Odiseja "Knjaza Miloša"

Aranđelovački "Knjaz Miloš" privatizovan je po starom zakonu o privatizaciji, besplatnom podelom akcija, tako da je u trenutku kada su počele priče o "privatizaciji" te kompanije, država bila vlasnik 41,87, a mali akcionari 58,13 odsto akcija. U drugoj polovini 2001. godine počinju medijska nagađanja o privatizaciji "Knjaza". U naredne dve i po godine pominjani su kao potencijalni kupci kompanije "Podravka", "Agrokor", "Koka Kola", "Nestle", "Danon", "Salford", "Delta" i košarkaš Vlade Divac, dok je rukovodstvo firme institiralo na dokapitalizaciji.

Generalni direktor Radenko Marjanović u avgustu prošle godine tvrdio je da bi eventualna odluka o prodaji "Knjaza" stranom strateškom partneru bio pogrešan potez Vlade Srbije. On je tada podržao najavu Divca da postane jedan od vlasnika "Knjaza", ocenjujući da je dobrodošao kapital Divca, kao i "bilo kog od 2.500 dobavljača fabrike koji su zainteresovani da postanu suvlasnici". "Smatramo da je to bolji put privatizacije nego da mešetarenjem brokerskih kuća većinski paket akcija 'Knjaz Miloša' pređe u ruke inostranih vlasnika".

Dokapitalizaciju su podržali i sindikati, ali su se penzioneri - mali akcionari uglavnom zalagali za proces koji bi im doneo najviše novca - prodaju akcija. Tadašnja Vlada Srbije bila je prozivana da prodaje izvorišta i nacionalno blago, ali je ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović objašnjavao da se privatizacijom ne prodaje izvorište vode, nego "samo fabrika". Vlahović je tada tvrdio da će sa budućim vlasnicima korišćenje izvorišta biti regulisano kroz zakon o koncesijama. On je rukovodstvu prigovarao da insistira na dokapitalizaciji da bi i dalje postojala "rascepkana struktura vlasništva i da bi vlasničku kontrolu obavljali radnici koji su istovremeno i akcionari".

Divac je, nakon najave da je zainteresovan za "Knjaz", više meseci držao u neizvesnosti rukovodstvo i Skupštinu akcionara, koja se izjasnila da prihvata koncept dokapitalizacije do 50 odsto akcija. Direktor "Knjaz Miloša" je u to vreme ocenjivao da treba sačekati sa prodajom akcija jer bi najniža cena akcije od 4.400 dinara, mogla da dostigne cenu od 9.000 do 10.000 dinara. Divac i njegov "američki partner koji nije veličine Koka Kole" je u septembru prošle godine, prema najavama ministra Vlahovića, pristao na dokapitalziaciju, ali ne kupovinom manjinskog, već većinskog paketa, te je i Skupštin akcionara promenila odluku i ponudila dokapitalizaciju 51 odsto kompanije. U novembru je, međutim, Divčeva ponuda ocenjena kao neprihvatljiva, jer je košarkaš ponudio da nakon procene vrednosti fabrike odmah uplati 20 odsto od predviđene cene za većinsko vlasništvo, a ostatak u naredne četiri godine.

Konačno, u avgustu Komisija za hrtije od vrednosti odobrava firmi FPP "Balkan limited" ponudu za preuzimanje paketa akcija kompanije "Knjaz Miloš" po ceni od 9.000 dinara po akciji. Generalni direktor Radenko Marjanović kazao je tada da bi u slučaju da FPP "Balkan Limitid" postane vlasnik paketa od 30 do 40 odsto akcija "Knjaz Miloša" sudbina zaposlenih u toj fabrici bila potpuno neizvesna. U to vreme i firma LLC-12, čiji je vlasnik košarkaš Vlade Divac, potpisala je sa Agencijom za privatizaciju Memorandum o razumevanju kojim je predviđena dokapitalizacija "Knjaz Miloša". Aktuelno Ministarstvo privrede Srbije, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju tada su savetovali manjinske akcionare da sačekaju završetak započete dokapitalizacije tog preduzeća.

Kompanije "Danon" se tada pojavljuje kao pojavljuje se protivkandidat FPP-u i nudi 9.100 dinara za akciju "Knjaza". Izdašnija je slovenačak kompanija "Pivovarna Laško" koja nudi 9.500 dinara za kaciju "Knjaza Miloša", dok beogrdska "Delta", nakon odbiravanja ponuda, povlači svoju ponudu do 1.000 dinara za akciju tog preduzeća sa obrazloženjme da je ceo proces prodaje akcija netransparentan. O ponudi je razmišljao i investicioni fond "Salford" koji je vlasnik pet najvećih mlekara u Srbiji, ali je ipak odlucio da ne učestvuje u nadmetanju za valsništvo u "Knjazu Milošu".

Statut "Knjaza" menjan je krajem avgusta prošle godine kako bi se uoravljačka prava bilo kog akcionara ograničila na 10 odsto. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjaviljivao je tada da vlada "ne favorizuje nikoga" u procesu privatizacije "Knjaza Miloša" i istakao da ona samo štiti državne interese. "Vlada ne favorizuje ni Vlada Divca ni one koji će da daju ponude za preuzimanje određenog paketa akcija, ali će da brani državni interes i u skladu sa time će odlučiti šta će da radi sa svojim paketom od 40 odsto akcija", kazao je on.

Knjigogovodstvena vrednost jedne akcije "Knjaza Miloša" krajem prosle godine bila je 6.641 dinara, a tržisna cena akcija tog preduzeća nije utvrđena jer se do sada nisu prodavale na berzi. Za tri kandidata koja su tada ostala u igri krajnji rok za podnošenje konačnih ponuda bio je 10. septembar, a zatvaranje ponuda je bilo 20. septembra. I to vreme je Vlade Divac isticao da on i dalje ostaje "na terenu". "Moje namere prema 'Knjazu Milošu' su uvek bile iskrene i ne bih želeo da budem čovek između dve vatre", rekao je Divac i pozvoa dražavu da se oglasi o tome da li ostaje pri ranijem dogovoru. On je negirao infirmacije da iza kapitala firme MAG 12 LLC stoje neke inostrane kompanije, poput "Koka kole" navodeći da je on njen jedini vlasnik.

Nakon odobravanja končanih ponuda FPP "Balkan limitid" je postao vlasnik 25 odsto akcija "Knjaza", ali je to vlasništvo odmah osporavano zbog neregeularnsoti prikupljanaje naloga malih akcionara. Povodom tog preuzimanja Trgovinskom sudu u Beogradu upućeno je pet tužbi. FPP "Balkan limitid" je otkupio akcije po ceni od 17.200 dinara, koliko je bilo navedeno u konačnoj ponudi, dok "Danon" niej menjao cenu od 15.000 dinara, a "Laško" je uvećalo cenu na 16.000 dinara. Kad je FPP "Balkan limitid" najavio da će po istoj ceni otkupiti sve akcije malih akcionara "Knjza Miloša", država se zabrinula za svoj apket akcija u tom preduzeću i pozvala male akcionare da joj se pridruže kako bi formiranjem većinskog paketa dobili veću cenu.

U septembru je objavljena ponuda tog većinskog paketa od 71,8 odsto akcija, a tražena je cena od 2.000 dinara po akciji. FFP "Balkan limitid" je dostavio ponudu za itkup najviše 33,6 odsto akcija po ceni od 22. 000 dinara, "Laško" za 50 odsto za 18.000 dinar po akciji, a "Danon" za 50 odsto po cenio od 17.500 dinara. Konačne ponude su poboljšali FPP "Balkan limitid" i to za 1.000 dinara, "Laško" takođe za 1.000 dinara, dok "Danon" opet nije poboljšavao ponuđenu cenu.

Krajnji ishod tih ponuda još je neizvestan, a u ceo postupak umešalo se i tužilaštvo, nakon jučerašnje sednice Vlade Srbije.