Blago sa Oplenca

Po rečima Miladina Gavrilovića, direktora Zadužbine, najviše porodičnih dragocenosti i državnog blaga nestalo je posle aprilskog sloma 1941. godine, nešto su zaplenili Nemci, nešto Italijani, poneki džak zlata i srebra završio je kod ustaša, a manji deo je dopremljen do Londona sa izbegličkom vladom – od 204 vreće zlata, samo je 16 stiglo u Britaniju. Blago koje je 1941. godine poslato u Crnu Goru zaplenili su Nemci kada su uhapsili patrijarha Gavrila Dožića, a drugi deo je 1946. godine crnogorska Ozna predala Titu za „obnovu” zemlje. Šest godina kasnije u manastiru Ostrog nađeno je još zlata kao i izuzetno vredne relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru, posle propasti ruske dinastije Romanovih, gde su prvobitno bile sklonjene. To su takoreći tri najveće hrišćanske relikvije koje postoje: ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist.

– Pre nekoliko godina kada su bile izlagane u Rusiji, prenete su specijalnim avionom. Trebalo je da iz Rusije dođu i u Beograd, ali su se crkvene vlasti u Crnoj Gori uplašile da ne ostanu u Beogradu pa su ih iz Rusije vratili direktno na Cetinje – ispričao nam je Miladin Gavrilović.

To je samo jedna od brojnih priča koje možete čuti u muzeju na Oplencu gde svake godine navraća oko 80.000 turista i đaka da vide brojne zanimljive predmete iz naše istorije i bliže se upoznaju sa periodom vladavine Karađorđevića. Ono što pleni pažnju posetilaca jeste i neobična istorija još jednog neprocenjivog oplenačkog dragulja, ikone „Tajna večera”, zapravo rekonstrukcije čuvenog Mikelanđelovog dela, izrađene u sedefu, jednom od najdragocenijih materijala koji se koriste u crkvenoj umetnosti.

Nju je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine i zamolio ga da se zainteresuje za probleme Jevreja u Evropi, a u znak zahvalnosti za pomoć jevrejskom pitanju u čast našeg suverena, tri godine posle njegovog ubistva u Marseju, iznad Jerusalima podignut je park sa deset hiljada sadnica, koji postoji i danas.

Zanimljivo je da je odmah posle nemačke okupacije, 3. maja 1941. godine ikona u sedefu specijalnim kanalima poslata bliskom Hitlerovom saradniku Hermanu Geringu, velikom kolekcionaru, i sve do kraja rata zauzimala je počasno mesto u njegovoj spavaćoj sobi. Vraćena je u Srbiju, preko Međunarodnog suda pravde 1947. godine, a zasluge za to, kažu na Oplencu, pripadaju i tadašnjoj tajnoj službi, kontroverznoj Ozni, a naročito čoveku za specijalne operacije Slobodanu Krstiću Uči, rodom iz okoline Topole, koji je uspeo da uđe u trag ovoj dragocenosti i tako omogući njen povratak u zemlju.

Nove vlasti su posle Drugog svetskog rata ipak oduzele Karađorđevićima svu imovinu, odavde je popakovano i kamionima odneto čak petsto šezdeset pet predmeta, opustošen je sav Muzej venaca i relikvija pa je tako i Zadužbina decenijama bila zapuštena sve do početka devedesetih godina.

Na Oplencu se sada, osim ikone u sedefu, nalazi i nekoliko vrednih svetogorskih ikona. Jednu od njih smatraju čudotvornom, to je delo koje je hilandarsko bratstvo darivalo kralju Petru Prvom povodom njegovog stupanja na srpski presto 1903. godine, sa predstavom Svetog Save i Svetog Simeona. Čudotvorna je kažu, jer sve blago koje se u najdramatičnijim trenucima oplenačke istorije nalazilo u njenoj blizini ostalo je sačuvano do današnjih dana.

Pažnju posetilaca muzeja privlači i duborez u maslinovom drvetu, grčkog monaha Grigorija koja je rađena 60 godina, tu je i ikonostas, poklon ruskog cara Nikolaja koji je kralj Petar nosio kroz Albaniju kao priručni oltar, dijadema kraljice Marije sa pramenom kose (ostale su po privatnim kolekcijama), u vitrinama je i ram Karla Faberžea u kojem se nalazi fotografija princa Tomislava i kraljevića Andreja, tu je i venčani prsten kralja Aleksandra i kraljice Marije sa grbovima dve kraljevske kuće, sablja dimiskija, napravljena u Beču, od srebra i zlata. Na koricama sablje upisane su značajnije bitke u kojima je kralj Aleksandar učestvovao, balčak (drška) je od zlata sa inicijalima prestolonaslednika sa krunom i 42 brilijanta. Tu je i sablja, poklon od kozaka, đozluci po kojima je Aleksandar Karađorđević poznat, ratne beleške, dnevnik kralja Petra Prvog, pisma, fotografije kraljice Marije...

Većina ovih predmeta pronađena je u čuvenom sanduku pod brojem 23. Naime, u opštem ratnom metežu 1941. godine, iz Užica na Oplenac je stiglo sedamnaest sanduka dragocenosti. Nemci su šesnaest sanduka vratili u Beli dvor, a onaj najvredniji, sa rednim brojem 23, nemački poverenik Franc Nojhauzen, pokušao je da zadrži za sebe, ali mu to ipak nije pošlo za rukom, pa je po nalogu okupacionih vlasti predat Narodnoj banci, u glavni trezor.

Posle rata, odlukom Ministarstva finansija, Narodna banka deo dragocenosti zadržava u svojim trezorima, a deo završava u muzeju. Početkom devedesetih godina kada je osnovana Zadužbina predmeti iz muzeja dolaze ponovo na Oplenac, a šta je sve ostalo u Narodnoj banci ostala je tajna do danas.

-----------------------------------------

Pregovori o preseljenju kralja Petra Drugog u oplenačku kriptu

– Postoji mišljenje da su Karađorđevići otišli sa velikom količinom zlatom, ali to nije tačno – kaže Miladin Gavrilović i tu tezu potkrepljuje podatkom da je kraljica Marija posle rata jedno vreme živela na jednom poljoprivrednom imanju. Ona je bila jako obrazovana, narodna kraljica, skromno se oblačila i po tome je bila poznata dok je živela u Beogradu. Tokom rata pomagala je zarobljenike u nemačkim logorima, prodavala je svoj lični nakit za te svrhe. Inače, i kralj Petar Drugi i njegova majka, kraljica Marija, sahranjeni su u inostranstvu, kralj Petar u Americi, a kraljica majka u Engleskoj. Već dve godine traju pregovori da se kralj Petar Drugi sahrani u kripti crkve mauzoleja na Oplencu gde se nalazi grobnica

članova dinastičke porodice Karađorđevića.

Mauzolej se odlikuje jednim od najkvalitetnijih mozaika na svetu, a kripta je urađena po uzoru na francuske i bečke mauzoleje.

-----------------------------------------------

Kruna od bronze

Kralj Petar je prvi novovekovni krunisani srpski kralj. Kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović nisu bili krunisani, a Petar Prvi se krunisao krunom napravljenom od topa, u narodu poznatijem kao glasnik, aberdar. To je bio top njegovog dede Karađorđa, koji se čuo do beogradske varoši.