Mesta vezana za biblijske događaje

Kada smo sa Kipra sleteli u Damask, već je bilo veče. Damask je svetleo kao novogodišnja jelka s milionima malih sijalica i tako iz vazduha delovao nestvarno. Na aerodromu nas je dočekala gospođa Gordana Aničić, tada naš ambasador za Siriju, Liban, Jordan i Palestinu, inače porodični prijatelj i nekada sugrađanka iz Obrenovca.

Po našim običajima odmah se krenulo na večeru. Prolazili smo kolima kroz različite delove Damaska, a onda došli u četvrt koja je izgledala sirotinjski sa uzanim uličicama, bednim kućercima, prašinom. Pošto su ulice uske, iz kola smo prešli u mali električni automobil što je već bio potpuni paradoks. Tu gde je stalo vreme i gde je sve izgledalo jadno i bedno, najnovija reč tehnike, mali bešumni auto koji nas je dovezao do jedne kapije koja se takođe uklapala u čitav ambijent. Onda je usledilo iznenađenje. Kada su se ta vrata otvorila kao da smo iz pakla ušli u raj, prelepi restoran palatu sa predvorjem u kome je bila fontana, a okolo antički stubovi i kipovi. Sledila je sjajna večera sa čuvenim mezeom kao predjelom. Tako je počeo naš boravak u Siriji, zemlji paradoksa i kontrasta.

Damask važi za najstariji glavni grad na svetu sa oko šest-sedam miliona ljudi. On je oduvek bio meta svih osvajača, oko njega su se vodile velike bitke još od vremena kralja Davida, preko Nabukonosora i Aleksandra Makedonskog do Rimljana koji su ga pretvorili u svoju provinciju da bi u sedmom veku pao pod islam.

Istorija potvrđuje da su ovde koreni agrokulture i metalurgije, da je ovde nastao prvi alfabet, ali su Damask i Sirija istovremeno kolevka hrišćanstva. Tu se nalaze najstarije crkve na svetu, čuvena Citadela, gradski bedemi iz vremena Rima, sa sedam kapija, čuvena džamija Omajada iz 705. na mestu gde je u vreme Rimljana postojao hram Jupitera Damaskog, a kasnije u vreme hrišćanstva crkva Jovana Krstitelja.

Na sve strane mogu se videti rimski stubovi, slavoluci, tu je i Saladinova grobnica, stotine starih hamama, džamija EL Sulejmani, crkva Svetog Pavla, jedna od najstarijih na svetu.

Poseban detalj po kome je ovaj deo sveta, a Damask posebno, poznat jesu sukovi, otvoreni pokriveni bazari. Suk u Damasku je ogroman, u njemu možete kupiti sve, u njemu vrvi kao u košnici, u njemu su turisti iz celog sveta, zbog brojnih začina, čajeva i trava u njemu su i mirisi iz celog sveta. Tamo se možete cenjkati do u bescenje i kada vam kažu cenu treba tamošnjim trgovcima ponuditi onu koja je tri- četiri puta niža od njegove. Neće vas pustiti da odete dok nešto ne kupite. Ovde smo kupili predivne stolnjake od damasta po kojima je Damask poznat, brojne suvenire, ćerka je našla neke prelepe cipele, a ja sam pored brojnih suvenira kupio jednu fantastičnu kopiju Brajtlingovog sata.

Sa vozačem i vodičem Ibrahimom krenuli smo da obiđemo hrišćanske znamenitosti u Siriji, Malulu i Sednaju. Posle Jerusalima to su najpoznatija hrišćanska svetilišta na Bliskom istoku. Izlazeći iz Damska najpre smo zastali na brdu Kasjun odakle se pruža sjajna panorama Damaska i okoline, a potom nastavili ka Maluli.

Malula se nalazi na oko 50 kilometara od Damaska i ona je pravoslavno hrišćansko selo u brdima sa kućama koje su sagrađene na padinama i terasasto poređane jedna iznad druge, okrečene pastelnim bojama među kojima dominira svetloplava. Svuda su hrišćanska obeležja, a tu se nalaze i dva manastira Svete Tekle i Svetog Sergija.

Interesantno je da su Malulu i Sednaju zaobišle sve vojske i svi osvajači tako da su one do dana današnjeg ostale biseri hrišćanstva i pravoslavlja. U povratku iz Malule svratili smo u Sednaju u kojoj se nalazi manastirski kompleks koji je 547. godine osnovao Justinijan. Tu je čuveni pravoslavni manastir Svete Bogorodice u kome se nalazi čudotvorna ikona Bogorodice „Šagore“ za koju predanje tvrdi da je rad svetog Luke i da je mirotočiva, te da su krstaši tu dolazili po miro i raznosili ga po manastirima u Evropi. U Sednaji se nalaze i manastiri Svetog Đorđa i crkva Svete Sofije, a ona je nekad bila sedište stare antiohijske patrijaršije. Sednaja se povezuje direktno sa Biblijom, jer to je mesto gde je Kain ubio Avelja i mesto koje zrači odanošću hrišćanstvu i pravoslavlju.

Sa takvim utiscima puni duhovne energije napustili smo Siriju.

Armenski - jezik kojim je govorio Isus

Ono što je posebna znamenitost Malule, jeste što je sa još dva susedna sela to jedino mesto na svetu gde se govori armenskim, jezikom kojim je govorio Isus Hristos i jezikom kojim je napisan dobar deo Biblije. Slušati „Oče naš„ na armenskom jeziku je doživljaj svoje vrste. Statistike govore da armenski u Siriji govori oko 18.000 ljudi iz Malule i okoline, kao i jedan broj onih koji su se preselili u Damask.