme blagostanja netragom nestalo sa bankovnih računa i iz glava nekadašnjih kupaca.

Eksplozija sa Vol strita, temeljno ispražnjena grčka kasa i strah od državnog bankrota, kao talas cunamija zbrisali su osmeh sa lica bogatih vlasnika u lepoj ulici Ermu. Štrajkovi i socijalni nemiri sada su postali svakodnevica, a Sintagma bojno polje. Centar grada zaobilazio se u širokom luku.

Posao je stao. Ulica Ermu je opustela.

Sada su tu tamnoputi momci, sa izbegličkim papirima, koji su se rasporedili ispred praznih radnji. Nudi se falš roba po bagatelnim cenama. Trgovina traje dok se ne začuje policijska pištaljka. To je stvarnost nekada blistave ulice Ermu.

Ironijom sudbine, sada se još bolje vidi sjaj male skromne hrišćanske bogomolje. Sjaj neprolazne vrednosti. Duhovnog bogatstva.

Kapnikarea blista.

TRGOVCI DUVANA

Crkva Kapnikarea izgrađena je u 11. veku, na istom mestu gde je nekada bio antički hram u kojem su se obavljali verski obredi. Ime je dobila po donatorima, vizantijskim trgovcima duvanom (kapnos-dim). Čudom je ostala sačuvana tokom otomanske vladavine.Po oslobođenju od Turaka, trgovci su hteli da je sruše, ali je zalaganjem Ludviga Bavarskog, oca prvog grčkog kralja Otona, sačuvana. Generalna rekonstrukcija obavljena je 1950. Unutrašnjost je oslikao poznati grčki freskopisac Fotis Kontoglu.