Nikad nije kasno za Napulj

Dušan Vasić
Matematički fakultet, Beograd

NAPOLITANCI vole da se hvale svojim gradom, i tako se, u prospektu katedrale, može pročitati da su tamošnji paleohrišćanski mozaici "sigurno mnogo lepši od onih u Raveni i Rimu" (a nisu); a čuo sam i jednog starca da kvalifikuje Karavađa, inače Milaneza, kao "napuljskog slikara" (pittore napolitano). Napulj je dovoljno bogat sadržajima da mu preterivanje ne treba, a ipak je nemoguće zamisliti njegove stanovnike da ne preteruju. Dojmili su me se kao veoma energični i srdačni. Kao vozači, do maksimuma koriste tehnološke kvalitete svojih vozila, i čak se i na obeleženim prelazima pešak oseća pomalo nepozvano. Mnoštvo poprečnih ulica je gotovo preusko za automobile, ali ne i za motore. Haotični Napulj, bar dok se ne dosegne spokoj ponekog parka, nije podijum za sanjare.

Glavna umetnička blaga Napulja pohranjena su u dvema ustanovama - galeriji Kapodimonte i Nacionalnom arheološkom muzeju - ali se bogatstvo obe zapravo osniva na kolekcijama ugašene rimske papske porodice Farneze: Kapodimonte na kolekciji slika, a Arheološki na antičkoj kolekciji (koja opet glavninom potiče sa Karakalinih termi).

DVORAC KAPODIMONTE se nalazi na brdu, u veoma prijatnom okruženju; može se stići i autobusom, ali bih preporučio pešačenje, za osetiti "duh mesta" (a onda se može vratiti autobusom). Ima tri sprata: prvi u suštini sadrži farnežansku zaostavštinu i kraljevske odaje, drugi napuljske slikare ili radove na neki način vezane za Napulj, a treći privremene postavke. Treći je, doduše, privremeno zatvoren, ali to nije šteta (osim što možda pruža pogled na grad), dok su na drugom najvažniji jedan Ticijan i jedan Karavađo. Prvi sprat se može ceo obići, s tim što neke prostorije ("iz sigurnosnih razloga") ovih dana možete posetiti jedino u grupama (a moja je bila dvočlana) koje polaze svakih sat i po, i prati ih neki službenik obezbeđenja. U ovim prostorijama sa ograničenim pristupom treba najveću pažnju posvetiti sledećem: flamanskoj sobi sa Piterom Brojgelom; Koređu; i dvama Gojinim portretima (ali to tek u kraljevskim odajama). U ostalim prostorijama možete do mile volje i na miru posmatrati Ticijana, Rafaela, Mazača, Mazolina itd. U odnosu na svoje dragocenosti, a u poređenju sa nekim drugim pinakotekama Italije, Kapodimonte je neverovatno i blaženo neposećen, a uvek je prisutno i nekoliko komunikativnih kustosa. Koliko se sećam, moguće je doplatiti audio-vodič, ali ja sam se zadovoljio predznanjem i tablama sa tekstom koje sam nalazio u samim sobama.

NACIONALNI ARHEOLOŠKI MUZEJ u Napulju se nalazi na minut od istoimene stanice metroa. Tamošnja zbirka antičkih skulptura - u prirodnoj veličini i kolosalnih - je neuporediva sa ma kojom drugom u Italiji (i verovatno u svetu), ali i druge prostorije nude jedinstvene uvide: mozaike, radove u bronzi, pornografsku baštinu Pompeje (u tzv. Tajnom kabinetu, za koji se morate najaviti na blagajni) itd. Opet, dostupan je audio-vodič. Ni ovde nije gužva, i video sam tek jednu vođenu turu za vreme koje sam tamo proveo. Neke prostorije su zatvorene, a neke imaju skraćeno radno vreme, pa zato treba stići ujutro. I zapravo, treba uzeti vodič i ovde i u Kapodimonteu, za puniji doživljaj. Vodiči ipak jesu zamorni i to je razlog više da se Kapodimonte i Arheološki muzej vide različitih dana.

Pominjem autobus i metro, a ne i cenu karte; nabrajam muzeje, a ćutim o ulaznicama. Zašto? Zato što su na neki način besplatne. Napulj je grad čuda, ali ga bije i loš glas (aktivnost kriminalnih grupa, nesigurne ulice noću itd - sa čim ja, u četiri dana, nikakav kontakt nisam imao), pa zaostaje za Firencom i Rimom u eksploataciji turista. Lokalne vlasti su se zato dosetile da naprave turističku promociju grada i regije kroz projekat CAMPANIA ARTECARD. To je paket koji može važiti tri, sedam ili 365 dana, a posebne pogodnosti donosi mladima do 25 godina (teoretski, i ovde su povlašćeni građani EU, ali u praksi niko ne pita). Ja sam imao trodnevni paket za mlade, koji košta 18e, a doneo mi je besplatnu upotrebu svih javnih prevoza u regiji, besplatan ulaz u veliki broj muzeja i ruševina, popuste na neke druge muzeje i popuste na izvestan broj audio-vodiča. Bezmalo sve za šta inače vredi platiti, i za šta se može naći vremena, uključeno je u "besplatni" deo paketa, pa čak i Pompeja i Herkulaneum.

Campania ArteCard se može kupiti na nekoliko punktova, a ja sam svoju kupio na stanici Merđelina, gde se takođe nalazi i TI biro; a jedan TI biro možete naći već na glavnoj stanici, i svi su veoma predusretljivi. Nedaleko od te stanice je i istoimeni hostel, gde sam odseo, i koji je bio jednako iznenađujuće jeftin (16 eura za mesto u šestokrevetnoj, a ko misli da je to skupo, nikad nije tražio dobro pozicioniran smeštaj u Italiji).

Ova razmatranja pokreću nekoliko pitanja: koliko je dobar taj gradski prevoz? koliko se dobija za tih 16 eura u hostelu "Merđelina"? Gde sam još ušao besplatno sa ArteCard? Gde nisam stigao da odem, a vredi? Gde još, van domena kartice, vredi otići?

Photo: fgross

GRADSKI PREVOZ se sastoji od metroa (koji ima i regionalnu varijantu), autobusa i uspinjača. Retko sam imao sreće da negde direktno stignem jednim jedinim prevozom, i dok sam plan metroa (kojih ima nekoliko linija) imao na mapi, o autobusima sam se informisao na licu mesta. Napulj je milionski grad, a oblik mu je diktiran zalivom i uzbudljivim reljefom, pa nije bilo moguće zacrtati dve gotovo ortogonalne linije metroa, kakvo je stanje u Rimu.

HOSTEL su mi preporučili u IT birou kao "jedini u kom ima slobodnih soba". Blizina stanice metroa je ogromna prednost, a tu je i park sa grobovima Vergilija i Leopardija (otvoren do 19h). Na tristo metara od stanice je i supermarket ("Diperdi"). Prostrana recepcijska sala sa televizorom i dva kompjutera je aklimatizovana, a vodi i na terasu gde se može jesti svoja hrana (eventualno čuvana u malom zajedničkom frižideru), sa pogledom na Vezuv i isečak zaliva. Sobe inače nemaju klimu, pa čak ni ventilatore, ali mi (u našoj sobi) smo to rešili držeći vrata i prozor neprestano otvorenim. Onda su ulazili komarci, ali su preletali u hodnik, ili u kupatilo, gde je svetlo radilo. Sobe, naime, imaju svoja kupatila; u našem nije bilo zavese a tuš je prskao na sve strane, pa smo, za tuširanje, koristili spratno, a obično je bilo slobodno. Najveći minus je što nije bilo moguće zaključati ormane, iako smo (naravno) svi već imali svoje katance; međutim, nisam čuo nikog da se žali, a i ja sam svoje dragocenosti - pare, kartu i pasoš - svakako neprestano držao pri sebi.

Što se tiče onih kompjutera, pristup nije bio slobodan, već se morao plaćati, i to skupo: 3.5 eura na sat. Gost hostela bi dobio korisničko ime i onda bi se logovao i izlogivao po volji. Međutim, traljava administracija kompjutera omogućuje da se tajmer prosto isključi (iz Task Manager-a)... razmotrite posledice. 3.5 eura inače nije bezobrazno za Napulj, gde ima vrlo malo internet point-a.

Sobe imaju po jedan ključ, a tokom dana su u jednom periodu zatvorene za čišćenje (a inače higijena nije jača strana Napulja, što se u hostelu očituje na stolovima na terasi), a najvažnije je ono što se dešava ujutro: doručak uključen u cenu. Bio sam najprijatnije iznenađen tom pojavom i iskreno se radovao čaši kornfleksa, čaši čaja/kafe/mleka, puteru, džemu (ili dva) i hlepčiću. Na moj užas, neki ljudi su odbijali kornfleks, umesto da uzmu i daju nekom drugom.

Kako sam ostao u Napulju tek četiri dana, stigao sam još, sa ArteCard propusnicom, da vidim Pompeju, Kastel Nuovo i kompleks San Martin sa tvrđavom Sant'Elmo.

Photo: salcon75

KASTEL NUOVO je stari aragonski zamak na moru, a nov je u odnosu na Kastel del'Ovo ("Zamak jajeta"). Turistički obilazak podrazumeva i kapelu (koju je nekad oslikavao Đoto, od čega jedva da ima tragova), i prostranu prijemnu dvoranu Aragonaca, i pinakoteku, i panoramu zaliva; ali sve zajedno verovatno ne vredi vremena.

POMPEJA je, sa jedne strane, veliko arheološko čudo, a sa druge, dosadna i zamorna. Kada se čovek navikne na prebogate hramove i galerije, gde mu se sve servira onako kako jeste i kako je bilo, i ne mora da zamišlja boje koje je koristio Rafael nego ih vidi, onda ima teškoća da se, kroz izbledele freske i prelomljene stubove, uživljava u negdanju svakodnevicu Pompeje. Međutim, ne postoji očigledniji i kvalitetniji resurs za upoznati strukturu rimskog grada, ali i pojedinačnih zgrada: hramova, bordela, kuća za stanovanje. Lično su mi najlepši oni delovi, gde na istim mestima kao u Starom veku stoje originalne statue ili njihove replike, i vrtovi gde je posađeno isto bilje, koje ih je krasilo pre skoro dve hiljade godina. Pompeju ipak treba videti; ja sam proveo šest sati šetajući, zalazeći u kuće i slušajući audio-vodič (4.5 eura, uključena i knjižica koju zadržite), da bih zaključio da definitivno nisam čovek za ruševine, ali mi je i time pruženo jedinstveno iskustvo.

SANT'ELMO pruža najlepši od poznatih mi pogleda na Napuljski zaliv. Do samog zamka nije najjednostavnije stići (ja sam išao peške, a preporučujem da se konsultuje ArteCard knjižica za adekvatne prevoze), ali je svakako satisfakcija; a kada se potom uspnete liftom, a zatim vrh zidina, panorama je raspamećujuća. Gledano prema zalivu, sa leve strane je intrigantno, uspavano čudovište Vezuva, sa desne, Merđelina i predgrađa (a vidi se i dalje, van zaliva), a napred - ostrvo Kapri, hipnotičko i dozivajuće. Upravo je lepota okruženja razlog što za Napulj nije dovoljno četiri dana; vuku vas vulkan i ostrvo, a svesni ste da su nedaleko i čuvene plaže Amalfija. Sam Napulj nije za kupanje, i može da služi za sunčanje ako nađete dovoljno širok i ravan kamen, ali obale Amalfija jesu.

SAN MARTIN je, izgleda, predstavljao crkveno-manastirski kompleks, i nalazi se tek podno Sant'Elma. Danas sadrži muzej sa različitim eksponatima (pa i zbirkom "betlehema", kompleksnih inscenacija Isusovog rođenja) i pinakoteku (ali sve su, u tom delu Italije, drugorazredne prema Kapodimonteu). San Martin raspolaže i udobnim šetalištem i prelepim klaustrom, svakako jednim od najlepših koje sam video. Svakako bih preporučio da se, po silasku sa Sant'Elma, i ovom prostoru posveti neko vreme; panorama je skoro jednako dobra, a ima se gde i sesti.

Da sam imao više vremena, i uprkos ukusu, bio bih posetio i Herkulaneum, i druga nalazišta u okolini, i uopšte se posvetio svim mestima i mestašcima do Salerna. Prospekt koji prati ArteCard ima pomalo da kaže o svemu, a sadrži i informacije o radnom vremenu, cenama itd, kao i mape. Zapravo, bez ikakve prethodne pripreme za Napulj, moguće je okvirno isplanirati sedmodnevni boravak samo na osnovu te knjižice.

CRKVE su, premda je ulaz besplatan, van moći ArteCarda, u smislu pristupa riznicama, podzemnim tunelima itd. Napulj je grad sa, čini mi se, rekordnim brojem hrišćanskih hramova po jedinici površine, ali je svakako najvažnija katedrala, posvećena sv. Đenaru. Od manjih, zanimljiva je Piu Monte del Misericordia, sa Karavađovim "Delima milosrđa" (ali treba naglasiti da vas zanima upravo crkva, bez pinakoteke i audio-vodiča). Bio sam još u crkvi sv. Dominika i u Đezu Nuovo.

Poenta cele ove prve polovine izveštaja je da preporučujem Napulj kao jeftin, a kulturološki uzbudljiv grad, i mislim da je optimum osam dana (s tim da je prvi dan akomodacije, i počev od drugog počinjete da koristite ArteCard), tj. sedam noćenja. Ako sedmodnevni ArteCard košta oko 25 eura, a nije skuplji, i ako se troši 10e na hranu (što je preobilje, ako se kupuje u supermarketima) onda je to ukupno (ne računajući 3.5 eura za internet i druge sitnice) 25+7*(16+10)=207 eura za osam dana ispunjenih na najlepši način: umetnošću, istorijom, Mediteranom i uopšte jedinstvenim napuljskim osećajem.