Albanija koja se menja iz dana u dan

Ulaskom u Skadar, grad od 180.000 stanovnika, otkrivamo drugu Albaniju i zaključujemo da je izreku kako prvi utisak nikad ne vara izmislila neka budala. Besprekorno čistom ulicom ulazimo na prostrani trg sa novom ali skladnom arhitekturom, a uskoro nailazimo na spomenik majki Terezi.

I po letnjoj sparini i po ciči zimi ispred njega je uvek sveže cveće. U samom centru je i Pozorište “Miđeni”, najveće u Albaniji, u čiju je obnovu, kako nam kaže naš domaćin Sokolj Hodža, država uložila 300.000 evra. Na ulici lako kontaktiramo sa ljudima, a svi mladi znaju engleski.

Tri bogomolje na 100 metara

Na samo stotinak metara jedna od druge nalaze se džamija, katedrala i pravoslavna crkva.

- Građani Skadra su ponosni na duhovnike koji vode te bogomolje. Kada su zbog piramidalne prevare ljudi počeli da pale mnoge javne građevine, hodža, pravoslavni i katolički sveštenik telima su branili bogomolje. Ali ne svako svoju, već je hodža stajao ispred prvoslavne crkve, pravoslavni pop na ulazu u katedralu, a katolički pastor je štitio džamiju - objašnjava Drita, studentkinja pedagogije.

Kao što smo kasnije videli u Draču, Valoni, Sarandi i naročito u milionskoj Tirani, na ulicama i kafićima je mnogo devojaka u mini suknjama, momaka u “beneton” majicama. Niko se ne mršti kada kažemo da smo iz Srbije. Skadarski trgovci imaju lepe manire, a slučajne prolaznice obavezan smešak koji ne podrazumeva ništa više od lepog ponašanja.

U starom delu Skadra oduševljava nas obnovljena ulica sa zgradama u venecijanskom stilu sa arhitektonskim detaljima sa Trga sv. Marka. Nekako je preživela Hodžina vremena kada je sve staro rušeno da bi se izgradilo “novo i bolje”.

- U vreme Hodžine diktature srušen je stari deo grada i baš-čaršija sa 3.500 dućana. To je bila duša Skadra - kaže Škeljzim Tuzi, jedan od domaćina iz
“Shkodra travela”.

Staroj tvrđavi sa koje se pruža pogled na jezero, tri reke i Jadransko more diktator nije mogao ništa. Sa njom su preživele i mnoge legende, a najlepša je opevana u srpskoj narodnoj pesmi “Zidanje Skadra na Bojani”. U albanskoj verziji mlada Gojkovica se naziva Rozafa.

Bela voda koja izvire među zidinama smatrala se Rozafinim mlekom koje pospešuje žensku plodnost. Pre braka mladi ritualno dolaze na tvrđavu. Upravo dok smo silazili, sreli smo mladu u predugoj venčanici u pratnji mladoženje i dva kamermana.

Kada od Skadra krenete prema Tirani ili Draču, pratiće vas uvek ista slika. “Mercedesi” na putu, bunkeri pored puta. Albanci se odlučuju za ovo vozilo jer je jako i istrajno na lošim putevima. Više od 700.000 bunkera koje je izgradio Enverom režim još odolevaju. Kada su posle 1991. godine pokušali da ih uklone, zaključili su da je to nemoguće. Pokazala se tačnom priča da je kvalitet gradnje Hodža proverio tako što je arhitektu zatvorio u bunker i naredio da se izdržljivost ispita ispaljivanjem tenkovske granate.

Mnoga od tih betonskih čudovišta ofarbana su pastelnim bojama i pretvorena u salon za tetovažu, kabinu za presvlačenje na plaži, poneki i u bungalov. Većina zvrji prazna i mladima služi za ljubavne sastanke. Jedno istraživanje je pokazalo da je svaki četvrti mladi Albanac izgubio nevinost u bunkeru.

Prosečna plata 250 evra

- Nažalost, zbog paranoje diktatora utrošeno je strašno mnogo novca. Po ceni gradnje jednog bunkera mogao se sazidati jednosoban stan - kaže naš vodič Arben Beni.

Danas u Albaniji traje građevinski bum druge vrste. Oni koji su pre tri godine posetili Tiranu grad ne mogu da prepoznaju. U Draču, počev od glavne ulice, tutnje građevinske mašine, a u najpoznatijem primorskom letovalištu Sarandi videli smo kako se kidaju delovi brda da bi se obezbedilo mesto za nove hotele. U vreme Envera Hodže cela Albanija je imala 27 hotela, a danas se na dračkoj rivijeri nalazi više od 400. U Sarandi, koja inkasira najviše od turizma, albanski gastajbarteri iz Italije i Grčke grade nove hotele. Građevinski radnici zarađuju malo više, a prosečna plata u Albaniji ne prelazi 250 evra.