Skijanje je u Avganistanu - ekstremni sport

Kada su posetioci prvi put stigli u Kabul, susreli su se sa teškoćama u prevozu, naročito zato što još nije bilo komercijalnih letova do Bamiyan-a. Nekoliko hrabrijih stranaca odvažilo se na šestočasovnu vožnju do te pokrajine, uprkos opasnosti od pljačke i kidnapovanja.

Na Koh-e-Baba nema ski liftova, pa svaki uspon zahteva planinarenje po snegom prekrivenim padinama od kojih su neke više i od 5.000 metara. Skijaši se penju koristeći „kože“ – komade grubog tekstila zalepljene na dno skija radi trenja.

Snouborderi koriste specijalne bordove koji mogu da se rastave po sredini, dok se penju na vrh, a zatim ponovo spoje pred spuštanje. Jedna od mogućnosti je i „magareći lift“, odnosno iznajmljivanje magarca od lokalnih seljana koji može da vas odnese do vrha planine.

Komercijalne gostionice zimi jedva da nude prenoćište i tradicionalnu peć na drva, a „provod“ možete imati samo uz čaj, kebab i društvene igre. Međutim, priroda u Avganistanu je spektakularna, a planine nude naizgled beskrajne staze na kojima čujete samo „pucanje“ snega pod skijama.

Bamiyan, Foto: AfghanistanMatters/Flickr

Upravo to je i privuklo profesionalne bordere iz Novog Zelanda i Australije koji su u Bamiyan doputovali sredinom februara ove godine kako bi snimili dokumentarni film. Bili su šokirani kada su stigli u Kabul, naročito zato što su u toku bili nasilni protesti protiv američkih vojnika koji su spalili Kuran i na kojima je poginulo 30 ljudi.

Ipak, dolazak u Bamiyan kao da poništava sve što se može videti u prestonici. Skijaši su imali sreće i uspeli da dobiju avionski prevoz do oblasti. Avion je sleteo na živopisnu zaravan gde se sa jedne strane pružao pogled na prelep pejzaž, a sa druge nalazile niše uklesane u stenu u kojima su se nekada nalazile statue Bude, uništene u jednom bombaškom napadu Talibana.

Snouborderi su proveli celu nedelju putujući sa lokalnim vodičima niz neravne puteve Bamiyana kako bi pronašli dobru lokaciju za skokove ali i snimanja.

Klint Alan (26) i njegov dve godine mlađi brat Mič, uspeli su da ubede jednog seljaka da im pozajmi svog magarca što su proslavili skokovima sa prirodne skakaonice od snega na očigled i oduševljenje dece i lokalnih životinja.

Pokušaj da se od Bamiyan-a napravi skijaška destinacija počeo je 2010. kada je Aga Khan fondacija iz Ženeve sponzorisala dva Amerikanca da napišu turistički vodič za ovu oblast. Takođe, isti finansijer trenirao je lokalno stanovništvo u skijanju i uposlio međunarodne vodiče da turiste vode u afganistanske planine.

U znak podrške toj inicijativi, jedan švajcarski novinar osnovao je godišnju trku pod nazivom Afghan Ski Challenge 2011. Ta trka ove godine privukla je 10 avganistanskih takmičara i pet stranaca među kojima je bio i jedan novinar Associated Press-a.

Staza duga sedam kilometara podrazumevala je uspon od 500 metara na skijama, a zatim spust kroz gust i vlažan sneg. Afganistanci su zauzeli prva tri mesta, ne zbog svojih skijaških sposobnosti, nego zbog brzine kojom su uspevali da dođu na vrh uspona. Pobednik, 19-godišnji Kalil Reza prošao je kroz finiš za 44 minute i 12 sekundi na oduševljenje više od 100 posmatrača. Mnogi stanovnici Bamiyan-a podržavaju skijašku inicijativu, ali ima i onih koji joj se protive.

Neki su se žalili zbog toga što skijaši uriniraju u blizini njihovih kuća i fotografišu Afganistanke, što se smatra uvredom u ovoj konzervativnoj islamskoj zemlji. Drugi su brinuli da će se njihova deca povrediti tokom skijanja ili da će zanemariti učenje Kurana.

Međutim, deca vole da se spuštaju na stazama, naročito zato što u zimskom periodu nemaju šta drugo da rade. Naime, porodice uglavnom provode vreme zajedno okupljene oko peći i hrane, čekajući proleće.

Skijanje bi moglo da donese ekonomsku korist ovom kraju iako su brojevi koji se trenutno pominju i dalje veoma mali. Gal Gusein, 28-godišnji preduzetnik, osnovao je turističku agenciju prošle godine koja nudi trodnevni skijaški paket po ceni od 315 dolara. On uključuje smeštaj, lokalni transport, iznajmljivanje skija i usluge međunarodnog vodiča.

Oko 70 stranaca do sad je pristalo na ponudu, a većina je do Bamiyan-a putovala iz Kabula. Ali Šah Farang (20) takođe je profitirao, budući da je postao prvi lokalni vodič. On je počeo da skija pre godinu dana na nagovor italijanskog vodiča.

Njegova mesečna plata iznosi 100 dolara osnovice i 30 dolara dnevno od svakog klijenta, što je zavidno visoka suma novca u zemlji gde tipičan birokrata u prestonici zarađuje samo 200 dolara mesečno.