Antverpen – luka luksuza

Po svojoj veličini verovatno nije mnogo veći od Novog Sada. Ali, uprkos tome, ovaj grad je ne samo nezaobilzna tačka na modnoj mapi sveta, već i izuzetno poznata destinacija u svetu dijamanata, čokolade, piva, moderne arhitekture i naravno shoppinga.

Dijamantska luka

Antverpen je mali grad u Belgiji. Iako drugi po veličini, zvanična statistika kaže da broj stanovnika koji živi u njemu ne prelazi cifru od pola miliona. Dakle, reč je o gradu veličine Novog Sada. Iako tako mali, Antverpen je uspeo da se pozicionira visoko, uprkos moćnoj konkurenciji u svom okruženju, gradova kao što su Brisel, Pariz, Amsterdam, Keln i Luksemburg. Kako se to dogodilo? Nekada davno, u 16. veku, Antverpen se od malog provincijalnog grada polako transformisao u sve važniji trgovački centar. Priliv novca iz kolonija, kao i dobra strateška pozicija i povezanost sa morem, učinila je grad glavnim trgovačkim centrom tog doba, u kom se odvijalo preko 40% ukupne pomorske trgovine u Evropi. Ubrzo su njegov značaj prepoznale i zanatlije koje su obradjivale dijamante u susednom Brižu i počeli da pomeraju svoje radionice. Zahvaljujići novim tehnikama obrade dijamanata, Antverpen je jako brzo preuzeo vodeću ulogu u ovoj oblasti u celom svetu i zadržao je do danas. Preko 80% procenata dijamanta pronađenih širom planete danas završava na obradi u Antverpenu, odakle se dalje distribuiraju širom sveta. Ali, ukoliko želite da ih dobijete po nižim cenama i na samom izvorištu, poseta Antverpenu je pravi izbor.

Modni tron

Njujork, Pariz, London, Milano, Rim, Tokio, Barselona... Kako se postaje svetskom prestonicom mode? Ako pogledamo istoriju mode u nekim od navedenih gradova, videćemo da je u pitanju više faktora. Sve je počelo sa jalanjem plemstva i apsolutnih monarhija. Setimo se kostima koje možemo videti u različitim muzejima ili na platnima francuskih dvorskih slikara. Međutim, već u 19. veku, sa jačanjem buržoazije koja je izražavala sve veću potrebu da istakne svoju prisutnost u društvu pre svega putem vizelnog identiteta, moda počinje da dobija svoj današnji oblik. Materijali su stizali sa svih strana, u sve većim količinama, a broj krojača se uvećavao sa uvećavanjem narudžbina i razvojem ovog dela društva. Pariz je tako postao prvi modni centar, ne samo usled razvijene buržoaske klase i količine novca koji je bio u opticaju, već i jake umetničke scene koja je karakteristična za ovaj grad. Ubrzo, Parizu se pridružuju London, Rim, Milano... Po dolasku Drugog svetskog rata u Evropu, zajedno sa umetnicima, naučnicima, piscima i ostalima koji su iz evrospkih gradova prebegli u Ameriku, među prinudnim migrantima su se našli i dizajneri, što je jako brzo uticalo na transformaciju Njujorka u novu prestonicu mode. Nakon drugog svetskog rata i probijanja italijanskog dizajna 50-ih i 60-ih, Milano i Rim su dali svetu nekoliko značajnih modnih ikona, poput Valentina i Armanija, obezbeđujući Italiji često pridev modne imperije. Danas, osim istorijskih i ekonomskih faktora, jako bitnu ulogu u pozicioniranju određenog grada na modnoj mapi preuzelo je obrazovanje. Jedna od vodećih modnih akademija svakako je St. Martins u Londonu. Međutim, početkom 80-ih, u Antverpenu se desila modna revolucija. Takozvana «Antverpenska šestorka», grupa avangardnih dizajnera koja je diplomirala 1980-81. godine, predstavila je svetu svoju radikalnu viziju mode. Svoj vrhunac su doživeli krajem 80-ih, a nakon predstavljanja svojih modela u Londonu 1988. Godine, Walter Van Beirendonck, Ann Demeulemeester, Dries Van Noten, Dirk Van Saene, Dirk Bikkembergs i Marina Yee, učinili su akademiju u Antverpenu najprestižnijom školom modnog dizajna na svetu. Ovu školu, koju svake godine pokuša da upiše na stotine mladih iz celog sveta, završili su mnogi svetski dizajneri koji danas rade za brendove kao što su Dior ili Cavalli. A ukoliko želite da osetite delić toga što je Kraljevska akademija iz Antverpena podstakla, među njenim diplomcima ćete naći i nekoliko «naših» dizajnera koji su prisutni na beogradskom Fashion week-u. Tako, od srednje generacije dizajnera tu je Slobodan Mihajlović koji, osim što ima i sopstvenu liniju, trenutno radi za modnu kuću Cavalli; zatim tu je i Dejana Momčilović, takođe prisutna na našoj modnoj sceni. Među mlađim dizajnerima sa naših prostora koji su nedavno završili akademiju u Antverpenu nalazi se Vladimir Lazarević. Njegovu poslednju liniju cipela možete videti u Supermarket concept store-u, a uskoro se može očekivati i prodaja garderobe sa njegovim potpismo i u Antverpenu.

Shopping

Iako mali grad, shopping zona u ovom gradu daleko prevazilazi veličinu i ponudu Beograda. Najbolji pokazatelj za to jeste da veliki broj onih koji drže do trendova, dolaze iz Brisela, Amsterdama, Luksemburga, pa čak i Pariza u Antverpen radi shoppinga. Kao i svaki veliki grad, i Antverpen ima ulicu posvećenu biticima i robnim kućama. Meir je jedna od centralnih ulica grada, ujedno i pecacka zona, u kojoj su svoje mesto našle velike konfekcijske kuće poput H&M-a, ZARA-e i mnogih drugih koje i dalje nisu prisutne kod nas. Međutim, ukoliko želite da vidite kreacije gore navedenih dizajnera, kao mnogih drugih, kako afirmisanih u svetu, tako i onih novih, sa svežim idejama, skrenite sa glavnog puta i izgubite se malim ulicama. Svaki korak će Vas dodatno ubediti da je u pitanju grad koji živi za dizajn. Ne samo odeća, već i ono što Vam je potrebno u svakodnevnom životu. Svaki detalj je urađen sa posebnom pažnjom i ima sopstvenu priču. Nakon beskrajnog lutanja, u nekom trenutku ćete pogledati na sat i shvatiti da je dan proleteo. Radnje će se zatvoriti već oko 18h, kada je vreme da uz čašu vina i porciju dagnji utonete na svoje misli i zapitate se šta Vas čeka sutra u ovom malo gradu sa pregršt tajni u svojim haustorima.