Sudžou: Tragovi carske Kine

Ovaj grad, u čijem širem području živi 11 miliona stanovnika, predstavlja turistički biser najmnogoljudnije kineske provincije Đijangsu (80 miliona stanovnika). Svake godine kroz Sudžou prođe, u proseku, 20 miliona turista.

U Sudžou stranca, doduše, pomalo zbunjuje osećaj da je uvek u centru pažnje. Na ulici mnoštvo Kineza zamišljeno posmatra turiste s fotoaparatima i čudnim frizurama. Ovde došljake gledaju otvoreno i uporno. Kada izađete iz autobusa čini vam se da ste deo cirkuske trupe koja je upravo pristigla u Sudžou. „Vi gledate nas, mi gledamo vas!”, poruka je najčešćeg pokreta ulične pantomime.

Reakcije se kreću od stidljivosti, preko oduševljenja, pa sve do prisne srdačnosti. I stranac se brzo navikne da uzvrati osmeh radoznaloj deci i da se stalno rukuje s nepoznatim ljudima.

Sve što se može kupiti u Sudžou smešteno je na obalama Jangcea. Prodavci nude lepeze od slonovače, slatke krompire i zeleni čaj, uz bučne pozive nametljivih vozača šarenih rikši.

U lokalnoj operi Kun dominiraju cikutavi glasovi, drečave maske, tiha muzika, šareni kostimi i ljupki pokreti igrača. Posle predstave glavne glumice žele da se slikaju sa stranim novinarima. Sudžou je grad kulture u kojem se nalazi 150 pozorišta i 48 muzeja.

Supa od ajkulinih peraja, knedlice s račićima i fantastični kremovi na đijangsuški način ubrajaju se u glavne gurmanluke u raskošnom hotelu „Šangrila”. Bogati ukusi ovde se zalivaju litrama jasminovog čaja.

Foto: Brian Harrington Spier / Flickr.com

U parkovima Sudžoa Kinezi masovno vežbaju ćigung, meditativno disanje kombinovano sa usporenim pokretima kung fua. A na betonskim platoima održavaju se turniri u stonom tenisu. Celuloidne loptice skakuću na sve strane i neretko padaju u obližnje ribnjake, gde mnoštvo pecaroša smiruje živce.

U Sudžou gotovo i nema periferije. Grad je sastavljen od niza centralnih delova gde se njegovi stanovnici prema raspoloženju okupljaju. Sudžou, ili Su, kako ga Kinezi rado zovu, nosi epitet najlepšeg grada u Kini.

Predeo oko Sudžoa je magnet za turiste, s veličanstvenim planinama – Tjenping (Planina ravnog neba) i Lingjen (Vilinska stena). Nadomak grada nalazi se jezero Đen Ći (Jezero mačeva), usred brda Hu Ši (Tigrovo brdo). Legenda kaže da je pored ovog jezera sahranjen kineski junak He Lu, koji je za života najviše voleo mačeve, pa je posle smrti bačeno u njegov grob 3.000 mačeva.

U petom veku pre nove ere, po naređenju He Lua, kralja plemena Vu, visoki dvorski službenik Vu Cisi započeo je gradnju Sudžoa. Po predanju, obim grada iznosio je 40 lija (20 kilometara). Tokom 25 vekova ovaj grad je doživeo, kažu, sijaset promena i nevolja, ali se ipak očuvao drevni šarm carske Kine.

Istorijski spisi tvrde da je Marko Polo posetio Sudžou 1280. godine i opisao ga u svojim putnim beleškama kao „grad koji osvaja lepotom”. On mora da se tu osećao kao kod kuće jer je Sudžou, kao i Venecija, sagrađen na vodi.

Foto: RussBowling / Flickr.com

Sudžou je poznat i po svojim pedantno uređenim vrtovima, gde se i danas održavaju pozorišne predstave. Canglang Ting (Paviljon malih talasa), Šici Lin (Vrt lavljeg šumarka), Džuodžen Juan (Vrt smernog upravnika) i Liju Juan (Razvučena bašta) obrazuju četiri velika vrta Sudžoa.

U gradu ima još stotinak manjih vrtova, uređenih u hortikulturnim stilovima dinastija Sung, Juan, Ming i Ćing. Okruženi neobičnim pejzažima, prepunim cveća, vrtovi su ispresecani pagodama, jezercima i ribnjacima.

U okolini Sudžoa nikle su gigantske industrijske zone gde se nalazi 29.000 firmi, od kojih je trećina sa inostranim kapitalom iz 90 zemalja. U poslednjih pet godina stranci su uložili 35 milijardi dolara u industrijske projekte Sudžoa.

Industrijski park Sudžoa nalazi se na 70 kvadratnih kilometara i napravljen je u kooperaciji sa Singapurom. U fabričke komplekse dosad je uloženo na desetine milijardi dolara. Ovde stranci dobijaju specijalne pogodnosti za ulaganje kapitala.

Sudžou se nalazi na samo 80 kilometara od kosmopolitskog Šangaja, najmnogoljudnijeg kineskog grada (33 miliona stanovnika) i industrijskog velegrada koji je pretvoren u privredno čudo. Zvaničnici Sudžoa trude se da njihov grad uhvati privrednu kopču sa Šangajem.

Foto: RussBowling / Flickr.com

Sudžou je srce provincije Đijangsu, koja se nalazi u donjem toku reke Jangce, na obali Žutog mora. Provincija ima 13 gradova na nivou okruga i 31 grad na nivou sreza. Đijangsu je poznat kao „zemlja ribara”. U poslednjih nekoliko godina zauzima centralno mesto u kineskoj poljoprivrednoj proizvodnji s milion hektara obradivog zemljišta.

Ova provincija je prepuna reka i obuhvata ne samo velike Jangce i Huanghe, već i njihove pritoka. Ima i Veliki kanal, koji je na svoj način isto toliko poznat kao i Kineski zid. Veliki kanal, dug 1.794 kilometra, pruža se od Pekinga, na severu, do Sudžoa i Handžoua, na jugu, i prolazi kroz provincije Šandung, Đijangsu i Džeđijang. Sagrađen je po naređenju cara Jen Đija iz dinastije Sui (581–618).

Bučne čajdžinice i crveni lampioni samo su spoljna obeležja Sudžoa. To je prvenstveno grad ribara, čamdžija i splavara koji se rađaju i umiru na obali Jangcea, najduže kineske reke (6.300 kilometara).

Sve priče o Sudžou i njegovim stanovnicima počinju i završavaju se Dugom rekom (Jangceom), za koju Kinezi ponosno naglašavaju da je treća po veličini u svetu, posle Amazona i Nila.

Izvor: Politika