Sen Trope

Postoji nešto magično u Azurnoj obali. Nanizana nekadašnja ribarska naselja kao ogrlica od perli spuštaju se meko ka moru, odvajajući se od brda sa kojih se pogled utapa u beskrajno plavo. Meki sklad boja koje se od bele, preko smeđe i narandžaste pretapaju preko krovova luksuznih vila, beskrajno uređenih zelenih površina i malih živahnih ulica, mami vas da i vi budete deo toga, da naprosto okusite, omirišete, opipate. Magična igra lepote, raskoši i sklada odigrava se u pospanom avgustovskom popodnevu kao i u bistrom decembarskom jutru. Ovde je uvek blistavo, sunčano i azurno. I sve vas navodi da poput Brižit Bardo, sa maramom na glavi i velikim naočarima za sunce, prokrstarite putevima koji vas od Mentona vode ka Sen Tropeu. I dalje. Dok vam se duša ne zasiti Francuske rivijere. Ako je tako nešto uopšte moguće.

"Sen Trope je jedan od onih lepih i jednostavnih morskih gradića, jedno od onih malih skromnih naselja utisnutih u more kao školjka, hranjena ribama i morskim vazduhom" - pisao je još Gi de Mopasan 1887. godine u svojoj knjizi "Na vodi", odmarajući se na Bel-Amiju.

Danas od tog gradića ostalo je njegovo jezgro, u kome i dalje mirišu baget i sveže upecana riba na pijaci Place aux Herbes, uske zakrčene ulice u kojima se tiskaju oni koji žele da vide i da budu viđeni, luka u kojoj talasi mazno zapljuskuju obline belih i raskošnih jahti, na kojima odmaraju najpoznatija lica svetskog džet-seta. Ostale su zelene žaluzine na kamenim kućama, iza kojih je neki skriveni svet meštana, zaklonjen buketima muškatli čiji vas opojni trag prati dok se spuštate ka kafićima na obali. I odatle dalje ka plažama, šampanjcu, osunčanim vitkim telima, koja su tu da bi za tren bila deo magije Sen Tropea. Njegova mističnost i šarm šire se svetom, mameći sve one koji sebi mogu da priušte, da makar samo jedan dan prošetaju mnogobrojnim plažama ovog gradića, da osete tu čudnovatu atmosferu zvezdane prašine na pesku, da za tren budu deo sjaja i raskoši sveta koji bar jednom godišnje prošeta ovim delom rivijere.

Oduvek je Sen Trope nagoveštavao da je poseban, da mu je suđeno da na svoje plaže, u svoje kafiće primi poznata lica. Još 800. godine bio je utočište pisaca i slikara, da bi titulu grada koji je nezaobilazna stanica u letovanju slavnih, definitivno dobio prisustvom Brižit Bardo u filmu " I Bog stvori ženu", koji je režirao Rože Vadim. Krajem pedesetih godina taj film doneo je slavu B.B. a od Sen Tropea stvorio je bajkoviti gradić - komplikovanih ljubavnih priča, nudističkih plaža, obilja šampanjca koji se razliva po telima mladih žena željnih slave. I od tada ga više ništa ne zaustavlja. Kolone ferarija i poršea, mnoštvo blistavih kaiševa, firmiranih naočara za sunce, roleksa koji blistaju na svetlu, jahti koje se nadmeću veličinom i sjajem deo su dekora koji čini jedno od lica Sen Tropea.

Sen Trope, ribarski, stari kameni grad sa kupolom koja se kao čuvar izdiže iznad krovova, Sen Trope omamljen partijima, čuven po "zabranjenim vratima" nekih posebnih klubova, vratima koje otvaraju blještavi ključevi koje imaju samo odabrani, Sen Trope, mesto mekog vrućeg peska koji pokriva njegovih tridesetak plaža. Sen Trope za svakoga. Sen Trope za odabrane. Ukoliko imate mogućnosti dođite ovde na duže, ukoliko ste samo u prolazu i jedan dan je dovoljan da vam se u kožu urežu inicijali ovog grada.

Zrikavci skriveni u borovima, opojni miris leta i krema za sunčanje, dok ste udobno smešteni u nekom od kafića na obali, sa pogledom na zvonik citadele, koji kao čuvar nadgleda pučinu dominirajući gradom, i miris čuvene torte "Tropezziene" ispuniće vam sva čula. Ponos poslastičara, "zvezda među slatkišima i slatkiš za zvezde" delo je Aleksandra Micke iz Poljske, koji je otvorio pekaru u Sen Tropeu, gde je među picama i kroasanima doneo i recept svoje bake za krem-tortu. Brižit Bardo, koja ju je svakodnevno jela na snimanju, predložila je da se do tada bezimena bakina torta nazove Torta Sen Tropea. Tako je ovaj jednostavni, ali jedinstveni slatkiš od jaja, putera, brašna i mleka dobio ime "La Tarte Tropèzienne".

Najpoznatiji kafići i restorani, čiji odblesci sveća na noćnom svetlu titraju na povetarcu stvarajući magične senke, deo su tipične slike starog grada koji se spušta ka luci. Na desetine jarbola jahti ljuljuška se u uspavljujućem ritmu, dok njihovi gosti večeraju na palubi izloženi pogledima radoznalih prolaznika, ili pak odlaze u elitni restoran L’escale, gde za oko 150 eura dvoje mogu da uživaju u jastozima i svežoj ribi. Jedno od neizbežnih mesta je i Cafè de Paris, gde uz kafu, u mirno letnje predveče, možete da pravite planove za obilazak jedne od mnogobrojnih plaža. Pravu francusku atmosferu osetićete i u Cafè des Arts, gde ćete uz autentičan obrok, sa pogledom na meštane koji igraju boće, uživati u toplom letnjem ugođaju ovog primorskog mesta.

Prodavce suvenira i dokaza da ste bili deo fotografije čuvenog mondenskog letovališta, srešćete načičkane u luci i u malim uskim ulicama, kao i prodavce slika, čije boje se utapaju u ambijent ovog primorskog gradića, baš kako je to zamislio neoimpresionistički slikar Pol Sinjak, koji je ovu luku otkrio 1882. godine i pozvao Anrija Matisa i ostale slikare da ožive taj sklad mekih boja i živahnu toplinu predela.

Ovaj gradić kontrasta pronalazi način da se dodvori svima, kako onima koji će za flašu Dom Perignona izdvojiti gotovo 1.000 eura, tako i onima koji će podjednako uživati u Place des Lices, gde se svakog utorka i subote održava pijaca na kojoj se mogu naći jeftini suveniri, majice i sve one male jednostavne stvari koje nekog mogu da ispune, baš kao i čaša najboljeg šampanjca na svetu.

Jedan od najšarmantnijih mediteranskih gradića posetili su krajem Drugog svetskog rata i mnogi pariski pisci poput: Žan-Pola Sartra, Simon de Bovuar, Žaka Prevera, koji su, moglo bi se reći bili preteče novih zvezda koje se danas okupljaju u Gorille kafeu, prepunom naizgled opuštenih, ali uvek opreznih paparaca. Priča se da nigde nema toliko zvezda po kvadratnom metru kao u Sen Tropeu.

I mada su vrlo poznate tipične kožne sandale zvane "tropeziennes", ovde ćete češće videti visoke potpetice, upadljive šešire, uske šortseve, glamurozne naočare, skupe tašne i vitke osunčane figure kako paradiraju poznatim šoping ulicama poput ulica Gambetta i François Sibilli gde se mogu naći najnovije kolekcije Diora, Kenza, Roberta Kavalija, Dolče & Gabane, Luj Vitona. Sen Trope ima svoj sopstveni modni stil: sve je blistavo i skupo i svega ima previše: baš onako kako je odavno kršten imenom St. TROP ili Sveti previše na francuskom.

Ipak, istorija kaže da je ime dobio po rimskom centurionu Torpetiusu ili Torpesu, koji je bio izgnan od strane Nerona jer nije pristao da se odrekne svoje vere, te je u čamcu u koji je bio bačen stigao do obala tadašnjeg malog mesta, danas poznatog kao Sen Trope. Naime, sveštenici iz Abbazia di Saint Victor iz Marsilja, koji su tada bili vlasnici velikog dela zaliva, podigli su u njegovu čast Ecclesia Sancti Torpetis 1055. godine. Danas je ovo mesto od 5.542 stanovnika simbol "umeća življenja", simbol za hedonizam i sve ono što novac može da priušti: VIP plaže sa di-džej-evima, restoranima na samoj obali, bazenima, danonoćnim žurkama u kojima učestvuju mahom oni kojima je izgled sve.

Najlepše plaže se prostiru u Baie de Pampelonne, oko kilometar i po od grada, sa mekanim peskom koji jednako miluje one koji su na prestižnoj Nikki plaži, kao i nudiste na plaži Tahiti. U ovom epicentru rivijere izbor plaža dužinom od pet kilometara je veliki, kako za one koji žele da uživaju u privatnosti i miru, tako i za one koji žele da budu deo ekskluzivnih privatnih plaža gde se za suncobran i ležaljku plaća minimum 40 eura, ili mnogo veća cifra da biste postali član ekskluzivnog kluba a samim tim imali i pristup njegovoj plaži. Nižu se: La Bouillabaisse, Plage de l’Escalet - javna plaža otvorena za sve, udaljena 15 minuta od grada, Plage de la Briande - za sve one koji žele privatnost, potom je tu Plage de la Moutte - okružena netaknutom prirodom, Plage de Pampelonne - trendi plaža sa belim peskom prepuna kafića, bučnog ritma muzike i energičnih pokreta i Coco plage - gde se skuplja gej populacija. Plage de Granniers možda je jedna od najpoznatijih u Sen Tropeu, dok do Plage des Salins možete da stignete i biciklom. Sve su široke najmanje 30 metara, pružaju bogat izbor zabave, modnih revija, diskoteka na otvorenom i vodenih sportova. Prvi susret sa gradom ostavlja utisak da je sićušan i obgrljen uskim starim ulicama koje se strmo spuštaju ka prepunoj luci, ovenčane puzavicama i šarenim cvećem na prozorima. Čak i kada se prošetate do svetionika i odatle pogledate panoramu ovog mesta plaže ostaju skrivene, pomalo udaljene od grada, praktično su deo obližnjeg Ramatuja.

I dok se poznate ličnosti spuštaju helikopterima na neke od ovih privatnih plaža ili vila zaklonjenih maslinama i palmama, ostali se spremaju za provod u jednoj od diskoteka poput Le papagayo ili Les caves du Roy, gde se sve papreno plaća, kao uostalom i svuda u ovom mestu: za pivo se izdvaja oko 15 eura, za koktel oko 25, a za desetominutnu vožnju taksijem takođe treba dati oko 25 eura. Lepote samog grada ali i okolnih mesta najbolje je obići biciklom, spektakularna mestašca u brdima oko Sen Tropea poput Gasana, Kogolina, Grimoa i Ramatuja nude pogled na neizmerne vinograde, vile boje kajsije čija je cena najmanje 800.000 eura i koje ušuškane u vlastitu privatnost čine sliku nekog nestvarnog sveta. Deo magije ovog dela Francuske je taj kolaž pastelnih boja, koje se stapaju sa plavetnilom mora, intenzivnim zelenilom prirode, zrelim grožđem, potkresanim ogradama i beskrajno urednim putevima. I na tren možete čuti kako se veselo smeju Meg Rajan i Kevin Klajn, kako uživaju u jednom baš takvom prizoru na kraju filma "Francuski poljubac", među redovima francuskih vinograda.

No, Sen Trope nisu samo zlatne plaže, bogate jahte i svetski džet-set. Tu su i muzeji i male skrivene lepote koje najviše dolaze do izražaja u prolećnim mesecima kada grad zažuti od mimoza i kada oslobođen od navale turista, zasija nekim starim sjajem, onim koji je nekada privlačio Fransoaz Sagan, Žaka Prevera, Pikasa - koji su bili njegovi česti posetioci a ponekad i stanari.

U maju se održavaju Bravade - šareni veseli festival iz 15. veka, posvećen zaštitniku grada - uz sve počasti, paljbu i pesme iz provanse. I kao što kaže turistički slogan ovog dela rivijera "Gledaj, diši, zabavljaj se", Sen Trope nudi i spomenike, muzeje i stare građevine koje je potrebno posetiti.

U samoj luci ispred hotela Sube dominira statua Pierre Andre de Suffren, napravljena od bronze sa pojedinim delovima artiljerije iz bitke sa kraljevskom mornaricom. Nezaobilazan je i Notre Dame de la Assomption, izgrađen 1784. godine u baroknom stilu sa svojim upečatljivim zvonikom u tornju. Krećući se ulicom Du Cdt. Guieshard stiže se do Trga Garezzio gde se nalazi najstarija zgrada u Sen Tropeu - La Tour Guillaume, nekada vlasništvo Suffren porodice, poslednjih lordova Sen Tropea. Nekoliko starih ribarskih brodića ljuljuška se na povetarcu ispred Prudhommie de Pêche, dok se odmah do turističkog biroa nalazi Porte de la Poissonnerie sa mozaicima i živahnim marketom svežeg voća, povrća i lokalnih proizvoda.

U ovom drevnom gradiću videćete mnoga stara drvena vrata koja svedoče o vremenu koje je prošlo, iza jednih od njih nalazi se i Kuća leptira, sa prekrasnom kolekcijom francuskih leptira koje je skupljao Deni Lartig. Prilazeći ulici Saint Jeane, odakle je pogled na crkveni toranj nezaboravan, stiže se na mali skver Place de l’Ormeau, koji je geografski centar starog grada a nekada davno bio je i groblje. U gradu ima nekoliko kapela poput Miséricorde, kapele Sen Tropea, kapele Svete Ane, gde su se 1971. godine venčali Mik i Bjanka Džeger, samo neka od mnoštva poznatih lica koja su prošetala ulicama ovog gradića. Ovog leta (14.avgusta) glumica Emanuel Bert, verovatno će proslaviti svoj 41.rođendan baš u svom rodnom gradu.

I mada odavno više nema slikara Sinjaka, vlasnika "Salon des indépendants" galerije, u kojoj su izlagali svi koji su nekad nešto značili, koji je ovaj gradić otkrio 1882. godine i u njemu ostao da živi i stvara, tu su sada dela nekih drugih poznatih imena izložena u Musée de l’Annonciade, poput Braka, Matisa, Bonara. Posetite i Musee galerie – Victorie de la Messardiere i Musee de la Citadelle - u kome ćete ceniti istorijski, antički Sen Trope. Otkrite i stari prilaz gradu Porche de la Ponche, prečice, malene kapele, skverove i skrivene bašte u samom istorijskom centru. Spuštajući se ka Mole Jean Réveille odmorite se na "Klupi lažljivih" dok vas dodiruju mirisi kasnog leta i meki povetarac prepun aroma ovog magičnog mesta. O njemu su pevali jos 1971. godine Pink Floyd i mnogi drugi savremeni izvođači, te ukoliko želite da ponesete deo ove atmosfere sa sobom pored razglednica i fotografija, slušajte i kompilaciju The best of Saint Tropez: Fill my life with love. Mnogi filmovi ovekovečili su lepotu starih kuća i ulica poput: "Le gendarme de Saint Tropez", potom "Saint Tropez blues" i "Summer in Saint Tropez", režisera Dejvida Hamiltona.

Sen Trope je istorija koja prati korake slavnih pisaca i slikara koji su inspirisani ovim kutkom sveta stvarali svoja najbolja dela, to je zvuk nostalgične francuske harmonike čije vas note prate dok puštate da vam vetar mrsi kosu kod starog crvenog svetionika posmatrajući tamnoplavo more i jahte koje se kao sitne bele tačkice udaljavaju ka brdima koja ovenčavaju ovaj zaliv. Sen Trope je zvonki smeh Brižit Bardo koja i danas živi u okolini, pečat starih vremena koja su mu dala današnju slavu i učinili ga primamljivim za novi džet-set, za glumce, manekene, pevače koji preleću okean samo da bi osetili iskričavu atmosferu francuske rivijere. Da bi nazdravili na palubi jahte mekom zlatnom sutonu, popili kafu izmešani sa turistima u jednom od kafića u luci, da bi zaigrali pored bazena jednog od ekskluzivnih klubova uz ritam pesme Rikija Martina koji svedoči o nezaboravnom provodu: "You make me feel like dancin', Down on the riviera, There's a town called Saint Tropez…"