Trka preživljavanja 2011: ostaju najjači

Treća trka preživljavanja je okupila preko 120 učesnika organizovanih u 42 takmičarska tima. Učesnici su dolazili iz cele Srbije, ali iz okolnih zemalja, pa čak i Francuske.

Nakon šuma Valjevskih planina i izazova Ljubovijskog kraja krenuli smo na odabir nove lokacije. Bilo je puno opcija za pogledati, kao i nagađanja od strane budućih učesnika... Tek 5 dana pred održavanje nove Trke preživljavanja, oglasili smo destinaciju. Ovaj put to su bile planinske goleti Zlatibora.

Prilikom obilaska terena, znali smo da neće biti lako, sušna godina nije obećavala mnogo hrane. Tek po koja bobica i biljke poznate pravim poznavaocima. Učesnike je čekao veliki izazov, trebalo je preći stazu dugačku preko 70km sa minimalno hrane i vode koja se može pronaći usput.

Ove godine je nađeno znatno manje zabranjenih stvari na pretresu, tek po koja tunjevina i papirčić.

Staza

Foto: Wild Serbia

Start trke je bio na Tić polju, zatim se staza penjala do kote 1411 na grebenu Čigote, da bi se spustila blizu mesta Vodice i odmah zatim penjala do vrha Tornika-Bandera. Već sa ova dva vrha je počeo da se oseća umor u nogama. Popeti se na Zlatiborske vrhove nije uopšte lako. Neki su birali uspon na Tornik preko grebena, dok su se drugi uspeli uz ski stazu.

Na vrhu Tornika učesnike su čekala dalja uputstva: “Pomaže Bog! Vidimo se ispred manastira Velika Dubrava u kanjonu Uvca. Slikajte se ispred manastira”.

Na svakoj od kontrolnih tački su bili kontrolori trke, koji su danonoćno kampovali na svojim pozicijama. Nakon trosatnog pešačenja od Tornika do manastira Dubrava većinu pristiglih učesnika je uhvatio mrak. Isrcpljeni, gladni i žedni, svi su pripremali bivak i pokušavali da založe vatru uz pomoć kresiva. Kontrolori na vrhu Tornika su nam rekli da je dole bilo kao na zvezdanom nebu.

Na potezu planine ispod njih videle su se zapaljene vatre svih ekipa, rasute po celom terenu duž makadamskog puta koji je vodio od vrha Zlatibora do manastira Dubrava.

Foto: Wild Serbia

Dalje je staza vodila kroz najteži deo puta, kanjon reke Uvac. Trebalo je sići još 9km niz reku, sve do manastira Uvac. Tek 15 ekipa se odvažilo da nastavi u ovom pravcu. Većina njih je ovu noć provela u kanjonu pored reke. Ne zna se kome je bilo lepše, da li onima koji su zanoćili u vlažnom kanjonu ili ostalima na vetrovitom grebenu. Noć nije bila nimalo laka, uglavnom se nije spavalo, svi su se trudili da održe vatru i zgreju se koliko je god to moguće. Većina učesnika verovatno nije ni spavala.

Sa ranim jutarnjiim satima i prvim zracima Sunca moglo je da se krene dalje. Veliki broj ekipa je odustao, a samo najuporniji su se uputili ka daljim kotama. Dalje se trebalo popeti iz kanjona, pravo uzbrdo sa 550m visine, sve do katuništa Zakopani. Do Zakopana je vodio stenoviti greben koji se nemilosrdno uspinjao do visine preko 1000m. Staro napušteno katunište je jedno od lepših mesta na stazi. Uz par starih borova ovo mesto reprezentuje tipičnu idilu Zlatiborskog kraja.

Foto: Wild Serbia

Nova kota je bio opet vrh Tornik. Za mnoge je ovo predstavljalo psihološku barijeru, sve što su spustili, samo drugim putem, trebalo je i popeti. Još par ekipa je odustalo, a ostali su nastavili preko vrhova Lađevine, Lupoglava i Pandurice. Staza je bila kružna I cilj je bio na istom mestu kao I start. Organizacioni tim od tridesetak ljudi je nestrpljivo očekivao ekipe na cilju. Ekipa sa najboljim vremenom je stigla na cilj nakon 29 sati boravka u prirodi.

"Sinovi šume" su svojom strategijom tokom noći u kanjonu Uvca prestigli ekipe koje su prvi dan bile vodeće i sutradan zadobili prednost od 2 sata. Za razliku od prošlih godina, učesnici su pronalazili znatno manje hrane na terenu.

Sve životinje na koje su naišli usput su pošteđene, dok su među biljkama preovladavale jabuke, šipurci, razne travke, borovnice, kupine i šljive. Vatru je uz pomoć kresiva neko uspeo da upali a neko ne, dok su bivake mahom svi pravili od granja, paprati I suve trave koju su nalazili u okolini.

Pobednici Trke 2011

Pobednici, Foto: Wild Serbia

Ovu godinu ćemo pamtiti po teškom terenu i oskudici u ishrani. Staza je bila teška i tek nekoliko ekipa je uspelo da je prođe do kraja.

Svi su se trudili do maksimuma i pre svega bili fer prema ostalim ekipama tokom održavanja trke. Iako su svi bili razdvojeni po timovima, pomagali su se međusobno koliko god su mogli.

Ekipe, Foto: Wild Serbia

Kategorija Opstanak:

1. Sinovi šume iz Valjeva, u sastavu: Dragan Stanković Lidža, Dragan Stanojević Beli, Đorđe Jugović

2. Bukva list iz Novog Sada, u sastavu: Dragutin Milovanović, Goran Đuričić

3. Nindža kornjače iz Beograda, u sastavu: Slađana Jovanović, Nikola Jokić, Mihailo Radinović

4. Bad ass mothefucker iz Valjeva, u sastavu: Matija Petković, Vlada Panić.

Kategorija Avantura:

1. Brka i Brada iz Kosjerića, u sastavu: Filip Vasović, Karaklajić Nikola

2. Odabrani iz Čačka i Valjeva u sastavu: Vesna Miločević, Jovana Đurović, Neda Gotovčević

3. Tri praseta i zli vuk iz Banja Luke I Beograda, u sastavu: Saša Tucaković, Ivan Simić, Bojana Šekeljić, Anja Šamardžija