Beli mag i "generatori" - ko je nadrilekar, a ko prevarant

“Moje ime je Alen Azarić. Nisam nikakav prorok, već priznati iscelitelj. Imam dar Duha svetoga i kad sam sa osobom koju gledam mogu da vidim od čega boluje u svakom pogledu - i fizički i duhovno. To nije vidovitost, već Božji dar, intuitivno stanje duše i viša razina svesti”, izjavio je Azarić u intervjuu za tabloid “Kurir” pre nekoliko godina i istakao da je “zahvaljujući Bogu izlečio 700 teško bolesnih ljudi i brojne poznate ličnosti”.

O Azariću je “Kurir” pisao više puta, a u jednom tekstu izjavio je “da se uplašio kada mu se prvi put javila Majka Božja”.

“Bog mi je tada podario da vidim i osetim tuđe bolesti, da prepoznam ljudske slabosti i da molitvom, krstom i ikonama pomognem. Zato ne kažem da ljude lečim ja, nego Bog, on sve radi, a ja sam samo njegov sluga”, istakao je tada Azarić.

Govoreći o novcu Azarić je jednom izjavio da radi besplatno i da ništa ne traži zauzvrat jer “ne tarifira dar koji mu je Bog dao”, ali da pojedini ljudi ostave prilog na ikoni, dok je drugi put rekao da su kod njega “pregledi i terapije besplatni”, ali da izvesni lek uvozi iz Kine, što ga košta, pa je “logično da naplati za njega jer ga je i on platio”.

U žižu javnosti Azarić je došao nedavno tokom gostovanja na televiziji Pink kada je specijalista opšte hirurgije i pomoćnik direktora KBC "Dr Dragiša Mišović" Moma Jakovljević napustio studio usred emisije.

Inače, mediji su nakon toga pisali da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu protiv Azarića pokrenulo istragu, kao i da je protiv njega podneta krivična prijava za nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo.

Ilustracija: Thinkstock

"Slučaj Azarić" je samo jedan od nekoliko sličnih primera koji su se u poslednje vreme pojavili u srpskoj javnosti i dok lekari kao što je Jakoviljević navode da kod nadrilekara idu oni koji su neinformisani i koji pokušavaju da se uhvate za slamku spasa, psiholozi ističu da je to bežanje od surove realnosti u kojoj su bol, izvesna i često bliska smrt ili siromaštvo.

Uglavnom je reč o “narodnim pričama” koje se prenose sa kolena na koleno, da nešto staviš na nešto i sve bude “k’o rukom odešeno”, a čemu sigurno pomaže i internet na kojem se može naći “lek” ili kakav preparat za apsolutno sve od čukljeva do najtežih oblika raka.

Ipak, postoje oni koji na tuđim problemima dosta zarađuju.

Advokat Veljko Delibašić za B92.net ističe da je bitno razlikovati krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo od krivičnog dela prevare.

“Kada bi postojao čovek koji tek tako leči poslednji stadijum raka on bi momentalno dobio Nobela iz medicine. Pametnom čoveku je jasno da je prevara, ali problem je što oni varaju očajne ljude. Neko kome je ostalo veoma malo je možda i svestan da je to prevara, ali će pokušati da se uhvati za slamku spasa. Ti prevaranti su uvek usmereni na najosetljiviju kategoriju ljudi“, ističe Delibašić.

Prema njegovim rečima, ukoliko postoji iskorišćavanje nečije muke, onda je to u domenima prevare.

“Ako osoba zna da je taj neko bolestan i da mu neće pomoći, a laže ga da će doći do izlečenja i na taj način mu uzima pare – to je krivično delo prevare. Dakle, čim imamo neko ‘foliranje’ - magije, više sile, lekove koji odjednom leče od raka... to je element prevare. Oni obmanjuju ljude da će se desiti nešto za šta su svesni da se neće desiti, dovode ih u zabludu ili ih održavaju u zabludi i za to im uzimaju novac“, navodi Delibašić.

Sa druge strane, nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo spadaju u lakša krivična dela od toga i za njih je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ali može biti i teže krivično delo ukoliko dođe do narušavanja zdravlja ili smrti “pacijenta”.

Ilustracija: Thinkstock

U tim slučajevima predviđena je kazna zatvora od jedne od osam godina, tj. dve do 12 ako je umišljajno i nešto blaže ako je nehatno.

“Slučajeve nadrilekarstva i nadriapotekarstva imamo kada se neko ko nema odgovarajuću stručnu spremu, na primer Medicinski ili Farmaceutski fakultet, bavi lečenjem, tj. pravljenjem i izdavanjem lekova. Ono što je važno jeste da tu ne postoji namera se neko zlupotrebi i prevari. Dakle, ti ljudi ne moraju a priori da zloupotrebljavaju bilo koga ili bilo čiju nesreću“, kaže Delibašić.

U nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo spadaju razni kostolomci i travari kojima građani Srbije često pribegavaju da im “časkom srede“ koleno, kičmu, kuk ili nešto slično.

“Oni nemaju stručnu spremu, ali veruju da poseduju veštine i da mogu da pomognu ljudima. Dakle, nikoga ne varaju, ne pričaju da će ti skinuti crnu magiju. Kostolomac kaže ’namestiću ti kost’ i nekad namesti, nekad ne namesti. Bez sumnje, to je krivično delo nadrilekarstvo, ali nije krivično delo prevara jer nema prevarne namere“, ističe Delibašić.

Prevarne namere, barem prema mišljenju Prvog osnovnog, a kasnije i Apelacionog suda, nije bilo u slučaju Nenada Rosa (64) poznatijeg kao “doktor Roso“.

“Doktor Roso“ i tri njegova saradnika pravnosnažno su oslobođeni optužbi da su prevarom "rajf generatorom" oštetili više desetina građana Srbije za više od 15.000.000 dinara.

Njima je optužnicom bilo stavljeno na teret da su od 2007. do 2009. godine u Beogradu građane dovodili u zabludu da će ih “rajf generator” u kombinaciji sa određenim lekovima izlečiti od karcinoma i leukemije.

Kako se navodi, Roso se prethodno na televiziji reklamirao kao “doktor alternativne medicine“, preglede je naplaćivao 200-300 evra, dok je napravu “rajf generator“ prodavao za 1.200 evra i više.

Nenad Roso. Foto: Screenshot

U obrazloženju odluke Apelacionog suda navodi se da nije dokazana prevarna namera okrivljenih, te da je prvostepeni sud pravilno imao u vidu "razumna merila rasuđivanja čak i teško bolesnog čoveka da ne može biti garantovano izlečen u odsustvu medicinskog pregleda, bez medicinske dijagnostike i bez potpunog uvida u medicinsku dokumentaciju".

Osim toga, Apelacioni sud ističe da je imao u vidu da su pojedini oštećeni u iskazima naveli da nisu ozbiljno verovali u izlečenje, ili da su se njihovi bližnji "hvatali za slamku, jer ništa više nije pomagalo".

Prema stavu suda, okrivljeni nisu garantovali da će pacijenti biti izlečeni “jer su im predavali brošure pod naslovom ‘Imate li rak’ u kojem je u podnaslovu pisalo ‘ovo je jedini način da ga pokušate pobediti’ iz čega proizilazi da terapija predstavljala samo mogućnost da se pokuša pobediti rak”.

Takođe, kako navode, u uputstvu za rukovanje “rajf generatorom” je eksplicitno navedeno da to nije zvanično priznat medicinski uređaj.

Advokat Veljko Delibašić ističe da svi uređaji za lečenje moraju biti registrovani u Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

“Ukoliko uređaj tamo nije registrovan kao uređaj za lečenje bolesti, onda se on ne sme tako prikazivati. Samim tim, ako se tako prikazuje - imamo prevarnu radnju. A to što će negde pisati ’ovo je samo pokušaj’... Pa vi kada odete kod lekara na rutinsku operaciju i to je pokušaj izlečenja, niko vam ne daje garanciju da ćete biti izlečeni. Ako piše da je to ’samo pokušaj’ to nije oslobađanje od prevarne namere, naročito ako je ta osoba nekom nesrećniku obećavala kule i gradove, a očigledno je da to nije realno izvodljivo“, ističe Delibašić.

Prema njegovim rečima, Zakonik o krivičnom postupku je vrlo specifičan i mogućnosti suda su u dobroj meri ograničene.

“Na tužilaštvu je obaveza dokazivanja krivičnog dela i da, na primer, dokaže prevarnu nameru. A da li su objektivno to mogli ili ne i da li su to dobro ili loše to uradili je već drugo pitanje. Govoriti ljudima da neki aparat leči od raka, a da on u stvari to ne radi je svakako prevarna namera. Možda je loše napisana optužnica, možda tužilac nije prikupio dovoljno dokaza, možda su dokazi loši... Na kraju krajeva, možda je i sud pogrešio“, ocenjuje Delibašić.

Ilustracija: GettyImages

Pored “Rajf generatora” u medijima se pre nekoliko dana pojavio i slučaj “belog maga” Draga Mitrovića (50) koji je uhapšen zbog sumnje da je sa N. K. (30) pokušao da iznudi pola miliona evra od jednog Beograđanina (57) u manastiru kod Šida.

Prema pisanju medija, N.K. je od “belog maga“ tražio da sa njega skine crnu magiju i platio mu za to, a Mitrović mu je obećao da će ga “izlečiti“ ukoliko mu pomogne u iznudi novca od, kako se navodi, “imućnog Beograđanina“.

Mediji pišu da je oštećeni uoči Nove godine došao na dogovoreno mesto u manastir kada ga je N. K. omamio elektrošokerom i uz pretnju pištoljem zahtevao isplatu 500.000 evra kako ne bi naudio njegovoj porodici.

Žrtvi su potom dali instrukcije kako će i kada isplatiti novac nakon čega su ga pustili. Ipak, Beograđanin je sve prijavio policiji, pa su Mitrović i N. K. uhapšeni.

Delibašić ističe upravo to – najvažnije je svaku vrstu prevare prijaviti policiji. Ipak, on navodi da je malo onih koji to učine.

“Postoji nekoliko kategorija žrtava – prvo, građani koji su bili kod kostolomca i kojima je kostolomac zaista pomogao. Oni ne samo da ga nikada neće prijaviti, već će ga i svim silama zaštiti jer im je pomogao. Druga kategorija su oni koji su bili kod kostolomaca i travara i kojima oni nisu pomogli, a treća su prevaranti koji varaju ljude da imaju neke natprirodne moći. E, sad, ljude iz te treće kategorije je po pravilu sramota da ispričaju bilo kome da su ih prevarili. Uvek je neprijatno izaći i reći ’jeste, ispao sam magarac, ovaj me je namagarčio’, zato je tako takvih prijava malo“, ocenjuje Delibašić.

“Treba raditi na edukaciji građana da nije sramota biti prevaren, sramota je varati i te koji varaju treba prijavljivati“, dodaje on.

Na pitanje da li je delom odgovornost i na medijima ukoliko promovišu ljude koji nude razna izlečenja dodirom, Delibašić ističe: “Ukoliko to rade, može im se to zameriti“.

Nejdanovi krugovi. Foto: Screenshot

U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije ističe se da tradicionalna medicina obuhvata “proverene, stručno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama”.

Osim toga, Zakon navodi da su dozvoljene samo one metode koje ne štete zdravlju, pacijenta ne odvraćaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga i izvode se u skladu sa priznatim standardima tradicionalne medicine, kao i da ih mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu Ministarstva zdravlja.

Ipak, slučajeva nadrilekarstva i raznih prevaranata je uvek bilo, a naročito su “plodne” bile burne devedesete kada se u javnosti pojavio niz samoobučenih lekara, vidovnjaka i posrednika pred bogom.

Da nadrilekarstvo nije samo “poslednja moda” pokazuje i tekst sa našeg sajta iz 2006. godine u kojem se pominje izvesna Jelena Đ., koja “leči sinuse lekom koji je nasledila od oca”.

U medijima se često provlače i priče o “Nejdanovim krugovima” koji lekovito zrače, a u jednom tekstu se navodi i da je motel kod Požarevca naplaćivao prevoz do “ovozemaljske čudotvorne zemlje”.

Međutim, u medijima se često pominje i jedan slučaj koji se tragično završio. Reč je o Zahariju Mitiću iz sela Vranište kraj Pirota koji je Maricu N. lečio “čarobnim praškom”. Kako se navodi, ona je kod njega dolazila na tretmane kože i plaćala svaki put po 50 evra, a nakon više desetina tretmana lekari su morali da joj amputiraju nogu. Mediji pišu i da je od Mitića inspekcija nakon toga oduzela dve sveske u kojima je vodio evidenciju o svojim pacijentima, a u kojima je bilo upisano oko 600 ljudi.

Prema pisanju “Novosti”, procenjuje se da u Srbiji danas ima oko 2.000 iscelitelja.

Slobodan Maričić