Vrnjačka banja, najveće lečilište u Srbiji

Prošle godine obeleženo je punih 140 godina od osnivanja "Osnovatelnog fundatorskog društva lekovite kisele vruće vode u Vrnjcima", a da se Rimsko carstvo nije raspalo danas bi Rimljani, sudeći po starom rimskom izvoru Fons Romanusu, obeležavali možda i 1500 (ili više) godina korišćenja lekovitih i toplih vrnjačkih izvora.

Autor: Slobodan Ogrizović
Izvor: GM

Photo: Slobodan Ogrizović
Photo: Slobodan Ogrizović

Danas je Vrnjačka banja i najveće i najčuvenije banjsko lečilište u Srbiji, ali istovremeno i pravi, moderni turistički centar.

U blizini su Goč, Željin, Stolovi i ne mnogo udaljeni Kopaonik, tako da u letnjim večerima planinski vazduh proćarlija kroz mesto nepogrešivo prateći dolinu vrnjačkih rečica (Vrnjačka i Lipovačka reka).

Duž Vrnjačke rečice pružaju se banjska šetališta zaštićena stablima lipa u skoro celoj dužini od dva kilometra. Kada se umorite od šetnje, čekaju vas brojni banjski restorani i kafići, a nama je posebno simpatično bilo da sedimo na centralnoj poziciji - u "Švajcariji", pijuckajući kapućino.

Photo: Slobodan Ogrizović
Photo: Slobodan Ogrizović

Na nekoliko metara od "Švajcarije", vrativši se do Vrnjačke reke, naići ćete na čuveni Most ljubavi. Kako piše na tabli ispred mosta, uoči Prvog svetskog rata zaljubili su se i jedno drugom obećali učiteljica Nada i oficir Relja, toliko da je izgledalo da veće ljubavi na ovome svetu nema.

Avaj, Relja ubrzo ode sa vojskom u Grčku, gde se kasnije zaljubi u prelepu Grkinju i raskida zaruke sa Nadom, koja od tuge umire, mlada i nesrećna.

"Devojke potresene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje, a ključeve simbolično bacaju u reku..." Most ljubavi je prava pravcata turistička atrakcija koje se ne bi postidele ni belgijske ni švajcarske, a ni (trenutno u modi) slovenačke banje.

Photo: Slobodan Ogrizović
Photo: Slobodan Ogrizović

Na trgu ispred "Švajcarije", nalazi se i skulptura zvana Gočko, tj. vrapčić džinovskih dimenzija sa šajkačom i opancima, maskota čuvenih Igara bez granica koje su 1990. godine održane u Vrnjačkoj Banji.

Preko puta je "Školski restoran", gde nove generacije ugostitelja vežbaju kako bi i u narednim decenijama održale visok nivo usluga kakav se danas dobija svuda u Banji. Kroz rukom napisani đački meni ponudiće vam se dobra jela, po dobroj ceni.

Photo: Slobodan Ogrizović
Photo: Slobodan Ogrizović

Na glavnoj štrafti naći ćete još puno zanimljivih i doteranih restorana, kafića - galerija, kao i poznatu "Belu lađu" na ulazu na korzo. Duž korzoa ili malo uvučeni nalaze se brojni hoteli i vile.

Smeštaj možete naći i ako zađete u brdovitije predele, sa jedne ili druge strane rečice, a za ljubitelje wellnessa nedavno je otvoren IWA - wellness centar, u naselju "Raj", s luksuznim apartmanima i svim mogućim zadovoljstvima: đakuzi, tepidarium, frigidarium, hamam, solarium, sauna... Uz svaku vilu, restoran i hotel nalazi se tabla sa istorijskim podacima objekta.

Photo: Slobodan Ogrizović
Photo: Slobodan Ogrizović

Centralni park je izuzetno lep, perfektno sređen, u harmoničnim cvetnim aranžmanima. Na drugom platou, blizu vile "San", nalazi se divno uređena padina, na čijem vrhu je letnji amfiteatar, a malo dalje, na zaravni, nalazi se i mesna crkva.

Ukratko, sve je na svom mestu, doterano s pažnjom i ljubavlju. Pa ako ste možda i imali neke predrasude prema Vrnjačkoj banji, par sati "banjanja" biće vam dovoljno da potpuno drugim očima gledate na ovo mesto.