Južna Afrika: Zulu i vuvuzele

Jovana Mladenović, specijalista za interne i eksterne komunikacije kompanije Carlsberg Srbija, u zemlji domaćinu Mondijala obišla je selo Zulu plemena i probala lokalne specijalitete, uživala u safariju u jednom od najvećih parkova i videla sve velike životinje, a u Port Elizabetu se uverila koliko je živopisan noćni život

Pri samom pomenu Južne Afrike oduvek su mi prve misli bile: divljina, crnačka muzika i ples, egzotične životinje. Zato sam se na Crni kontinent uputila sa velikim očekivanjima, a vratila se sa upečatljivim, nezaboravnim utiscima, koji se teško mogu opisati.

Afrička zima

Još pre puta bili smo dobro obavešteni o vremenskim prilikama u zemlji skoro osam hiljada kilometara udaljenoj od Srbije, a nalazi se u istoj vremenskoj zoni. Tamo je trenutno uveliko zima, period sa najnižim godišnjim temperaturama. Nakon četrdeset stepeni Celzijusovih, koji su nas ispratili iz Beograda, na aerodromu u Johanesburgu dočekala nas je gusta magla i temperatura samo nekoliko stepeni iznad nule, što nas je nateralo da odmah raspakujemo kofere i izvučemo zimske jakne koje, ispostaviće se, nismo skidali tokom celog putovanja. Jasno je da se zima u Evropi ne može porediti sa afričkom koja je suva, bez padavina, ali je sunce zubato pa prosečnih desetak stepeni ne dozvoljavaju da se napolje izađe lako odeven.

Evropski šmek

Prvi susret sa Johanesburgom bio je već na aerodromu, po čijoj se veličini i uređenosti odmah moglo videti da je reč o pravoj metropoli, koja sa predgrađima ima više od deset miliona stanovnika. Sam grad ima dugu istoriju koja datira još od 1886. i vezana je za pronalazak zlata. Ukoliko šetate ulicama Džoburga, kako stanovnici zovu svoj grad, ili pak posetite neki od tržnih centara, zaista ćete se osećati kao u nekom evropskom gradu. Jedina je razlika što će vaš prodavac verovatno biti crne boje kože (prema zvaničnim podacima, oko tri četvrtine od ukupno četrdeset sedam miliona stanovnika Južne Afrike su crnoputi). Cene u prodavnicama su slične našim, a trgovci su veoma raspoloženi da primaju i druge valute osim svoje zvanične - randa. Pušači su bili vrlo razočarani strogom zabranom pušenja u zatvorenim prostorijama, koja se striktno poštuje u svim gradovima koje smo imali prilike da posetimo.

Tri prestonice

Ekipa koja je došla da prati utakmice naše reprezentacije i bude deo jedinstvene atmosfere Svetskog fudbalskog prvenstva u čijim obeležjima je cela zemlja-domaćin, počev od stjuardesa ‘South African Airlinesa’ do vlasnika hotela u kom smo boravili, bila je smeštena u Habersport Damu. To je malo mesto 35 kilometara udaljeno od Pretorije, a oko stotinak od Johanesburga. Iz naše perspektive to deluje prilično daleko, ali kada se uzme u obzir prostranstvo Južne Afrike od 1.221.037 kvadratnih kilometara, sa pravom se može reći da smo bili smešteni u blizini prestonice. Naime, Pretorija predstavlja jedan od tri glavna grada Južne Afrike, i to izvršni centar. Kejptaun je drugi glavni grad i zakonodavni centar, dok je Blumfontejn sudski centar države.

Zulu selo

Prvi dan boravka u Južnoj Africi obeležio je obilazak sela Zulu plemena, koje je ostavilo upečatljiv utisak na sve nas. Pre svega zbog izuzetne srdačnosti stanovnika, koji su bili više nego raspoloženi da se slikaju sa svima i pokažu svoje umeće izrade različitih suvenira, od čije proizvodnje i prodaje mahom i žive. Naime, Zulu (na njihovom jeziku znači ‘nebo’) etnička je grupa od oko pet miliona ljudi koji većinom žive u Kva Zulu provinciji u Južnoj Africi. Oni su najbrojniji u zemlji i njihov jezik potiče od bantua. Početkom devetnaestog veka, pod čuvenim kraljem Šakom Zuluom, od malog klana od hiljadu i po ljudi, osvajanjem i asimilacijom postali su velika nacija koja zauzima područje između reka Tugela i Pongola.

Specijaliteti

U današnje vreme pripadnici Zulu plemena podeljeni su na ruralne i urbane. Prvi žive u selima, često bez struje i tekuće vode, u kućama od zemljanog naboja ili modernijih jeftinih materijala. Siromašniji urbani Zulu stanovnici žive u naseljima koja su nastala kao rezultat aparhejda. Ipak, brojni pripadnici tog plemena danas su deo srednje klase, žive u predgrađima i imaju normalne poslove. Poseban doživljaj bila je večera u malom ‘restoranu’ u selu, gde smo imali prilike da isprobamo veliki broj domaćih specijaliteta, mahom različitih vrsta mesa sa roštilja, o čijem ukusu smo kasnije imali podeljena mišljenja. Najhrabriji nisu odbili domaćine koji su marljivo na vatri ispekli velike zelene crve i poslužili goste.

Vuvuzele

Sledećeg jutra atmosfera u hotelu bila je više nego uzbudljiva - iščekivao se polazak u Pretoriju na prvu utakmicu srpske reprezentacije protiv tima Gane. Svako je bio u dresu, sa zastavom i licem obojenim crveno-plavo-belim bojama, i trudio se da iz sveg glasa pruži što veću podršku igračima na terenu. Ishod je, naravno, svima poznat, ali osim gorkog ukusa poraza, meni će u sećanju ostati i zaista impozantan stadion Loftus Versfeld u Pretoriji, koji ima 52.000 mesta za sedenje, kao i veseli i prijateljski nastrojeni navijači Gane, ali i prvi susret sa vuvuzelom, definitivno zaštitnim znakom ovogodišnjeg prvenstva.

Rika slonova

Vuvuzela je vrsta trube ili roga, dužine približno jednog metra, koju u Južnoj Africi koriste kada navijaju za svoj tim. Zvuk vuvuzele je monoton, nalik slonovskom urliku, može se čak reći i neprijatan. I koliko je dobar posao na prvenstvu bilo prodavanje vuvuzele, primetila sam da je skoro podjednako unosan i prodavanje čepova za uši. Ni deset dana kasnije nisam mogla da se naviknem na konstantno zujanje u ušima, počev od jutarnjeg buđenja, do odlaska na spavanje.

Safari

Iako je atmosfera posle prve utakmice vidno opala, naredni dan je svima podigao raspoloženje. A program je bio sledeći: poseta Pilensberg rezervatu (safari), a potom odlazak u San Siti, Las Vegas Južne Afrike.

Nacionalni park Pilanesberg nalazi se zapadno od Pretorije i četvrti je po veličini divlji park Južne Afrike, sa površinom od 572 kvadratna kilometra. Bogat je različitim vrstama južnoafričkih divljih životinja, uključujući takozvani big five - pet najopasnijih: lav, afrički slon, bufalo, leopard i crni nosorog. Pored njih, u rezervatu žive i zebre, hijene, žirafe, nilski konji, krokodili, kao i 360 vrsta ptica. Za safari je, inače, idealno zimsko vreme, s obzirom na to da drveće i rastinje tada imaju mnogo manje lišća, pa je znatno veća mogućnost da vidite neke od stanovnika parka. Svako ko voli životinje i avanturu, a ima prilike da boravi u Africi, safari nikako ne treba da propusti.

San Siti

Sledeća destinacija nam je bila ‘Sun City’, poznatiji kao Las Vegas Južne Afrike, a nalazi se u neposrednoj blizini rezervata. ‘Sun City Resort’ predstavlja jedno od najluksuznijih svetskih odmarališta, i sastoji se od četiri hotela među kojima dominira veličanstvena palata ‘Lost City’, koja poput dragulja sija na afričkom suncu, okružena šumama i impresivnim detaljima. Ovaj rizort zaista predstavlja jedinstveno odredište, a odiše afričkim ritmom života i divljinom koja ga okružuje. Svi posetioci koji tamo prenoće imaju slobodan pristup Dolini talasa, najlepšem vodenom parku u Africi, sa velikom lagunom koja za samo minut i po proizvodi talase visoke i do dva metra. Kompleks se sastoji od velikog broja restorana, kazina, bioskopa, golf i teniskih terena, različitih sadržaja za decu… Bukvalno ima sve što je potrebno za vrhunski odmor i uživanje. Destinacija na kojoj zaista vredi ostati što duže.

Lavovska podrška

Poslednji doživljaj na putovanju, koji je svakako vredan pamćenja, jeste boravak u Port Elizabetu i navijanje na više nego uzbudljivoj utakmici Srbija-Nemačka, na stadionu Nelson Mandela Bej. Port Elizabet, jedan od najvećih gradova u Južnoafričkoj Republici, nalazi se u pokrajini Istern Kejp, 770 km istočno od Kejptauna. Poznat je i pod nazivima Vetroviti grad i Prijateljski grad. Nakon dolaska iz kontinentalnog dela u primorski kraj osetila se kako promena klime, tako i načina života. Port Elizabet je živahno mesto sa puno radnji i klubova u kojima je noćni život veoma zanimljiv i privlačan. Miris Indijskog okeana, nepregledne peščane plaže, zvuk talasa, i vrlo srdačan i gostoprimljiv narod učiniće da se osećate, možda ne baš kao kod kuće, ali podjednako prijatno. Posebno nam je bilo drago što smo imali veliki broj navijača među lokalnim stanovništvom, koji su zajedno sa nama svesrdno, lavovski bodrili Antićev tim, i umnogome doprineli fantastičnoj atmosferi na utakmici protiv Nemačke. Rezultat, naravno, nije izostao. Sjajan grad i nezaboravan doživljaj.

Lepotice

Muški deo ekipe sigurno bi mi zamerio da ne pomenem zaista impresivnu lepotu crnoputih žena, koju je jednostavno nemoguće ne primetiti. Izuzev lepog osmeha, kose i pravih ženskih oblina, posebno je privlačna njihova srdačnost i neposrednost u komunikaciji, što nije karakteristično za većinu Evropljanki. Naročito je u Port Elizabetu lokalno stanovništvo veoma raspoloženo za druženje i komunikaciju, pa je velika verovatnoća da ćete, kada izađete u neki od lokalnih kafića, naći sjajno društvo za dobar provod.

Posle desetak uzbudljivih dana u Južnoj Africi, i desetinama puta prepričanih doživljaja, utisak je i dalje podjednako jak, jer je u pitanju jedan po mnogo čemu drugačiji, a opet nama tako blizak narod. On je iz sveg srca nastojao da bude pravi domaćin celom svetu, koji se na mesec dana preselio u Afriku, i uspeo da kod većine posetilaca izmami komentar: ‘Ovamo se jednog dana moram vratiti’.