Kako je Radiju B92 ranije potvrdio predsednik te opštine Muriz Turković, u selu Trijebinje preminuo je jedan pedesetogodišnjak.

U policijskoj upravi u tom gradu je međutim rečeno da njegova smrt nema veze sa poplavama.

Inače, Vlada Srbije obaveštena je o stanju u opštinama sjeničkog i užičkog područja i razmatra načine da se pomogne ugroženim domaćinstvima, rekao je ministar rada Rasim Ljajić, koji je od jutros u obilaku područja koja su zahvaćena poplavama.

A u opštini Požega je u nevremenu poplavljeno 150 kuća. Pored toga, ta opština ima problem sa epidemijom Novog gripa, koju je, uzrokovana poplavama, dodatno otežala nestašica vode.

Vatrogasno-spasilačke ekipe evakuisale su ljude i stoku na ugroženom području Požege gde su se izlile reke Moravica i Morava.

Zbog nestašice vode, lokalne vlasti su obezbedile nekoliko cisterni sa pijaćom vodom u delovima opštine pogođenim poplavama.

Predsednik opštine Požega Milovan Mićović izjavio je za B92 da je voda počela da se povlači u rečna korita i da očekuje da će se situacija stabilizovati u toku dana, ukoliko ponovo ne dođe do većih padavina.

“Poplavljeno je preko 1 000 hektara površine i oko 150 kuća u naseljima Tatojevica i Prijanovići. Mi smo ljude na vreme evakuisali, ali dosta stoke je ostalo zarobljeno u štalama gde se podavilo. Formirali smo i komisije koje će sve te eventualne štete popisati, evidentirati i radimo na uklanjanju uginule stoke kako ne bi došlo do neke zaraze”, kaže on.

“Uz pomoć vatrogasne jedinice iz Požege i Preduzeća za puteve, mi smo podigli jedan odbrambeni nasip kod mosta u Šengolju”, navodi Mićović.

Predsednik opštine Požega kaže da je u tom gradu stabilizovano vodosnabdevanje, ali preporučuje građanima da vodu ne koriste za piće.

“S obzirom da celog dana nismo imali vodu, obezbedili smo cisterne sa pijaćom vodom. Jutros je počela da stiže voda, međutim, mi smo preporučili građanima da danas u toku dana još uvek ne piju tu vodu, nego da je koriste samo kao tehničku, iz preventivnih razloga”, poručuje Mićović.

On se nada da će u sanaciji štete, požeški kraj dobiti i pomoć Republike.

“Mi danas očekujemo i posetu ministra Rasima Ljajića, koji se najavio i zajedno ćemo obići teren, negde oko 14 časova. Ja se nadam i da će repbublička Vlada brzo reagovati i uputiti nam neku hitnu pomoć, kako bismo što pre sanirali nastale štete”, očekuje Mićović.

Užice se, u međuvremenu, odbranilo od poplave reke Đetinje, zahvaljujući mobilizaciji gradskih službi i vatrogascima.

Načelnik Uprave Ministarstva odbrane za vanredne situacije Milan Popadić izjavio je da na obalama reke Đetinje u Užicu postavljeno oko 5 000 džakova sa peskom, čime su sprečene veće posledice poplave.

Gradonačelnik Užica Jovan Marković najavio je za B92 da će biti utvrđena odgovornost za rad brane na reci Đetinja i pravovremeno regulisanje ustava, povodom poplave izazvane izlivanjem te reke.

Kiše i bujice pričinile su veliku štetu i u opštinama Nova Varoš, Prijepolje i Priboj, naročito na putevima i stambenim objektima.

Izlile su se reke Mileševka, Bistrica, Lim, Zlošnica, Kratovska reka i veliki broj bujičarskih potoka zbog čega su bez struje i pijaće vode ostala mnoga naselja u tom kraju.

Bujice su pričinile veliku štetu, pogotovo na putevima i stambenim objektima.

U novovaroškoj opštini reka Bistrica poplavila je motel i ribnjak “Vrelo” u Draževicima, fabriku “Zlatar plast” i pilanu “Vihor”.

U opštini Prijepolje, reka Mileševka na više mesta oštetila je i potkopala put prema manastiru Mileševa.

Posebno je dramatično bilo u naseljima uz ovu reku, koja je odnela nekoliko mostova.

U opštini Priboj, prema rečima predsednika opštine Lazara Rvovića, najviše štete bilo je u naselju Rabrenovac, ali i na desetinama seoskih puteva.

Prema njenim rečima, zdravstveno stanje učenika i još 11 pacijenata koji su smešteni u Opštu bolnicu, je stabilno.

“U infektološkoj službi opšte bolnice u Leskovcu imamo ukupno 11 hospitalizovanih, od toga tri odrasle osobe, a ostalo su deva školskog i srednješkolskog uzrasta i njihovo zdravstveno stanje u ovom trenutku je sasvim zadovoljavajuće“, kaže Živkovićeva.

U kragujevačkom Kliničkom centru smešteno je pet pacijenata sa težim oblikom novog gripa, od kojih je dvoje priključeno na respirator.

Na intenzivnoj nezi su su 52-godišnja žena iz Kragujevca i 37-godišnji muškarac iz okoline tog grada.

A teži slučaj oboljevanja od novog gripa nalazi se i u Kliničkom centru u Nišu, reč je o mladiću iz Vranja koji je takođe priključen na respirator.

Direktor niškog Zdravstvenog centra Žarko Ranković kaže za B92 da je mladićevo stanje teško.

“Pacijent je vitalno stabilan, ali i dalje izuzetno težak bolesnik sa krajnje neizvesnim ishodom”, navodi Ranković.

“U toku poslednja 24 časa, u klinici za infektivne bolesti obavljeno je 69 pregleda pacijenata sa novim tipom gripa, jedan pacijent je zadžan na bolničkom lečenju, a na klinici se trenutno nalaze 22 obolela i njihovo stanje je zadovoljavajuće. Svi se nalaze u fazi laganog kliničkog oporavka”, kaže on.

Na Infektivno odeljenju valjevske bolnice trenutno se primljeno je još troje obolelih od Novog gripa, tako da je u tom gradu zabeleženo ukupno pet obolelih.

Radi se o jednoj ženi staroj 53 godine i dvoje dece - devojčici i dečaku koji imaju 13 godina. Nakon primljene terapije, njihovo stanje je za sada stabilno.

Jeremić je istakao da će Srbija pažljivo razmotriti sve okolnosti a da je svakim danom sve više onih koji se pridružuju mišljenju da kandidaturu treba podneti što pre.

"Konačnu odluku donećemo posle Samita šefova država i vlada EU sredinom decembra u Briselu", rekao je Jeremić.

On je ocenio da je "Holandija u ovom trenutku prilično usamljena u stavu da nije još došlo vreme za nastavak procesa evropskih integracija za Srbiju".

"Mislim da je ta situacija svakim danom sve očiglednija. Da li će to i u kom trenutku dovesti do promene stava Holandije, ne bih nagađao. Holandija je suverena zemlja, i na njoj je da donese odluku. Usmeravamo sve diplomatske snage da se steknu uslovi da iskoračimo napred ka punom članstvu u EU. Mislim da smo to zaslužili", naglasio je Jeremić.

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio je da nije važno da li će vize za građane Srbije biti ukinute 19. decembra ili 1. januara, već da će oni "uskoro moći slobodno da prelaze granice" kao i ostali Evropljani.

"Odluka o ukidanju viza biće doneta na sastanku ministara Evropske unije 30. novembra. S obzirom na to koliko smo vremena i napora uložili u borbi za to da počnemo da budemo tretirani kao normalan svet, sama primena ove odluke dve nedelje ranije ili kasnije ne igra preveliku ulogu", kaže Jeremić za "Novosti“.

Jeremić je ocenio da je predlog pojedinih evropskih zvaničnika da primena bezviznog režima za Srbiju počne 19. decembra signal dobre volje pred predstojeće praznike.

Govoreći o predlogu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o uspostavljanju nove vizije evropske bezbednosti, Jeremić je kazao da to predstavlja ponudu za učešće u dijalogu o tome kako u 21. Veku izbeći sukobe i ratove i garantovati mir svim državama severne hemisfere.

"To ne predstavlja bilo kakvu vrstu vojnog svrstavanja. U svakom slučaju, Srbija ima precizno utvrđenu politiku vojne neutralnosti. Ne idemo u NATO, ali ni u bilo koji drugi vojni savez", poručuje šef diplomatije.

Govoreći o bivšem načelniku Generalštaba Vojske Srbije Zdravku Ponošu, o kome su mediji spekulisali da će postati njegov savetnik, Jeremić kaže da pravo na odlučivanje i javnu diskusiju o njegovom angažmanu imaju isključivo državni rukovodioci u sistemu odbrane.

“Generala Ponoša lično poznajem i smatram ga čovekom najviših ljudskih i profesionalnih kvaliteta, sa velikim ugledom u zemlji i svetu. Mislim da bi bio ozbiljno pojačanje svakom timu kojem bi se priključio”, navodi Jeremić za “Novosti”.

Mas je kazao da je u osnovi stava Holandije zahtev za punu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, što je, kako je naveo, takodje i stav Srbije koja se obavezala na gonjenje pojedinaca osumnjičenih za ratne zločine.

"Kada je reč o Kosovu, mi nikada nismo tražili da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Kriterijumi iz Kopenhagena zahtevaju i razvoj dobrosusedskih odnosa, ali to je nešto drugo od priznanja", navodi Mas.

On je naglasio da je usvajanje Lisabonskog sporazuma od velike važnosti za funkcionisanje Unije, ali i za otvaranje vrata za prijem novih članica u EU.

"Lisabonski sporazum, iako nema direktne veze sa proširenjem EU, važan je signal da je Unija dobro obavila svoj domaći zadatak i da je sada spremna za prijem novih članica", rekao je ambasador Nemačke "Politici“ .

Govoreći o pomoći EU i Nemačke Beogradu, ambasador Mas kazao je da je njegova zemlja od 2000. godine obezbedila Srbiji 870 miliona evra kredita i druge vrste pomoći, dok je EU ukupno pomogla sa oko dve milijarde evra.

On je podsetio da je već krenula primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako on nije zvanično stupio na snagu.

Posle 14 sati burne rasprave, zakon je podržalo 219 dmokrata, dok je 39 bilo protiv. Kongresmen iz Luizijane Džozef Gao jedini je rpublikanac koji je podržao zakon, dok je 176 bilo protiv.

Za usvajanje zakona demokratama je bilo potrebno 218 glasova.

Bitka za glavni prioritet Obamine unutrašnje politike sada se seli u američki Senat, čiji je rad na verziji ovog zakona nekoliko sedmica u zastoju, dok lider demokrata Heri Rid pokušava da pronađe pristup koji će mu obezbediti neophodnih 60 glasova.

Senat, u kome vladajuća Demokratska stranka nema dovoljnu većinu da bi izglasala zakon o zdravstvenoj reformi, bi narednog meseca trebalo da se izjasni o tom dokumentu.

Ukoliko se američki senatori na kraju dogovore i usvoji pozitivnu odliku tada će se stvoriti mogućnost da Obama odmah potpiše zakon o zdravstvenoj reformi, što znači da bi taj akt mogao da se primenjuje već u toku iduće godine.

Novi zakon o reformi zdravstvene zaštite u SAD upoređuje se po važnosti sa uvodenjem sistema socijalnog osiguranja 1935. godine i programa zdravstvene zaštite za starije građane "Mediker" 1965. godine.

Zakon, za čije sprovođenje će biti potrebno blizu 900 milijardi dolara u narednih 10 godina, trebalo bi da reši problem 47 miliona Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja i, između ostalog, umanji cenu osiguranja građanima sa srednjim i nižim prihodima kroz obaveze većih kompanija da osiguravaju zaposlene, kao i ukine praksu uskraćivanja osiguranja zbog ranije bolesti.

Reč je o drugoj eksploziji ove godine na ruskom gasovodu kojim se doprema gas na Balkan preko Moldavije.

Prva eksplozija dogodila se 1. aprila ove godine u otcepljenoj republici Pridnjestrovlje, a uzrok incidenta bile su dotrajale cevi, podsetila je ruska agencija.

Da će 2010. biti teža od 2009. smatra i saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji očekuje da će s oporavkom svetske privrede rasti i cena naftnih derivata, što će uticati i na rast cena domaćih roba.

Nikolić kaže da će 2010. za Vladu Srbije predstavljati veliki izazov jer problemi više neće moći tako lako da se pravdaju svetskom ekonomskom krizom.

"Taj psihološki efekat predstavljaće veliki problem i videćemo kako će Vlada objasniti građanima zašto standard nastavlja da pada u situaciji kada zemlje EU, ali i mnoge druge, pokazuju jasne znake oporavka" – kaže Nikolić, koji u 2010. očekuje blago oživljavanje građevinarstva i industrije, a stagnaciju sektora saobraćaja i finansijskih usluga.

Međunarodni monetarni fond prognozira da će srpska privreda iduće godine ostvariti rast od 1,5 odsto, a među državama nastalim raspadom SFRJ veći rast prognoziran je samo za Makedoniju. Rukovođeni ovim procenama, pojedini ministri odmah su počeli da šire optimizam bez pokrića, na šta je reagovao savetnik premijera Boško Živković ocenivši da “još nema nijedne fundamentalne promene na osnovu koje bi se moglo tvrditi da je srpska privreda krenula uzlaznom putanjom”.

"Bio bih zadovoljan ako 2010. ne bude gora od 2009“, izjavio je Živković upozorivši da je “zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija politički korisno na kratak rok, ali je na dug rok vrlo opasno”.

Da prognoze MMF-a nisu razlog za radovanje, svedoči i činjenica da je bruto društveni proizvod Srbije dostigao tek sedamdesetak odsto nivoa iz 1989. Profesor Mlađen Kovačević podseća da je u strategiji razvoja Srbije projektovana stopa rasta BDP-a od sedam i više procenata, što znači da smo nakon ovogodišnjeg pada u minusu od preko 12 odsto.

"Ogromna je razlika između ostvarenog i onog što je obećavano. Do sada su to pravdali svetskom krizom, a kad ona prođe, verovatno će reći da je kriv svinjski grip“, kaže Kovačević, upozoravajući da je uvoz opreme u ovoj godini smanjen za 32 odsto, što, kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ne daje prostora za optimizam.

Kako piše "Blic“ međunarodna agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga "Dan i Bredstrit“ ocenila je da nije realno očekivati primetni ekonomski oporavak Srbije u 2010. Sa tom ocenom saglasan je i premijer Mirko Cvetković, znatno oprezniji u prognozama od svojih ministara.

"Oporavak će biti spor, a da bi se odrazio na standard građana, privredni rast na srednji rok mora biti od pet do šest odsto godišnje", poručio je premijer.

A dok “srednji rok” ne profunkcioniše, čeka nas nekoliko nimalo lakih godina, među kojima će naredna biti najteža. U najgoroj situaciji biće penzioneri čija će primanja drugu godinu zaredom ostati na istom nivou.

Njima i nezaposlenima najteže će pasti najavljeni rast cene električne energije koja će, kako je nedavno izjavio generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, tokom 2010. poskupeti za 20, a možda i više procenata. Za iduću godinu najavljeno je i postepeno povećanje poreza na imovinu, a takođe i ponovno uvođenje poreza na prihod od kamata što će onima kojima drže ušteđevinu u bankama umanjiti zaradu.

Sudeći po izjavama čelnika Narodne banke, devizne rezerve zemlje su na zavidnom nivou i garantuju da kurs u narednom periodu neće preterano fluktuirati, odnosno da će dinar biti relativno stabilan. Sasvim suprotno se može očekivati od cena naftnih derivata čiji rast u 2010. očekuju sve relevantne svetske institucije koje se bave energetikom.

Finansijska grupacija "Goldman Saks“ prognozirala je da će nafta već do kraja ove godine poskupeti na 85 dolara za barel, a optimističnije su jedino prognoze ruskih analitičara koji očekuju da će se cena barela nafte tokom 2010. kretati od 50 do 60 dolara.

Za razliku od varljivih energetskih, kod prognoze inflacije MMF i NBS kao da su prepisivali jedni od drugih. Sa stopom od 7,3 odsto, po MMF-u, ili 7,7 odsto, po guverneru Jelašiću, Srbija će i u 2010. imati ubedljivo najveću inflaciju u regionu. A uz inflaciju ide i pad kupovne moći.

Prosečna zarada u Srbiji je septembra ove godine iznosila 336,7 evra, što je pad od 12,5 odsto u odnosu na septembar 2008. kada se za prosečnu zaradu moglo kupiti 384,6 evra. S obzirom na tempo oporavka koji najavljuje premijer, neće biti iznenađenje ako na kraju 2010. prosečna plata u Srbiju bude jedva 300 evra.

Na pitanje da li će iskoristiti pravo na povlastice koje mu po zakonu sleduju i može li se desiti da se ponovo uključi u politiku, Milan Milutinović je odgovorio kratko, učvršćujući bedem ćutanja kojim se okružio po povartku iz Haga:

"Krajnje sam uzdržan po tom pitanju i ne mogu da kažem ni da hoću, ni da neću koristiti prava“, kaže on.

Po zakonu, Milutinović, ali i svi bivši predsednici, imaju pravo na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni automobil sa vozačem što mogu da koriste onoliko dugo koliko im je trajao mandat. Sleduje im i 80 odsto zarade aktuelnog predsednika dok ne ispune uslove za penziju.

Iako je "Novostima" iz vrha vlasti potvrđeno da je nekadašnjem predsedniku SRJ Zoranu Liliću dodeljen kabinet u Palati Srbije, on to demantuje.

"Nemam ni kabinet, ni službena kola ni vozača", izjavio je Lilić za "Novosti" želeći, kako kaže, da stavi tačku na nagađanja o širokim povlasticama koje, kako tvrdi, nije dobio.

Lilić dobija predsedničku platu, a ranije nam je potvrdio da nadoknadu koju dobija kao predsednik Upravnog odbora "Puteva Srbije" daje u dobrotvorne svrhe.

"Vladavinu" nekadašnjom SRJ Vojislav Koštunica nije hteo da "dopuni" povlasticama. On se odrekao tih blagodeti, baš kao i Dobrica Ćosić. Lider DSS-a sve i da je hteo, nije mogao da računa na beneficije kao bivši premijer, jer za razliku od šefa države, predsednik Vlade ne može da računa na navedene pogodnosti.

Premijer i članovi Vlade, koji odmah po izlasku iz Nemanjine 11 ne pronađu stalno zaposlenje, imaju pravo na dotadašnju zaradu i narednih šest meseci. Isplate prestaju čim radnu knjižicu prebace na drugo radno mesto ili steknu uslov za penziju.

Kako pišu "Novosti“ obezbeđenje ekspremijera ili "isturenih" bivših ministara, takođe, nigde nije precizno regulisano. Praksa je, ipak, da se država stara o bezbednosti nekadašnjih članova vlade ukoliko MUP proceni da im preti opasnost. Tako ispred zgrade u kojoj stanuje Koštunica, u Gospodar Jevremovoj ulici, po odluci Ministarstva, dežura jedan policajac.

I bivši šef policije Dragan Jočić imao je po isteku mandata državno obezbeđenje, koje mu, po informacijama "Novosti“, nije ukinuo njegov naslednik Ivica Dačić.

Odmah posle raskola u SRS šef naprednjaka Tomislav Nikolić otkrio je da je dobio informacije da se sprema njegova likvidacija. Nezvanično, Dačić mu je ponudio policijsku pratnju, ali je on to odbio.

Za razliku od njega, Čedomir Jovanović, lider LDP-a, složio se sa odlukom MUP-a da mu dodeli obezbeđenje. Posle pretnji koje je dobijao, ministar Jočić je još 2005. odobrio da ispred Jovanovićevog stana stražare "plavci", pišu "Novosti.“

“U ovom filmu, da budem veoma kratak, reč je o predrasudama. Sa ovim filmom sam bio u mnogim krajevima sveta, ali ovaj deo sveta je nov za mene i veoma sam uzbuđen što ću sa vašom publikom gledati ovaj film. Želim da vidim kako će reagovati, šta će podeliti sa mnom. Najvažnije je što smo širom sveta videli iste reakcije ljudi na ovaj film”, kaže Rejman Madi, glumac u filmu "O Eli".

Gradonačelnik je ranije podržavao talibane, ali je prešao na drugu stranu i organizovao lokalnu miliciju koja se bori protiv pobunjenika u Pakistanu.

Vojna ofanziva u Južnom Vaziristanu, oblasti na severu Pakistana, izazvala je talas osvetničkih napada u kojima je prošlog meseca poginulo 300 ljudi.

Autobus je, najverovatnije, sleteo u provaliju zbog lošeg stanja puta.

Saobraćajne nesreće su česte u brdovitim predelima Nepala gde su putevi u lošem stanju i puni oštrih krivina, navela je japanska agencija Kjodo.

Rasprava o statutu počela je tek nakon duge debate o prvoj tački dnevnog reda - izvršenju budžeta u prvih devet meseci ove godine.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da očekuje da će Statut Vojvodine i zakon o nadležnostima pokrajine dobiti snažnu podršku i u Skupštini Srbije.

"Time su se predstavnici ogromne većine građana Vojvodine opredelili za dalji proces decentrazlicije i regionalinalizacije društva", rekao je Pajtić istakavši da su ti procesi preduslovi za brži ekomski razvoj, bržu, jeftinu i efikasniju administraciju ne samo u Vojvodini već u čitavoj Srbiji.

"Očekujem da će oba ova akta dobiti snažnu podršku i u Skupštini Srbije", rekao je predsednik Izvršnog veća Vojvodine.

Srpksa radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije su oštro kritikovale Statut jer, kako tvrde, predstavlja akt koji je protivzakonit i koji razbija jedninstvo države Srbije.

"Organizovaćeno javne skupove jer nećemo prepustiti da ovako vladajućoj kolaciji da obmanjuje javnost“, kaže Milorad Mirčić iz SRS-a.

"Ove pravno tehničke izmene ne doprinosi ništa DSS ima jasan stav da Vojvodina treba da bude region a ne država u državi“, navodi Nenad Lemajić iz DSS-a.

U toku prepodnevne rasprave o dnevnom redu polsanici LSV-a napustili su salu zbog toga što nisu hteli da se ponovo izjašnjavaju o Statutu za koji su glasali pre godinu dana.

Poslanici Srpske napredne stranke napustili su sednicu Skupštine Vojvodine, nezadovoljni time što je u 18 sati prekinut direktan TV prenos sednice.

Predsednik poslaničke grupe te stranke Igor Mirović je u obrazloženju naveo da je prekidom prenosa povređen poslovnik o radu skupštine Vojvodine i da u takvim uslovima nema smisla da poslanici SNS-a i dalje učestvuju u radu sednice.

Predsednici poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije Milorad Mirčić i Borko Ilić zatražili su da se sednica ponovo prekine i da se predsednici svih poslaničkih grupa dogovore o eventualnom TV prenosu.

Predsedavajući Siniša Lazić, potpredsednik Skupštine iz DS-a, je obavestio poslanike da se sednica snima i da će snimak biti emitovan odloženo.

Ranije, po utvrđivanju dnevnog reda sednice, salu su napustili delegati Lige socijaldemokrata Vojvodine, uprkos tome što je Vlada Srbije prihvatila sve njihove amandane vezane za Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.

Poslanici LSV-a su, naime, poštovali odluku svog Glavnog odbora da o Statutu ne treba raspravljati dva puta.

Sednica Skupštine Vojvodine prekidana je već dva puta. Prvo je predsednik Skupštine Šandor Egereši proglasio pauzu u radu u trajanju od gotovo sat i po, do 15 sati, a kasnije je predsedavajući Siniša Lazić naložio pauzu od petnaestak minuta kako bi okončao verbalni duel poslanika DS-a i SRS-a.

Usvojenu konačnu verziju predloga Statuta će sastaviti Odbor Skupštine Vojvodine za propise i uputiti Skupštini Srbije na davanje saglasnosti

Ambasador Nemačke Volfram Mas, je otvarajući svečanost "Dani Nemačke" poklonio predsedniku Srbije komadić Berlinskog zida, koji ga je tokom proteklih 20 godina pratio širom sveta. Mas je istakao da je padom Berlinskog zida, Nemačka posle najdubljeg pada dobila novu šansu.

“Devetog novembra, proslavićemo dvadesetogodišnjicu pada Berlinskog zida. Nakon što smo se suočili s našom prošlošću i izvukli neophodne pouke, uspeli smo da kod naših prijatelja i suseda pridobijemo toliko poverenja da smo nakon svrgavanja druge diktature na tlu Nemačke mogli da ostvarimo ponovno ujedinjenje naše zemlje u saglasnosti sa svim našim susedima”, rekao je ambasador Nemačke Volfram Mas.

Predsednik Srbije je ocenio da pad Berlinskog zida, nije označio samo novi početak u nemačkoj istoriji, već je učinio mogućim ostvarenje vizije evropskog ujedinjenja, političkog i mirovnog projekta bez premca u novijoj svetskoj istoriji.

Tadić je dodao da je i Srbija 5. oktobra 2000. godine srušila svoje "berlinske zidove", koje je podigla razorna politka nedemokratskog režima tokom 90-ih godina.

"Danas, našim građanima predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama", navodi on.

"Čitav zapadni Balkan porušiće sve svoje 'berlinske zidove', tek onda kada sve zemlje našeg regiona postanu punopravne članice EU, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen", kaže predsednik Srbije Boris Tadić.

U okviru "Dana Nemačke", kojima se u Srbiji obeležavaju dve decenije pada Berlinskog zida, u beogradskom Centu "Sava" održan je gala-koncert.

Koncert je zamišljen kao multimedijalni spektakl, a u muzičkom delu programa izvedena su remek-dela nemačke klasične muzike: “Aleluja” iz Hendlovog oratorijuma Mesija, Bahova “Arija na G-žici”, Uvertira iz “Sna letnje noći” Feliksa Mendelsona, Šumanovo “Sanjarenje”, Uvertire iz Hamperdinkove opere “Ivica i Marica” i iz Vagnerove opere “Tanhojzer”, “O Fortuna” iz Orfove Karmine Burane i “Oda radosti” iz Betovenove Simfonije br. 9.

Život bez zidova biće motiv i tema brojnih predavanja, filmskog programa, uličnih performansa i drugih dešavanja u gradovima Srbije tokom sledeće nedelje.

Proslavi 20-to godišnjice pada Berlinskog zida pridružiće se i B92. Jutarnji program "Dizanje" sa Draganom i Goricom će se od 09. do 13. novembra emitovati iz Berlina.

Predsednik opštine Sjenica Muriz Turković kaže da je tokom poplave voda prodrla u 108 objekata, ali da se polako povlači i da je situacija u tom gradu bolja.

"Još uvek nismo kompletirali sve podatke, ali je sasvim izvesno da je verovatno polovina tih objekata potpuno uništena", rekao je Turković. Prema podacima opštine, najviše poplavljenih kuća je u naselju Bukreš. Predsednik Skupštine opštine Sjenica Harun Hajradinović se nada de će država pomoći da se građanima nadoknadi šteta

U protekla 24 časa na ovom području je palo više od 73 litra vode po kvadratnom metru, što je najveća zabeležena količina padavina do sada.

Većina sjeničkih naselja je bez vode, a najugroženiji je deo grada u centralnoj zoni, gde se izlila reka Grabovica.

U ambulanti dečje bolnice za plućne bolesti i tuberkolozu, primaju se deca za koju postoji i najmanja sumnja da su obolela od novog virusa H1N1, svi ostali se pregledaju u drugoj ambulanti.

Na isti način trebalo bi da budu organizovane i sve ostale zdravstvene ustanove u Srbiji.

Ministar Tomica Milosavljević rekao je da se zdravstveni sistem Srbije ozbiljno priprema za epidemiju tokom poslednje dve godine, od najava epidemije ptičjeg gripa.

"I zdravstvene službe Beograda, domovi zdravlja, ambulante, klinično-bolnički centri, kao i zdravstvene službe cele Srbije sa mrežom bolnica i domova zdravlja i dovoljno edukovanih kadrova, doktora i medicinskih sestara koji imaju hrabrost, znanje i strpljenje, učiniće sve što od njih zavisi", rekao je Milosavljević.

Klinički centri Zemun, Bežanijska kosa i “Dragiša Mišović” već imaju spremljen plan za epidemiju gripa.

Direktori tih ustanova poručuju da ima dovoljno mesta, lekova, respiratora i odeljenja za izolaciju.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas poručio je da da nema potrebe da se širi panika i da je Beograd spreman da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta za lekove i respiratore, ako to bude bilo potrebno.

“Sigurno je da kad pročitamo da ima četvoro-petoro ljudi koji su umrli od gripa, da se toga plašimo. Nisam stručan da to komentarišem, ali ono što je važno jeste da je u Beogradu sve pripremljeno da sve ljude koji obole od ovoga, imamo mesta gde da ih smestimo, izolujemo”, poručuje gradonačelnik.

“Ako je neophodno da se bilo šta dodatno finansira, mi ćemo u našem budžetu odvojiti novac za to”, najavio je Đilas.

Gradski sekretar za zdravstvo Zoran Blagojević rekao je da je zdravstveni sistem Beograda potpuno spreman za borbu protiv novog gripa.

“Jedan broj slučajeva koji se pojavljuje je prilično osetljiv i to su oni bolesnici koji se pojavljuju sa pneumonijom, odnosno zapaljenjem pluća, takvi pacijenti se šalju na bolničko lečenje, a najveći broj slučajeva će se rešiti ambulantno”, objašnjava on.

“Tako da bih vas zamolio da prenesete i tu vrstu poruke. Domovi zdravlja su vrata na koja treba zakucati ako govorimo o redovnim standardnim slučajevima”, poručio je Blagojević.

Na nivou Beograda je takođe napravljen tim za borbu protiv novog gripa. Osnovano je 16 kriznih štabova u gradskim opštinama, a gradski čelnici poručuju i da je napravljen akcioni plan za slučaj epidemije novog gripa.

B92: Izbori su 15. novembra. Posle stava Beograda da nema uslova za izlazak Srba na ove izbore, očekuje se mali odziv. Hoće li izborni rezultat biti validan ukoliko malo Srba izađe na ove izbore?

Fejt: Mislim da izlaznost neće biti vrlo mala. Ne bi trebalo da spekulišemo oko toga. Upravo sam imao sastanak sa svim srpskim političkim liderima i kandidatima građanskih inicijativa i imam osećaj da postoji jedna prilična zainteresovanost da se učestvuje.

B92: Šta Srbi dobijaju formiranjem novih opština i koliko će njihov život i dalje zavisiti, kada opštine budu formirane, od centralnih vlasti u Prištini?

Fejt: Postoje brojne bitne stvari ovde koje su u pitanju za mnoge opštine. Mnoge od njih sada imaju priliku da budu osnovane na osnovu nove katastarske konfiguracije sa pravima samostalnosti. Imaće privilegiju povezanosti sa Beogradom i Srbijom kako bi pribavljali resurse za obrazovanje, za zdravstvo… To će biti i prilika da se obezbedi da srpska zajednica jednostavno nastavi svoj način života i da očuva svoje kulturno i versko nasleđe.

B92: Da budemo konkretni, u sredinama gde su Srbi većina, ukoliko ne izađu na izbore, može li doći do toga da Albanci ukoliko izađu na izbore, preuzmu vlast?

Fejt: Da, to je ozbiljan rizik, to smo čuli recimo od kandidata iz Štrpca da bi se to moglo dogoditi, ukoliko ne izađe dovoljno ljudi sa srpske strane. Naravno, srpska zajednica će biti dobro zastupljena u skupštini opštine, a da može da se desi da ne uzme poziciju predsednika opštine. Takav rizik, dakle, postoji, ali, opet kažem, pravila su pravila i svaki Srbin bi trebalo da izađe i da glasa.

Kon je naveo da će u ponedeljak, 9. novembra biti prikupljeni svi podaci sa teritorije Beograda.

Predsednik SPS-a Ivica Dačić zadovoljan je što je Izvršno veće Vojnodine prihvatilo amandmane njegove partije na predlog zaključaka o pravno tehničkom usaglašavanju preloga Statuta i Predloga zakona o nadležnostima, o čemu danas raspravlja Skupština Vojvodine.

Dačić je precizirao da SPS smatra da Vojvodina ne može da se definiše u Statutu kao deo srednje Evrope, već samo kao autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive i kao neodvojivi deo Republike Srbije.

Takođe, SPS smatra da Vojvodina može da osniva predstavništva u regionima Evrope i u Briselu uz saglasnost Vlade Srbije, rekao je Dačić i dodao da je SPS podneo amandman kojim se precizira da Vojvodina ne može da sklapa međudržavne ugovore, već samo međuregionalne sporazume.

Novi Sad ne može da se definiše kao glavni grad, već kao glavni administrativni centar Vojvodine.

Prema njegovim rečima, cilj ovih amandmana jeste da se Statut i Predlog zakona o nadležnostima usklade sa Ustavom Srbije, kao i da se izbegne da Vojvodina dobije bilo kakav atribut državnosti.

Dačić je naveo da je o amandmanima SPS-a postignut visok nivo saglasnosti i sa strankama koje čine Vladu Srbije.

On je još rekao da SPS nikada neće dozvoliti da Vojvodina ima sličan status kao u Ustavu SFRJ iz 1974. godine i da nikada neće dozvoliti bilo kakve separatističke tendencije.

On je rekao da će se uslovi za proglašenje steći kada se virusom A H1N1 inficira više od 10 odsto stanovništva.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević poručuje da je epidemiološka situacija nepovoljna, ali je ponovio da nema mesta panici.

Najavljeno je da će bivši poljski predsednik Leh Valensa oboriti prvu dominu, posle čega će lančano pasti svih 1.000 domina. Valensa je dobio tu čast jer se smatra jednim od najzaslužnijih za rušenje komunizma u istočnoj Evropi.

Svečanosti obeležavanja 20. godišnjice rušenja Berlinskog zida prisustvovaće američka državna sekretarka Hilari Klinton,britanski premijer Gordon Braun, francuski predsednik Nikola Sarkozi,predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i drugi visoki svetski zvaničnici.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u vreme rušenja Berlinskog zida živela u Istočnoj Nemačkoj, u svojoj nedeljnoj poruci nemačkom narodu kazala je da je 9. novembar 1989. godine "promenio živote mnogih ljudi, uključujući i moj".

"Posebno nam je drago što možemo da proslavimo taj dan sa našim evropskim susedima. Mi Nemci nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili proces ujedinjenja Nemačke", rekla je Merkelova.

Procenjuje se da je tokom tridesetak godina postojanja Berlinskog zida u pokušaju prelaska iz jedan u drugi deo grada ubijeno 136 ljudi. Rušenje Berlinskog zida smatra se početkom svrgavanja komunističkih režima u istočnoj Evropi.

1519. Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl,primili s najvećim počastima.

1520. Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656. Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej,koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674. Umro je engleski pisac Džon Milton po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon
restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo

1793. Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805. Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847. Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858. Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895. Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900. Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917. Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917. Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1923. Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942. Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960. Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986. Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989. Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998. Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999. U 101. godini je umro slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. I jednu u Amsterdamu 1928.

2001. Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije ("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001. Francuski gornji dom parlamenta, Senat, ušvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2004. Ubila se Iris Čang (36), autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

Opštinska uprava u Sjenici odlučila je da za dvadesetak porodica najugroženijim poplavama izdvoji po 10 000 dinara jednokratne pomoći.

Na području ove opštine u poslednjih nekoliko dana palo je preko 72 litara kiše po metru kvadratnom, a takve padavine ne pamte ni stariji stanovnici Sjenice.

"Nikada ne bih glasao za neki akt koji bi stavio pod znak pitanja suverenitet Srbije, niti bi to učinio ijedan poslanik Skupštine Vojvodine", kazao je predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.

On je rekao da je uveren da će predlog zaključka o usaglašavanju Statuta i Zakona o nadležnosti dobiti dvotrećinsku većinu u Skupštini Vojvodine.
Naveo je da očekuje da će se i predlog Statuta i Predlog zakona o nadležnostima vrlo brzo naći na dnevnom redu Skupštine Srbije, gde će, kako je kazao, ovi akti takođe dobiti uverljivu većinu.

Pajtić je rekao da je SPS dostavio dodatne pravno-tehničke primedbe koje je Izvršno veće Vojvodine usvojilo.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine najavili su da će napustiti sednicu pošto ne žele da drugi put raspravljaju o Statutu Vojvodine.

Rebuplički i pokrajinski poslanici i funkcioneri Demokratske stranke Srbije organizovali su ispred Skupštine Vojvodine protest i ispred zgrade ostavili banane i jogurt.

Kako je objasnio funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić, jogurt su doneli kako bi poslanike SPS podsetili na tzv.jogurt-revoluciju iz 1988. kada je Vojvodini ukinuta automonija, a banane zato što ne žele da se od Vojvodine pravi banana republika.

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, s druge strane, najavljuje radikalizaciju protesta ukoliko Statut i zakon o nadležnostima budu usvojeni.

"SRS je kritikovao ove predloge i u republičkom parlamentu će biti protiv usvajanja i preduzimaće sve moguće mere i parlamentarne i vanparlamentarne, čak smo spremni na radikalne mere kako bi građani ovog dela države shvatili da je ovo početak demontaže države", poručio je Mirčić.

Vlada Srbije je u četvrtak usvojila predlog zakona o prenosu nadležnosti, a vojvođanski parlament je oktobra prošle godine usvojio Statut koji bi trebalo da potvrdi Skupština Srbije.

"Bukvalno se gladuje“, kaže Josip Debeljaković, jedan od korisnika narodne kuhinje u Sremskim Karlovciman i opisuje svoj život nakon što je ona zatvorena.

Sa nekoliko hiljada dinara koje dobija na ime socijalne pomoći, Narodna kuhinja mu je bila jedini način da dođe do kuvanog obroka dnevno. Od kada je zatvorena, prinuđen je da se, kako kaže, snalazi kako zna.

"Malo baštice ispred kuće imam, kad je sezona bude neki paradajz ...sad nemam ništa. Imam sestru, pa mi ona malo pomogne, ali i ona isto nema mnogo, ne rade svi, a četvoro ih je...'kripm', eto, šta da kažem", priča Debeljaković.

Narodna kuhinja je zatvorena jer je ostala bez hrane i sredstava za normalno funkcionisanje. Opština koja ih je, kažu u Crvenom krstu, ranije dotirala sa oko 50 000 dinara mesečno, sada nije u mogućnosti da obezbedi dovoljna sredstva za funkcionisanje kuhinje.

Međutim i sam opštinski Crveni krst ima brojne probleme i on je u opasnosti da bude zatvoren.

"Pošto su prestale finansijske mogućnosti i sve ono što bi trebalo da ima jedna kuhinja, od najobičnijeg pirinča do drugih namirnica, više nismo mogli da nastavimo sa radom", kaže Nevenka Dobronjski, predsednica Crvenog krsta u Sremskim Karlovcimima.

Oni pomoć u rešavanju ovog problema očekuju od opštine kojoj su poslali Projekat narodnih kuhinja, ali još očekuju odgovor na molbu.

Kako bi se ovakve situacije predupredile i omogućilo normalno funkcionisanje narodnih kuhinja, TV B92 je pokrenula akciju "Hrana za sve". U akciji je do sada sakupljena hrana u vrednosti od 930 000 evra, a novčane donacije premašile su dva miliona dinara.

B92 poziva sve koji imaju mogućnost da se pridruže ovoj akciji čiji je cilj ublažavanje siromaštva u Srbiji.

Prema rečima predstavnika izvođača radova, kompanija "Nibens" i "Putevi Užice", izgradnja dve deonice na delu autoputa od Novog Sada do Horgoša biće završena u predviđenom roku, do 29. novembra.

Mrkonjić je tom prilikom ocenio da je kvalitet radova dobar i pozvao izvođače da učestvuju na raspisanom tenderu za gradnju nove deonice severno od Novog Sada dugačke 11 kilometara.

U poseti gradilištima na koridoru 10 sa Mrkonjićem je danas bio i generalni direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak.

Nakon toga, jedan deo njih se povukao u ulaz iza pošte u centru grada u kome je Nešić ubijen.

Istražni sudija okružnog suda je maloletnom D.M. odredio pritvor do 30 dana.

Pozivajući se na istraživanje CESID-a sprovedeno polovinom oktobra, Blagojević je naglasio da veliki broj građana Srbije podržava pristupanje EU i drugih zemalja u regionu.

Ulazak Makedonije u EU ima podršku 76 odsto građana Srbije, dok je 71 odsto ispitanih za ulazak Bosne i Hercegovine i Crne Gore u Uniju.

Pristupanje Hrvatske podržava 62 odsto građana, dok je podrška ulasku Albanije u EU najniža i iznosi 42 odsto.

Početkom nedelje tužilac Euleksa Teo Džakobs je, na konferenciji o korupciji održanoj u Prištini, rekao da se "vodi istraga oko nekih 'ozbiljnih' slučajeva korupcije i da će se rezultati videti tokom narednih meseci".

Izvori dnevnika "Koha ditore" u odeljenju protiv ekonomskih zločina u policiji Kosova naveli su da se rezultati očekuju najkasnije u januaru i da istraga uključuje i neke od ministara u Vladi Kosova.

"Tužilaštvo Euleksa istražuje pojedine ministre u Vladi Kosova kao i neke lidere političkih partija na Kosovu. Počeli smo saradnju sa Euleksom oko tog pitanja i najdalje početkom januara očekujemo rezultate", rekao je neimenovani izvor lista "Koha ditore" unutar jedinica protiv ekonomskih zločina u policiji Kosova.

Juče je premijer Hašim Tači posle sastanka vlade rekao novinarima "da se oseća veoma dobro što Euleks istražuje slučajeve korupcije, ali da su mediji pogrešno interpretirali izjave tužiloca Džakobsa".

"Mi smo partneri sa Euleksom i nećemo tolerisati korupciju i organizovani kriminal", rekao je Tači, ali ni on nije odgovorio na pitanja novinara o kakvim slučajevima se konkretno radi.

Preko 50 godina svoje ulice u Nišu su imali partizani Stanko Paunović, Filip Kljajić, Braća Tasković, Drinka Pavlović i Stanimir - Zele Veljković.

Pre desetak godina, nazivi ovih ulica su promenjeni, a predsednik Skupštine MIle Ilić sada je pokrenuo inicijativu da se ova imena daju novim niškim ulicama.

Ilić je ubeđen da će njegov predlog podržati većina odbornika Skupštine grada.

Menadžer gradskog odbora LDP-a Predrag Jelenković smatra, međutim, da bi ove ulice trebalo da dobiju naziv po niškim rediteljima i glumcima i veruje da će odbornici glasati za ovaj predlog.

Predsednik komisije za nazive ulica Dragoljub Stamenović kaže da svako može da pokrene inicijativu za promenu naziva ulica u gradu, ali konačna odluka zavisi od saglasnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i stava većine odbornika.

Ovakve inicijative u Nišu najčešće pokreću političari, iako, prema oceni Stamenkovića, to treba da rade kompetentniji ljudi.

Predsednik komisije podseća da u Nišu ima preko sto ulica sa dva imena.

Čak devet ulica u različitim delovima grada nosi naziv “7. jul”. U toku ove godine, u Nišu je preimenovano preko 40 ulica sa dvostrukim nazivom.

Jedina ulica kojoj je ove godine promenjen naziv je Južni bulevar koji je postao Ulica Šabana Bajramovića.

“Mali je prostor, ali imamo gde da učimo”, kaže učenik Nikola Vraštanović.

“Leti se igramo ispred škole, a zimi ovde, u ovoj prostoriji”, kaže Borisav Vraštanović.

“Ja bih volela da imam lepu školu kao i druga deca, da imam salu, kompjuter, igralište, veći prostor”, kaže Kristina Samardžić.

Problem sa organizovanjem nastave za seoske đake nastao je pre četiri godine, kada se plafon vremešnog školskog zdanja obrušio.

Nastava je tada organozovana u prostoriji poljoprivredne apoteke, bez sanitarnog čvora.

Ubrzo potom, skromna školska oprema premeštena je u objekat nekadašnje seoske prodavnice, gde je i sada improvizovana škola.

“Ovde su mnogo bolji uslovi nego gde je moja sestra išla u prodavnicu gde se prodavala hrana za stoku. Ovde je lepo, samo što nemamo dvorište za igru”, kaže učenica Marina Jakovljević.

“Ja sam ovde često dolazio, jer je moja mama radila dok je bila prodavnica, ali više sam se obradovao kada su rekli da se pravi nova škola”, kaže Nikola Vraštanović.

Pre dve godine meštani i mesna zajednica opredelili su parcelu za gradnju nove škole.

Za objekat površine 180 kvadrata iz budžeta grada Šapca izdvojeno je oko osam miliona dinara, ali zgrada još nije privedena nameni.

“Ono što je još ostalo da se uradi je nabavka instalacije i opreme za centralno grejanje. Čim ti radovi budu završeni, učenici će moći da se usele u novu školu”, rekla je zamenica gradonačelnika Šapca Jasminka Ristivojević.

Ukoliko radovi budu tekli po planu, mališani će se u novu zgradu preseliti u drugom polugodištu.

Do tada, ostaje im da se nadaju da će im bar vreme biti naklonjeno.

Telefon SOS dečje linije zvoni 24 sata, svih 365 dana u godini. Poziv je, kao i savet, besplatan, a anonimnost zagarantovana. Telefonski savetnici do sada su pomagali u rešavanju ljubavnih problema, borili se sa viškom kilograma, ali i brisali suze mališana zbog loših ocena.

“Deca obično vrlo često prate aktuelna dešavanja i na njih reaguju. Tako da svaki put kada se nešto dešava, kao što je sada svinjski grip, nas deca često zovu da pitaju koji su simptomi, kako mi možemo da im pomognemo”, kaže savetnica SOS dečje linije Anita.

“Što se tiče njihovih ličnih dešavanja, obično su to neki vršnjački odnosi, da li se neko zaljubio, da li je neki problem sa drugarom ili drugaricom u razredu. To su najčešće ovako teme oko kojih oni zovu.”

Najčešći pozivaoci ove linije su devojčice i dečaci uzrasta od devet do petnaest godina.

Iako su devojčice agresivnije u nastupu i direktnije tokom razgovora, broj poziva dečaka se u poslednje vreme izjednačio sa pozivima devojčica , objašnjava menadžerka dečje linije Željka Burgund, koja navodi da deca ne moraju da daju nikakav podatak o sebi ako to ne žele, osim ukoliko ne traže posredovanje u ostvarivanju nekog prava ili zaštite.

“Osnovna pomoć ili podrška sastoji se u tome da se aktivno sluša onaj koji pozove, najčešče dete, mlada osoba. Da se zajedno sa tim detetom razmene informacije, da se osećanja i misli koje dete iskaže zajedno sa detetom reflektuju, vrate mu se i pokuša se da dete koje zove samo osvesti situaciju, osvesti problem i pokuša samo da nađe rešenje”, kaže Željka Burgund.

Od prvog podizanja slušalice SOS dečje linije prošlo je četiri godine.

Za to vreme, rešeno je više od 10.000 dečjih problema.

Statistički posmatrano, ovaj broj se ne razlikuje ni u mnogim evropskim zemljama koje su, kao i Srbija, članice međunarodne organizacije “Čajld help lajns internešnal“.

Zbog toga državljani Srbije čekaju i po više meseci na izradu novih, biometrijskih pasoša u zemlji i na njihovu dostavu u inostranstvo, navodi se.

Predlagač podseća da njima pasoši u inostranstvu služe i kao identifikaciona isprava.

"Imajući u vidu propisano važenje pasoša na starom obrascu do kraja ove godine i gotovo objektivnu nemogućnost da se u ovom roku svima koji traže izdaju biometrijski pasoši, a što bi proizvelo velike posledice po naše državljane u inostranstvu, predlaže se da pasoši na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra 2010. godine“, naveo je predlagač.

Predlog zakona predviđa da se licima mlađim od tri godine pasoš izdaje sa rokom važenja od tri godine, a licima od tri od 14 godina sa rokom važenja od pet godina.

Navedeno je i da se drugačiji rokovi važenja pasoša za lica mlađa od 14 godina predlažu zbog racionalizacije troškova izrade, što je ušteda i za građane i za državu, uz uvažavanje fizioloških promena lica u tom uzrastu, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti građana i sprečavanja trgovine ljudima.

Predloženo je i da zakon, ukoliko bude izglasan u parlamentu, stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

Vučetić je, kao primer, naveo da se sada u Statutu ne pominje formulacija da je Vojvodina evropska regija, ili da Vojvodina zaključuje međunarodne ugovore, već samo regionalne ugovore.

Takođe, ne govori se o tome da Vojvodina utvrđuje svoje izvorne prihode, već, kao što Ustav nalaže, izvorne prihode utvrđuje Republika posebnim zakonom... izbačena je formulacija da je Novi Sad glavni grad Vojvodine, a ubačen termin da je to glavni administrativni centar Pokrajine, rekao je on.

Neka od pitanja koja su bila predmet značajnih sporova takođe su rešena, kao što je pitanje promene teritorije Vojvodine. Kako je objasnio Vučetić, data je vrlo precizna formulacija koja se nalazi u Ustavu Srbije - da se promena granica teritorije može vršiti samo putem referenduma građana, u skladu s propisima koje donosi Republika.

"Sada je to precizno uneto i utvrđen precizan postupak eventualnih promena granica teritorije Vojvodine", ukazao je on i naveo da su ostala neka pitanja koja su isticale opozicione partije, kao što je, na primer, naziv izvršnog organa Vojvodine.

"On je i dalje u tekstu zakona ostao pod nazivom - vlada autonomne pokrajine Vojvodine, kao izvršni organ, što nije suštinski u sukobu sa Ustavom. Ustav to pitanje ne reguliše, već ostavlja Pokrajini mogućnost da svojim Statutom uredi to pitanje", rekao je Vučetić.

Kada je reč o osnivanju vojvođanskih institucija, Ustav je izričitom formulacijom ostavio Pokrajini da svojim Statutom i drugim aktima, u skladu sa Ustavom, utvrdi način izbora nadležnosti, način rada organa Pokrajine, službi i drugih instuticuja.

"Ostala je mogućnost formiranja razvojne banke Vojvodine i vojvođanske akademije nauka, jer su smatrali da to nije u suprotnosti sa Ustavom, što bi se moglo uspesno dokazivati, jer se Ustav time ne bavi. Ono što piše u članu 183. je izričito nabrojeno kao pokrajinska nadležnost, koja se dalje razrađuje zakonima", kazao je Vučetić.

On je naveo da, u slučaju spora oko neke odredbe Statuta, pa i Zakona o nadležnostima, taj spor će moći da se rešava pred Ustavnim sudom, koji će odlučivati o tome da li je neka odredba u skladu sa Ustavom.

Ono što se kod “jačeg pola” oduvek smatralo jednostavno starenjem, u medicini se zove andropauza.

O andropauzi u nedelju posle jutarnjeg dnevnika, u "Jabuci na dan", govoriće profesor dr Svetlana Vujović, načelnica Odeljenja za endokrinologiju gonada Instituta za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.

U bioskopu Balkan se od 17.30 prikazuje film Kima Longinotoa iz Velike Britanije "Opasne tete", a dva sata kasnije sledi film Hansa Kristijana Šmita "Oluja", triler smešten u Haški tribunal.

Pokazalo se da je ruska strana, suočena sa ozbiljnim pregovaračima, spremna da pristane na ravnopravne poslovne odnose, naveo je LDP i ocenio "da je brzopletim i amaterskim ulaskom u posao Srbiji naneta materijalna i strateška šteta koju ćemo plaćati decenijama".

Slovenci su pregovarali skoro dve godine, a "neodgovorni političari i partijski upravnici javnih preduzeća u Srbiji pristali su na prvu naznaku uslova iz Moskve", dodao je LDP navodeći da to nema veze sa prijateljstvom dveju zemalja, "reč je o ugrožavanju energetske nezavisnosti Srbije".

U saopštenju se naglašava da to ugrožavanje ima i svoju vrednost u novcu, pošto je Srbija izgubila NIS, prepustila većinski paket vlasništva nad gasovodom ruskoj strani i ostavila monopol u uvozu gasom stranoj kompaniji “Jugorosgas“ koja je protekle godine na proviziji ostvarila profit veći od 20 miliona evra.

"Istoj toj kompaniji, vladajuća većina pokušava ovih dana, preko Skupštine Srbije, na protivzakonit način da obezbedi specijalan tretman u eksproprijaciji zemljišta na području južne Srbije od Niša prema Vranju", naveo je LDP.

Slovenija nije dala garanciju da neće povećavati poreske stope, niti je poklonila poseban poreski tretman, a Srbija je potpisala sporazum koji je dovodi u višedecenijski podređeni položaj, naveo je LDP i zaključio da su srpske vlasti pristale na gori i skuplji dogovor nego ostale učesnice budućeg “Južnog toka“.

"Kada sam došao u policijsku stanicu, prvo što su mi rekli je da dajem izjavu i da sam u policijskoj stanici zbog toga što je javni tužilac pokrenuo istragu o određenim pretnjama koje sam ja upućivao građanima Gore. Da bi posle pola sata ispitivanja, došli do nekog saznanja da ja nisam uhapšen nego da sam priveden na informativni razgovor”, kaže Aljiju.

“Na moje reagovanje zašto sam na početku bio uhapšen, rekli su mi da su se pogrešno izrazili prilikom razgovora i demantujem sve tvrdnje da je predsednik opštine Gora i opština Gora pretila bilo kojim građanima da li da izađu na izbore ili ne", kaže on.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju zatražilo je od Euleksa da hitno objasni hapšenje Aljijua kao i da obezbedi poštovanje zakona, procedure i zaštitu ljudskih prava.

Inače, opština Gora je pod ingerencijom Beograda.

Na području Mojkovca ugrožene su kuće u naselju Babića Polje, a zbog izlivanja reke Tare i bujice koja je presekla put u mestu Dobrilovina, prekinut je saobraćaj na putu Mojkovac - Žabljak.

U Nikšiću je, zbog opasnosti od poplava, formiran krizni štab, a u Danilovgradu je zasedao tim za delovanje u vanrednim situacijama. Prema izveštaju crnogorskog Hidrometeorološkog zavoda, najveća količina padavina izmerena je na području Žabljaka, gde je kiša padala intenzitetom od 101 litra po kvadratnom metru.

U Kotoru je izmereno 86, Nikšiću 83, a u Herceg Novom 70 litara po kvadratnom metru.

Meteorolozi najavljuju manje padavina tokom vikenda.

Ljubičić je proglašen krivim za bludne radnje nad pet dečaka, starosti od osam do 11 godina koje je kao župnik i veroučitelj počinio u prostorijama župne crkve svete Lucije u Banjolu i u prostorijama osnovne škole, prenosi riječki "Novi list".

Prvi slučajevi zabeleženi su u proleće 2003. godine, odnosno oko dve godine nakon njegovog dolaska u tu župu.

Sudski postupak je zbog zaštite dečaka bio zatvoren za javnost tako da detalji suđenja nisu poznati.

Poznato je da su dečaci saslušani putem video linka uz svu potrebnu stručnu pomoć, a u sudnici su iskaze dale njihove majke kojima su se deca poverila.

Generalni direktor Sutlić je i pored niza afera i najava o mogućoj smeni ostao na čelnom mestu javne TV kuće i posle sednice Programskog saveta.

Maja Sever, Robert Zuber, Sanja Mikleuševć-Pavić i Lela Knežević u medijima su optužili Sutlića da je u februaru 2008. njihovu koleginicu i raniju dopisnicu iz Beograda Ivanu Veličković-Dragičević nazvao "četničkom kurvetinom".

Na to je rukovodstvo HTV-a, zatražilo otkaz novinara, bez, kako se ocenjuje, odgovarajućeg postupka i izjašnjavanja novinara.

Članovi Programskog saveta su tražili obustavljanje postupka protiv novinara, kao i ukidanje predloženih opomena pred otkaz.

Jedan od novoimenovanih članova Programskog saveta je Dragan Crnogorac, predsednik zajedničkog veća opština u Vukovaru, koje okuplja Srbe u istočnoj Slavoniji.

Četvoro novinara dobilo je podršku zaposlenih na televiziji, esnafske asocijacije Hrvatsko novinarsko društvo, kao i mnogih političara, pa su u rukovodstvu HRT-a ublažili stavove.

Ispostavilo se i da su novinari tokom 20 meseci o Sutlićevim postupcima informisali svoje pretpostavljene pre nego što su istupili u medijima.

Na sednici se oglasio i direktor Hrvatske televizije Blago Markota, koji je u sukobu sa Sutlićem, rekavši da su ga Sutlić i urednica informativnog programa Hloverka Novak-Srzić sve vreme napadali i da su se zalagali da novinari dobiju vanredni otkaz.

Sutlić je na sednici najavio da će HRT 2010. smanjiti broj zaposlenih za nekoliko stotina.

Dodao je da je bez napajanja danas u podne ostala trafo-stanica "Vranje 3" i da su zato bez struje sat i po bila naselja Odžinka, Dedinje, Sobina, Bunuševac i okolna sela.

Kako bi pomoglo građanima da posete groblja na Kosovu za Zadušnice, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju obezbedilo je 12 autobusa, koji su prevozili putnike za Prizren, Kosovsku Mitrovicu, Gnjilane, Prištinu, Suvu Reku, Obilić i Đakovicu.

"Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ponovio je tokom proteklih razgovora u Beogradu s najvišim srpskim zvaničnicima da veruje da su Ratko Mladić i Goran Hadžić u Srbiji, ali to nije i tvrdio", otkrio je u razgovoru za list Ljajić.

On je dodao da je Bramercu prezentovano sve što Srbija čini.

"Bramerc ne samo da ne sumnja u našu političku volju, već nema nikakve ni profesionalne zamerke na ono što se u operativnom smislu radi. Uz to, ostvarena je puna saradnja s Tribunalom vezano za svedoke, dostavu dokumentacije, pristup arhivama", kazao je on.

"Dakle, treba otvoreno reći da se naš problem ne zove Serž Bramerc, već Holandija i holandski stav", rekao je on.

Ljajić je u vezi sa skorom posetom holandskog šefa diplomatije Maksima Ferhagena Beogradu rekao da članovi Akcionog tima Vlade za hapšenje preostalih haških begunaca verovatno s njim neće razgovarati, "iz prostog razloga što ni Holanđani ne žele da svode odnose dveju država samo na problem Tribunala i nepoverenja koje imaju kada je u pitanju naša saradnja s tim sudom".

On pretpostavlja da će tokom Ferhagenovih razgovora s ministrom Vukom Jeremićem i predsednikom Borisom Tadićem biti reči o ukupnim bilateralnim odnosima između Holandije i Srbije, gde će saradnja s Hagom biti samo jedna od tema.

"Inače, ja i dalje tvrdim da ćemo mi pre uhapsiti Mladića nego što će holandska država promeniti svoj stav, posebno zbog činjenice da ulaze u izbornu godinu i da je ovo poslednja tema s kojom bi želeli da rizikuju na unutrašnjepolitičkom planu", zaključio je Ljajić.

Trenutno je na fakultetima situacija raznolika, negde se status "bečelor" stiče posle tri, a negde posle četiri godine studiranja, a prema mini-anketi među studentima, niko i ne razmišlja da pokuša da pronađe posao posle diplomiranja, već se podrazumeva upis na master studije.

Sve ovo su samo neki od razloga što je grupa profesora beogradskog Pravnog fakulteta predložila da se izmene i zvanja i ceo sistem studija, sa jakim argumentom da je pravo nedavno izuzeto iz Bolonjske reforme upravo u njenoj kolevci, Italiji.

Slična je situacija i u Nemačkoj, gde su pravo i medicina u startu izuzeti iz ovog procesa, a odnedavno i tehničke nauke.

"Mi se kao fakultet zalažemo da se hitno promeni Zakon o visokom obrazovanju. Stavljena je na papir radna verzija te moguće reforme, imali smo razgovore i sa ministrom prosvete i dobili smo uveravanja da će to ozbiljno biti uzeto u obzir. Dobro je što su i neki naši profesori članovi komisije koja treba da uradi nacrt novog zakona. Ono što je važno jeste to da nemamo mnogo vremena, jer sledeće godine moramo da se suočimo sa posledicama tih pomalo brzopletih reformi", objašnjava profesor dr Milan Škulić, novi prodekan za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prve "bečelor" diplome bi na ovom fakultetu trebalo da budu podeljene iduće godine, dodaje prodekan i kaže da, sa stanovišta fakulteta i univerziteta, ono što nije prošlo test mora hitno da se menja jer će opet stvoriti jedan glomazni sistem koji je neefikasan.

"Situacija je vrlo konfuzna, niko ne zna kakav će zapravo biti njihov status i zaista nisam siguran kako će se to do kraja realizovati. Bečelori praktično neće moći da se bave nikakvim ozbiljnim pravničkim poslom dok ne završe tu petu godinu", kaže on.

Škulić podseća da su na Pravnom fakultetu u Beogradu studije decenijama trajale četiri godine i da se na kraju sticalo zvanje diplomiranog pravnika.

Potom je uveden sistem trogodišnjih studija za zvanje "običnog" pravnika, koji bi obavljao poslove administrativnog karaktera u nekim preduzećima, ali nikako ne u pravosuđu ili advokaturi.

"To nije bio tipičan bečelor i postojao je na drugim pravnim fakultetima, ali ne i kod nas. Potom je došlo do čuvene bolonjske reforme koja je primenjena sa mnogo komplikacija, a da nije potpuno jasna ni onome ko ju je uveo, a ni onima koji je primenjuju. Zamišljeno je da studije traju četiri godine, nakon koje se dobija ta prva diplomu 'bečelor' (što je smešno, jer taj izraz na engleskom bukvalno znači neženja), a onda bi se nakon jedne godine dodatnog studiranja dobijalo zvanje mastera", smatra dr Škulić.

Zato stručnjaci s ovog fakulteta predlažu da se ceo sistem vrati na nekadašnje četvorogodišnje studije, nakon kojih bi se dobijalo zvanje mastera (majstora) struke. A onda bi oni koji žele da se bave naukom mogli da nakon jedne godine studija steknu zvanje mastera nauke.

Prodekan tvrdi da sličan sistem već postoji u Francuskoj, npr. na Sorboni, gde se studenti školuju za mastera jedan i mastera dva i da su i drugi fakulteti mahom nezadovoljni novim sistemom zvanja i studija i da malo ko to odobrava.

Pajtić je kazao da je njegova najveća pobeda to što se izborio da Vojvodina u Ustavu Srbije dobije garantovana sredstva za investicije.

"Oni koji su kritikovali to rešenje danas se hvale činjenicom da je Fond za kapitalna ulaganja realizovao, ili da teče realizacija u više od hiljadu projekata u infrastrukturi, zdravstvu, prosveti", rekao je Pajtić.

On smatra da je jako značajno da je sazrela svest, na nivou većinske koalicije u republici, da je važno da se Vojvodini pruži prilika da projektuje dalji razvoj.

"Dakle, na osnovu ova dva dokumenta, koji predstavljaju ustavni maksimum, Vojvodina će dobiti priliku da koristi nove razvojne mehanizme kao što su razvojna banka, regionalni prostorni planovi, na osnovu kojih ćemo definisati nove industrijske zone, da još bolje planiramo razvojne planove pokrajine", kazao je Pajtić.

"Zbog toga je najrealnije bilo da u prvom koraku stegnemo vlastiti kaiš. I uveren sam da je bolje preduzeti tu vrstu mera i ušteda nego da smo smanjivali penzije ili povećavali porez", kazao je Ljajić.

Najavio je da Vlada Srbije do februara 2010. godine, kada ponovo dolazi delegacija MMF-a, treba da pripremi i jasan plan reformi penzionog sistema, čija je suština da do 2015. godine budu smanjena izdvajanja za penzije sa 13 na deset odsto bruto društvenog proizvoda.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti predat istražnom sudiji, navodi se u policijskom saopštenju.

"Slovenačko preduzeće Geoplin plinovodi i ruski Gasprom imaće po 50 odsto učešća u zajedničkom preduzeću koje će biti osnovano u skladu sa sporazumom, pri čemu ono neće imati poseban poreski status koji je nekoliko meseci želela ruska strana", rekao je Kopač.

Na taj način će preduzeće, koje će graditi i upravljati slovenačkom trasom gasovoda, imati pravo samo na nadoknadu zbog ispada u slučaju dodatnih poreskih opterećenja, ali samo u obimu koji dopuštaju pravila državne pomoći.

Pre nekoliko dana je slovenačka strana za potpisivanje uključila i odredbu koja Sloveniju oslobađa odštete zbog mogućih promena evropskog zakonodavstva.

Novo preduzeće će u skladu sa pravilima Evropske unije morati da omogući pristup gasovodu i drugim učesnicima na tržištu gasa, a pre početka delovanja će morati da dobije i dozvolu Brisela.

Dalji koraci u izgradnji plinovoda biće poznati nakon što “Geoplin plinovodi” i “Gasprom” završe studiju izvodljivosti izgradnje.

Do danas su u Crnoj Gori registrovana 33 slučaja obolelih od novog gripa.

Direktor opšte bolnice u Kotoru rekao je da su virusom novog gripa verovatno zaraženi i majka i sedmogodišnji brat devojčice iz Herceg Novog, koji imaju upalu pluća i pozitivnu epidemiološku sliku.

Na infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Kotoru trenutno se leči pet pacijenata, od čega je za troje potvrđeno da su oboleli od novog virusa gripa A H1N.

Vladino radno telo za borbu protiv novog gripa saopštilo je da su crnogorske zdravstvene ustanove spremne za očekivani talas širenja gripa izazvanog virusom A H1N1 i da je u toku formiranje opštinskih kriznih štabova, koji bi delovali u slučaju epidemje.

Saradnik Međunarodne civilne kancelarije Flečer Barton rekao je da bi sve zajednice na Kosovu trebalo da shvate da su ovi izbori značajna istorijska prilika, rečeno je na KIM radiju.

Predsednik SPOT i kandidat za gradonačenika Gračanice Momčilo Trajković rekao je da je najvažniji razlog učestvovanja na izborima preuzimanje lokalne samouprave, kako bi se uticalo na realni život ljudi.

Dragan Velić iz Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije rekao je da je protiv izlaska na izbore, jer ne postoje uslovi za to.

Rada Trajković je rekla da je i Srpsko nacionalno veće imalo svoju listu, ali da nisu uspeli na vreme da je predaju, što ne znači da neće dati podršku onima koji će raditi za dobrobit srpske zajednice.

Transkript debate možete preuzeti ovde.

"Protiv takvih sastanaka nemamo ništa. Za SNSD je neprihvatljivo da sastanke vode i modeliraju stranci", rekao je Dodik i dodao da nema ništa protiv da takvim razgovorima stranci i prisustvuju.

Lider SDA Tihić zakazao je sastanak stranačkih lidera iz BiH, koji su učestvovali u tzv. butmirskom procesu.

Pored SDA i SNSD, to su i Stranka za BiH, Socijaldemokratska partija, Partija demokratskog progresa, Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) i HDZ 90.

Poziv za prisustvo tim razgovorima koji će biti u Predstavničkoj skupštini BiH, uručen je i predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Tihić je najavio da će na tom sastanku akcenat biti stavljen na ustavne promene i nastavak butmirskog procesa.

Razgovori vođećih političkih lidera, predstavnika Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH i visokih predstavnika SAD i EU okončani su 21. oktobra u vojnoj bazi Butmir kod Sarajeva bez konkretnog dogovora.

Tihić je naveo da je u razgovorima predstavnika SAD i EU i lidera poliitčkih stranaka iskazana potreba da se održe takvi razgovori kako bi bili ispunjeni uslovi da se BiH priključi Uniji i NATO.

On je naveo da je akcija spasavanja u toku, ali da su male šanse da je neko preživeo.

Ministarstvo za vanredne situacije prethodno je saopštilo da je u avionu bilo 10 ljudi.

Prema izvorima u ruskoj vojsci, uzrok nesreće je tehnički kvar aviona.

Trgovina bebama je otkrivena zahvaljujući jednom i mejlu koji je poslao sin vlasnika privatne bolnice u kojoj je rodila, a u kojem je pisalo da je njena kćerka živa i udomljena.

On i još nekoliko očevidaca potvrdili su policiji je beba prodata jednom bračnom paru u San Visenteu.

Dosadašnja istraga je pokazala da je jedna žena 2008. Za kupovinu bebe platila kao avans 1.120 dolara. Po ostatak novca, jedan od uhapšenih lekara nije došao.

"Nikakve druge mere, osim karantina, nisu potrebne", naglasila je ukrajinska premijerka.

Timošenkova je takođe pozvala predsednika Viktora Juščenka da, što je pre moguće, potpiše zakon koji je parlament već usvojio, a po kojem bi država izdvojila oko 120 miliona dolara za borbu protiv gripa.

Ona je ponovila da širenje virusa gripa u zemlji neće ugroziti predstojeće predsedničke izbore.

Prema ukrajinskom zakonu, vanredno stanje može da uvede samo predsednik, a tokom tog perioda, dozvoljeno je kršenje sloboda građana, kao što je pravo na javno okupljanje.

Do sada je nekoliko političara tražilo od ukrajinskog predsednika da, zbog epidemije novog gripa, uvede vanredno stanje u zemlji.

Svetski mediji navode da bi predsednički izbori u Ukrajini, koji bi trebalo da budu održani u januaru, mogli da budu odloženi za maj 2010, zbog širenja virusa novog gripa, od kojeg je u toj zemlji, poslednjih nekoliko sedmica, umrlo više od 100 ljudi, dok je 750.000 zaraženo.

Ispred zgrade bivše ambasade SAD ljudi su uzvikivali "Smrt Americi" i gazili američke zastave.

Pristalice opozicije su tražile od predsednika SAD Baraka Obame da izabere stranu, budući da njegova administracija nastavlja razgovore s Vladom u Teheranu.

"Niko ne pominje odlazak iz Avganistana... Mi želimo da povećamo prisustvo i razgovaramo o tome kako je to najbolje učiniti s civilnim i vojnim predstavnicima na terenu", rekla je američka zvaničnica na sastanku.

U Avganistanu ima 71 000 vojnika NATO-a, a skoro polovina je iz SAD. SAD ima i oko 36 000 vojnika u Avganistanu, koji nisu pod okriljem NATO-a.

Američki i komandant Alijanse u Avganistanu Stenli Makristal zatražio je da se tamo pošalje još nekoliko desetina hiljada američkih vojnika, posle skoro devet godina sukoba u toj državi.

Ukoliko se postignu dogovori o programima za obogaćivanja uranijuma i o njegovom korišćenju na iranskoj teritoriji u mirnodopske svrhe, Rusija će sa zadovoljstvom učestvovati u tim programima, dodao je Medvedev.

Ako stav iranskih lidera bude, međutim, manje konstruktivan, onda je teoretski sve moguće, upozorio je ruski predsednik.

On je istakao da ne bi voleo da se sve završi nametanjem međunarodnih sankcija, jer ako to postane pravilo, onda se otvara put u veoma složenom i opasnom pravcu.

Ali ako ne bude pomaka napred, niko ne odbacuje takvu mogućnost, dodao je Medvedev.

Ruski predsednik je isključio mogućnost da Moskva isporuči Iranu ofanzivno oružje, već samo ono koje je za odbranu.

Ona se porodila 25. oktobra prošle godine na carski rez, i tada je čula bebin plač. Međutim, rečno joj je da je beba urmla.

“Hoću da se zahvalim policiji na pomoći. Sada imam ćerku, mogu da je dodirnem, da je zagrlim i držim u rukama”,

Posle porođaja, nisu joj pokazali bebu, a bolnica je organizovala sahranu, što je porodici od početka bilo bilo sumnjivo.

“Rekli su mi da su je odmah kremirali. Nisu me ni obavestili, niti su mi dali bilo kakav odgovor. Ja sam odmah podnela prijavu protiv njih, i sada mi je ćerka konačno vraćena”,

Da je njena beba živa, saznala je putem i-mejla. Naime, nedavno je primila poruku u kojoj joj je saopšteno da je beba ukradena.

Međutim, policija sumnja da devojčica nije jedina žrtva trgovine ljudima. Zbog dalje istrage Centralana nolnica Meksiko Sitija je zatvorena.

Paredes-Kordova bi mogao da dobije od deset godina zatvora do doživotne kazne.

Prema navodima tužilaštva, optuženi je vodio šverc droge iz Paname do Meksika brodom, potom u SAD. Njegova mreža je bila konkurencija meksičkom narko-kartelu.

SAD smatraju da je Horhe Mario Paredes-Kordova jedan od najopasnijih narko dilera u svetu.

Obama je u svom redovnom nedeljnom radijskom obraćanju naciji ukazao na hrabrost američkih vojnika i podvukao da bez obzira na verske i rasne razlike svi Amerikanci dele patriotizam kakav niko drugi nema.

"Ne možemo u potpunosti shvatiti šta navodi čoveka da učini tako nešto. Ali ono što znamo jeste da su naše misli sa svim muškarcima i ženama koji su ranjeni u Fort Hudu. Naše misli su sa svim porodicama koje su izgubile svoje voljene u ovoj tragediji", rekao je Obama.

On je dodao da su Amerikanci tog dana mogli da vide ono najgore što postoji u ljudskoj prirodi, ali i ono najbolje što postoji u Americi.

"Videli smo vojnike i civile kako zajedno trče da pomognu ranjenim prijateljima, kako bacaju sa sebe neprobojnu odeću da bi pritrčali ranjenima, cepaju odeću da previju ranjenike i pogadjaju napadača iako su i sami bili ranjeni", rekao je Obama.

On je dodao da su to sve veštine koje američki vojnici uče godinama s jednim ciljem - da zaštite i odbrane SAD.

Obama je pozvao američku javnost da bude strpljiva i dodao da istraga i dalje utvrdjuje šta se tačno dogadjalo u Fort Hudu.

Bela kuća je večeras saopštila da će Obama sa suprugom prisustvovati komemoraciji žrtvama napada u Fort Hudu, koja će se održati u utorak.

Od jula 2007. godine, kada su vlasti pokrenule akciju protiv, kako kažu, nemoralnog ponašanja, iranska policija je uhapsila na desetine narkomana, krijumčara, silovatelja i ubica.

Prošle godine su pogubljena 102 zatvorenika.

Smrtna kazna se može dobiti za ubistvo, silovanje, oružanu pljačku, preljubu i šverc droge.

Vojska se i dalje bori da preuzme kontrolu nad Makinom, rodnim gradom nekadašnjeg talibanskog lidera Bejtulaha Mehsuda, ubijenog u bombardovanju u avgustu prošle godine.

Vojna ofanziva u Južnom Vaziristanu, oblasti na severu zemlje, izazvala je talas osvetničkih napada u kojima je prošlog meseca stradalo 300 civila i pripadnika bezbednosnih snaga.

Vladini zvaničnici nisu bili odmah dostupni za komentar.

Oko 2 000 ljudi je uhapšeno u Tunisu od 2003. po optužbi za terorizam, uključujući regrutovanje islamskih boraca za Irak, navode advokati Ministarstvo pravde to demantuje tvrdeći da broj uhapšenih ne prelazi 400, podsetila je britanska novinska agencija.

Novinar je uhapšen u sredu dok je pratio skup organizovan povodom 30. godišnjice zauzimanja ambasade SAD u Teheranu.

Tog dana su se pristalice opozicije, uprkos zabrani, okupile i protestovale protiv predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.

Glavni tužilac Teherana Abas Džafari Delatabadi izjavio je juče da čeka odgovor nadležnih organa o radnoj dozvoli Puladija da bi doneo odluku da li će on biti pušten iz pritvora.

Iranska agencija Fars prenela je juče da su uhapšeni i dva kanadska, jedan japanski i jedan iranski novinar zato što su bez dozvole pokrivali antianerički skup i proteste. U sredu je uhapšen i jedan danski student novinarstva.

Glavni tužilac izjavio je nešto kasnije da su iz pritvora oslobođena dva Nemca i jedan Kanađanin.

Ne navode se drugi detalji te operacije, niti kako su vojnici povređeni.

Do sada je rekord držala Ejndžela Keli, bivša službenica Rojal mejla, koja je avgusta 2007. godine podigla dobitak od 35,4 miliona funti.

U evropskoj lutriji "Juromilions", u kojoj učeštvuju Velika Britanija, Irska, Francuska, Španija, Portugalija, Austrija, Švajcarska, Belgija i Luksemburg, u maju je isplaćen rekordni dobitak u Španiji od 126 miliona evra (110 miliona funti).

1598. - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659. - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.

1867. - Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeći sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875. - Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

1879. - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

1913. - Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek").

1917. - U Petrogradu je pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944. - Frenklin Rozevelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

1946. - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

1956 - Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972. - Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

1973. - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987. - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990. - Meri Robinson je, na prvim predšedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992. - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina XX veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.

2000. - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.

2001. - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002. - Na referendumu na Gibraltaru, većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.

2004. - Umro je južnoafrički scenarista Gibson Kente (72), osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.

2007. - U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.

Publika je prvo naučila nove recepte, i to od ratnih kuvara, čija je hrana igrala ulogu u bitkama presudnim za istoriju Evrope, a odmah potom je mogla da sagleda i istoriju berlinskog zida iz ugla zečeva, gledajući film "Zečevi Berlina".

Na probranom repertoaru Slobodne zone našla su se angažovana ostvarenja koja otvaraju bitne društvene teme, u skladu sa ciljem festivala da afirmiše pitanja ljudskih prava na zanimljiv način i tako podstakne na razmišljanje, a možda i na akciju, kaže koselektorka Branka Pavlović.

"Mi želimo da postaknemo ljude na solidarnost", rekla je Pavlovićeva.

"Tužilaštvo se bori za očuvanje pravne države i vladavinu prava", naglasio je Zorić, ukazavši da je o čitavom slučaju obavešteno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Prema njegovim rečima, Tužilaštvo za visokotehnološki krimila i istražni organi ispitaće slučaj, kako bi se utvrdilo ko se krije iza tog profila, ko su administratori i kako bi se identifikovale osobe koje su na tom blogu upućivale pretnje.

Te osobe, kako je objasnio Zorić, ukoliko se utvrdi njihov identitet, mogu biti procesuirane zbog sumnje da su počinile krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Grupa "Inicijativa za tužbu protiv republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića i njegovu smenu" ima 258 članova, a među komentarima su i oni kojima se Radovanoviću poručuje da će "otići privremeno u invalidsku penziju, kako je krenuo", "što ga ne sretnem negde"...

U prvim izveštajima Frans pres je preneo izjavu vatrogasaca da su u napadu u jednoj poslovnoj zgradi poginule dve osobe.

CNN navodi da je napadač Džejson Rodrigez (40) bivši radnik jedne kompanije u zgradi u kojoj je izvršen napad.

Napad se dogodio samo dan nakon što je vojni psihijatar Nidal Malik Hasan (39) ubio 13 osoba, a 28 ranio u vojnoj bazi u Fort Hudu, u Teksasu.

Predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje pandemije novog gripa Predrag Kon je objasnio da je kriterijum za proglašenje epidemije obolevanje više od deset odsto stanovništva. Ako epidemija bude proglašena, biće predložena tzv. vanredna imunizacija, nakon što stigne vakcina.

U Srbiji je zvanično od novog gripa obolelo 229 osoba, od toga samo u poslednjoj nedelji 84. Ta brojka međutim ne pokazuje pravo stanje, objašnjava Kon.

"Poruka lekarima je da ne treba da čekaju potvrdu iz Torlaka da bi počeli sa upotrebom antivirusnih lekova", kazao je Kon.

"Više nećemo raditi laboratorijsko potvrđivanje svakog teškog slučaja, jer za to više nema potrebe, nego će se preći na poseban sistem uzorkovanja po posebnoj metodologiji koju smo razradili. To podrazumeva praćenje svih teških slučajeva bolesti, ali samo brojčano i uzimanje uzorka od jednog dela obolelih, kao i poseban sistem nadzora", rekao je Kon.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević poručuje da je epidemiološka situacija nepovoljna ali još jednom uverava da nema mesta panici.

Ministar tvrdi da u Srbiji ne postoji ni jedan zdravstveni centar koji nema respiratore. I da treba prestati sa spekulacijama da su neki pacijenti umrli jer nije bilo vestačkih pluća.

"Neistina je da postoje zdravstveni centri koji nemaju respiratore. U zemlji ima preko 350 respiratora plus respiratori u intenzivnim negama, a četvoro ljudi je na respiratorima", rekao je Milosavljević.

Akciju hapšenja su zajednički izveli službenici Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i Policijske uprave Pančevo, u saradnji sa Okružnim tužilaštvom u Novom Sadu.

I sama organizacija je bila umrežena na velikom delu Srbije sa članovima iz Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Rume.

Milorad Veljović za B92 kaže da postoji osnovana sumnja da su uhapšeni, u periodu od marta 2009. godine do danas proneverom prisvojili više od 15 miliona dinara i to na štetu Rafinerije nafte NIS - Novi Sad.

"Veći broj vlasnika privatnih preduzeća na širem području Srbije, u sperzi sa odgovornim osobama iz NIS-a, Rafinerije nafte u Novom Sadu, vršilo je uplatu i kupovinu, navodno, mazuta, a istovremeno su, kako sam rekao, uz pomoć odgovornih lica iz Rafinerije Novi Sad izvlačili dizel i evro dizel koji su znatno skuplji", rekao je Veljović.

Veljović kaže da je ova akcija još jedna potvrda da država želi da se obračuna sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

"To je još jedna u nizu akcija, ona s ovim nije završena, nastaviće se i dalje. Mogu da kažem da će narednih dana, u sklopu dalje akcije, biti privedeno još osoba", kazao je on.

U bekstvu je još jedan član ove organizovane grupe i to vlasnik jednog preduzeća iz Sremske Mitrovice. Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu u zakonskom roku biti privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu.

Kako je saopštio MUP Srbije, uhapšeni su Zoran P. (37), vlasnik preduzeća "MD Lajn" iz Zemuna, Miroslav P. (43) iz Temerina, bivši manipulant u Rafineriji nafte Novi Sad, Nenad P. (23) iz Novog Sada, manipulant u Rafineriji nafte, Nenad P. (32) iz Beograda, vozač autocisterne preduzeća "MD Lajn" iz Zemuna i Darko B. (36) iz Beograda, vozač autocisterne iz istog preduzeća.

Uhapšeni su i Boško K. (33) iz Novog Sada, manipulant u Rafineriji nafte, Radovan D. (55) iz Vrbasa, manipulant u Rafineriji, Saša M. (27) iz Novog Sada, radnik obezbeđenja Rafinerije, Duško Đ. (45) iz Novog Sada, radnik obezbeđenja u Rafineriji.

U akciji su uhapšeni i Milovan Đ. (28) iz Novog Sada, vozač autocisterne, Svetozar S. (35) iz Novog Sada, ovlašćeni radnik preduzeća ''Jugoinspekt'' a.d, poslovnica Novi Sad, Milan G. (34) iz Novog Sada, vlasnik i direktor preduzeća ''Foto kolor 36'' iz Novog Sada.

Uhapšeni su i Vlada Ć. (46) iz Rume, vlasnik i direktor preduzeća ''Žitopromet'' u Rumi, Dalibor B. (28) iz Beograda, vlasnik autoprevozničke radnje ''Bogunović Dalibor'', kao i Goran K.(25) iz Temerina.

Kako je saopšteno, u bekstvu je Vladimir Š. (20) iz Sremske Mitrovice, vlasnik i direktor preduzeća ''Sicom group'' - Sremska Mitrovica.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu u zakonskom roku biti privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu.

Osumnjičeni se terete da su 11. jula 1992. ubili najmanje 23 civila romske nacionalnosti.

Prvo su ih zatvorili u jednu kuću u kojoj su ih tukli kundacima pušaka, fizički ih i psihički mučili i prema svima nečovečno postupali.

Terajući pojedine muškarce na protivprirodni blud, primorali su na oralni seksualni odnos oštećene - dedu i unuka, a žene su silovali, navodi se u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.

U selima Malešić, Petkovci i Drinjača izdvajaju tri žene koje zadržavaju u kući, a najmanje 22 civila odvoze do jame u selu Hamzići gde ih, tokom noći, pojedinačno ubijaju iz vatrenog oružja i noževima. Potom se vraćaju u selo Malešić, gde oštećene žene svakodnevno siluju.

Vekarić za B92 kaže da akcija nije završena i da će Tužilaštvo u narednom periodu otvoriti dva nova predmeta za ratne zločine u Hrvatskoj.

Holandija godišnje proizvede 240 000 tona šampinjona, a Srbija samo devet hiljada tona – 26 puta manje.

Holandija prerađuje i izvozi 65 odsto pečuraka koje proizvede, dok Srbija uvozi marinirane pečurke iz Kine.

Načelnu saglasnost o tome ove nedelje postigli su ambasadori članica EU u Komitetu stalnih predstavnika država.

Preostaje da se o ovoj inicijativi izjasne ministri spoljnih i unutrašnji poslova EU, Evropska komisija i poslanici Evropskog parlamenta.

Izvestilteljka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju i poslanica iz Slovenije Tanja Fajon kaže da će u svim ovim telima vizna liberalizacija za tri zemlje zapadnog Balkana dobiti “zeleno svetlo”.

“Ja vam mogu reći da je to realističan datum, 19. decembar. To je bila inicijativa Slovenije, o tome su u sredu raspravljali na radnom sastanku u Briselu”, rekla je Tanja Fajon za BBC.

“Ja očekujem da će se to u stvari desiti 19. decembra, to bi bio stvarno dobar datum i dobra vest za sve državljane Srbije, Crne Gore i Makedonije, da bi mogli već tada slobodno putovati za praznike u zemlje Evropske unije”, navela je ona.

“Tako da to moraju još usvojiti ministri članica zemalja EU u Briselu, mislim da će to biti verovatno krajem ovog meseca. Naravno, sa druge strane, još uvek Evropska komisija mora da da poslednju pozitivnu ocenu za Srbiju i Crnu Goru da su ispunile sve uslove. Ja mislim da će se to desiti oko 10. ili 11, dakle sledeće nedelje, kada mi u Evropskom parlamentu isto imamo glasanje oko ovog izveštaja o viznoj liberalizaciji”, rekla je Tanja Fajon.

Ona je podsetila da Evropski parlament daje jaku podršku viznoj liberalizaciji za sve zemlje zapadnog Balkana i kazala da očekuje podršku na glasanju u sledeći četvrtak.

Kada je reč o tome šta Srbija još treba da preduzme, koji zadaci su još ostali da bi ova stvar bila sigurna što se Brisela tiče, Tanja Fajon kaže da će, prema njenim informacijama, ocena Evropske komisije sledeće nedelje o uslovima za Srbiju biti pozitivna.

“Mislim da je Srbija ispunila sve što je još bilo za očekivati, mislim da je vrlo dobro da je Srbija napravila dogovor sa Euleksom i da je ta saradnja dobra. Mislim da stvari idu u pravom pravcu i da državljani mogu očekivati slobodno putovanje već sledećeg meseca”, zaključila je Tanja Fajon.

U ta dva okruga ranije je stiglo oko 8 000 doza vakcine protiv sezonskog gripa koje su upotrebljene, napomenuo je on.

Načelnica epidemiološke službe niškog Doma zdravlja Jelena Perović rekla je Tanjugu da će ta zdravstena ustanova preuzeti vakcinu i da će vakcinisanje stanovništva početi najverovatnije od ponedeljka.

U pojedinim privatnim apotekama se mogu naći samo hirurške maske, ali su količine ograničene. Apotekarska ustanova Niš juče je dobila oko 2 000 hirurških maski koje su odmah prodate u objektima u gradu i okolnim opštinama.

U većini privatnih apoteka nema zaštitnih maski, a u pojedinim se mogu kupiti najviše dve maske, jer su količine koje apoteke dobijaju ograničene.

Iako je od virusa gripa H1N1 u ovom delu Srbije obolelo 58 pacijenata, građani Niša smatraju da im na ulicama maske još nisu potrebne.

Rok koji su radnici dali nadležnim institucijama da predlože visinu i način isplate duga je 8. novembar, datum koji se, dok je industrija u Šapcu cvetala, slavio kao Dan fabrike šabačke “Zorke”.

Oko 850 bivših radnika potražuje u proseku po 13 plata, odnosno preko 580 miliona dinara sa kamatama.

Taj dug je nastao u periodu od 1998. do 2007. godine.

Oni zahtevaju sastanak sa predstavnicima Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i lokalne samouprave, a ukoliko se zahtev ne ispuni najavljuju ulazak u fabrički krug i blokadu proizvodnje.

“Ulaskom u fabriku pokušaćemo da napravimo pritisak, što ne odgovara ni Kompaniji ‘Viktorija grup’, ni opštini, ali drugi način ne postoji za sada”, kazao je radnik Nebojša Adžić.

“Zatvaraćemo kapije, tako da ništa neće moći da uđe niti izađe iz firme”, kaže Dragan Mihailović, kome se za zaostale lične dohotke duguje nekoliko stotina hiljada dinara.

“Od ponedeljka blokada fabrike! Fabrika ne može raditi”, rekao je bivši radnik Radosav Jakovljević.

Direktor “Mineralnih đubriva” Ilija Nenadović kaže da je u kontaktu sa resornim ministrastvom i očekuje odgovor kada i u kom iznosu će biti isplaćena dugovanja radnicima.

“Imao sam obećanja da ćemo u roku od sedam do deset dana imati neke predloge, međutim mi još uvek nismo seli svi zajedno za pregovarački sto da se dogovorimo kako to da prevaziđemo i da li će biti isplaćena celokupna dugovanja, ili u nekom određenom iznosu”, kaže Nenadović.

Imovina “Mineralnih đubriva”, posle dve neuspešne aukcije prodata je u julu ove godine kompaniji “Viktorija grup” za 3,4 miliona evra, a ugovorom nije predviđeno da kupac isplati zaostala potraživanja radnika.

Oni očekuju da se problem što pre reši, kako bi započeli proizvodnju.

“Mi se nadamo i iskreno želimo da radnici ostvare svoje zahteve i tako stvore ambijent da mi možemo da realizujemo planirane aktivnosti“, kazao je Aleksandar Čupić, direktor Sektora za investicije kompanije “Viktorija Group”.

Ukoliko se rešenje ne pronađe do 8. novembra, radnici najavlju radikalnije proteste.

Poslanici će se izjašnjavati, kako kažu u Demokratskoj stranci, o pravno-tehničkom usaglašavanju Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti.

Predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Dragoslav Petrović kaže da očekuje da će za izmenjeni Statut glasati i Socijalistička partija Srbije.

“Svi članovi vladajuće koalicije će glasati za predlog Statuta, s tim da je nepoznato kako će Liga socijaldemokrata Vojvodine da glasa, ali ta odluka ne ugrožava dvotrećinsku većinu u Skupštini”, kazao je Petrović.

Iako demokrate očekuju podršku SPS-a, danas nije bilo moguće dobiti odgovor od funkcionera ove partije Dušana Bajatovića.

Međutim, tokom akcije "Morava", uhapšena su dvojica predvodnika blisko povezanih narko klanova - Predrag Opačić, označen kao vođa veterničkog klana, i Dževad Alibašić, jedan od glavnih narkodilera u novopazarskom okrugu.

Četrdesetpetogodišnji Predrag Opačić zvani Mungos iz Veternika, rođeni brat Nenada Opačića, u policijskoj akciji Morava uhapšen je sa 2 300 lažnih dolara.

Međutim, prema policijskim saznanjima, Predrag je od brata preuzeo vođstvo veterničke grupe čiji je prioritet preprodaja droge.

Kako saznaje ekipa “Patrole”, policija sumnjiči Opačića da se bavi preprodajom kokaina na području Veternika i Novog Sada, sa Srđanom S., za kojim je raspisana poternica Specijalnog suda za organizovani kriminal zbog sumnje da je član kriminalne grupe Suvada Musića.

Prema policijskim saznanjima Opačić preko osobe koja je zadužena za transport droge, takozvane veze iz Holandije, nabavlja čist kokain, koji potom, osim u vojvođanskom kraju, preprodaje i jakoj beogradskoj kriminalnoj grupi.

A jaka karika u narko mafiji, kako saznajemo je i četrdesetogodišnji Dževad Alibašić iz Suvog Dola kod Tutina, koji je, prema policijskim saznanjima, u vrhu jednog od međunarodnih lanaca krijumčara heroina, a jedan od glavnih narkodilera u novopazarskom okrugu.

Za njim je i Holandija raspisala poternicu zbog trgovine narkoticima.

Obradovićeva je kazala da se na tom odeljenju leči još jedna žena i jedan muškarac koji su priključeni na respirator.

Obradovićeva je rekla i da je na infektivnoj klinici na bolničkom lečenju 27 osoba, od kojih teži oblik ima samo jedna pacijentkinja (32), koja je i ranije imala problema sa respiratornim organima.

Kako je rekla Obradovićeva, ostali pacijenti na infektivnoj klinici imaju lakši oblik oboljenja od novog gripa.

"Zdravstveno stanje šestoro dece, uzrasta do 14 godina, koja se leče na pedijatrijskoj klinici je stabilno", rekla je Obradovićeva i dodala da je za njih troje potvrđeno da boluju od novog gripa.

Kako saznaje B92, više od stotinu policajaca, vatrogasci i kamioni za selidbu jutros od tri sata dežurali su ispred ulaza kako ne bi dozvolili opstrukciju onih koji su se bespravno uselili u stanove.

MUP je, kao i prethodnih puta, pokušao iseljenje, ali je naišao na otpor, pa se oko podneva policija povukla.

Dok legalni stanari tvrde da su dobili obećanje iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova da će njihov problem biti rešen, ilegalni stanari smatraju da je konkurs za dodelu tih stanova bio nezakonit pa zato odbijaju da napuste zgradu.

Inače, incidenata danas nije bilo, a oko podneva, policija, vatrogasci i kamioni su se sklonili, sve je prohodno oko Ulice Sime Igumanova, kao da se ništa nije desilo.

Novi pokušaj iseljenja zakazan je za ponedeljak.

Ni početkom septembra u sporne stanove policajaca u beogradskom naselju Vračar nisu mogli da uđu pravi vlasnici. To je bio 14. bezuspešni pokušaj policije da iseli bespravno useljene porodice svojih kolega.

Vlasti su preduzele niz mera zaštite. Škole u Bugarskoj biće zatvorene od ponedeljka, a možda će biti odlučeno da se zatvore i predškolske ustanove i fakulteti.

U bolnicama u Bugarskoj odložene su planirane intervencije i zabranjene su posete porodilištima.

Nakon dve nedelje vozači u Srbiji ponovo su suočeni sa mogućim poskupljenjem goriva.

Ipak neki od njih, među kojima i Stojan Bubalo, ne razmišljaju da vožnju automobilom zamene nekim drugim prevoznim sredstvima.

“Nažalost naravno da će to da mi se odrazi na budžet, ali prosto meni automobil ne služi za izlazak. Ujutru imam neke svoje aktivnosti, znači idem na neke treninge, posle podne idem na posao, koristim ga da bih otišao po lek majci ili slično, tako da moram da vozim. Ne koristim ga za neke banalne stvari”, kaže Stojan Bubalo.

“Odraziće mi se na budžet, ali prosto voziću i uvek će me pogoditi kada vidim da svakodnevno, ili svakonedeljno cena goriva skače”, kaže on.

Ministarstvo energetike napravilo je redovan presek cena i do novog poskupljenja je došlo zbog, kako tvrdi portparol Ministarstva energetike Milan Budimir, povećanja cene nafte na svetskom tržištu za 9,93 odsto od poslednje korekcije cene goriva u Srbiji.

“Mi smo danas pravilnik o novim cenama naftnih derivata uputili na saglasnost Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine”, kaže Budimir.

“Procenat promene na današnji dan je 9,93 u odnosu na poslednju korekciju cena, što će da dovede do poskupljenja cena motornih benzina za 4,49 dinara i dizel goriva za 5,32 dinara”, objašnjava on.

Na ovaj predlog saglasnost bi trebalo da daju i Ministarstvo finansija i trgovine, a Budimir smatra da je ta saglasnost izvesna.

“Rok za dostavu njihovog mišljenja je sedam dana, obično mi dobijemo to mišljenje u roku od jedan do dva dana i onda nove cene stupaju na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku”, navodi on.

“Samo da kažem, da u trenutnoj ceni, maloporodajnoj ceni goriva na benzinskim pumpama pored proizvođačke cene ulazi i 44 dinara akciza, koje određuje Ministarstvo finansija, pored toga ulazi PDV od 18 posto i ulaze troškovi prometa koji su u visini od 5 dinara”, objašnjava Budimir.

Nebojša Atanacković iz AD Nafte za B92 navodi da očekuje da će zbog poskupljenja goriva potrošnja biti smanjena.

“To inicira svako poskupljenje, to je čisto tržišni odnos, znači što je nešto skuplje, a već je cena goriva visoka za naše mogućnosti, za naš standard, sigurno se očekuje da će potrošnja biti smanjena”, očekuje on.

Sa tom ocenom se slaže i novinarka lista “Ekonomist” Biljana Korica, koja za B92 objašnjava i da to može uticati na privrede delatnosti koje zavise od prevoza, odnosno da dođe do poskupljenja njhovih usluga.

“Drugo je pitanje da li tu formulu možda treba menjati, najavljuje se da će biti nekih izmena i da se u stvari neće pratiti kretanje cene sirove nafte na svetskom tržištu već u regionu, tako da tada bi trebalo da bude drugačije”, kaže Korica.

“Formalno gledano prati se ta formula, prati se postojeći način određivanja cene, pa to nam je šta nam je, sad drugo naravno pitanje je kolike su akcize i koliko država uzima iz te cene goriva što je u stvari najveći problem u postojećoj maloporodajnoj ceni goriva”, smatra ona.

Nove cene goriva stupaju na snagu dan po objavljivanju u Službenom glasniku. Podsetimo da je gorivo u Srbiji poslednji put poskupelo 22. oktobra u proseku 1,12 dinara po litru.

Do sada je, uključujući i ovo poslednje najavljeno poskuljenje, od početka godine gorivo u Srbiji poskupelo 10 puta.

Prema rečima Radovanovića, tužilaštvo će, s obzirom na težinu dela i kontekst u kome se pojavljuje - na mogućnost izazivanja i raspirivanja međunacionalne netrpeljivosti, insistirati na strogom kažnjavanju učinilaca tog krivičnog dela.

"Insistirao sam da se te osobe hitno pronađu i to je trebalo već da bude urađeno. Nadam se da će sve biti gotovo u toku današnjeg dana ili eventualno u toku sutrašnjeg kako bi u cilju sprečavanja i prevencije sličnih vrsta nereda protiv tih osoba što pre bio pokrenut krivični postupak", rekao je Radovanović.

Tužilaštvo je ranije saopštilo da se unošenjem spornog transparenta na utakmici Novi Pazar - Crvena zvezda podsticala rasna, verska i nacionalna mržnja i netrpeljivost zbog toga što se natpis odnosi na ličnost Aćifa Hadžiahmetovića.

Navedeno je da ličnost Hadžiahmetovića asocira na rasne, verske i nacionalne sukobe, a da je nesprečavanjem da se iznese taj transparent fudbalski klub prekršio Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim pripredbama.

Aćif Hadžiahmetović je tokom Drugog svetskog rata na prostoru Sandžaka sarađivao sa okupatorima, zbog čega su ga partizani streljali 1945. godine.

Deo bošnjačke javnosti ga predstavlja kao zaštitnika od četnika. Kako su preneli mediji, predstavnici SDA, stranke Sulejmana Ugljanina, najavljivali su da će tražiti njegovu rehabilitaciju. U srpskoj javnosti predstavljen je isključivo kao kolaboracionista i ratni zločinac.

Ona je kazala da je Stepi. P. pritor određen zbog visine kazne propisane za krivično delo koje mu se stavlja na teret i zbog posebno teških okolnosti izvršenja dela, kao i zbog opasnosi da će uticati na svedoke u toku istrage.

Danas je, takođe, u istrazi saslušan jedan svedok, dok se tri svedoka nisu pojavila na saslušanju kod istražnog sudije, rekla je Ramićeva.

Okružni sud sada vodi istragu protiv ukupno 13 osumnjičenih za učešće u ubistvu navijača francuskog fudbalskog kluba "Tuluz", od kojih su dvojica u bekstvu, dok se protiv jednog osumnjičenog istraga vodi zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode.

Za Đorđem Prelićem i Dejanom Puzigaćom raspisane su poternice zbog bekstva, a oni se sumnjiče da su organizovali napad na francuskog navijača.

Taton, koji je teško povređen 17. septembra, kada je grupa huligana napala u centru Beograda francuske navijače, uoči početka fudbalske utakmice Partizan-Tuluz, preminuo je 29. septembra u beogradskom Urgentnom centru.

Hodnici Doma zdravlja Stari grad su poluprazni. Vakcina protiv sezonskog gripa još ima, ali ni ispred ove ordinacije nema nikoga.

Nekolicina građana koji su došli na pregled ne nose zaštitne maske i procenjuju da nema razloga za paniku.

Za razliku od pacijenata, lekari i osoblje prekrivaju lice maskama, ali uveravaju građane da su njihove čekaonice sigurne.

Za poslednja tri dana, u Domu zdravlja Stari grad, prema rečima doktora Dejana Stevanovića, javila se samo jedna osoba sa simptomima koji ukazuju na novi grip.

“U našem domu zdravlja pacijenti koji dolaze na redovnu vakcinaciju i redovno se zakazuju i dolaze kod lekara, dok se oni bolesnici koji su sa simptomatologijom obolenja javljaju prvo na našem infopultu u prizemlju zgrade, gde sa tom simptomatologijom dobijaju masku, šalju se u izolaciju i onda na pregled kod lekara”, objašnjava Stevanović.

Ostavivši tašnu na radnom stolu i jaknu u kancelariji, on je izišao iz zgrade, ušao u svoj auto i velikom brzinom odjurio u BiH do koje iz Zagreba ima oko sat vremena vožnje.

Revizori su u međuvremenu digli uzbunu, jer su shvatili da nešto nije u redu, a on se javio iz BiH i poručio da ako bude krivično gonjen, sigurno neće odgovarati sam.

Revizori su kod Kosanovića došli zbog primopredaje u službi za prevođenje čija je dotadašnja šefica otišla u penziju, pa je tada utvrđeno da je Kosanović potpisao na stotine virmana za isplatu honorara za prevodilačke usluge za koje nedostaje valjana dokumentacija.

Nedeljnik "Globus" objavio je izjavu portparola HRT u kojoj potvrđuje da je Kosanović oštetio HRT za milioni po kuna, ali da zbog istrage ne može reći da li je Kosanović imao pomagače.

Slučaj Kosanovića samo je poslednji u podužem nizu onih koji su spas od hrvatske pravde potražili u BiH i obratno, znajući da neće biti izručeni jer imaju državljanstva obeju zemalja.

Bajatović će nakon toga sa direktorom austrijske kompanije “Integral montaž” Francom Ribenom Bauerom potpisati ugovor o montaži linije koja će omogućiti da se dnevno dobija pet miliona kubnih metara gasa iz skladišta u Banatskom Dvoru.

Prema ranijim najavama, prva faza izgradnje podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru trebalo bi da bude završena do kraja godine i omogući skladištenje oko 300 miliona kubnih metara tog energenta i dnevnu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa, što je oko polovine ukupnih potreba Srbije u zimskom periodu.

Obavili smo poslednje konsultacije sa kiparskom stranom pred početak javne rasprave u Međunarodnom sudu pravde u Hagu 1. decembra o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izjavio je Jeremić.

On je konstatovao da je pozicija Nikozije o Kosovu "čvrsta i nepromenljiva", uz "puno jedinstvo svih institucija i partija".

Prema oceni Jeremića, "time se uklanja opasnost od bilo kakvog uslovljavanja Srbije na njenom evropskom putu u kontekstu naše politike prema Kosovu".

Između Kipra i Srbije nema otvorenih pitanja, istakao je Jeremić i najavio da će dve zemlje nastaviti najbliže da sarađuju u svim oblastima, pre svega u ekonomiji i oblasti evropskih integracija.

Kipar je blizak prijatelj i partner Srbije i izuzetno smo zahvalni na podršci koju ovde uživamo, zaključio je Jeremić.

"Još sam u šoku, još nije stiglo do moje svesti šta se stvarno dogodilo. Stvarno ne mogu da verujem. Nisam verovao da ovako nešto može da se desi kad se vratimo kući. Ovakve stvari ne bi trebalo da se događaju”, rekao je narednik Miguel Alamo.

Tridesetdevetogodišnji major Nidal Hasan, vojni psihijatar, ubio je 12 vojnika i jednog policajca.

"Prvi izveštaji ukazuju da je ubica pogođen nekoliko puta na mestu zločina, ali on nije ubijen. Trenutno je u bolničkom pritvoru i njegovo stanje je stabilno", izjavio je general potpukovnik Bob Koun, glavnokomandujući baze Fort Hud.

Na prvim snimcima koje su zabeležile kamere za video nadzor vide se naoružani policajci koji su zaklon potražili iza obližnjih zgrada, u trenutku kada je počela pucnjava.

Manifestacije organizuju i Žene u crnom i Labris, kao i Inicijativa mladih za ljudska prava koja će postaviti rasvetu oko Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama u Drugom svetskom ratu.

Pokret “Antifa u akciji” je na današnjoj konferenciji za novinare predstavio satnicu marša u ponedeljak.

Okupljanje će početi na Trgu Nikole Pašića u 14 sati, odakle će se građani prvo uputiti do spomenika ubijenim antifašistima na Terazijama, gde će se položiti cveće.

Zatim će se marš nastaviti do Platoa, gde će biti održan program u kojem će se obratiti predstavnici ugroženih društvenih grupa i javne ličnosti, nakon čega će biti održan koncert Muhe, romskog umetnika iz Novog Sada.

"Mi smo svi oni koji odbijaju da stoje izolavano jedni od drugih u strahu od fašističkog nasilja i da se nadaju da će država ili neka druga instanca rešiti problem sa fašistima u Srbiji", rekao je Matija Medenica iz pokreta “Antifašistkinje i antifašisti u akciji”.

Prema njegovim rečima, taj pokret je pokrenuo kampanju kako bi spojio sve koji odbijaju da posmatraju i trpe fašističko nasilje, koji ne žele da posmatraju getoizaciju Roma i koji su "besni zbog skandaloznog otkazivanja ‘Povorke ponosa’ kojim je praktično država legitimisala diskriminaciju i napade na gejeve i lezbijke u Srbiji".

"Dan borbe protiv fašizma, 9. novembar, i obeležavanje Kristalne noći je nekako datum kojim želimo da počnemo izgradnju jedne kulture i jednog takvog pokreta koji bi se suprotstavio ovakvom pravilu u društvu", rekao je Medenica.

Pokret “Antifašistkinja i antifašista u akciji" je najavio da će se aktivnosti pokreta nastaviti i posle 9. novembra.

Na suđenju je prikazani policijski snimak incidenta, ali kako pojedni delovi snimka nisu bili jasni, sudsko veće odlučilo je da snimak pošalje u Nacionalni kriminalisitički centar gde će se od video materijala napraviti fotoalbum.

Policija je utvrdila da je Bojan V. odgovoran i za ranije pljačke pošte, kao i da je pokušao da obije jednu kafanu u Ostružnici.

"Potpisivanje Memoranduma o razumevanju, istovremeno sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom je jasan pokazatelj da se zaista nalazimo na uspešnom kraju i u završnoj fazi procesa liberalizacije", izjavio je Dačić.

Ministar je ocenio da je potpisivanje sporazuma prvi praktični pokazatelj da se zemlje EU već spremaju za viznu liberalizaciju, jer Memorandum podrazumeva policijsku, odnosno saradnju na planu unutrašnje bezbednosti, nakon ukidanja viza za građane iz tri zemlje.

Memorandum se odnosi na saradnju u oblasti krivičnih dela koja se vrše na teritoriji četiri zemlje potpisnice u borbi protiv opštih oblika kriminaliteta, kao što su razbojništva, pljačke i krađe vozila, ali i u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i sprečavanja ilegalnih migracija, trgovine narkoticima i ljudima.

Dačić je dodao da je dogovorena i saradnja u policijskoj obuci i naveo da se već sprovodi niz projekata koji se tiču integrisanog upravljanja granicama.

"Očekujemo da se proces vizne liberalizacije uspešno završi, a Srbija je spremna da prihvati sve pozitivne, ali i negativne stvari koje će doneti otvaranje granica", rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je austrijska ministarka navela da će 30. novembra Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde EU u Pragu doneti konačnu odluku o ukidanju viza, kao i od kada će ta odluka važiti.

Prema njegovim rečima, to je važno, jer već postoje najave da bi vize mogle biti ukinute i pre 1. januara zbog božićnih praznika.

Marija Fekter kaže da Austrija podržava ukidanje viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije, ali je navela da to donosi i mnoge rizike u oblasti bezbednosti.

Ministarka je rekla da su te tri države ispunile postavljene bezbednosne standarde i ponudila podršku Austrije da se ti visoki standardi održe i dalje razvijaju.

Fekterova je posebno istakla da potpisnice Memoranduma uskoro treba da izrade akcione planove za naredne dve godine sa konkretnim merama u oblasti bezbednosti, sa odgovornostima i rokovima za realizaciju kako bi se na najbolji način suprotstavili kriminalu i rizicima koje nosi otvaranje granica.

“Delta Maksi” je još sredinom avgusta pripremio plan delovanja kojim će zaštititi potrošače i zaposlene od novog gripa i ujedno obezbediti normalno funkcionisanje i nesmetan rad kompanije u uslovima eventualnog proglašenja pandemije, navodi se u saopštenju.

U skladu sa ovim planom, svi zaposleni u “Delta Maksiju” prošli su praktičnu obuku o merama prevencije i preporučenim oblicima ponašanja u uslovima pandemije.

Zaposlenima je podeljeno i više od 400.000 multivitaminskih tableta i 10 tona citrusnog voća radi zadovoljenja preporučenih dnevnih potreba vitamina, poboljšanja imuniteta i zaštite organizma od virusa, kaže se u saopštenju.

Ranković je kazao da je na Infektivnu kliniku primljen i jedan mladić iz Vranja sa težom kliničkom slikom, koji je priključen na respirator.

Juče je na klinici pregledano oko 50 pacijenata i najviše pregledanih je upućeno na kućno lečenje, dok je 12 osoba zadržano zbog sumnje da su oboleli od novogi gripa. Oni dobro reaguju na terapiju.

Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i fotografisali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali bivšem načelniku DB-a Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu preminulog predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Marković je, navodi se u optužnici, sporne fotografije predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.

Optuženi su se u dosadašenjem toku suđenja branili tim da je fotografisanje Draškovićeve kuće obavljeno radi ispitivanja uslova za postavljanje prislušnih uređaja, kao i da je praćen zbog sumnji da će se sastajati sa ljudima iz američnih i ruskih obaveštajnih službi.

Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.

"To znači da pacijente može tokom dana posetiti samo jedan član uže porodice, uz kratko zadržavanje", rekla je Gordana Umićević i dodala da posete nisu dozvoljene osobama za koje se posumnja da imaju bilo kakvih respiratornih problema.

S obzirom na to da se zbog pojave novog gripa H1N1 poslednjih dana u ambulantu Klinike za infektivne bolesti obraćalo u proseku po 70 Novosađana, iz te klinike je upućen apel građanima da ne paniče i da svako ko posumnja da se zarazio novim gripom najpre ode do izabranog lekara.

U Domu zdravlja "Novi Sad" otvorene su i dve specijalne ambulante za sve pacijetne kod kojih se posumnja da boluju od novog gipa. Ambulanta za odrasle je na Bulevaru Mihajla Pupina 23, dok je ambulanta za decu u objektu "Jovan Jovanović Zmaj" u Ulici Zmaja Ognjena Vuka.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici kažu da posete pacijentima nisu zabranjene, ali su ograničene i svi posetioci moraju proći kontrolu kod zdravstvenog osoblja.

"Vodimo evidenciju na ulazu u sva odeljenja, dok na Odeljenje kardiohirurgije može doći samo jedan član najuže porodice pacijenata. Svima se pre ulaska u odeljenje prethodno proverava i zdravstveni status", rekao je Beti portparol Instututa Goran Trajkovski.

Prema njegovim rečima, o svemu tome detaljno su obavešteni i pacijenti i posetioci putem informatora.

Iskreno se nadam da će ovoga puta biti drugačije i da ćemo potpisano u potpunosti ispoštovati", rekao je Jelašić .

On je podsetio da se Srbija obavezala da plate i penzije ostanu zamrznute i tokom sledeće godine, da se u 2011. penzije indeksiraju rastom cena na malo, plus ostvarenim porastom bruto domaćeg proizvoda iznad četiri odsto i da se na njih ne izdvaja više od 10 odsto BDP-a.

"Sada treba da pronađemo formulu kako ćemo to postići", rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, MMF nije tražio ni smanjenje beneficiranog radnog staža za određene kategorije, ni izjednačavanje granice za odlazak u penziju za muškarce i žene, već smanjenje izdataka za penzije u BDP-u, "a na vladi je da odluči kako će to izvesti i da to pretoči u zakone do februara".

Guverner je ukazao da će zahvaljujući aranžmanu sa MMF-om, Srbija toj instituciji plaćati kamatu od samo 1,5 odsto, a taj kredit nam omogućava da se dodatno jeftino zadužimo za potrebe budžeta i kod Svetske banke i EU.

"Za zemlje koje nisu postigle dogovor sa Fondom i koje moraju da se komercijalno zadužuju, kamate na međunarodnom tržištu idu i do 10 odsto. Jedan od efekata je i spremnost komercijalnih banaka da daju sve više kredita srpskoj privredi", naveo je Jelašić.

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uzme ruski kredit od milijardu evra, on je naglasio da što se tiče budžeta, dodatno zaduživanje nije neophodno, jer su sredstva za pokrivanje deficita obezbeđena, i za ovu i za sledeću godinu.

"Kada je reč o posebnim projektima, to treba pitati Vladu", rekao je Jelašić.

On je napomenuo i da ekonomska kriza još nije definitivno prošla iako je u trećem tromesečju zabeležen rast industrijske proizvodnje, "ali sigurno još dugo nećemo biti na nivou na kom smo bili pre godinu dana, u smislu zarada i uslova zaduživanja".

Tom prilikom osuđenik je stražaru posekao levi obraz, posle čega je povređeni zbrinut u Kliničkom centru u Nišu, gde su mu konstatovane teške telesne povrede.

U saopštenju se navodi da je napad bio "apsolutno neisprovociran, prilikom redovnog obavljanja službene radnje od strane komandira, što potvrđuju i ostali osuđenici".

Posle napada obavljen je uviđaj i protiv osuđenog je podneta disciplinska i krivična prijava.

Stanje u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu je mirno i bez ikakvih problema.

Od 1. januara ove godne u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija izveden je ukupno 41 napad na službena lica u srpskim zatvorima, navedeno je u saopštenju.

Konuzin je, međutim, naglasio da je od izuzetnog značaja da Srbija posle ulaska u Uniju ne zaboravi da će u EU, kao slovenska i pravoslavna zemlja, biti u manjini i da će "jedina država koja će je u tome podržavati biti Rusija".

"Nije pitanje da li treba ući u EU, već da se posle ulaska, pored novih prijatelja ne zaborave stari. Neke države istočne Evrope prebrzo su zaboravile dobre odnose s Rusijom", rekao je ruski ambasador i dodao da je EU važan trgovinski partner Rusije.

Ambasador Konuzin je ponovio da će Rusija nastaviti da dosledno podržava Srbiju u očuvanju njenog svereniteta i teritorijalnog integriteta.

Bili su to, konstatovao je ministar Radosav Šikorski, u vašingtonskom Institutu za strateške i međunarodne studije, najveći manevri na granici NATO-a od okončanja Hladnog rata.

Dok se sa druge strane granice pokreće 900 tenkova, u Poljskoj se nalazi svega šest američkih vojnika i vreme je da se to promeni, naveo je Šikorski.

Time je poljski ministar aludirao na odluku NATO-a donetu po učlanjenju Poljske, da u toj zemlji ne drži veći broj vojnika, kako ne bi antagonizovao Rusiju.

Moskvu su, međutim, i te kako antagonizovale reči ministra Šikorskog.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov rekao je da bi promena taktike NATO-a bila potpuno neprihvatljiva.

General Aleksandar Vladimirov, potpredsednik ruskog kolegijuma vojnih stručnjaka, izjavu poljskog ministra analizirao je iz političko i vojnog ugla.

“Sve što se trenutno dešava u zvaničnim krugovima ne pomaže ostatku sveta da razume Poljsku. Poljska od toga nema ništa. Opšta napetost se povećava“, kaže Vladimirov.

“Odnosi Poljske sa Rusijom stalno se narušavaju. To se dešava kada ostale zemlje žele da ’resetuju’ odnose sa Moskvom“, ukazao je on.

“A ako tu izjavu gledam sa profesionalnog stanovišta, moram da kažem da su to – čiste gluposti”, smatra Vladimirov.

Anitu Prožmovsku, profesorku istorije i stručnjaka za Poljsku na Univerzitetu London skul of ekonomiks izjava poljskog ministra ne iznenađuje. U skladu je, kaže, s poznatim stavovima Varšave i ministra Šikorskog.

“Šikorski je oduvek zastupao stav da bi Amerika trebalo da pojača svoju saradnju sa Poljskom. Ono što je, po meni, zanimljivo jeste pitanje kako on misli da će to da izgleda. Mislim da on to sve povezuje sa idejom da je Poljska bedem Zapada pred najezdom sa Istoka, te da je odbrana Poljske imperativ, a ne stvar izbora”, rekla je Prožmovska.

“On, naravno, pokušava da iznudi dalje angažovanje Amerike u Poljskoj, posle povlačenja odluke o izgradnji odbrambenog štita i podrške koju je prethodna administracija zbog štita pružala Poljskoj”, podseća ona.

“Poljska uvek strahuje da će Amerika odnose sa Moskvom da stavi ispred odnosa sa Varšavom. Ja ne sumnjam da će to zaista i biti tako. Obaminu administraciju, u kontekstu istočne Evrope, prvenstveno zanimaju odnosi sa Moskvom, i Poljska je tu, budimo realni, po svemu sporedan igrač”, smatra Prožmovska.

“Poljaci često igraju tu igru. Mnogi političari koriste tu ideju da Zapad ne može bez Poljske. Odgovor koji najčešće usledi je da to zapravo i nije tako”, kaže Prožmovska na pitanje znači li to da će apeli Vašingtonu ostati neuslišeni.

“I Šikorski sugeriše da bez Poljske nema odbrane u eventualnom sukobu sa Rusijom, ali sa strateškog stanovišta, to zaista nije tako”, rekla je ona.

Za Poljsku bi zato bilo važno da sama razreši odnose sa Moskvom, što joj nije pošlo za rukom od okončanja Hladnog rata, napominje Prožmovska.

A što se Obamine administracije tiče, Poljska očigledno nema onaj favorizovani status koji je imala kod prethodne administracije, smatra ona.

“Obami bi, da budem iskrena, najviše odgovaralo da se Poljska okrene Evropi, jer Evropa je ključ za bezbednost Poljske, a ne Amerika”, zaključuje Anita Prožmovska.

"U sklopu odluke sudskog veća je i rešenje da novi pravni zastupnik treba da ima određen broj meseci da se spremi za suđenje, tako da je još dodeljeno tri i po meseca, i u tom preriodu, od imenovanja pa na dalje, imenovani pravni zastupnik treba da se spremi za pojavljivanje u sudu", rekla je Jelačićeva.

"Ovo je imenovanje pravnog branioca koji će svakako imati svoju ulogu u sudnici, ali Karadžić i dalje ima pravo da se zastupa sam. U sklopu iste odluke, sudsko veće poziva ga da nastavi da se sprema za svoju odbranu i da nastavi da piše svoje podneske, ali ga i upozorava, u poslednjem delu odluke, da će, ako se 1. marta ne pojavi u sudnici ili nastavi da opstruira rad suda, pravni zastupnik onda, osim što je imenovan, postati i nametnuti zastupnik, tj. preuzeće sve dužnosti odbrane na sebe", objasnila je Jelačićeva.

Pravni savetnik Radovana Karadžića, Goran Petronijević, kaže da odbrana nije zadovoljna odlukom sudskog veća i da će najverovatnije, posle konsultacija, uložiti žalbu.

"Što se tiče perioda koji je ostavljen za pripremu, nekih tri i po meseca, to nije dovoljno. Mi smo optimalno tražili godinu dana, zatim je u podnesku Karadžić tražio deset meseci i na kraju smo, na neki način, prihvatili čak i osam meseci", rekao je Petronijević.

"Ipak, ovo što je sudsko veće učinilo je korak ka nama - ostavilo je pravo samozastupanja, sa učešćem čitavog tima na način na koji to već definisano, dakle nijedno njegovo pravo nije suspendovano. Preporučeno je postavljenje 'stend baj' branioca, ali da li će taj koga budu postavili ili imenovali biti spreman da za tri meseca uđe u sudnicu, to ćemo videti", smatra on.

U poslednjem pojavljivanju pred sudijama, u ponedeljak, Karadžić je rekao da ne želi da bojkotuje suđenje, ali da ne može da učestvuje u procesu sve dok ne bude spreman za odbranu.

Predsedavajući sudija mu je na to odgovorio da o spremnosti za suđenje "odlučuje sudsko veće, a ne pojedinac", podsećajući da je njegove argumente odbacilo i žalbeno veće Tribunala.

Dušan Pajkić kaže da su dosadašnjim kontrolama zadovoljni u Inspektoratu, te da samo manji broj namirnica nije dobar.

"Ovi propoizvodi se mogu konzumirati. Ono što smo našli su ostaci pesticida u voću i povrću, ali oni su povučeni sa tržišta i uništeni", kaže Pajkić.

"To će biti interventna pomoć, ali ćemo takođe krenuti u stvaranje održivog sistema po kojem će Novi Pazar biti centar regionalnog upravljanja otpadom, koji podrazumeva separaciju, reciklažu i zbrinjavanje na jednoj normalnoj, evropskoj deponiji", rekao je Dulić.

On je dodao da će ministarstvo na čijem je čelu, u Novom Pazaru podržati rešavanje i ostalih velikih problema koji se tiču urbanizma.

"Sufinansiraćemo i planove koje Novi Pazar mora da donese u narednom periodu. Spremni smo da pomognemo u katastarskom definisanju zaštićenih kulturnih zona, zbog čega imate ogroman broj nelegalno izgrađenih objekata. Pomoći ćemo i privrednicima da nabave ispravniju ekološku opremu", rekao je Dulić.

Dulić je rekao da je urbanističko uređenje grada preduslov za njegov održivi i bolji razvoj.

On je najavio da će Ministarstvo životne sredine sledeće godine preusmeriti deo sredstava za izgradnju socijalnih stanova, čija bi gradnja trebala da počne krajem sledeće, ili početkom 2011. godine.

Ministar Ljajić je obećao da će do kraja mandata ove Vlade Novom Pazaru biti povraćen stari sjaj i arhitektura.

On je novinarima rekao da je za to potrebno više inicijative od gradske uprave, stvaranje političke stabilnosti, manje svađe a više rada.

"Opština će ponuditi privatnom sektoru da transparentno ulaže i oplodi svoj profit, od čega će grad i građani imati korist. Očekuju nas veliki poslovi u oblasti obezbeđivanja stranih investicija. Osim sa Turskom, već smo u pregovorima sa drugim vladama koje su spremne da pomognu ne samo donacijama već i investicijama u ovaj kraj", rekao je Ljajić.

Gradonačelnik Mahmutović je novinarima rekao da je sa ministrima razgovarao o legalizaciji bespravno podignutih objekata, prostornom planiranju, zoniranju parcela u blizini kulturno-istorijskih spomenika i ekologiji.

Mahmutović je rekao da grad bez pomoći Vlade Srbije ne može ove probleme sam da reši.

"Mislim da ćemo moći da realizujemo planirano. Već u ponedeljak treba da dostavimo informaciju o tome koliko para treba da se sanira deponija Golo brdo. Osim toga, stručna ekipa Ministarstva sa gradskom upravom razmatra najbolji način da se objekti legalizuju", rekao je Mahmutović.

On je rekao da je od ministara dobio podršku u stručnom i finansijskom delu kada je u pitanju završetak prostornog plana grada i detaljnih regulacionih planova.

Dvojica ministara su tokom dana obišli i glavni kolektor fekalne kanalizacije, prostor za planiranu izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda, kao i potez kod Petrove crkve gde je planirana izgradnja obdanista i škole.

Iako je Mrkonjić u konto Ministarstva za infrastrukturu već ukalkulisao pare iz budžeta za izgradnju Koridora 10, u igru je uskočio Dinkić koji smatra da bi vođenje tog projekta trebalo da bude pod ingerencijom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

Dinkić je zainteresovan da njegov resor bude nadležan i za najavljenu stambenu izgradnju pod povoljnim uslovima, ali za to su zainteresovane Demokratska stranka, kao i Socijalistička partija Srbije.

I NIP bi mogao da bude kočnica dogovora o budžetu za narednu godinu, pošto DS i SPS dele stav da za to ne bude zadužena G17 Plus i ministarka Verice Kalanović, navodi list.

U pregovorima o budžetu za narednu godinu DS predstavljaju premijer i vicepremijer, Mirko Cvetković i Božidar Đelić, i ministarka finansija Diana Dragutinović, a stavove G 17 zastupaju Mlađan Dinkić i Verica Kalanović.

Za puniju kasu u resorima koje vodi SPS bori se direktorka "Dunav osiguranja", Milenka Jezdimirović, a u pregovorima učestvuje i lider PUPS-a Jovan Krkobabić.

Cvetković je naglasio da taj dogovor nije samo običan sertifikat, već i dokaz uverenosti MMF-a da Srbija zaslužuje da joj odobri dalje korišćenje zajma od gotovo tri milijarde evra: "da smo kredibilni partner i da ćemo taj novac moći da vratimo".

Odluku kada ćemo i koliko novca povući, premijer prepušta Narodnoj banci, uz napomenu da to nisu pare za budžet već za devizne rezerve, koje su i bez tih sredstava više nego solidne, dostigavši 9,7 milijardi evra.

Glavni "kamen spoticanja", prema njegovim rečima, bilo je definisanje održive ekonomske i fiskalne politike na srednji i duži rok, što znači da se država neće prezadužiti tako da dođe na ivicu kolapsa.

Održiva politika, kako je rekao, podrazumeva da se u srednjem roku deficit svede na nulu ili na nivo koji se može finansirati iz sopstvenih izvora bez zaduženja.

Što se tiče rokova, Cvetković je rekao da sledeće godine deficit treba da svedemo sa 4,5 na četiri odsto BDP-a, u 2011. na tri, u narednoj na dva i onda na jedan odsto, "što je potpuno održivo".

Istakavši da je deficit u kriznim godinama "lek za recesiju", on je naveo da smo se ove godine neto zadužili samo za novih 200-300 miliona evra, dok sve drugo zaduženje, kojim smo platili dospele obaveze, ne povećava dug.

U narednim godinama, "ići ćemo na smanjenje deficita i restrukturisaćemo budžetsku potrošnju, smanjivanjem tekuće u korist kapitalne potrošnje, i to tako da kapitalni deo budžeta bude veći od deficita", naveo je premijer.

On je rekao da će penzije, kao i plate, ostati zamrznute i u 2010. godini, a od 2011. počeće indeksacija u skladu sa zakonskim predlogom koji će biti pripremljen do sledećeg dolaska MMF-ove misije, u februaru. Njime će, takođe, biti pooštrena kontrola i kriterijumi za odlazak u penziju.

Premijer je naglasio da će penzije pratiti kretanja u privredi i dodao da "imamo dosta opcija i verujem da ćemo naći prihvatljivu i za državu i za penzionere".

"Da bi MMF-ov bord krajem decembra potvrdio zaključenje revizije, treba da usvojimo budžet i prateće zakone koji će obezbediti da prihodi budu na dogovorenom nivou, kao i da Skupština usvoji zakone koji su osnov za racionalizaciju administracije na republičkom i lokalnom nivou", rekao je Cvetković i dodao da su sa MMF-om dogovorene globalne cifre, "u koje treba da upakujemo pojedinačne budžetske stavke".

On je rekao da je Kipar najbliži i najbolji saradnik Srbije u EU i da Nikozija može da računa na potpunu podršku Beograda u svim pitanjima.

Kiprijanu je izjavio da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova i da Nikozija podržava kretanje Beograda ka EU i liberalizaciju viznog režima za građane Srbije.

Vučić je naveo i da je nemoguće titulara svojine promeniti jednim papirom osim ako je namera da to dovede do "eventualnog rastakanja države", a kritikovao je i odredbu po kojoj Vojvodina može otvarati svoje kancelarije u inostranstvu.

Prema njegovim rečima, ideja vlasti jeste da svakog građanina romske nacionalnosti dovede od diskriminacije do integracije, a da Dekada uključivanja Roma predstavlja politički okvir država Evrope.

Ministar je podsetio da su se sve zemlje članice Dekade usaglasile da su obrazovanje, stanovanje, zapošlavanje i zdravlje prioriteti, temelji na kojima se unapređuje položaj Roma.

Pokazalo se da ne treba svesti aktivnosti države samo na ove oblasti, već učiniti više i po pitanju ravnopravnosti polova, suzbijanja diskriminacije i smanjenja siromaštva, ocenio je Čiplić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić ukazao je da se bez odgovarajućih materijalnih sredstava položaj Roma neće promeniti.

Krkobabić je naveo da dobra volja nije dovoljna i da je neophodno zakonom regulisati da oni koji imaju daju najugroženijima.

Nacionalni službenik za pravnu zaštitu UNHCR za Srbiju Davor Rako naveo je da su, prema podacima tima Ujedinjenih nacija objavljenim prošle godine, Romi najugroženija nacionala manjina u Srbiji i na zapadnom Balkanu.

On je dodao da su Romi suočeni sa diskriminacijom i preprekama u ostvarivanju osnovnih socijalnih, ekonomskih i političkih prava.

Prema tim podacima, između 35 i 60 odsto romske dece nije upisano u školu, polovina romske populacije živi u siromaštvu, a većina od 17.000 lica bez državljanstva su romske nacionalnosti, naveo je Rako.

Rako je rekao i da postoji 600 ilegalnih romskih naselja širom Srbije, od kojih se više od 100 nalazi u Beogradu.

"Grubo kršeći Ustav Srbije, Demokratska stranka u potpunosti je preuzela Čankovu separatističku politiku i tako ušla u društvo separatističkih stranaka kojima je interes razgradnja države Srbije", rekao je Mladenović.

On je ocenio da je separatizam najveće zlo koje može da zadesi državu, a, kako je rekao, svi koji su mislili da je "proces rasturanja države Srbije završen na primeru Kosova i Metohije, prevarili su se, jer ovakvim statutom Vojvodina postaje država u državi".

Vojislav Mitić, predsednik Panevropske unije Srbije i član počasnog Senata Evrope, smatra da u u svetskoj diplomatiji postoji velika ofanziva da bivši britanski premijer Toni Bler postane predsednik Unije.

"Uprkos činjenici da tokom perioda kada je bio na čelu britanske vlade Srbiji nije odgovarala njegova politika u pojedinim elementima, treba imati u vidu da taj poličar ima dobre veze sa SAD, kao i sa ostalim vodećim državama globalnog sistema", smatra Mitić.

Nasuprot tome, Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose i Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, tvrde da postoje male šanse da će Blera podržati ostali lideri EU.

"Blerove šanse da stupi na predsedničku funkciju su male zato što mu veliki broj zemalja ne oprašta Irak i zato što Britanija nije članica evrozone. Takođe, moramo uzeti u obzir podatak da su konzervativci najzastupljeniji u Evropskom parlamentu, te postoji mogućnost da neki kandidat iz njihovih redova postane predsednik Unije", kaže Aleksandra Joksimović.

Prema mišljenju Varge, s obzirom na trenutne okolnosti i raspored snaga u EU, realnije je očekivati da će kormilo Unije preuzeti neki političar iz manje države.

"Postoji mogućnost da će neko iz jedne od manjih država sa severa Evrope, poput zemalja Beneluksa ili Skandinavije, biti predsednik EU. Stoga, nije slučajno što se kao najznačajniji kandidati pominju premijeri Belgije i Holandije, Jan Piter Balkenende i Herman van Rompuj", rekao je on.

Mitić smatra da bi stupanje Balkenendea na tu dužnost predstavljalo najgori scenario za Srbiju, budući da Holandija koči njene evropske integracije.

Tanja Miščević, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, naglašava da bi na čelu EU trebalo da se nađe političar koji ima kredibilitet.

"Evropska unija izlazi iz institucionalne i ekonomske krize bez jasne strategije kada je reč o daljem proširenju i drugim važnim pitanjima i upravo iz tog razloga potrebno je da predsednik bude snažna ličnost. Takav političar bio bi dobar sagovornik i saborac Srbije, a Unija bi konačno progovorila jednim glasom na međunarodnoj političkoj sceni", kazala je Miščevićeva.

Kada je reč o izboru šefa diplomatije, Miščevićeva smatra da će glavni kriterijum biti uticaj države iz koje dolazi kandidat, a ne njegove lične osobine.

Prema mišljenju Joksimovićeve, za Srbiju bi bilo dobro kada bi ministar inostranih poslova Unije postao dosadašnji komesar za proširenje Oli Ren. Kao argument za takav stav, kaže da bi iskustvo finskog političara moglo biti dragoceno za evropske ambicije Srbije.

S druge strane, Mitić misli da Ren ne bi pomogao Srbiji da ostvari cilj o pridruženju Uniji.

"Nama su potrebni političari koji ispunjavaju svoja obećanja, a ne oni koji nam obećanjima samo pružaju lažnu nadu", smatra Mitić.

Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da premijer Luksemburga Žan Klod Junker postane šef diplomatije EU, što bi predstavljalo dobru vest za Srbiju.

"Junker dolazi iz male države, koja ima veliki uticaj u finansijskim i političkim lobijima Evrope i sveta", kaže on.

Aleksandra Joksimović navodi da će tri kriterijuma biti ključna prilikom izbora predsednika i šefa diplomatije Unije, političku pripadnost kandidata, ravnopravnost polova, kao i regionalnu zastupljenost.

"Zvaničnici Unije vodiće računa o tome da muškarci i žene budu ravnopravno raspoređeni na novim funkcijama, kao i da kandidati budu iz različitih regiona", rekla je Joksimovićeva.

Takođe, u ime Srbije, u Kragujevcu bi trebalo da se pojavi najviši državni vrh, uključujući predsednika, premijera i nekoliko ministara.

Ranije je najavljeno da će "Fijat" u novu kompaniju u Kragujevcu investirati oko 800 miliona evra, dok bi ulog Vlade Srbije trebalo da iznosi 300 miliona evra.

Preuzimanju imovine i objekata prethodiće uplata 100 miliona evra osnivačkog kapitala u novu automobilsku kompaniju.

Prethodnih dana uveliko su trajali i pregovori "Zastavinih" sindikalaca sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije o statusu radnika "Zastave".

Dogovoreno je da protokol i aneks tog dokumenta o zbrinjavanju svih radnika ostane na snazi do 1. marta naredne godine.

Takav dogovor postignut je s obzirom da će se do tog datuma znati ne samo koliko je "Zastavinih" radnika preuzela kompanija "Fijat automobili Srbija", već i koliko njih će u 2010. godini biti angažovano na tzv. uslužnim poslovima u proizvodnji "punta", kao i koliko će radnika naredne godine biti uposleno na izmeštanju preostale stare "Zastavine" opreme i na instaliranju novih proizvodnih linija.

Narednih dana definitivo će se znati i koje će klase (segmenta) biti prvi novi "Fijatov "automobil koji će od 2011. izlaziti iz pogona kragujevačke kompanije.

Prema njegovim rečima, do sada je zaplenjena veća količina narkotika, automatskog oružja, različitih vrsta eksploziva, ručnih bombi, pištolja i mobilnih telefona.

Čađo je dodao da je zaplenjena i određena količina novca, nelegalno stečenog rasprodajom narkotika.

Prema njegovim rečima, u saradnji sa načelnicom Gradske uprave poslat je zahtev svim gradskim sekretarijatima, komunalnim preduzećima, domovima zdravlja i drugim ustanovama da dostave mesečne potrebe za zaštitnim maskama, zaštitnim odelima, rukavicama i naočarima.

"Ove ustanove dužne su da dostave i spisak zaposlenih, koji su zbog prirode svog posla najizloženiji zarazi, kao i da naprave plan aktivnosti u takvim slučajevima. Biće sprovedena i edukacija svih zaposlenih u gradskoj i opštinskim upravama, gradskim preduzećima, školama, vrtićima, domovima zdravlja“, rekao je Šolević.

Svi dečji vrtići u Beogradu detaljano su očišćeni, a od ponedeljka će se sprovesti još jedna akcija čišćenja i dezinfikovanja.

U svakom vrtiću je obezbeđena jedna prostorija za smeštaj dece kod kojih se uoče simptomi kapljičnih respiratornih infekcija u toku boravka u objektu, i ona će tu boraviti do dolaska svojih roditelja.

Štab civilne zaštite i Stručni tim imaju neprekidnu komunikaciju sa domovima zdravlja i roditeljima i dobijaju sve podatke o promeni zdravstvenog stanja dece i građana.

Iznos duga definisan je u evrima, bez zaračunavanja dodatnih kamata, s odloženim početkom otplate do 1. januara 2010. godine. To, kako je navedeno, faktički znači da NIS na taj način daje Petrohemiji beskamatni petogodišnji kredit.

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine iznos mesečne rate otplate Petrohemije NIS-u iznosiće 50.000 evra, a od 1. januara 2011. godine do 31. avgusta 2014. godine plaćanje treba da se obavlja mesečno, u jednakim ratama preostale sume utvrđenog duga.

Potpisani ugovori na hipoteku pokretne i nepokretne imovine predstavljaju obezbeđenje tog kredita. Realizacija ranije postignutih dogovora doprinosi ukupnom ozdravljenju i povećanju efikasnosti rada Petrohemije i jačanju partnerskih odnosa između te dve kompanije.

Prof. dr Nada Dragović, pomoćnica ministra za razvoj naučnoistraživačkih kadrova, kaže da će se ulagati u naučnu infrastrukturu, adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija, nabavku nove kapitalne opreme za istraživanja, kako bi se stvorili uslovi za rad kakve naši naučnici imaju u stranim laboratorijama i institutima.

Takođe, u planu je izgradnja stambenih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde će naučnici moći po nekomercijalnim uslovima da kupe ili iznajme stan.

"Za ambiciozan i koristan projekat, međutim, država koja za nauku iz budžeta izdvaja 0,3 bruto društvenog proizvoda, nema dovoljno sredstava, pa će ona biti obezbeđena kroz zajmove Evropske investicione banke, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih finansijskih institucija", objašnjava Dragovićeva.

Prema njenim rečima, broj naučnika se svakodnevno povećava, a očekuje se intenzivniji razvoj baze tokom 2010. godine.

"Nadam se da ćemo očekivani broj od 10.000 naučnika prikupiti u bazi podataka u naredne dve-tri godine. Broj naučnika u dijaspori teško je utvrditi, jer se evidencija ne vodi na odgovarajući način, niti se statistički obrađuju podaci o migraciji i imigraciji naučnika u proteklom periodu. Zato smo započeli formiranje baze", kaže prof. dr Dragović.

Odgovarajućih podataka nema ni o naučnim disciplinama kojima se bave naši stručnjaci, ali, kako objašnjava pomoćnica ministra, ipak se pouzdano može reći da je najveći broj iz oblasti informacionih tehnologija, tehničko-tehnoloških i prirodnih nauka.

Većina njih živi u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji, ali ima ih dosta i u Nemačkoj, Francuskoj, a u poslednje vreme i u Španiji.

U Ministarstvu za nauku kažu da će najveći broj naučnika iz dijaspore moći da rade u oblasti tehnološkog razvoja, inovacija i transferu tehnologija, budući da je jedan od ciljeva u narednih pet godina približavanje nauke privredi.

Odlukom da obnove isporuku dnevne i periodične štampe, obustavljene zbog ogromnih dugovanja "Future plus", kako se navodi, izdavačke kuće pružaju podršku nastojanjima stečajne uprave da spreči bankrot ove distributivne mreže i sačuvaju radna mesta 3 300 zaposlenih.

Na prodajnim mestima firme "Future plus" od sutra će i usluge "Telekoma" Srbije biti dostupne, pa će tako korisnici moći ponovo na ovim kioscima da pronađu elektronske dopune, "InoCall" i "Halo" kartice.

Prilikom kamenovanja povredjena je devojka stara 20 godina, koja je prema rečima portparolke Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nade Macure sa posekotinama i povredom glave prevežena u Urgentni centar.

Stepanović dodaje da je vozilo, nakon što je policija izvršila uviđaj, iz saobraćaja i vraćeno u garažu.

"Policija nije imala nameru da hapsi Aljiju, već je od njega zatražila da da izjavu o pretnji pripadnicima tih zajednica da će ako izađu na izbore, od 15. novembra izgubiti pravo na lične dohotke i druge privilegije koje dobijaju iz Srbije. Aljiju je takođe rekao da su institucije koje organizuju ove izbore za njega nelegitimne", rekao je Graišta.

On je ponovio da Aljiju nije hapšen, već je priveden na informativni razgovor u policiji.

Prema njegovim rečima, policija će u zakonskom roku nadležnom tužilaštvu podneti predlog za pokretanje krivičnog postupka, pošto ocenjuje da u pretnjama Aljije postoje elementi krivičnog dela.

Nadležno tužilaštvo će odlučiti hoće li zatražiti sprovođenje istrage i na osnovu nje odlučiti o podizanju optužnice za krivično delo pretnje i zastraživanja građana opštine Dragaš goranske i bošnjačke zajednice, rekao je Graišta.

Na zastavi koja je postavljena na Dan nezavisnosti Hrvatske, 8. oktobra, nalazio se hrvatski grb uokviren slovom "U" i natpis "Torcida".

Nakon što su nekoliko dana kasnije mediji objavili vest o postavljanju hrvatske zastave s ustaškim simbolima na kuću šefice Informativnog programa HRT-a, Novak-Srzićeva se u saopštenju za javnost ogradila od postavljanja zastave.

Navela je da ni ona ni njeni ukućani nemaju veze s tim neprimerenim činom i izrazila sumnju da je zastavu postavio neko od gostiju koji su bili na momačkoj večeri njenog sina.

U saopštenju piše da se razgovaralo o "intenziviranju odnosa kroz zaključivanje sporazuma iz oblasti u kojima još nisu regulisani odnosi kao što su izbegavanje dvojnog oporezivanja i zaštita investicija, ali i sporazuma iz oblasti zdravstvene i socijalne politike".

Hiseni i Gruevski su razgovarali i o rešavanju statusa raseljenih lica iz perioda sukoba na Kosovu koji su ostali u Makedoniji, kao i o saradnji u oblasti policije, bezbednosti i evroatlantskih integracija.

Najavljeno je i intenziviranje saradnje u infrastrukturnom povezivanju Makedonije i Kosova, odnosno izgradnji autoputa Skoplje-Priština-Blace.

Hiseni koji boravi u prvoj zvaničnoj poseti Makedoniji, razgovarao je danas i sa šefom države Đorđem Ivanovim ali ni nakon tog susreta nije bilo izjava.

Nakon razgovora Hisenija i šefa makedonske diplomatije Antonija Milošoskog najavljeno je da će Makedonija najkasnije za tri meseca otvoriti ambasadu u Prištini.

Današnjim dogovorom o deblokadi Elektroprenosa, kako je rekao Dodik, prestaje potreba da se primene odluke visokog predstavnika u BIH.

Elektroprenos BIH je u vlasništvu dva entiteta i to 41 odsto u vlasništvu RS i 59 odsto u vlasništvu FBIH.

Upravni odbor te kompanije nije se sastajao više od godinu dana jer su članovi iz RS bojkotovali poslednjih deset sednica. Zbog toga je visoki predstavnik u BIH najavio određene mere, ukoliko se problem ne reši.

Dogovor između Dodika i Mujezinovića donet je pre sednice upravnog odbora Veća za sprovođenje mira (PIC) na kojoj je trebalo da se razgovara i o Elektroprenosu. Sednica PIC biće održana 18. novembra u Sarajevu.

Butmirski proces, kojim su predstavnici EU i SAD pokrenuli reforme u BiH, Miliband je ocenio kao dobru priliku za razvijanje dijaloga i donošenje rešenja koji će ubrzati put BiH ka evroatlantskim integracijama.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je bitna podrška Velike Britanije na putu BiH ka NATO-u.

Komšić je rekao da je put BiH ka NATO-u prioritetan spoljnopolitički cilj BiH, što može ujedno biti i dobra preporuka za ulazak BiH u EU.

Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je rekao da je budućnost BiH u evroatlantskim integracijama i dodao da na tom putu ima problema, nerazumevanja jednog dela međunarodne zajednice.

"Transformacija OHR-a je neophodna kako bi Bosna i Hercegovina mogla aplicirati za kandidatski status u EU", rekao je Radmanović i dodao da BiH "nezasluženo zaostaje na evropskom putu u odnosu na zemlje iz regije".

Miliband će se u Sarajevu sastati sa ministarom spoljnih poslova BiH Svenom Alkalajem, međunarodnim predstavnicima i predstavnicima političkih partija u BiH.

Braun kaže da Karzai sada treba da sprovede reforme u državi, kako bi imao dalju podršku sa Zapada.

U Avganistanu, kako je rekao britanski premijer, treba ozbiljno da se radi na bezbednosti, ekonomiji, boljim odnosima sa susedima, ali i sa političkim grupama u državi.

Najnoviji pokazatelj pogoršanja bezbednosne situacije u Avganistanu je događaj u kome je u provinciji Helmand na jugu zemlje poginulo pet britanskih vojnika.

"Razumljiv je strah građana koji se pitaju da li britanske vojnike treba slati u Avganistan, kada vlada u Kabulu nije u mogućnosti ili ne želi da ispuni obaveze ni prema svom narodu”, kazao je Braun.

“Više puta sam u toku ove nedelje razgovarao sa predsednikom Karzaijem. Poručio sam mu da hitno mora da iznese program koji će sprovesti tokom drugog mandata. Pomoć sa Zapada stićiće u zavisnosti od njegove ambicije da se suoči sa problemima u zemlji", poručio je britanski premijer.

Pored toga, špijunirano je i 10 poslanika konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), zbog sumnji da rade za inostrane tajne službe.

Kako je navedeno u vladinom odgovoru na poslaničko pitanje, neki od poslanika špijunirani su u više mandata.

Dodaje se i da su se podaci državne bezbednosti brisali, i da se brišu iz dokumentacije Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka posle deset godina, ukoliko više nisu potrebni toj instituciji.

Zeleni su saopštili da nisu zadovoljni odgovorom vlade na ovu temu, najviše zato jer se iz njega ne vidi da li je poslanike pratila tajna služba ili su samo na druge načine prikupljani podaci o njima.

Ta stranka želi da se to u potpunosti razjasni i da savezni parlament mora da bude u potpunosti informisan o svim merama tajnih službi prema poslanicima.

Ljubavna priča Elvire Profe i Fortunata Mackjeviča počela je u nemirnim posleratnim vremenima, 1945. godine, kada su saveznici pomerili granice Poljske, a milioni Nemaca proterani iz zemlje koju su smatrali svojom.

U januaru 1946. godine, Elvira je bila jedna od malobrojnih Nemaca koji su ostali u gradu Bervaldeu, čije je ime promenjeno u Mješkovice, kada je posle poraza nacista pripao Poljskoj.

Fortunat se tada tek doselio jer je njegovo mesto u prekrajanju granica pripalo Sovijetskom savezu.

Upoznali su se kada se ona, kao privilegovana ćerka nemačkog bogataša vratila iz logora u Sibiru, gde joj je od teškog rada oštećena kičma.

Imala je 20 godina i već je bila seda, priseća se Fortunat.

"Kako je mogla da bude lepa kada je imala 30 kilograma. Bila je sama kost i koža. Izgledala je tako slabo, poljubio sam je u čelo iz sažaljenja, a ne zato što mi se dopala“, rekao je Fortunat Mackjevič.

Elvira je pokucala na vrata porodice Mackjevič moleći za hranu. Oni su je prihvatili i uskoro je za namirnice pomagala u kućnim poslovima.

Fortunat je svako veče pratio do kuće i vremenom su se zbližili. Odlazak u opštinu po dozvolu za venčanje, pretvorio se u noćnu moru.

"Pitali su ga ko sam ja, a kada su saznali da sam Nemica, i još ćerka nekadašnjeg vlasnika fabrike, kapitalste, rekli su da sam državni neprijatelj koga treba oterati", rekla je Elvira Profe.

Njena porodica odmah je proterana iz grada, a dvoje mladih uspelo je da razmeni fotografije.

Fortunat se 1960. godine oženio, ali ubrzo ga je žena napustila i otišla u Ameriku. Elvira se nije udavala i posle odlaska iz Poljske pomogla je porodici da ponovo podigne fabriku.

Pedeset godina kasnije, na radiju je čula da je pao Berlinski zid. Nije oklevala ni trenutak, odmah je pokušala da nađe staru ljubav.

Iako je prvi pokušaj bio neuspešan, Elvira je bila uporna, pronašla ga je 1995. godine u gradu Mlinari.

"Pedeset godina je prošlo, a izgledalo je kao da se nismo razdvajali. I od tada smo stalno zajedno, neverovatan je taj osećaj, pomalo čudan“, rekao je Fortunat Mackjevič.

Par već 14 godina živi u srećnom braku, a zajednički dom sagradili su u mestu gde su se upoznali.

Poternica je iz istih razloga raspisana i za bivšim vlasnikom diskoteke "Lipa" Robertom Tomažem Zavašnikom koji je zbog smrti tri devojke ispred diskoteke osuđen na pet godina zatvora.

Dosadašnji glavni redaktor Blaže Ristovski izjavio je da nova redakcija ne može koristiti materijale stare redakcije, i insistira da novi tim radi na drugom izdanju enciklopedije.

Akademik Vlado Kambovski izjavio je da će svi materijali biti stavljeni na raspolaganju nove redakcije, koje će odlučiti i šta će se desiti sa neukoričenim primercima enciklopedije, nakon što je doneta odluka o njenom povlačenju.

Enciklopedija, koja je bila promovisana pre oko dva meseca, izazvala je proteste Albanaca u Makedoniji, kao i reagovanja ambasadora nekih zapadnih zemalja.

Zbog toga je MANU, krajem septembra, donela zvaničnu odluku da se zaustavi distribucija enciklopedija i zatražila da se koriguju neki njeni delovi.

Reč je, pre svega, o delovima enciklopedije koji se odnose na albansko-makedonske veze i odnose, Albance u Makedoniji, albanskog lidera Ali Ahmetija, agresiju na Makedoniju, albansku Oslobodilačku nacionalnu armiju (ONA), ali i na Gonđa Agnezu Bojadžiju, poznatiju kao Majku Terezu.

Zatražena je i korekcija dela koji se odnosi na ulogu britanskih i američkih snaga u vojnom konfliktu u Makedoniji u 2001 godini.

Skupštine MANU je odluku donela ogromnom većinom glasova - jedan akademik je bio protiv, a dvojica uzdržana.

Sporazum podrazumeva obnavljanje, popravku i održavanje piramida i drugih graničnih oznaka duž crnogorsko-albanske granice.

Roćen je rekao da je Meta, neposredno nakon imenovanja, izabrao upravo Crnu Goru za prvu zemlju u regionu koju zvanično posećuje, što "najočitije svedoči o nivou dobrosusedskih odnosa".

On je objasnio da su potpisana tri sporazuma, koja predstavljaju osnov za jačanje ukupne saradnje dve zemlje.

Albanski ministar je kazao da su odnosi Crne Gore i Albanije izvanredni i da je sa crnogorskim kolegom otvoreno razgovarao o svim problemima i oblastima saradnje.

Meta je izrazio uverenje da će odnosi dveju zemlje u budućnosti biti još bolji, s obzirom na činjenicu da pripadaju istoj regiji i da imaju zajedničke ciljeve - članostvo u EU i NATO-u.

Albanskog ministra je primio i crnogorski predsednik Milo Đukanović i oni su tom prilikom iskazali zadovoljstvo ukupnim odnosima Crne Gore i Albanije koji su, pored dobre saradnje na političkom nivou, dodatno osnaženi i ovim sporazumima.

Kabinet premijera je saopštio da je Đukanović istakao da postoje mogućnosti unapređenja saradnje daljim povezivanjem saobraćajne infrastrukture, implementacijom projekata održivih izvora energije, kao i projekta zaštite životne sredine naročito vezanih za Skadarsko jezero.

Sagovornici su se, kako se navodi, saglasili da je članstvo u NATO i Evropskoj uniji imperativ za region jer predstavlja garanciju stabilnosti, demokratije i saradnje.

Ranije danas sa Metom je razgovarao i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić.

Iz kabineta predsednika parlamenta je saopšteno da je Krivokapcih ukazao na tradicionalno dobre bilateralne odnose i pohvalio intenzitet političkih kontakata na visokom nivou u poslednje dve godine.

Sagovornici su iskazali interes za unapređenjem regionalne saradnje u oblasti bezbednosti, i naglasili potrebu za intenzivnijom saradnjom u borbi protiv organizovanog kriminala, navodi se u saopštenju.

Politička kriza u Rumuniji praktično je počela 1. oktobra kada se raspala koalicija socijaldemokrata (PSD) i demokratskih liberala (PDL), posle čega je manjinska vlada desnog centra na čelu sa Emilom Bokom oborena 13. oktobra.

Ove nedelje Parlament Rumunije glasao je protiv prvog kandidata za premijera koga je predložio Basesku, Lučijana Krojitorua.

Portparol Evropska komisije je danas izjavio da je Ukrajina obavestila Komisiju da u svojim skladištima ima 25 milijardi kubnih metara gasa, što bi trebalo da bude dovoljno da se spreči prekid isporuka evropskim potrošačima tokom zime.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozvao je u četvrtak ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka da spreči svako odlaganje plaćanja ruskog gasa koje bi moglo da pogodi građane Evropske unije.

Ruski gas učestvuje sa 20 odsto u ukupnoj potrošnji gasa u EU, od čega se 80 odsto transporuje preko teritorije Ukrajine.

Prema sporazumu "Naftogasa" i "Gasproma", ukrajinska kompanija je obavezna da isporučeni gas plati najkasnije do 7. u narednom mesecu, što znači da je danas bio krajnji rok za plaćanje oktobarskih isporuka.

Današnji napad u Islamabadu, u kome su ranjeni jedan oficir i jedan vojnik, bio je treći za dve sedmice. Prema navodima policije, napadači su uspeli da pobegnu, a nije poznato da li je ranjeni visoki oficir učestvovao u ofanzivi u Južnom Vaziristanu.

Talibani pokušavaju da napadima oslabe vojnu ofanzivu, ali je vojska nastavila prodor ka izolovanom, planiniskom regionu ka granici sa Avganistanom i danas ušla u Makin, rodni grad nekadašnjeg talibanskog lidera Bejtulaha Mehsuda, ubijenog u bombardovanju u avgustu prošle godine.

Vojska je pretresla Mehsudovu kuću, u znak osvete zbog napada u prestonici.

Napad u Islamabadu je treći u kome je meta bio visoki oficir u rangu generala, i svi su izvršeni u prestonici.

Niko nije preuzeo odgovornost za napade, ali se sumnja na talibane koji su objavili rat pakistanskoj vladi optuživši je da je antiislamska i da podržava američki rat protiv terorista.

Pakistanska vojska saopštila je da nastavlja ofanzivu u Južnom Vaziristanu i da sada vodi ulične borbe u svakom od tri uporišta ekstremista u regionu - u gradovima Makin, Sararoga i Lada.

U toj operaciji, navela je vojska, ubijeno je na stotine pobunjenika i stotine su ranjene.

Portparol talibana demantovao je te navode, rekavši da oni nisu izgubili ni desetinu svojih boraca. Dodao je i da talibani namerno odvlače vojsku dublje u region, kako bi je imali "u klopci" kako se zima približava.

On je pod pritiskom međunarodne zajednice pristao prošle sedmice na povratak Zelaje u zemlju i na vlast. Dva rivala su se dogovorili da formiraju jedinstvenu vladu, ali je došlo do neslaganja oko toga ko treba da bude na čelu kabineta.

Iako je Zelaja odbio da imenuje članove kabineta, Mikeleti je rekao da će nastaviti bez njega, prenela je agencija Rojters. Posle te Mikeletijeve najave, Zelaja je rekao da je dogovor o okončavanju političke krize propao.

On je preko svog predstavnika poručio da neće priznati rezultate predsedničkih izbora zakazanih za 29. novembar.

Predsednik Hondurasa je izjavio da ukoliko Kongres ne održi specijalnu sednicu na kojoj će ga odmah vratiti na vlast, rizikuje se da sporazum ne uspe.

Od vojnog udara 28. juna Honduras je zapao u najveću političku krizu u poslednje dve decenije, zemlja se od tada nalazi i u diplomatskoj izolaciji, a uskraćena joj je i humanitarna pomoć.

Indijska agencija PTI saopštila je da se nesreća dogodila kada je vozač izgubio kontrolu nad autobusom u krivini.

Prema navodima medija, policija veruje da je pljačka, jedna od najtežih u Francuskoj u ovom veku, bila dobro pripremljena, jer su istražitelji našli potpuno prazan stan vozača.

"Smatramo da je (poseta Obame) važan događaj u kinesko-američkim odnosima", rekao je He novinarima.

He je rekao da će pitanja klime biti u centru razgovora, a tokom posete biće potpisano više sporazuma iz te oblasti.

Kina i SAD, kao dva najveća zagađivača životne sredine u svetu, prebacuju jedna na drugu odgovornost za preduzimanje mera u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Velike zemlje u razvoju ne preuzimaju nikakve obaveze" u borbi protiv klimatskog zagrevanja, rekao je u sredu američki izaslanik za klimu Tod Stern, u aluziji na Kinu.

Sve je više pesimista u svetu da će međunarodna konferencija o klimi koja se u decembru održava u Kopenhagenu završiti sporazumom pošto ima velikih razlika između zemalja učesnika.

He Jafei je danas ponovio kineski stav prema kome zemlje koje su stari zagađivači treba da predvode borbu protiv zagrevanja planete.

He nije odbacio mogućnost da se u decembru u Kopenhagenu ne dođe do sporazuma.

"Ako se pregovori nastave dokument koji će biti potpisan na konferenciji u Kopenhagenu treba da obezbedi političku orijentaciju za buduću etapu pregovora", rekao je danas He.

Delovi ovog izveštaja objavljivani su ranije, ali se do sada nije znalo da su sadržali dokumentaciju o tako naprednim bojevim glavama.

Ova napredna tehnologija omogućava proizvodnju bojevih glava manjeg prečnika i olakšava njihovo postavljanje na projektile, a dokazi koji ukazuju da Iran tom tehnologijom raspolaže, uglavnom potiču iz zapadnih obaveštajnih izvora.

Direktor IAEA Mohamed el Baradej do sada je uglavnom bio skeptičan prema sličnim informacijama, naročito posle rata u Iraku, ali sada, kako kaže, "dobijene informacije potiču od različitih izvora tokom različitih vremenskih perioda, konzistentne su i dovoljno sveobuhvatne i detaljne da je potrebno da Iran na njih reaguje".

Iran, međutim, na nove dokaze još uvek nije odgovorio, a čitav slučaj ukazuje koliko je potrebno da se iransko nuklearno pitanje što pre reši diplomatskim putem, piše "Gardijan".

U bombaškom napadu u prestonici Azerbejdžana ubijena su dva vernika, a džamija je posle toga zatvorena.

Specijalne snage u susednoj ruskoj republici Dagestanu su u septembru 2008. godine ubile navodnog organizatora napada - Ilgara Moljačeva.

Vlada Azerbejdžana sve više strahuje da će se ono što naziva fundamentalizmom proširiti izvan granica te zemlje.

Vlasti tvrde da su tokom prethodne dve godine sprečili velike bombaške napade na američku, britansku i izraelsku ambasadu i razna naftna postrojenja.

U poslednja dva meseca, ovo je treća zaplena značajne količine kokaina poreklom iz Južne Amerike u lucu Đoja Tauro, najvećoj luci u italijanskoj oblasti Ređo Kalabrija.

Proglašen je krivim za to što je obezbedio oružje dvojici članova bande za ubistvo bivšeg poslovnog rivala i što je kasnije podmitio policajce da bi ih izvukao iz zatvora. On je takođe osuđen za naređenje ubistva jednog od gradskih zvaničnika 1998. godine.

On je bio sin bivšeg zamenika gradonačelnika Jušua, Sju Fengšana, koji je sam u odvojenom sudskom slučaju osuđen na smrtnu kaznu uslovno na dve godine zbog uzimanja mita i pružanja zaštite kriminalnim organizacijama. Uslovne smrtne kazne se najčešće preinače u doživotni zatvor.

Dominikanska Republika je jedna od 20 zemalja koje SAD smatraju za najveće proizvođače droge ili za tranzit narkotika.

1632. Švedski kralj Gustav II Adolf, vojskovođa i vojni reformator, poginuo u Tridesetogodišnjem ratu, u bici kod Licena. Njegova vojska u toj bici potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661. Rođen španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga. Posle njegove smrti počeo Rat za špansko nasleđe. Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto posle Utrehtskog mira, 1714.

1771. Rođen nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder. 1796. izumeo hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, 1826. litografiju u više boja. Napisao "Udžbenik litografije".

1787. Rođen Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Objavio više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku i rečnik. Uređivao almanah Danica i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro u Beču 1864. Njegovi posmrtni ostaci 1897. preneti u Beograd i sahranjeni, uz Dositeja Obradovića, ispred Saborne crkve u Beogradu.

1814. Rođen belgijski proizvođač duvačkih instrumenataAdolf Saks. 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu.

1860. Za predsednika SAD izabran Abraham Linkoln. U januaru 1863. proglasio oslobođanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen Američki građanski rat, u kom je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen u pozorišnoj loži, u atentatu koji je izvršio jedan od glumaca.

1861. Rođen kanadski trener Džejms Nejsmit. 1891. izmislio košarku kao dopunski sport za igrače američkog fudbala. Košarka u Evropu stigla preko vojnika SAD, a u Beograd 1923, preko izaslanika Crvenog krsta, Amerikanca Viljema Vilanda, koji ju je prikazao na kursu za učitelje.

1880. Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni kako ona dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893. U Petrogradu umro ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, po mnogima klasik ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste.

1911. Fransisko Madero, vođa meksičke revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa, postao predsednik Meksika.

1917. Posle pet meseci borbi, u I svetskom ratu, pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima, okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena nepunih 10 kilometara, poginulo najmanje 240.000 vojnika.

1931. Održan antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, studenti potom krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija uhapsila 13, povređeno šest studenata.

1943. Armija SSSR u II svetskom ratu oslobodila Kijev, posle dvogodišnje nemačke okupacije.

1950. U Beogradu osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964. U saobraćajnoj nesreći poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik Vlade Srbije i funkcioner Komunističke partije. Posle II svetskog rata bio načelnik OZNA za Srbiju, potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975. Na inicijativu kralja Hasana počeo Zeleni marš. 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu potpisan sporazum kojim je Španija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996. Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala 40. članica Saveta Evrope.

1999. Australijanci na referendumu s 55 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001. Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg, izabran za gradonačelnika Njujorka. Nasledio Rudolfa Đulijanija, gradonačelnika u vreme septembarskih napada.

2005. Monsinjor Kiro Stojanov u Skoplju, u katedrali Presvetog srca Isusovog, postavljen za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. Prvi Makedonac posle 104 godine na rukovodećem položaju u katoličkoj crkvi u toj zemlji.

2005. Irački boing 737 sleteo na aerodrom u Teheranu, obavljen prvi komercijalni let u 25 godina.