Dominikanska republika

Odgovor je, i jedno i drugo. Stanovnici Dominikanske republike su među najgostoljubivijim na Karibima, čak i u poređenju sa izvikanim Portorikom. Klima je maltene idealna preko cele godine.

Dominikanska republika pokriva dve trećina karipskog ostrva Hispaniola, a njegovu lepotu deli sa Haitijem. "Najlepše mesto koje su ljudske oči videle," rekao je Kolumbo kada se prvi put ovde iskrcao 1492. Naravno, njemu je u tom trenutku očajnički trebao makar kakav uspeh, jer dugo unazad nije video nikakvog kopna, ali i pored toga u njegovoj opservaciji ima dosta istine.

Tokom najvećeg dela 20. veka Dominikanska republika je bila politički trusno područje, odnosno prava diktatura. Međutim, od smrti vojnog diktatora Rafalea Trujilla 1961. godine, DR je nastavila da se razvija u pravcu predstavničke demokratije.

U ovoj zemlji je nastala prva naseobina Evropljana u Americi, i za kolonizatore je bila odskočna daska za osvajanje ostatka zapadne hemisfere. Prva katedrala, univerzitet, drum, i tvrđava na američkim kontinentima sagrađeni su upravo u Dominikanskoj republici. Santo Domingo je prvi grad koji su Evropljani osnovali u ovom delu sveta, a Zona Colonial, njegov centralni i najstariji deo, svojevrstan grad-muzej.

Kada otići
S obzirom na toplu i sunčanu klimu tokom cele godine, u Dominikanskoj republici je uvek špic sezone. Ovde, kako kažu lokalci, leto raje večno. Ipak, najviše turista dolazi u periodu od decembra do aprila, i to mahom Amerikanaca i Evropljana za koje je to tropski odmor od ledenih temperatura kod kuće. Sledeći važan period su letnji meseci, od juna do septembra, tokom kojeg opet dominiraju Evropljani kojima je to period dužih letnjih odmora. Smeštaj zna da bude nešto skuplji tokom špica sezone, ali sve ostale cene, uključujući hranu i piće, ekskurzije, i sportske aktivnosti, iste su tokom čitave godine.

Destinacije

Cela zemlja se može podeliti na nekoliko osnovnih regiona: Severna obala, Poluostrvo Samana, Istočna obala, Južna obala, i unutrašnjost.

Severna obala
Proteže se od granice sa Haitijem na zapadu do kraja poluostrva Samana na istoku zemlje. Zapadni deo je suv, sa malo padavina, niske nadmorske visine, sa žbunastom vegetacijom. Tu se nalaze i dva nacionalna parka neprevaziđene lepote, pune mangrovog drveta.

Kod same granice sa Haitijem je grad Monte Christi, čijom okolinom dominira pustinjsko okruženje. Grad je osnovan 1506. i sve do 19. veka je bio značajna trgovačka luka za izvoz šećera i mahagonija u Evropu. Danas ovde živi oko 25,000 stanovnika koji u glavnom žive od ribarenja. Grad se može pohvaliti viktorijanskom arhitekturom, dve ogromne plaže Cayo Cabrita i El Morro, obližnjim ostrvcem Ilsa Cabrita do kojeg ima oko 300 metara i lako je do njega doplivati, kao i nacionalnim parkom Parque Nacional Monte Christi.

Oko 90 km istočno je Luperon, grad sa oko 20,000 stanovnika, smešten u velikom zalivu. I ovde su lokalci u glavnom ribari, atmosfera je opuštena, a turisti ne toliko brojni. Luperon je poznat i po tome što se ovde tokom lošeg vremena često gomilaju jahte koje obilaze Karibe, jer ovaj grad zbog velikog zaliva važi za najbezbedniju luku u Dominikanskoj republici.  

Od grada Cofresi do Nague na istoku se nastavlja Ćilibarska obala. Ovde je najveća koncentracija niskih planinskih šuma i beskrajnih peščanih plaža, ali i turističkih centara. Ćilibarska obala je u pravom smislu reči Diznilend za ljubitelje vožnje mountain bajkom, jahanje, windsurfing, paraglajding, ronjenje, i slične avanturističke sportove. Cofresi je ime dobio po poznatom portorikanskom piratu Kapetanu Robertu Cofresiju. Nekada je ovo bilo malo ribarsko selo, a danas je turistički centar sa de lux hotelima i ekskluzivnim privatnim vilama.

Desetak kilometara ka istoku je Puerto Plata, najpoznatije letovalište u Dominikanskoj republici, istovremeno i najveći grad na severnoj obali. Ovo mesto je otkrio Kolumbo početkom 1490ih, i tokom 16. veka je bio glavna trgovačka luka, da bi ga Španci napustili u 17. veku i okrenuli se Santo Domingu i Portoriku. Grad je doživeo ponovni procvat u 18. veku, i to najviše zahvaljujući izvozu duvana. Danas se može podičiti dva kilometra dugačkim korzoom pored mora (na španskom Malacon), koji vrvi od restorana i kafića. Osim predivnih peščanih plaža, ostale atrakcije su Muzej ćilibara, Destilerija ruma, kao i Planina Isabel de Torres do koje se iz grada može stići gondolom. Puerto Plata ima i svoj međunarodni aerodrom.

Tridesetak kilometara dalje ka istoku je Sosua, takođe poznato letovalište. Grad je podeljen na dva dela – Los Charamicos (zapadni), i El Batey (istočni). U Los Charamicosu žive u glavnom Dominikanci koji žive od ribarenja, poslova vezanih za turizam, i malog biznisa. S druge strane, El Batey je počeo da se razvija tek 1940ih kada su bežeći od nacizma tu počeli da stižu jevrejski doseljenici, koji su razvili mlečnu industriju. Productos Sosua, proizvođač mlečnih proizvoda i lanac bakalnica, jedan od prvih jevrejskih biznisa, i danas cveta. Posle rata počeli su ubrzano da se doseljavaju bogati Dominikanci i stranci, a sedamdesetih i osamdesetih došlo je do buma turizma, kada je i izgrađen najveći broj restorana i hotela. Grad ima 5 sjajnih plaža, ali ona koju niko ne zaobilazi je famozna Sosua Beach, duga pola kilometra sa belim glatkim peskom, prozirnom tirkiznom vodom, i vatrenim koralnim grebenima.

Sledeće mesto je Cabarete, nalazi se oko 40 km istočno od Puerto Plate. To je harizmatični mali ribarski gradić koji privlači turiste iz celog sveta. Do kraja 1980ih ovo mesto nije ni bilo grad, već izletište za Dominikance iz Moke i Santjaga. U međuvremeno su stranci otkrili da su uslovi za windsurfing u zalivu Cabarete idealni. Međutim, taj podatak je vrlo brzo prestao da bude tajna, a danas se ovde održavaju glavna takmičenja u windusrfingu.

Playa Grande – Cabrera leži 120 km istočno od Puerto Plate, a postala je neverovatno polarna iz dva razloga: spektakularno netaknute plaže za šljaštećim peskom, i 18 terena za golf koje je projektovao svetski poznati Robert Trent Jones. Ovde ćete naći neke od najeksluzivnijih vila na ostrvu, a ako planirate jeftin smeštaj odsednite u 5 km udaljenom gradiću Carbrera.

Samana
Na istoku je poluostrvo Samana, koje izgleda baš onako kako svi zamišljamo Karibe – beskrajne, puste plaže, sa kokosovim palmama nagnutim nad tirkiznim morem. More oko Samane je i mesto gde svake godine dolazi oko 10,000 grbavih kitova koji se tu pare i rađaju mladunce od januara do marta. Las Terrenas je mesto koje se razlikuje od ostatka Dominikanske republike, i najviše podseća na mediteranske gradiće. Prepuno je restorana i taverni u kojima ručak traje po nekoliko sati, uz lagano ispijanje vina i posmatranje mora.

U neposrednoj blizini je Las Galerias, mesto koje je donedavni bilo nepoznato ribarsko selo, a danas turistička atrakcija. Ipak s obzirom da je do njega potrebno preći nekoliko planinskih prevoja, još uvek nije upropašćeno masovnim turizmom i uspeva da zadrži šarm pomalo divljeg mesta, sa butik hotelima i skrivenim plažama.

Istočna obala
Na samom istočnom špicu Hispaniole je sušta suprotnost - Punta Cana, mesto sa karipskih razglednica, sa all-inclusive hotelima i bezbrojnim bazenima. Mesto je ogromno, a hotelima, diskotekama, i kafićima nikad kraja.

Južna obala Do gradića Bayahibe se dolazi brdskim putem sa kojeg se pruža predivan pogled na dolinu Boca de Chaon. Sam gradić je još uvek na nivou ribarskog sela, mada se u neposrednoj blizini nalazi nekoliko velikih turističkih centara. Bayahibe je polazna tačka za obilazak nacionalnog parka Parque Nacional de Este i ostrvo Isla Soana. Park čine krečnjačke terase koje su formirane pre nekoliko miliona godina, kao i pećine u kojima možete videti crteže Taino Indijanaca iz pred Kolumbovog doba. U blizini se nalazi ostrvce Isla Saona do koje se dolazi taksi brodićem, a vožnja taje oko 45 minuta.

La Romana - simbol šećerne industrije u Dominikanskoj republici, mesto gde je nastala šećerna kompanija Gulf & Western – nalazi se sat i po vožnje od prestonice Santo Domingo. Kompanija Gulf & Western je izgradila Casa de Campo, koji privlači najviše turista u ovoj oblasti. U blizini je još jedna kreacija ove kompanije, šoping/art/kulturni distrikt Altos de Chavon, koji je podignut na litici koja gleda na Rio Chavon, a projektovan da izgleda kao preslikano mediteransko selo iz 16. veka. Ovde su i muzej artifakta Taino Indijanaca, amfiteatar sa 5,000 mesta, bezbrojni restorani, i prodavnice. Na 2 km prema pučini je popularno izletište Isla Catalina, koralni greben sjajan za ronjenje u plićaku.

Na pola sata vožnje od Santo Dominga nalazi se Juan Dolio – 25 km dug pojas obale sa luksuznim vilama i all-inclusive hotelima, takozvana Karipska rivijera. Oni koji vole ovakva mesta kažu da se tu osećaju kao na francuskoj Azurnoj obali.

I Boca Chica je jedno od mesta koje vrve od turista, delom i zato što se nalazi na 15 minuta vožnje od aerodroma. Pre Kolumba ovo područje je bilo od izuzetnog značaja za Taino Indijance, ali se od Kolumba do tridesetih godina 20. veka tu nije bog zna šta dešavalo. U proteklih 80 godina Boca Chica se razvila u ogroman turistički kompleks u koji u velikom broju dolaze i stranci i stanovnici obližnjeg Santo Dominga. More je tu plitko i puna korala tako da je kristalno čisto i mirno, i naročito je bezbedno za decu. Osim toga, ovo je raj za one koji vole skijanje na vodi, ronjenje, vožnju sandolinom, ili windusrfing.

Santo Domingo
Čuvena prestonica Dominikanske Republike prvi je grad koji su Evropljani osnovali u ovom delu sveta, a Zona Colonial, njegov centralni i najstariji deo, svojevrstan grad-muzej. Grad je 1496. osnovao Kolumbov brat Bartolomé Colón i krstio ga je La Isabela. Ovde je sagrađena prva katedrala u Novom svetu, prvi univerzitet, prvi manastir, i prva bolnica.

Tokom nekoliko vekova grad je proživeo burnu istoriju. Godine 1526. sravnio ga je zemljotres, zatim ga je 1586. zauzeo, opljačkao, i spalio Sir Francis Drake. Tokom 17. veka naizmenično su ga napadale britanske i španske snage, a zatim su pao pod dominaciju Haitija sve dok na vlast nije došao diktator Trujillo koji ga je nazvao po sebi – Ciudad Trujillo. Posle njegove smrti, Santo Domingu je vraćeno staro ime; usledio je vojni puč, a zatim i vojna intervencija Amerikanaca nakon čega usledila industrijalizacija i urbana migracija. Danas je to metropola sa 2.5 miliona stanovnika, sa muzejima baletom operom, noćnim životom, muzičkom scenom, restoranima, i šopingom.

Najpoplarniji disktrikt je suvi centar grada, Zona Colonial, sa kaldrmisanim ulicama, istorijskim spomenicima, i starom Španskom arhitekturom koja je u najvećoj meri sačuvana. Preko dana svakako obiđite Museo del Hombre Dominicano i Muzej moderne umetnosti; uveče izađite na rivu Malecón. Ne propustite ni Los Tres Ojos, grupu prostranih pećina i laguna sa slatkom vodom koje su prvobitni stanovnici, Taino Indijanci upotrebljavali za religijske ceremonije.

Izvor: Hispaniola, Frommer's