Bejrut podeljen na tehno i narodnjake

Klub BO18 omiljeno je stecište mladih Libanaca. Tako Mohamed kaže: „Muzika je luda! Najbolja progresivna muzika koja može da se čuje“. Džoan dodaje: „I ja dolazim zbog muzike. Nezaboravna je. Najlepše trenutke života provela sam ovde“.

Klub BO18 svetski je poznat i sasvim je pri vrhu najboljih diskoteka u svetu. Publika je mešovita – domaći, Libanci koji žive u inostranstvu, stranci. Ulaznica nije skupa – desetak evra u lokalnoj valuti. Zajedničko svim gostima jeste to što vole tehno muziku.

Gunter Sabag je glavni disk-džokej kluba. Živeo je nekoliko godina u Švajcarskoj i Francuskoj, sada je već tri godine u klubu i kaže:

„Puštamo andergraund muziku. To nije po svačijem ukusu i ne sluša se tako lako. Čoveku je potrebno neko vreme da je prihvati i Englezi je zovu inteligentnom muzikom. To je mešavina tehna, progresiva i minimala, evropski zvuk, ništa američko – nikakav hip hop, samo malo pevanja“, objašnjava Gunter.

„Narodnjaci“ u siromašnijem delu grada

„Il ponte“ je sasvim drugog tipa i nalazi se u južnom, siromašnijem delu Bejruta. Tu se slušaju pesme popularne libanske pevačice Fairuz ili arapski pop. Kada je otvoren pre četiri godine, kafe je bio senzacija u delu grada koji je konzervativan i pod kontrolom „Božije partije“. U „Il ponteu“ može da se popije espreso, late makjato, sok ili bezalkoholno piće.

Dvadesetogodišnji Ahmad al Hasan, inače redovan gost, kaže: „Ovde se sastajem sa prijateljima, zabavljamo se i pušimo vodenu lulu. Nakon nastave na univerzitetu dolazim ovamo. To je promena, čini zadovoljstvo i mogu malo da se distanciram od studija i atmosfere kod kuće“.

autori: Kristina Bejert / Nenad Briski