Berlin: Neodoljiv šarm podeljenog grada

Na pauzi za ručak popije dva-tri piva u lokalnom kafiću, a kad završi s obavezama, farbom oslikava svoje misli na fasadi neke zgrade ili sa prijateljima u parku peva karaoke. Uveče odlazi u bar gde satima puši nargilu ili se s flašom piva u ruci tetura po metrou nakon višesatnog igranja uz elektronsku muziku. Kada svane, ponovo biciklom, uredno podšišan i obrijan ili u šarenoj majici sa minđušom u nosu, odlazi u kancelariju gde još jednom pravi najveći profit i još jednom postaje uzor drugima i gde je još jednom najbolji. To je Berlin, glavni grad Nemačke. Barem bi tako izgledao da je, kojim slučajem, čovek.

Poznat po Brandenburškoj kapiji, velikom zidu koji je tokom hladnog rata razdvajao Istok i Zapad, kao i po Ostrvu muzeja, ovaj grad od 3,5 miliona stanovnika svake godine privuče oko 7,5 miliona turista. Međutim, osim ovih nekoliko pojedinosti, Berlin vizuelno podseća na svaki drugi evropski grad. Njegove ulice nisu najšire, zgrade nisu najlepše, spomenici nisu najveći. Čak je vašem reporteru hladna novembarska kiša prilikom prvog susreta sa Berlinom odmah sprala predubeđenje da je ovaj grad tipičan predstavnik Nemačke gde je sve uređeno “pod konac”. I njihove ulice imaju rupe, neonske reklame svetle poput osmeha krezavog deteta, dok se komadi zgužvane, odbačene hartije kotrljaju između nogu šetača. Šta je onda to što motiviše da se toliko ljudi, kojih ima koliko stanovnika Srbije, svake godine zaputi u nemačku prestonicu? To su sloboda, ljubaznost, opuštenost, optimizam koji se osećaju na svakom koraku. Jednom rečju, Berlin poseduje šarm koji ima malo koji grad na svetu. U Berlin se ne odlazi zbog prošlosti, već zbog sadašnjosti.

Svaki deo Berlina poseduje posebnu atmosferu. Zato što je tokom istorije mnogo puta rušen i zato što je do pre dve decenije bio podeljen, arhitektura ovog grada je veoma raznovrsna. U Berlinu je moguće u jednoj ulici videti moderne zgrade od stakla i čelika kako stoje odmah pored betonskih objekata. Jedan od dobrih primera kako živi arhitektura ove metropole je čuveni Rajhstag koji, iza fasade s kraja 19. veka, ima veoma modernu građevinu.

Kada se krene dalje od centra, gradsko okruženje postaje drugačije. Od savremenih, novih i osvetljenih zgrada, one na periferiji se polako pretvaraju u sive, betonske stambene blokove, namenjene velikom broju stanovnika.

Iako je Berlinski zid srušen pre dve decenije, podela koju je napravio i dalje se oseća u glavnom gradu Nemačke. Mnogi studenti vole da žive u istočnom delu koji je poznat po niskim cenama kirije, sa jeftinim prodavnicama i restoranima. Ovde savremena umetnost, stare, napuštene zgrade pretvorene u skvotove gde umetnici žive i prodaju svoje radove, kao i noćni klubovi, pozivaju sve one slobodnijeg duha da uživaju u dobrom provodu.

Zato svako ko poseti opštinu Mite, odnosno Oranienburger ulicu, treba da svrati barem do kluba “Zapata” i do skvota koji se nalazi tik do njega. Za razliku od istočnog dela, zapadni je pre svega centar poslovanja i stvaralaštva umetnika za koje se može reći da su već potvrđeni u društvu. Naravno, ovde takođe ima dobrih restorana, kafića i noćnih klubova, poput karaoke bara “Green mango” u opštini Tempelhof-Šeneberg gde možete pevati do jutra svoje omiljene pesme u veselom društvu Nemaca i drugih turista. Ko provede nekoliko dana u Berlinu moći će organizovanim turama da poseti sve znamenitosti ovog grada, ali pravu sliku nemačke prestonice otkriće samo oni koji ostanu malo duže. Skvotovi obojeni grafitima, ulična umetnost, mračni barovi, ljudi sa svih strana sveta, muzika, ukusna hrana i dobro pivo... Berlin može još mnogo više da ponudi i predstavlja obaveznu destinaciju za svakog ko napušta granice Srbije.