Pefkohori: čekajući pravog grčkog boga

Kamp radi od juna do septembra, može da primi oko 3.000 klinaca u jednoj sezoni, a turisti u pauzama sunčanja tamo odlaze ne bi li uzeli autogram ili se slikali sa „bogom evropske košarke“. Ako ga zateknu na licu mesta.

Galis je zanimljiv tip. Rođen je u Nju Džersiju, iako su mu roditelji sa Rodosa. Za prezime je uzeo nadimak, jer se zapravo prezivao Georgalis. U Americi su primetili njegov talenat, ali je on odlučio da ode u Solun i zaigra za Aris. Na debiju protiv Iraklisa postigao je 30 poena, i u solunskom klubu igrao sledećih 13 godina. Na jednoj utakmici dao je 62 koša, a neretko je njegov finalni skor prelazio pedeset. Na Svetskom prvenstvu 1986. ubacio je ukupno 337 koševa i ostao u istoriji kao najefikasniji strelac ikada.

Tog dana Galis nije bio u kampu. Rekli su nam da ne znaju kada će doći. Sedeli smo u taverni u blizini i čekali da odnekud naiđe. „Hajneken“ je koštao dva evra i bili smo spremni da sve pare potrošimo na pivo, uz poneki giros, samo da ugledamo Nikosa. I slikamo se za uspomenu.

Miki je povremeno na šetalištu uz more više nego plastično opisivao kako se Galis, sa svojih 1,87 centimetara zaletao na teške centre, tipove visoke po 2,20 i svojim čuvenim šutom u velikom luku ubacivao loptu u koš. Sećao se da je neki trener izjavio pre utakmice: „Za četiri njihova igrača spremili smo posebnu taktiku. Za Galisa smo spremili naše molitve“.

Tog popodneva Galis se nije pojavio. Vlasnik taverne, mršavi Grk, trljao je ruke. Obećao je da će preneti Galisu da smo ga čekali, kad ovaj tuda prođe.

Sutradan smo razmišljali da li da idemo na plažu ili u zasedu za Nikosa. „Daj malo uzbuđenja“ - setio se neko da smo ipak na odmoru. Unutar poluostrva, čuli smo, glavna atrakcija je safari. U džipovima se odlazi u brda. Prvo se obilazi Mavrobara. U njoj žive male kornjače, koje izlaze na površinu čim u vodu bacite parče hleba ili mesa. Mavrobara je, tvrde Grci lakovernim turistima, duboka do središta zemlje. Usput se obilazi i najstarije selo na poluostrvu, te šume u kojima se sa stabala borova, u kesama, skuplja smola. Ona se kasnije dodaje kao sastojak čuvenog grčkog vina redzina.

Zatim se džipovima ide prašnjavim putevima i sunovraćuje niz opasno strme padine. Safari se završava na obali mora, kraj vulkanskih stena.

- Na ideju sam došao jer turisti neće samo da leže na plaži, već traže i uzbuđenja - pričao nam je Nikitas Stratos, vlasnik dva safari džipa.

Staze kojima se ide bukvalno su kozje.

- Sedeo sam i gledao kuda idu koze. Rekao sam: ako mogu one, mogu i ja tuda proći. Turisti se toliko unesu, vrište, a neki i uplaše, pa se jedna Nemica upiškila kada smo džipom krenuli da se spuštamo u provaliju. Na kraju su svi oduševljeni i dolaze ponovo - pričao nema je Nikitas.

- Zbilja je uzbudljivo - rekli smo mu. - Nego, grčki prijatelju, možeš li ti nama da središ da se sretnemo sa Galisom.

- Galisom!? Ni ja ga nikada nisam video. On je zvezda, velika zvezda. On je bog.

- Znaš šta, da se slikamo mi sa bilo kojim Grkom u atletskoj majici - setio se Miki. „Izgleda da je i ovaj grčki bog samo mitološka ličnost“.