Šri Lanka, ostrvo Bude i cimeta

Miris opojnih cvetova nanizanih u ogrlicu oko naših vratova, uz prijateljski naklon i širok osmeh dobrodošlice, kada smo posle deset sati leta od Rima dotakli tlo dvomilionskog Kolomba, svakodnevno će nas pratiti na dvonedeljnom proputovanju, gde god da dođemo. A za sedam prvih dana, koliko je trajalo proputovanje do letovališta na zapadnoj obali Indijskog okeana, na točkovima smo provodili gotovo ceo dan i prešli više od 600 kilometara.

Glavno prevozno sredstvo u Šri Lanki je tuk-tuk, popularni trotočkaš, sposoban, zbog svog oblika, da se provuče između bilo kojeg vozila. Ovde dobrih automobila i nema u nekom zavidnom broju, jer je plaćanje poreza za njih većini nemoguće, pa ih voze samo ekstremno bogati. Porez na uvozne automobile je čak 300 posto u odnosu na njihovu cenu!

Raskošni hotel egzotičnog naziva "Cinnemon" (Cimet), odudarao je od zbilje koju smo odmah uočili. Slika osiromašenog stanovništva, iscrpljenog dvadesetpetogodišnjim ratom, u kojem je poginulo više od 70 hiljada ljudi, bila je više nego očigledna. Mir je napokon stigao prošle godine, a novoizabrani "demokratski" predsednik pravi svoju dinastiju krčeći put sinu, u društvu sa 94 ministra. Ipak, želja za turizmom i potreba da se kao dobri domaćini približe svetu, nadjačava sve druge nedaće. Jer, Šri Lanka, nekada Cejlon, zaista ima šta posetiocima da ponudi od svoje prebogate istorije koja datira još od pre nove ere.

Zapravo, na ovom "rajskom ostrvu", kako ga je svojevremeno nazvao pisac naučnofantastičnih romana Artur Klark, koji je izabrao da poslednje godine života baš tu provede, sve počinje sa dolaskom Bude. Buda je na Šri Lanku stigao iz Indije u 3 veku p.n.e, pretpostavlja se kopnenim putem, na šta ukazuju i istraživanja. Na Svetom ostrvu, što znači ime Šri Lanke, Buda je, po predanju, doživeo prosvetljenje i ušao u nirvanu, sedeći pod drvom Bo. Kao potomak visoke aristokratske porodice odrekao se dotadašnjeg načina života i svih privilegija, ostavio porodicu sa više od 800 žena i mnoštva dece, zaboravio na materijalni život i u potpunosti se posvetio duhovnom životu. Buda je za svoj život izabrao Anuradapuru, danas najpoznatiji arheološki lokalitet Šri Lanke, koji mora da se čuva od nadiranja džungle koja guta sve. Anuradapura predstavlja drevnu prestonicu zemlje koja je trajala čak 1.400 godina, sve do 10. veka naše ere. Ostaci veličanstvenih građevina i arhitekture koja pleni i danas, govore o njenoj veličini i sjaju. U jednom od hramova Anuradapure smeštene su i važne Budine relikvije. Najsvetije od svih relikvija je sveto drvo Bo, za koje se veruje da je niklo iz mladice autentičnog stabla ispod kojeg je Buda sedeo i doživeo prosvetljenje. Za drvo Bo, koje je zasađeno pre 2.250 godina, smatra se da je najstarije istorijsko drvo na svetu. Na mestu gde se nalazi postoji i hram koji stalno posećuju hodočasnici. Bolesni ljudi, sami ili sa decom, u kolicima, u tišini prinose cveće lotosa, uz nemu molitvu za uslišenje želja za ozdravljenjem, uobičajena su slika.

Kolika je važnost svetog drveta i ovog mesta, jednog od najvećih bisera budističke tradicije, možda najbolje pokazuje primer tamilskih tigrova, koji su pre nekoliko godina pokušali drvo da unište. Pod velom noći, oni su ispod zidina hrama u blizini drveta ostavili kamion sa eksplozivom. Na sreću, prilikom eksplozije drvo jeste oštećeno, ali nije uništeno. Danas je ono ograđeno i obezbeđeno, a na sve dobro motri vojska.

Jer, za stanovništvo Šri Lanke, u kojem su Sinhalezi većinsko stanovništvo, sa budizmom kao glavnom religijom, drvo Bo predstavlja suštinu života. Kao uostalom i Budin zub koga vekovima ljubomorno čuvaju, prenoseći ga sa mesta na mesto u strahu da ne dospe u ruke osvajačima. Budin zub predstavlja sinonim postojanja državnosti i kontinuiteta sinhaleskog i drugih naroda budističke orijentacije, koje su razni osvajači želeli da pokore i nametnu svoju religiju. Svakom osvajaču bilo je jasno da će, ako se dokopa budinog zuba i uništi ga spaljivanjem, nestati i narod Svetog ostrva. Naravno, nijedan osvajač to nije uspeo.

Sa severa su to najčešće činili indijski vladari, koji su želeli da propagiraju svoju hindu religiju. Na budizam su bili ogorčeni jer se on iznedrio iz hindu religije, odbacujući sve ono što u toj religiji nije bilo dobro, a usvajajući neke drugačije vrednosti. Osvajali su ih i Portugalci u 16. veku, a vek kasnije, kao "spasioci", pojavljuju se Holanđani, koji slatkorečivošću pokušavaju da nadmudre domaće kraljeve kako bi se domogli začina. Cimet je tada vredeo više nego zlato jer se, osim kao začin, koristio i za čuvanje mesa. Britanaci su početkom 19. veka zauzeli celo ostrvo i počeli da šire kolonijalni duh, nisu otvoreno napadali budističko stanovništvo, ali su podržavali i forsirali Tamile, davali im određene privilegije, lakše poslove i poslove uopšte. Budistički sveštenici, kao vrlo uticajni i tada i danas, bili su veoma rezervisani prema britanskoj vlasti, ali nisu otvoreno istupali. Nije im se sviđalo ni ponašanje, u istoriji verovatno najpoznatije žene ovog ostrva, premijerke Sirimavo Bandaranaike. Ona je težila da dva religijski suprotstavljena naroda pomiri, a budistički sveštenici su pomislili da je okrenula leđa Sinhalezima. Budistički sveštenik je i ubio 1959. godine. Međutim, iako se to dogodilo pre pola veka, njen duh je i danas vrlo živ i na spomen njenog imena lica se ozare, naročito žena čija uloga u ovdašnjem društvu nimalo nije zavidna.

Tradicionalizam čvrsto drži okove i ne popušta. Ovde žena mora da bude, i bukvalno, dobra devojčica, dobra devojka, dobra supruga, majka i od svih omiljena u muževljevoj familiji. Razvod je gotovo nepoznat pojam. U zemlji živi 21 milion stanovnika, a razvod se dogodi tek na sedam hiljada brakova. U Aziji je Šri Lanka država sa najnižom stopom razvoda, ovde nema prostitucije niti narkomanije. Ako negde i postoji, zašta su zaslužni stranci, tvrde domaćini. Uslov da se devojka uda je da bude nevina. A kada dođe taj dan ona prvo nosi belu venčanicu, a sledećeg dana oblači crvenu. Međutim, kraj puteva u zabiti džungle postoje zgrade, nalik motelima, u kojima neka mlada žena i završi, ali ako je policija otkrije, javno, celu porodicu stavlja na stub srama. Zbog snage običajnog prava takva porodica se teško oporavlja, a pod znakom pitanja ostaje hoće li se i za koga uopšte udati njihova kćerka.

Tako, svakodnevno, snažni utisci potiskuju jedan drugi, smeštajući se pomalo haotično u glavi, i sav konglomerat u glavi poželite da „ohladite“ u talasima okeana. Ali, to je u prvom momentu izgledalo nemoguće. Ogromni talasi, koji su završavali na plaži valjajući sitan pesak i vukući sve u dubinu, izgledali su istovremeno zastrašujuće i zadivljujuće. Istaknute crvene zastave pobodene duž cele obale, upozoravale su da na kupanje u ovim talasima ne smemo ni da pomislimo. Međutim, dvoumljenje je trajalo na trenutak. Ovakva prilika se nije propuštala. Završili smo u talasima, koji su nas nekada blago milovali, a nekada sa nama brisali pesak. Bilo je neponovljivo i za pamćenje, sa slikama koje ostaju urezane u svesti iz ove istinski egzotične zemlje.

VEDE

Duboko u oblastima džungle žive Vede, najstariji narod na planeti. Za njih kažu da su tu već 16 hiljada godina, iz kasnog kamenog doba. Teško ih je videti jer žive po zakonima koji su vladali još u drevno vreme. Bave se lovom i sakupljanjem plodova. Vede su, nažalost, u izumiranju i preostalo ih je oko 2 hiljade. Po legendi, nastali su još u 6. veku p.n.e. Potomci su princa Vidžaje koji je došao na prostore Šri Lanke, zaljubio se i oženio devojkom iz naroda, što je bilo nedopustivo, zbog kastinskih razlika koje vladaju i danas. Ne mogavši da izdrži pritisak, Vidžajina žena je sa dvoje dece otišla u džunglu i nikada se nije vratila. Ali se zato pojavio narod Vede.

SIGIRIJA

Otići u Šri Lanku a ne obići Sigiriju, bilo bi neoprostivo. Jer, Sigirija je neobična stena usred ravnice, na kojoj je u 5. veku p.n.e. kralj Kasapa sagradio grad - utvrđenje neobične lepote. Odatle je, kažu, imao fantastičan pogled sve dokle je oko sezalo, pa i na eventualni dolazak neprijatelja, kome ni malo nije bilo jednostavno da se popne i osvoji ga. Druga legenda kaže da je to bio "manastir u oblacima", gde su dolazili monasi da meditiraju. Na Sigiriju se nije ni malo jednostavno popeti. Stena je visoka 200 metara, a na njenu ravnu površinu stiže se prvo velikim kamenim stepenicama, zatim drvenim mostićem, i, na kraju, gotovo vertikalnim, kružnim metalnim stepenicama. Na sredini stene nalaze se pećine sa očuvanim freskama i svežinom boja kao da su upravo tog trenutka nastale. Sa spoljašnje strane divlje pčele, u velikim prirodnim košnicama od saća, pohranjuju svoj med.

PERAHERA

Svake godine, u drugoj polovini avgusta, u Kandiju, "gradu nebeske lepote", kako su ga stari kraljevi nazivali, a koji danas nastanjuje najbogatiji sloj, održava se nacionalni praznik Perahera. Svetkovina, u čijoj se završnici održava ceremonija paradnog tipa, kada u večernjim satima ulicama prolazi stotine slonova, sveže okupanih i prekrivenih plaštovima neverovatnih boja, u slavu iznošenja budinog zuba. Trojica najlepših i najgizdavije obučenih slonova nose malu stupu (nešto nalik kovčežiću pod baldahinom) sa budinim zubom, dok narod sa oboda trotoara kliče. Jer, za njih je budin zub najvažnija relikvija i spona sa Budom. Tamilci su, takođe, to dobro znali, pa su 1998. godine pokušali eksplozivom da unište hram gde se budin zub čuva.