Rabat - kontrasti carskog grada

Dok čovek ne dođe u Maroko, misli da najbogatiji ljudi na svetu žive u Kuvajtu. Kada dođe ovde, tada sazna i vidi da najbogatiji žive u Maroku. U ove reči jednog diplomate u Rabatu nije teško poverovati ako ste u zvaničnoj poseti Maroku, kao što su bili učesnici godišnje skupštine Udruženja frankofonskih novinara u marokanskom glavnom gradu, jer se domaćini u takvim prilikama trude da vam što više tog luksuza i pokažu. Pri tom, skupština UPF-a je održana pod pokroviteljstvom kralja Maroka Muhameda Šestog, koji se inače sa 1,5 milijardi dolara nalazi na osmom mestu najbogatijih plemića na svetu (prvi je kralj Tajlanda).

Rabat je, uz Fes, Marakeš i Meknes, jedan od četiri drevna „carska” grada Maroka koji su zadržali svoju tradiciju, prepuštajući se pri tom i modernizaciji. U njemu se nalazi kraljevska palata koja je, zaštićena zidinama, praktično grad za sebe i tu žive ljudi koji rade u kraljevoj administraciji.

Za razliku od kraljevske palate koja se ne može videti sa ulice, beli i raskošni Mauzolej Muhameda Petog, velelepna građevina ispred koje se smenjuje konjička straža, izložen je pogledima. Mauzolej je podigao Hasan Drugi (otac sadašnjeg kralja Muhameda Šestog) svom ocu Muhamedu Petom, inače prvom marokanskom kralju posle dobijanja nezavisnosti (1956).

Jedan od najluksuznijih hotela u Rabatu „La Tur Hasan”, u kome je bio smešten deo učesnika skupštine UPF-a, uređen je u stilu hiljadu i jedne noći. Po luksuzu, ali onom modernom, karakterističnom za 21. vek, ništa manje ne zaostaje ni hotel „Sofitel” okružen raskošnim vrtom sa palmama i travnjacima, u čijim salama je skupština frankofonskih novinara održavana.

Marokanski ministri priredili su novinarima večere u otmenim vilama i klubovima. Koktel dobrodošlice priređen je u kraljevskom Golf klubu koji se nalazi van grada, sa ergelom konja i šumama, dok je u otmenom Nautik klubu na obali Atlantika novinare ugostio ministar za komunikacije Halid Nasiri.

Ministar spoljnih poslova vlade Maroka Tajeb Fasi Fihri priredio je večeru za frankofonske novinare u zdanju „Villa des Hotes”. Vila je takođe uređena u stilu hiljadu i jedne noći, a večera je poslužena pod belim šatorom u dvorištu, gde su na srebrnim poslužavnicima ponuđeni najlepši marokanski specijaliteti.

Nasuprot ovom luksuzu, dovoljno je prošetati rabatskom medinom, pa videti da lokalno stanovništvo živi vrlo skromno. Maroko je, uostalom, zemlja sa veoma izraženim i prirodnim i društvenim kontrastima. Kao što u istim granicama leže plodne ravnice, atlantska i sredozemna obala i više od 4000 metara visoki vrhovi Atlasa, tako na istom prostoru žive neizmerno bogati i veoma siromašni. Prema podacima iz 2007. godine, 15 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva, ali, upozoravaju oni koji su proputovali afrički kontinent, treba praviti razliku između siromaštva u ovoj zemlji Magreba i daleko većeg siromaštva „crne” Afrike.

Gordana Popović