Božić u Vitlejemu

Vitlejem se nalazi geografski blizu Jerusalimu, kao da mu je predgrađe, ali je politički i administrativno daleko. Vitlejem je gradić od 50. 000 stanovnika. Deo je palestinske teritorije. Gradić je vidno siromašniji od obližnjeg Jerusalima. Pejzaž je sveden, sav belkast od krečnjaka, retko je drveće, reklo bi se golet, karst, koji obiluje pećinama. Iznad dve Vitlejemske pećine podignuti su veoma značajne crkve za hrišćanski svet. Obe su u vezi sa Hristovim rođenjem. Manastir franjevaca čuva pećinu u kojoj se pastirima javilo navešćenje Hristovog rođenja. Ispred manastira ulični trgovci prodaju frule, dolar komad. Ove frule podsećaju na pastire. Zašto su anđeli prvo pastirima javili da će se roditi bogočovek? Čiste duše pastirske, možda zato!

Nedaleko odatle, nalazi se pećina koju su ranohrišćani označili kao mesto Isusovog rođenja. Iznad Pećinje Rođenja sagrađena je ogromna crkva. U ovoj romaničkoj katedrali nalaze se četiri oltara: na centralnom mestu je grčko-pravoslavni, zatim jermenski, koptski i katolički.

Na Badnji dan, koji Jerusalimska patrijaršija slavi 6. januara, priređuje se svečani doček Jerusalimskom patrijarhu. Dočekuju ga palestinski skauti i orkestri. Naroda je manje nego kada 13 dana ranije slave katolici i neki pravoslavci. Čeka se dugačak red da bi se sišlo u Pećinu Rođenja.

U sećanje na zvezdu koja je obasjala Hristovo rođenje, izlivena je srebrna zvezda sa 14 krakova, koja je uglavljena u mermer, a u sredini zvezde je krug pokriven staklom. Kroz staklo se vidi deo pećine, u kojem su bile jasle za goveda. Na tom mestu gde su bile jasle, rodio se Isus. Za nas, pravoslavne Srbe, na ponos je kad kleknemo na mermer i poljubimo zvezdu, da znamo kako je šest kandila iznad srebrne zvezde – iz Srbije. Urađena su u filigranskom srebru, bokasta, bogata i elegantna, sa po jednim rubin – dragim kamenom.

Nema dovoljno neistrošenih reči kojima bi se opisala ispunjenost u dlanovima koji dodiruju srebro zvezde. To je susret s nečim dugo pripremanim. Dugo najavljivanim.

Pećina je zaštićena glomaznom crkvom čiju bazilikalnu tavanicu podupire šuma stubova. Debeli su i glatki, mermerni. U podu su otvorena drvena vrata(!?), kroz koja pogled ulazi u donji nivo crkve iz vremena kad je podignuta. Iz tog doba, prve carske majke hrišćanke, Jelene, i njenog sina, koga je rodila u Naisu, sačuvan je mozaik. 326-ta godina naše ere, a mozaik kao da je juče napravljen, svaka pločica kamene paste na svom mestu, floralni ornament u u kojem pretežu cigla i oker, gust, misaon, pun meandara, lep. Šteta što se takvi vladari više ne rađaju u Nišu.

U Izraelu je toplo i u januaru. Temperatura zna da se popne i do 20 stepeni.Što je sasvim u skladu sa određivanjem datuma Hristovog rođenja. Prema istoričarima, Božić se slavi od 4. veka naše ere, kada se u Rimu obeležavao dan boga Sunca. Da bi potisnuli mnogobožački kult, crkveni oci su datum Hristovog rođenja odredili baš u ovaj dan. Otuda su i prikazi Isusovog rođenja, vezani za svetlost. A te svetlosti i te kako ima u januaru, u krševitom Vitlejemu. Tekst i foto Nenad Novak Stefanović