Severna Koreja: sve u znaku Velikog vođe

Severna Koreja je od 1986. otvorena za turiste, ali i pored toga ovu zemlju poseti jedva 1.500 ljudi godišnje. Čini se da Severna Koreja ne vidi dalje od svog Velikog vođe.

Nakon smrti najvećeg genija koga je čovečanstvo ikada imalo, Severna Koreja se našla u šoku. Na korejskoj televiziji prikazivane su hiljade ljudi kako oplakuju svog Velikog vođu. U staklenom sanduku u središtu mračnog mauzoleja, Korejci su mu u tišini odavali počast, poklanjali se četiri puta i napuštali grob Kim Il Sunga.

Istina, njegov sin, Kim Il Jong, preuzeo je vlast, ali mu je nedostajao taj šarm koji je nosio sam Kim Il Sung. Naslednik im se činio previše stidljiv, povučen.

Photo: yeowatzup / Flickr

Ova hermetična zemlja drži rekord u glorifikovanju ljudi. Čovek koga i danas slave bio je 45 godina na vlasti i sada je već 16 godina mrtav.

Uprkos tome i dan-danas svi hodaju sa bedževima zadenutim na srcu, na kojima je portret njihovog vođe. I dan-danas su zidovi svih stanova, kancelarija, fabričkih hala, vozovi, autobusi i putnički avioni prelepljeni Njegovim slikama, a po čitavoj zemlji su rasute Njegove biste, mnogi spomenici su podignuti u čast Njegovog rođenja, pa je i računanje godine prilagođeno Njemu - Kim Il Sungu.

Kimova godina rođenja je 1912. i to je početna godina novog Džuče kalendara (Juche 1). Džuče je zvanična državna ideologija razvijena od strane Velikog vođe. Srž same ideje je da je čovek gospodar svega i da odlučuje o svemu.

Kim il Sung je proklamacijom Džuče ideje želeo da narodu stvori adekvatnu zamenu za religiju.

Severna Koreja je jedina zemlja na svetu na čijem je čelu preminuli predsednik, jer je Kim nakon smrti u Ustavu upisan pod titulom Večni Vođa. Na vlasti ga je nakon smrti nasledio već pomenuti Kim Il Jong, što predstavlja presedan u nasleđivanju vlasti u komunističkom uređenju.

Photo: giladr / Flickr

Gotovo sve što ćete videti u ovoj zemlji, manje-više je u vezi sa Velikim vođom.

Najveći broj spomenika datira iz 70ih, 80ih i početka 90ih.

Povodom 70. rođendana Velikog vođe, izgrađen je spomenik Mansudee, sa statuom od 20 metara. Povodom 60. rođendana, podignut je spomenik Džuče od 170 m, a povodom 80. rođendana nikla je čitava ulica (Tongil) sa 290 zgrada od po 30 spratova.

U čast proslave jubileja Korejske radničke partije, 1995. je podignut spomenik od 50 metara sa srpom (simbol seljaka), čekićem (simbol rada) i olovkom (simbol intelektualnog života).

Borba za nezavisnost korejskog naroda i herojska borba protiv imperijalista, živopisno su prikazane na groblju palim borcima tokom revolucije.

Osim spomenika, postoji još monumentalnih građevina, najviše na velikim trgovima. Zgrade koje na prvi pogled deluju kao da su nikle u tradicionalnom stilu, zapravo su izgrađene modernim tehnikama i materijalima (čitaj: u betonu).

Photo: Mr Bao 包先生 / Flickr

Pored muzeja koji propagiraju Kimov život i Korejski rat, postoj sijaset pozorišta i bioskopa u kojima se mahom veliča tema nacionalnog ponosa.

U svakom gradu postoj i po jedna dečija palata, koja bi se po veličini i raskoši mogla uporediti sa pravim palatama. Nakon boravka u školi, deca se okupljaju u palati sviraju instrumente, pevaju, plešu.

Odraslima je na raspolaganju Velika narodna biblioteka iz 1982, koja sa 100 hiljada kvadratnih metara površine predstavlja gigantsku biblioteku sa čitaonicama i salama za predavanje, u kojoj staje čak 12.000 ljudi.

Zgrada je smeštena na najvažnijem trgu u gradu, posvećenom Kimu Il Sungu, i sa nje se pruža pogled na istočnu stranu Džuče spomenika i na severnu stranu statue Velikog vođe.

Photo: yeowatzup / Flickr

Severna Koreja je po površini nešto veća od Južne Koreje. Naseljava je oko 23 miliona ljudi.

Zemlja je brdovita, gradovi su veoma čisti i fino uređeni. Tamo je sve utvrđeno strogim pravilima i sve je pod kontrolom države.

Prestonica Pyongyang je čist grad u kojem nećete naići na stare bicikle, otpad ili sirotinjske kvartove. Postoji stroga kontrola održavanja grada, tako da ovo nije prototip azijskih gradova sa milionima stanovnika koji su prljavi, zagađeni, haotični.

Leži na reci Taedong i nakon Korejskog rata, sve je ponovo izgrađeno. Neprirodno pravolinijski grad bez saobraćaja sa širokim bulevarima i prostranim parkovima koji jedino za vreme nacionalnih praznika malo živnu.

Palata Kulture, 170 m visok Džuše toranj i veliko pozorište predstavljaju primer korejske interpretacije komunističke arhitekture.

Ukoliko ste za šetnju, na raspolaganju su vam parovi Taesongsan i Morangborg. Na periferiji grada, nalazi se rodna kuća Kim Il Sunga. Tu možete posetiti botaničku baštu Mangyondae.

Photo: yeowatzup / Flickr

Prestonicom dominiraju sive betonske skalamerije, ulice su puste i neosvetljene noću, jer u zemlji vlada hronična nestašica struje. Nema saobraćanih znakova, nema semafora, parkirani automobili su retkost.

U Severnoj Koreji ne postoji problem sa gužvama u saobraćaju, tu i tamo proklizi pokoji kilavi tramvaj. To je zato što vlast određuje ko gde živi, pa je na taj način određena mobilnost ljudi. Mada, za veliki broj ljudi automobili predstavljaju pravi luksuz.

Benzina nema previše, a pumpe su retkost. Zahvaljujući tome gigantski bulevari, trgovi i ulice gotovo su pusti. I to je jedna od malobrojnih stavki na osnovu kojih ovu zemlju možete nazvati rajem na zemlji.

Na pitanje zašto se bicikl ne vozi u većoj meri, odgovoriće vam jednom nelogičnošću da se bicikl vozi, ali vikendom, pošto je saobraćaj radnim danima ‘previše opasan’.

Česta slika na ulicama jesu saobraćajni policajci, koji više služe kao dekor, nego što regulišu saobraćaj, a Severna Koreja je zemlja sa najmanjim brojem saobraćajnih nesreća. Druga stvar koja će vam pasti u oči je manjak bilborda sa reklamama - umesto reklama, propagira se politika.

Trgovina je prilično paralisana, nema interneta, crkve i hramovi su prava retkost - fenomeni koji su u ostatku sveta uobičajeni, ovde jedva da postoje.

Prevod: Nevena Kukoljac