Ružičasto proleće u Japanu

Naravno, nema ništa loše u tome da se u Japan ode u januaru i uživa u snegu i ledenim skulpturama Hokaida, kao što ni nikome ne smeta nešto toplije vreme u Okinavi.

Ali jedan od najvažnijih godišnjih događaja koji nijedan turista koji krene put Japana ne sme nikako da propusti, odigrava se upravo sada, u martu: beharanje trešanja.

Sada je pravi momenat, od polovine pa sve do kraja marta. Nežno roze ćube cvetova ublažavaju stroge linije kuća koje se satima uporno ređaju.

I pri dolasku u grad, sledi besciljna šetnja kroz ulice, uklještene kuće, parkove, pored škola i duž reka i drvorede trešanja koje se tek pripremaju ili su već u punom cvatu.

Japanci sebe vide kao velike ljubitelje prirode. I onda se zapitate kako to kada najveći procenat populacije živi u metropolama među gomilom ljudi i kad je svako parčence naseljene zemlje koja nije iskorišćena za polja pirinča (zaostavština agrarne prošlosti) ili za golf terene, preplavljeno stambenim objektima.

Ako se odlučite za proleće u Japanu, mogu vam biti od koristi sledeće dve reči: sakura (na japanskom trešnja) i hanami (hana-cvet, mi-gledati). I upravo to razgledanje izbeharalog drveća je događaj za sebe.

Photo: kanjiroushi / Flickr

Na pojedinim edukativnim sajtovima o Japanu daje si odgovor na pitanje kako se to radi? Odgovor je vrlo jednostavan: stanite ispod drveta i posmatrajte rascvetale ćube ili se malo udaljite i posmatrajte drvo u celini.

Vrlo jednostavno. Ali oni okoreli zaljubljenici u proleće svakog vikenda se pobrinu da u parkovima ili duž reka pronađu dobro mesto ispod rascvetalih krošnji tu se stacioniraju sa porodicom ili prijateljima gde uživaju u pikniku i probuđenoj prirodi.

Nažalost, užitak kratko traje: period od kako drveće raširi svoje cvetove do trenutka kada ti isti cvetovi otpadnu sa grana sveden je na jednu do dve nedelje.

Ne dugo nakon toga u mnogim delovima Japana nastupa toplo, sparno i vlažno vreme koje ljude navodi na iščekivanje nove zime i novog proleća.

Ali prirodni fenomeni su u godinama koje su protutnjale odigrali značajnu ulogu u kulturi ovog naroda.

Photo: TushyD / Flickr

Kako je sve počelo?

Prvi hanami održan je u 7. veku. Tada još kao verski obred održavan određenog dana u godini i žetva koja je sledila prognozirana je cvetanjem trešanja.

Puni bogati cvetovi simbolično su ukazivali na bogatu i obilnu žetvu pirinča, koju su imućniji slojevi proslavljali gozbama ispod rascvetalih krošnji.

Odražavane su zabave na kojim su žene nosile kimona jarkih boja. I krajem 17. veka hanami postaje popularan i među radnom klasom. Danas su iste te zabave preuzele formu piknika.

Hanami je danas preuzeo veliki komercijalnu ulogu. Sredinom marta sve je u znaku hanamija: čokolade, limenke piva, odeća - sve postaje pink boje. I teško je naleteti na prodavnicu koja ne propagira roze boju.

I mediji su potklekli pred ovom prolećnom manijom. Poznate su sakura vremenske prognoze - sa roze tačkama kojima su markirane mape Japana i koje se mogu videti i na televiziji i u novinama.

Na taj način su obeležena mesta u kojima je zimi došao kraj i gde je beharanje u toku. I na osnovu ovih izveštaja planiraju se hanami zabave. Sakura groznica pogađa celu naciju.

Beharanje trešanja ili sakura strašno se ugnezdila u živote Japanaca i često se javlja u svakodnevnom životu. Naziv sakura javlja se u imenu banke, i često kada treba novorođenom detetu dati ime, uvek se gleda da u imenu ima primesa reči sakura.

Pojedine devojčice se zovu baš tako: Sakura. Motiv izbeharale trešnje nalazi se na naličju kovanice od 100 jena, a prva pesmica koju deca nauče nosi naziv: Sakura, saura.

Beharanje trešanja prvi je znak da je zima na izmaku i da je proleće bliže nego ikada. I upravo iz tog razloga ovom prirodnom događaju se poklanja dosta pažnje i svi ga nestrpljivo iščekuju.

To možda ne važi za jug zemlje gde se dešava da behar zamiriše još u januaru. Ali kako se front beharanja pomeri na sever, cela nacija postaje pomamljena mirisom behara.

U najvećem jeku beharanja, u mnogim gradovima se tradicionalno održava festival beharanja trešanja.

Parada dece koja muziciraju i odraslih obučenih kao samuraji, svake godine privuče gomilu posmatrača. I svi koji ne učestvuju u paradi, moraju da zastanu i bace pogled na ove vesele ljude. I svima blista osmeh na licu i sve se dobro zabavljaju.

Parada se završava kod lokalnog dvorca gde su za publiku već pripremljene tezge sa hranom. Najčešće se jede sakura mochi - zakuska koju čine roze mochi (kolač od pirinča) i slatka smesa od crvenog pasulja, umotana u list trešnje.

Samuraji na konjima galopom prilaze okupljenoj masi, a grupe plesača i igrača zabavljaju publiku i sve je učinjeno da se svako vrati kući sa osmehom na licu.

Ovaj festival nije jedini način da se zabavite. Postoji sijaset mogućnosti da izađete na ulicu i da vam bude dobro. I sve u duhu tradicije.

Ali upoznati Japan u jeku beharanja trešanja - idealnija opcija gotovo da ne postoji.