Rim: šta videti za 7 dana

Blog učesnika projekta Putujemo u Evropu - 200 najboljih studenata univerziteta u Srbiji dobili su Inter-rail karte i šengenske vize za leto 2008. godine, za putovanje po Evropi prema sopstvenom izboru.

Dušan Vasić
Matematički fakultet, Beograd

Photo: hiltonius
Photo: hiltonius

Proteklih sedam dana - zapravo, osam, ali prvi računam kao nulti, dan akomodacije, kada nisam video ništa sto neću ponoviti nekog od kasnijih dana - proveo sam upoznajući ekskluzivitete Rima. Uobičajene informacije o cenama i radnim vremenima biće u ovom, rimskom izveštaju date samo gde su posebno zanimljive, zato što za takve informacije već postoji relevantan resurs, na adresi 060608.it. To je adresa koju konsultuju i zaposleni u zvaničnim TI (turističke informacije) biroima. Za uzvrat, trudiću se da vas snabdem drugim vrstama objektivnih ili subjektivnih podataka: gde su najduži redovi, sta je potcenjeno a šta precenjeno u Rimu, kako se mogu klasifikovati lokacije od najvećeg turističkog interesa, kako se mogu optimizovati dani, da li je saobraćaj zaista takav kako se priča, kao i o drugim detaljima moje lične, fragmentarne vizije Rima.

Izveštaj će biti u Q&A formatu.

ŠTA RIM IMA, A FIRENCA NEMA?

Ima Roma Pass. To je paket koji se prodaje u IT biroima, ali i drugde, košta 18e (avgustovski popust za mlade) i uključuje:

a) kartu za sve rimske prevoze (autobus, metro), koja traje do ponoći trećeg dana, počev od dana kada je prvi put upotrebljena (praktično, tri dana);

b) propusnicu koja garantuje popust od 30%-50% za muzeje (u najširem smislu) koji podržavaju Roma Pass, ili čak od 100% za prva dva muzeja koja se odlučite da posetite, a važi na isti način kao karta za prevoze;

c) spisak tih muzeja/galerija/ruševina.

DA LI JE ROMA PASS KORISTAN I KAKO GA NAJBOLJE KORISTITI?

Mislim da je krucijalan, i ja sam imao dva, jedan od drugog do četvrtog, i jedan od petog do sedmog dana ovde. Najbolje je, kao prve dve tačke, koje će biti besplatne, izabrati Galeriju Borgeze (10.5e) i Koloseum sa Palatinom i Forumom (11e). Time ste već uštedeli 4.5e, a prerogativ besplatnog prevoza je neprocenjiv.

OLIKO JE ZANIMLJIVA GALERIJA BORGEZE?

Galerija Borgeze je, moguće, druga ili treća najbolja stvar u Rimu (posle Mikelanđelove rimske zaostavštine u svojoj sveukupnosti, i pogleda na Rim sa Vitorijana). Neophodne su rezervacije za određenu satnicu, koje verovatno mogu da vam naprave tamo gde kupite Roma Pass. To znači da nikad nije gužva, da eventualne grupe sa vodičem broje najviše troje-četvoro ljudi, i da nema toliko smisla dolaziti za najraniju grupu. Pri tome, ne smeju se unositi fotoaparati, sto znaci da se u umetnosti uživa na miru, bez škljocanja i bliceva. Suština je, ipak, u superlativnom bogatstvu Galerije Borgeze.

Photo: Wojtek Kutyla
Photo: Wojtek Kutyla

A KOLOSEUM?

Koloseum je žestoko precenjen, a rimske forume, koje obilazite sa istom, kumulativnom kartom, nećete razumeti ako prethodno ne odete na Trajanove pijace, gde se takođe nalazi Muzej foruma (4.5e sa RP popustom), koji ima i salu za projekcije gde se stalno vrti lep i poučan film.

OK, SAD SE POKREĆE JOS MNOGO TEMA. HAJDEMO PRVO DA ČUJEMO O MIKELANĐELOVIM DELIMA?

1) Pijeta, u San Pjetro (tj. bazilici sv. Petra);

2) Mojsije i druge skulpture, u San Pjetro in Vinkoli, jednoj manje pristupačnoj crkvi na brdu vise Koloseuma;

3) Hrist Iskupitelj, u Santa Marija supra Minerva, potcenjenom, a prebogatom hramu u blizini Panteona;

4) trg Kampidoljo, Mikelanđelovo urbanističko-arhitektonsko postignuće;

5) Sikstinska kapela (oslikao tavanicu i oltarski zid), u produžetku Vatikanskih muzeja.

ŠTA JE VITORIJANO?

Bela neoklasicistička zgradurina na Kapitolu. 7e za lift do vrha, odakle se pruža katarzičan pogled, a obezbeđeni su i besplatni, neverovatno snažni dalekozori. Inače se u Vitorijanu nalazi besplatan Muzej Rizorđimenta.

KAKO DA NAĐEMO SVE TO?

Mape možete dobiti na raznim lokacijama, pa i u hostelu gde se smestite, ali najbolje su u zvaničnim IT biroima, i idu u više verzija (sa različitim dodatnim informacijama, ali sama mapa ostaje ista).

KAKO DA STIGNEMO DOTLE?

Rim ima dve linije metroa i plan za izgradnju treće; te dve se seku na železničkoj stanici Termini. Ponekad je gužva tolika da se ne može ući (to mi se desilo jednom u 15 korišćenja metroa). Putanje autobusa nisu toliko transparentne, niti označene na mapama, ali je i autobuski saobraćaj vrlo kvalitetan. Na stanicama možete pročitati koji autobusi tu staju, odakle dolaze i kuda idu.

MORAMO, ZNAČI, I U VATIKANSKI MUZEJ?

Obavezno, i dođite rano ujutro jer se u redu čeka po sat vremena; produžite skroz do Sikstinske kapele (gde, za ime sveta, nemojte praviti graju), nagledajte se Mikelanđela, i onda lagano nazad, kroz odaje koje je oslikavao Rafaelo, kroz biblioteku, kroz salu mapa, kroz vatikansku kolekciju antičkih statua (nije bas tim redom, ali nema veze sad, videćete), i onda na sprat do Pinakoteke. I zapamtite, Roma Pass ne vazi u Vatikanu.

Photo: Leticia Comarela
Photo: Leticia Comarela

ŠTA JOŠ DA VIDIMO U VATIKANU, KAD SMO VEC TAMO?

Iskreno, ništa. Sa te strane Tibra volim još Kastel Sant'Anđelo (6.5e sa RP popustom), nekadašnji Hadrijanov mauzolej, u kom ima još svasta da se vidi, a posebno je uzbudljiva tematska izložba o interakciji Egipta i Rima. Što se tiče sv. Petra, tamo isto treba ići ujutro, ali nekog drugog dana -- da, kako sam već rekao, na miru vidite Pijetu, i onda se bez gužve popnete na kupolu (5e), za pogled koji je, izjutra, nestvaran. Ukratko: u Vatikan dvaput, oba puta ujutro.

GDE SU JOŠ GUŽVE, SEM NA TA DVA PUNKTA?

Opet, Koloseum -- ali sa Roma Pass, iskorišćenim jednom ili nijednom, preskačete red. Zatim: u Panteonu je gužva i larma, i na fontani Di Trevi, i najzad na Ustima istine. Recimo da enterijer Panteona to najviše zaslužuje, jer ga čak ni transformacija u hrišćansku crkvu nije lišila čari koje je imao u Agripino vreme. Fontana je impresivna. Usta istine su kameni krug sa očima i rupom za ruku. Ljudi čekaju u dugačkom redu, i kada dođe njihov čas, pritrčavaju i stavljaju ruku u 'usta', pozirajući na brzinu, dok ih neko slika.

JE L' OPASNO BITI PEŠAK U RIMU?

Ne dok se držite prelaza. Ljudi voze brzo, a taj utisak posebno pojačavaju vozači motora, ali brzo i koče. Uglavnom ne stanu tamo gde bi trebalo, nego na sam prelaz, ali ipak znaju neku meru.

AKO ME INTERESUJE STARI RIM, GDE DA IDEM?

Osim Koloseum-ture, tu su Karakalina kupatila, mauzolej Cecilije Metele, vila Kvintili (a između poslednja dva, kilometri Apijskog puta, koji izgleda veoma autentično - milina za pešačenje), i ta tri su zajedno 3e, ali su jako razmaknuti.

Zatim, u sred Rima je iskopana Area sakra di Largo Arđentino, gde se vide ostaci hramova i stepenice gde je ubijen Cezar, i gomila mačaka kojima je Area sakra zvanično utočište. Nabasaćete još na Dioklecijanove terme (koje su posebna priča), Trajanove terme na Eskvilinu (ispod kojih su delovi negdašnje Neronove rezidencije, ali zatvoreni za javnost), komadić Domicijanovog stadiona, šetalište gde je bio Cirkus Maksimus, Avgustov mauzolej koji je nedostupan zbog iskopavanja, a za muzejsko iskustvo antičkog Rima imate Nacionalni muzej Rimljana, koji međutim nije prioritet kada ste u Rimu.

KOJI MUZEJ BI BIO PRIORITET?

Osim Vatikanskog, Kapitolski, koji se prostire u dve od tri palate na trgu Kampidoljo, pa vidite bogatu postavku, ali i arhitekturu i dekoracije palata.

TREBA LI OBILAZITI I PALATE?

U najboljim palatama, onim koje su gradile pape, svakako se nalaze važne galerije: Borgeze, Barberini, Pamfili. Izuzetak je Farneze, gde je danas francuska ambasada. Galerija Dorija Pamfili je prelepo, ako na kraju i pomalo naporno iskustvo (6e sa ISIC-om, uključen audio-vodič). Barberini je još jedno malo čudo Rima (samo 2.5e sa RP). O Borgezeu sam već pričao.

DA LI GALERIJE POKRIVAJU NAJVAZNIJU UMETNOST U RIMU?

Ne; već se videlo da ne pokrivaju Mikelanđela. Mnogi umetnici su ostavili neverovatna dela u crkvama, a ulazi su svugde besplatni, i nema firentinskog prebacivanja umetnina u 'muzej katedrale'. Po umetnicima, dakle (ali i ovo je samo skica):

a) Karavađo: Santa Marija del Popolo, San Luiđi Franceze, San Agostino, kopija u Santa Marija in Valicela;

b) Bernini: Santa Marija dela Vitorija, San Sebastijano, malo i u Santa Marija sopra Minerva;

c) Pjetro da Kortona: Santa Marija in Valicela (poznata i kao Kjeza Nuova)

d) Pintorikio: Santa Marija in Ara Celi;

e) Filipino Lipi: Santa Marija sopra Minerva.

I ONDA SMO, KAO, VIDELI SVE?

Tek kad odete u Muzeo del Korzo, sa 7e sa ISIC kartom, na najvažniju izložbu u Rimu danas - "Rim u XV veku" (još je ekskluzivnija postavka Koređa u Galeriji Borgeze, ali ova u Muzeo del Korzo me je posebno obradovala, starim znancima).

Photo: nino gualdoni
Photo: nino gualdoni

A AKO NE VOLIMO UMETNOST, NEGO RELIGIJU?

Onda u sv. Petra, u papske grobnice, zaključno sa onom sv. Petra; u San Pjetro in Vinkoli, da vidite lance kojima je Petar bio vezan; u zatvor Mamertino ponad Foruma, gde su Petar i Pavle bili uhapšeni; u hram San Paolo fuori le Mura (sa čudesno lepim kvadriportikom), gde je sarkofag apostola Pavla; u muzej pri Bazilici sv. Petra, gde je gomila komada krsta i lobanja sv. Luke; u malu crkvu Domine Quo Vadis na Apijskom putu, na mestu gde se taj susret odigrao; u Santa Mariju Mađore, gde je slika koju je navodno slikao sv. Luka itd; i u katakombe.

KATAKOMBE?

Da, ima tri na Apijskom putu, a najbolja je (rekoše mi) ona sv. Sebastijana, koja je takođe i najstarija i po njoj se sve katakombe tako zovu (istražite etimologiju). 6e za samo pola sata vođene ture (trebalo bi biti sat, sat i po jer očigledno ima prostora).

DOBRO, ŠTA VIDETI ZA NPR. ĆETIRI DANA U RIMU?

Vatikanske muzeje, Sv. Petra sa Pijetom i kupolom, Galeriju Borgeze, Vitorijano, nekoliko manjih hramova sa umetninama po izboru (npr. San Luiđi Franceze, San Pjetro in Vinkoli, Santa Marija supra Minerva i recimo Panteon), za antičku turu Trajanove pijace sa muzejem i Koloseum/Forum romanum (preskačući Palatin), i eventualnu ekskurziju na Apijski put, cak i ako nemate nameru da posebno posećujete bilo koju od tamošnjih zanimljivosti. Dodao bih Kapitolski muzej i izbor između Dorija Pamfili i Barberini galerije.

A ZAŠTO BAŠ TAKO?

Svaki dan biste bili po u jednoj galeriji (npr. Vatikanska pinakoteka - Borgeze - Barberini - Kapitolska pinakoteka), imali biste različite vidikovce da povremeno osvežite perspektivu (San Pjetro - Vitorijano), imali biste i ruševine svaki drugi dan, i svakodnevnu, a ne preteranu injekciju katoličkog Rima; i najzad, praznine u vremenu bi popunili biseri Karavađa i Berninija.

Žao mi je Što je opis ovako rasut i sto nisam mogao da emuliram firentinsku metodičnost od onomad (tj. kataloški pristup), ali prosto nemam vremena. Shvatam kako se Gete osećao; i njegova pisma prijateljima su se proredila kada je stigao u Rim. Ne znam sta sam sve ostavio da se čita između redova, ali, verujte, bilo je i stostruko više utisaka, opažaja i ideja, koji nisu našli mesta u gornjem izveštaju, jer sam pokušavao da pogodim sta je ljudima najzanimljivije da čuju, ako su zaista zainteresovani za ono jedinstveno sto Rim ima da im ponudi. Bude li postojalo interesovanje, mogao bih pokušati i da elaboriram neke od načetih tema.