pretraži po celom b92.net
29. oktobar 2009.
Bled i Blejska kremna razina
Bled je bio turistički biser, što bi se danas reklo - brend, i pre južnoslovenskih kraljevina, a naročito je to bio u vreme bratske, socijalističke i samoupravne države. To je ostao i u samostalnoj i demokratskoj Sloveniji, članici Evropske unije.
Izvor: Danas
 |
To modro jezersko oko između tamnozelenih četinarskih gora, uokvireno besprekornim travnjacima i pešačkim stazama sa hotelima, restoranima, kavarnama i ostalom ugostiteljskom menažerijom u pozadini, deluje smirujuće i okrepljujuće.
Naročito okrepljujuće, i to zbog jednog novog bledskog brenda - Blejske kremne rezine, vrste kolača, poslastice, krem-šnite, koja nije samo krempita, ni šampita, ali jeste i jedno i drugo - istovremeno. To čudo od prijatnosti na nepcima ne da se opisati, jer svaki put kad ga se setite, imate neodoljivu želju i da ga probate. Za kvalitet - posle vožnje od šest i po sati, na degustaciji u Beogradu (uz minimalno hlađenje) doživele su - ovacije.
Blejska kremna rezina može se kušati, bar tako piše u jednom bedekeru - turističkoj ponudi, u desetak od 45 bledskih restorana, kavarani, poslastičarnica, kafića, ali zaštićeni brend - samo u hotelu „Park“. Posebno uživanje je ako to radite u Kafeu „Park“ čija je terasa na samoj jezerskoj obali, a da ste tamo bili 1. oktobra 2009. mogla je da vam zapadne i desetomilionita Blejska kremna rezina - napravljena u poslastičarnici hotela „Park“.
Blejsku kremnu rezinu je pre 56 godina smislio, napravio i gostima poslužio - Ištvan Lukačević, šef poslastičarnice u starom hotelu „Park“. Ištvan je rođen u Senti 1912. godine, a na Bled se sa porodicom doselio 1940. godine i odmah zaposlio u starom hotelu „Park“. Proizvodnjom krem šnita ili kremnih rezina rukovodio je do 1977. godine - gotovo četvrt veka. Legenda kaže da je Ištvan te 1953. praveći krem-šnitu, u stvari samo malo nadogradio jedan stari vojvođanski recept o pravljenju krempite, odnosno, umućena jaja je nadgradio ulupanom slatkom pavlakom u odnosu pola-pola, plus donja i gornja korica od lisnatog testa, bogato zasuta šećernim prahom.
Prepisujemo tehnologiju kojom je Lukačević pravio krem-šnite (nije reč o receptu jer ne sadrži neophodne detalje): prvo je zamesio dobro masleno (lisnato) testo, koje je dobro umesio i na kraju sedam puta presavio i ostavio da „odmara“ do sledećeg jutra, a onda ga ispekao i ohladio; od najboljih prirodnih sastojaka (brašno, buter, jaja) napravio je finu kremu puštajuči je da vri tačno sedam minuta; u još vrući krem je dodao šne od tvrdo umućenih belanaca; tako dobijenu kremnu masu je sipao u pleh (dimenzija 55x55 centimetara) na čijem je dnu bila ispečena „korica“ od lisnatog testa; kad se krem potpuno ohladio po njemu je prelio-dodao ulupanu slatku pavlaku i prekrio je drugom-gornjom „koricom“ koju je „bogato“ poprskao mlevenim (prah) vanilin šećerom. Tako dobijenu poslasticu isekao je na 60 komada dimenzija 7x7 centimetara.
Taj standard dimenzije kremne rezine zadržao se do danas, ali ne i broj parčića u plehu. Naime, posle renoviranja hotelske poslastičarnice (2006), kada su instalirane nove peći, poslatica se priprema u manjim plehovima (35x50 centimetara), tako da iz jednog pleha „izlazi“ 35 krem-šnita.
Kafe „Park“ kod jezera je tačka gde se proda i pojede najviše poslastica. U lepim prolećnim i jesenjim vikendima posluži se od 2.500 do 3.500 komada. Rekord je zabeležen 70-ih godina kada je pripremljeno i prodato 6.000 komada. Za proizvodnju 10 miliona krem-šnita u poslastičarnici „Park“ razbijeno je 4,3 miliona komada jaja, a kada bi se sve kremne rezine poređale jedna iza druge - „stigle“ bi do Frankfurta, a jedna pored druge prekrile bi trećinu jezera.
S obzirom na to da se blejska kremna rezina, osim kod pratvorca hotela „Park“, proizvodi i na mnogim drugim mestima oko Bleda, i to više decenija, sa sigurnošću se može tvrditi da ih je do sada pojedeno bar 25 miliona komada.
Radoš O. Dragutinović
Slovenija - ostali tekstovi
Ljubljana, Prešernov pogled ispod oka
| 18. septembar 2009.Iako se zgrade nisu izmenile, ni Tromostovlje, ni hoteli Slon, Lev, ni stari grad, čak se i robna kuća Nama i dalje tako zove, život u Ljubljani se izmenio Dalje
Bohinjsko jezero, u podnožju Triglava
| 24. jul 2009.Kupanje u Bohinjskom jezeru preporučuje se u julu i avgustu. Dalje
Terme Čatež - najveća banja u Sloveniji
| 09. jul 2009.Dva sata kupanja bila su adekvatna pilula za deset sati neprekidnog sna. Vodena masaža probudila je utrnula leđa i ramena, a zahtevni tobogan stavio je na probu avanturistički duh i načetu kičmu. Dalje
Slovenija: Vinski miris seoskog turizma
| 02. jul 2009.Autentična gastronomska ponuda, bazirana na tradicionalnim proizvodima iz domaće proizvodnje, domaća vina iz vinarije smeštene u podrumu hotela. Dalje
Gorička brda: vino i kmetski turizam
| 09. maj 2009.Kada Roman Štekar kreće u vinograd, on ne pali traktor, već džip „grand čiroki“. I ne radi to da bi izašao u susret sopstvenoj taštini i nabio kompleks komšijama (većina njih na sličan način odlaze na posao), već je tako lakše i brže. Dalje
Golte, malo skijalište u Sloveniji
| 19. mart 2009.Golte radi od 1969. godine, kao jedno od najpopularnijih skijališta i izletišta. U odnosu na taj period ovde je na svakom koraku vidan napredak, od infrastrukture, modernizovane žičare, do topova za veštačko zasneživanje, tabača snega, motornih sanki. Dalje
Extreme Slovenija
| 09. novembar 2008.Playboy uvek voli da zaševrda stazama druga Tita i iznova istraži lepote delova bivše SFRJ. Ovog puta, u posetu južnoj i zapadnoj Sloveniji vodila nas je kompanija Kolpa iz Metilke Dalje
Primorska Sveta gora
| 01. novembar 2008.Nad dolinom Soče stolećima bdi planina Gora, koja je pre 650 godina postala Sveta gora sa crkvom Svete Marije na vrhu. U proteklih šest i po vekova izgled Svete gore neretko je menjan, jer su građene i rušene bogomolje i prateći objekti, vijugavi put do njenog vrha menjan i poboljšavan, dok je jedino ostala nepromenjena nadmorska visina - 682 metra, kaskadna zaravan na kojoj je građeno i rušeno i selo Skalnica. Dalje
Slovenija: Blic-krig
| 29. oktobar 2008.Na početku su putevi, perfektnog kvaliteta, kako magistralni tako i lokalni i planinski. Putovanja iz mesta u mesto, i ako nisu na "koridorima" Dalje
