SPO je naveo da je ostanak Srećkovića i Sanje Čeković na funkcijama u Vladi, koje po koalicionom sporazumu pripadaju predstavnicima SPO, prestao da bude 'unutarstranačko pitanje', kako je to saopštila Demokratska stranka, nego je koalicioni problem koji se može rešiti samo njihovim razrešenjem sa funkcije".

Kako se navodi, za odluku o isključenju glasali su svi članovi Predsedništva SPO-a osim Sanje Čeković.

S druge strane, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković izjavio je da nikakva sednica Predsedništva Srpskog pokreta obnove danas nije održana i da nije ni mogla biti doneta odluka o njegovom i isključenju državne sekretarke Sanje Čeković iz te stranke.

"Ukoliko takvu nelegalnu odluku, za koju sam saznao iz medija, budemo dobili, u skladu sa statutom SPO-a podnećemo žalbu Statutarnoj
komisiji. Siguran sam da će ta odluka biti poništena, jer SPO mora biti demokratska, a ne autokratska stranka", rekao je Srećković.

Srećković je naveo da, ukoliko neko želi da neke telefonske razgovore proglasi za sednicu Predsedništva, tako nešto neće biti moguće jer nije u skladu sa Statutom stranke.

Inače, vest o isključenju Srećkovića i Čekovićeve stigla je samo nekoliko minuta nakon što je ministar Srećković izdao saopštenje, koje su objavile agencije, a u kom je rekao da su on i Čekovićeva svoje mandate stavili na raspolaganje premijeru Cvetkoviću, ali da neće pristajati na ucene onih koji žele da ih smene.

"Tražila sam da me primi jer ovo što se dešava s 'Jugoremedijom' zahteva hitnu reakciju. U njegovom kabinetu mi je prvo rečeno da predsednik ne može da me primi, a posle toga su me pozvali ponovo i rekli mi da će to ipak biti moguće. Od tada je prošlo nedelju dana, a iz kabineta nema glasa", kaže Zagorka Golubović.

U kabinetu predsednika Srbije, međutim, kažu da profesorka Golubović nikada nije odbijena, kao i da ona nikada zvanično, pismenim putem, nije zatražila prijem.

"Predsednik Tadić jako ceni profesorku i njeno mišljenje i čim bude imao vremena, primiće je", rečeno nam je u kabinetu predsednika.

Cilj današnjih akcija spasilaca biće, između ostalog, dopremanje hrane ugroženim područjima. Prema zahtevima koji su opštinski štabovi za vanredne situacije uputili Republičkom štabu u dogovoru sa robnim rezervama distribucija hrane će početi danas, a u nepristupačnim predelima dostavljaće se helikopterima, objasnio je Marić.

Inače, danas u 15 časova počinje sednica Štaba za vanredne situacije, a glavne teme na njoj će biti, kako kaže Marić, presek stanja, šta se do sada uradilo od proglašenja vanredne situacije, zatim prevencija ledenih poplava, to jest stanje na rekama i razmatranje mera da se spreče poplave usled otapanja leda.

Tema će biti i elektroenergetska situacija u Srbiji, odluka da ći će se raditi sledeće nedelje, kao i preporuke Vladi Srbije šta bi dalje trebalo da se radi u borbi sa velikim snežnim padavinama, niskim temperaturama i svim problemima nastalim usled takvog vremena.

Marić je istakao da je i dalje vanredna situacija u 38 opština u Srbiji i da će se narednih dana videti da li će u opštinama u Vojvodini u Bečeju i u Sečnju ona ostati na snazi. U ostalim opštinama ona će biti na snazi dok god se do poslednjih domaćinstava ne probije mehanizacija, rekao je Marić.

Štab za vanredne situacije Užica doneo je naredbu o delimičnoj evakuaciji ugroženih lica sa zavejanih područja i delova grada u kojima nije moguće obezbediti pomoć, potvrdio je gradonačelnik Užica Jovan Marković.

On je precizirao da je reč o trudnicama, bolesnim licima, licima sa posebnim potrebama i licima kojima je neophodna tuđa pomoć i nega kojima nije moguće obezbediti kontinuirano snabdevanje i pružanje medicinske i druge pomoći. Oni će biti evakuisani u Opštu bolnicu Užice ili u Dom za stare na Zabučju.

Štab je usvojio i program mera za medicinsko zbrinjavanje ugroženih lica na udaljenim zavejanim seoskim područjima u seoskim ambulantama tokom trajanja vanredne situacije.

"Posebno zemlji kao što je Srbija, imajući u vidu koliko je veliki prostor OEBS i koje su zemlje članice te organizacije", rekao je Jeremić.

Kako je Tanjugu rekao portparol OEBS Frane Maroević, odluka o predsedavanju Srbije potvrđena je pošto nijedna zemlja članica nije uložila žalbu na srpsku kandidaturu do danas u podne kada je za to istekao rok.

"Mogu da potvrdim da će 2014. i 2015. predsedavati Švajcarska i Srbija. Ovo je prvi put da su dve zemlje odlučile da se kandiduju zajednički za predsedavanje. Nama to pruža mogućnost da na duži vremenski period planiramo rad OEBS", rekao je Maroević.

Prema njegovim rečima, Irska koja predsedava trenutno OEBS namerava odmah da započne konsultacije sa Švajcarskom i Srbijom oko njihovog predsedavanja organizacijom.

Srbija će se naći na čelu ove organizacije prvi put u njenoj istoriji, a pozitivna odluka neće biti samo prvenac za Srbiju, već će to biti i prvi put da jedna zemlja regiona bivše Jugoslavije bude na čelu OEBS.

Danas je takođe odlučeno da 2014. na čelu OEBS bude Švajcarska, koja je zajednički sa Srbijom podnela kandidaturu na ministarskom sastanku organizacije u Vilnjusu 7.decembra.

Sukcesivno predsedavanje je novi model za OEBS, a Švajcarska i Srbija su su izrazile spremnost da sačine zajednički dvogodišnji plan rada.

Dve zemlje su formulisale načela saradnje u dokumentu nazvanom "Principi saradnje".

Urednik naučnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović ocenio je da predsedavanje OEBS znači veliko priznanje za državu, a posebno njenu diplomatiju.

"Činjenica da je Srbija dobila mogućnost da u paketu sa Švajcarskom predsedava OEBS-om govori da naša zemlja ima značajan ugled i poverenje većine država sveta", rekao je Jovanović precizirajući da dobijanje kandidature znači da je svih 56 država koje su članice OEBS-a podržavaju Srbiju, što pre godinu dana nije bio slučaj.

"To govori da je u poslednjih godinu dana načinjen ogroman napredak. Ovo je definitivan signal da je Srbija akter na međunarodnoj sceni kome se veruje i kome se mogu proslediti najosetljiviji i najteži zadaci vezani za međunarodnu politiku", ocenio je Jovanović i dodao da je to, ujedno, i dobar signal i za ostale kandidature koje očekuju Srbiju u neposrednoj budućnosti.

Odluka je doneta nakon preporuke Vlade da se zbog štednje energenata nastava ne održava ni sledeće nedelje. Učenici osnovnih i srednjih
škola na raspustu su od 6. februara.

Obustava nastave u svim školama u Srbiji odnosi se i na održavanje nastave u prirodi, ekskurzija, kao i organizaciju školskih takmičenja, izjavio je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

"Obustavljene su sve aktivnosti u nastavi i dodatne školske aktivnosti. To se odnosi i na organizovanje Dana škole", rekao je on. Prema njegovim rečima i fakulteti su održavanje ispitnih rokova odložili ili prilagodili potrebama studenata.

Podsetimo, Vlada Srbije juče je preporučila Ministarstvu prosvete da prinudni raspust za školarce bude produžen i na narednu nedelju.

Zbog kvara na dalekovodu Cerje -Timotijevići je 160 potrošača na području Bajine Bašte bez struje, rekao je Jovanović.

On je situaciju nastalu usled snežnih nepogoda ocenio i dalje kao tešku , jer Bajina Bašta ima oko 1.000 kilometara lokalnih puteva,od kojih je veliki broj u selima još neprohodan. U tim područjima potrebna je dostava hrane,lekova,vode I stočne hrane,ističe Jovanović.

Sednici lokalnog štaba za vanredne situacije sinoć u Bajinoj Bašti prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić koji je odao priznanje rukovodstvu opštine na njihovoj jedinstvenosti u rešavanju problema izazvanih snežnim padavinama i ekstremno niskim temperaturama i dao podršku njihovoj inicijativi za decentralizaciju gorske službe spasavanja.

Elektrodistribucija Beograd objavila je spisak od 30 preduzeća u Beogradu kojima će po odluci Vlade Srbije, zbog očuvanja elektroenergetskog sistema, biti obustavljena isporuka električne energije, jer su u grupi velikih industrijiskih potrošača.

Na tom spisku su: "Fabrika hartije Beograd", "Drenik", "Koncern Petar Drapšin", "Industrija motora Rakovica", kompanija "Koka kola HBC", "Štark", "Industrija mašina i traktora", "Kron fabrika prečistača i spojnica", "IPM Zmaj", "Prva iskra bazna hemija", "Industrija precizne mehanike", "Momo Stanojlović", "IGM Trudbenik", "Keramika Mladenovac", "TM IMMO Novi Beograd", "Livnica AiT", "Alma quatro", "Mostogradnja"...

Na spisku su još i "Rudnap grupa Minel kotlogradnja", "Beogradski vunarski kombinat", "Lola livnica SEMP", "Dunav Grocka", "Grafičko društvo Bigz", "Montavar Lola", "Jugoeksport Avala film", "GP Anicom", "21 Maj auto kuća", "Dunav grupa agregati", "Ivo Lola Ribar", "Hidrotehnika hidroenergetika".

Iz EDB-a navode da u ovom periodu uplate za utrošenu električnu energiju građani obave na šalterima pošta i banaka i napominju da su i te uplate, kao i na šalterima elektrodistribucije Beograd, oslobođene plaćanja provizije.

Direktor vranjske "Elektrodistribucije“ Zoran Knežević kaže da je potrošnja struje u okrugu odavno prešla normalne granice i da će, posle molbi, morati da se primenjuju prinudna og aničenja u isporuci.

"Apeli nisu pomogli, a energetski sistem mora da se zaštiti. Zato danas, primenjujući preporuke Vlade Srbije, počinjemo sa isporukom tehničkog minimuma električne energije posebno najvecćim potrošačima“, rekao je direktor „Elektrodistribucije“.

Knežević je objasnio da se ta mera najpre odnosi na dva najveća potrošača na jugu Srbije - vranjske kompanije „Jumko“ i „Simpo“, koje će morati tako da se organizuju da sa manjom količinom električne energije ostvare potrebne proizvodne rezultate.

Na upozorenja iz „Elektrodistribucije“ juče su u „Jumku“ i „Simpu“ formirane ekipe koje su dobile zadatak da isključe sve neproizvodne potrošače i prazne hodove, kako bi se potrošnja električne energije smanjila od 10 do 15 procenata.

U Zaječaru će biti isključna struja u 58 firmi. U skladu sa odlukom Vlade Srbije o štednji električne energije, "Elektrotimok" u Zaječaru od danas isključuje 58 firmi sa područja koje snabdeva strujom, a to su zaječarski i borski okrug, kao i opštine Svrljig i Žagubica, precizirao je rekao direktor zaječarskog ogranka "Elektrotimoka" Zlatibor Pavlović.

One će, prema njegovim rečima, do daljeg biti ili potpuno bez napajanja ili će im isporuka električne energije biti redukovana na tehnički minimum.

Što se tiče situacije u gradu, kako je rekao predsednik Štaba za vanredne situacije Boško Ničić, svi putevi su prohodni, preduzeća rade a grad je dobro snabdeven osnovnim životnim namirnicama.

U Nišu je zabeležena do sada rekordna potrošnja struje i iznosila je 364 megavata , rečeno je u Privrednom društvu "Jugoistok". U niškoj Elktrodistribuciji sačinjen je spisak velikih privrednih potrošača i na njemu je ukupno 27 preduzeća.Isključivanje velikih potrošača počeće od danas u dogovoru sa privrednim kolektivima koji su na spisku, napomenuli su u "Jugoistoku".

Na tom spisku su Duvanska industrija Niš, južnokoreanska Jura, Nisal, Vulkan, Frad filteri i Gramer u Aleksincu, fabrike u sastavu Mašinske industrije i drugi kolektivi.

Na području zapadne i dela centralne Srbije, koju električnom energijom snabdeva Privredno društvo “Elektrosrbija” sa sedištem u Kraljevu, od jutros je obustavljeno napajanje 111 velikih industrijskih potrošača.

To je rezultiralo smanjenjem potrošnje električne energije od 3,5 odsto odnosno million kilovat-časova, što nije zadovoljvajuće, rekao je direktor “Elektrosrbije” Slobodan Mihajlović na konferenciji za novinare i dodao da je elektroprivredni sistem pred kolapsom i da poziv na štednju električne energije vise nije apel već vapaj, na koji sada moraju da se odazovu gradjani kao potrošači.

Među preduzećima kojima je prekinuto napajanje su “Magnohrom”, Fabrika vagona, cementara u Kosjeriću. Valjaonica u Sevojnu, “14. Oktobar” u Kruševcu, Staklara u Paraćinu.

Uzrok kvara još uvek nije utvrđen, kažu EMS-u. Snabdevanje se sada obavlja preko drugog transformatora.

Pretpostavlja se da do kvara nije došlo usled opterećenja, jer u EMS-u za Blic kažu da sistem nije bio u potpunom opterećenju.

Ranije je direktor policije Milorad Veljović rekao da se proveravaju informacije, ali da prema njihovim saznanjima su uhapšena četvoro ljudi, među kojima je i Luka Bojović.

“U toku dana ćemo razmeniti otiske papilarnih linija, fotografije i druge potrebne materijale u cilju potvrde identifikacije, da li se radi o ovim osobama”, rekao je Veljović.

U smederevskoj Lučkoj kapetaniji kažu da vodostaj Dunava, nizvodno od Bezdana počinje da opada oko 20 centimetara dnevno, što povećava opasnost od stvaranja leda. Kod Grocke su se napravili ledeni čepovi, pa se strahuje da ledolomci ne mogu mnogo da pomognu, jer se led brzo stvara.

Prema Hidrološkoj najavi, narednih dana na Dunavu formiraće se delimični i potpuni ledostaj, a na banatskim vodotocima i na Tisi zadržaće se postojeći ledostaj sa povećanjem debljine leda.

Velikoj Moravi sa pritokama očekuje se delimični i potpuni ledostaj, a na Savi se očekuje povećanje gustine ledohoda sa pojavom delimičnog do potpunog ledostaja.

Na rekama u Srbiji zbog leda poremećen je prirodni režim tečenja vode u rečnim koritima.

Led na rekama, zadržaće se do kraja februara.

U Loznici, Smederevskoj Palanci, na Zlatiboru, u Negotinu i u Sjenici bilo je minus 18 stepeni. Na Paliću i u Valjevu je bilo minus 17, a u Kragujevcu, u Požegi i na Kopaoniku minus 16 stepeni.

U Beogradu je bilo minus 15, a u Ćupriji minus 14 stepeni. U Kraljevu, u Kruševcu, u Leskovcu i u Dimitrovgradu je bilo minus 13 stepeni.
U Nišu i u Vranju je bilo minus 12 i u Velikom Gradištu minus 11 stepeni.

U Srbiji će danas posle veoma hladnog jura sa jakim mrazom, i sa kratkotrajnom maglom po kotlinama i u nižim predelima, tokom dana biti umereno do znatno oblačno i hladno. Mestimično će biti slabog snegom, uglavnom u južnim i zapadnim krajevima, uz najvišu temperaturu od minus 12 do minus 7 stepeni.

Prema Hidrološkoj najavi, narednih dana na Dunavu formiraće se delimični i potpuni ledostaj, a na banatskim vodotocima i na Tisi zadržaće se postojeći ledostaj sa povećanjem debljine leda.

Krajem dana i tokom noći sneg se očekuje u većem delu zemlje, uz slab i umeren vetar.

I u Beogradu će danas biti umereno do znatno oblačno i veoma hladno, uz slab sneg. Najniža dnevna temperatura biće minus 13, na širem podrucju grada oko minus 17 stepeni, a najviša dnevna oko minus 8 stepeni.

U Srbiji do 17. februara će se zadržati veoma hladno - ledeni vreme.

On očekuje da će se u narednim danima popraviti zalihe mazuta, koje su sada na nivou za dva do tri dana budući da je sa republičkom direkcijom dogovoreno da se intenzivnije izvlači deo robe koji treba otpremiti u toplane.

On je podsetio da od 57 toplana 30 radi 24 časa dnevno, što znači da 15 sati efektivno isporučuju građanima grejanje, a preosalih devet sati održavaju sistem i pripremaju se za naredni dan, dok preostalih 27 radi produženo.

"Nema većih problema u isporuci grejanja iako je i oprema sa kojom toplane raspolažu stara, što može da prouzrokuju trenutne probleme koji se uz angažovanost brzo rešavaju“, napomenuo je Lečić.

On smatra da će sistem i sa tim produženim radom izdržati do kraja grejne sezone budući da je prošlo dve trećine grejne sezone, a da bi tokom sledeće sedmice trebalo da dođe i do poboljšanja vremenskih prilika.

Orbović je naveo da će definitivna odluka o tome da li i sa kime Sindikat izlazi na izbore biti poznata početkom marta.

Dačić je rekao da su predstavnici Socijalističke partije Srbije sa predstavnicima SSSS razgovarali o svim temama i da između socijalista i sindikata nema razlika u definisanom pogledu na političku i ekonomsku scenu Srbije.

On je kazao da je SPS za stvaranje šireg bloka koji će imati veću snagu i koji će se boriti za ideju socijalne pravde.

"To bi bio blok koji će se boriti za interese radnika i seljaka, i socijalnu pravdu", naveo je Dačić, ne želeći da precizira koje partije bi činile taj blok, ali ne isključujući mogućnost da tu budu SSSS i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića.

Orbović je naveo da će definitivna odluka o tome da li i sa kime Sindikat izlazi na izbore biti poznata početkom marta.

On je kazao da je SSSS od SPS dobio podršku za platformu sa ciljevima i zahtevima sindikata, koja se, kako je ocenio, poklapa i sa programom SPS.

"Da li će to poklapanje biti nešto više, pokazaće vreme", rekao je Orbović, ne želeći da govori o konkretnim stavovima SSSS nakon dosadašnjih sastanaka sa političkim partijama.

Orbović je demantovao navode medija da je Savez sindikata postigao dogovor sa partijom Rasima Ljajića.

Sastanku u sedištu SPS prisustvovali su funkcioneri te stranke, među kojima su bili Žarko Obradović, Slavica Đukić Dejanović, Dušan Bajatović, Branko Ružić i drugi.

Današnji sastanak je jedan u nizu sastanaka koje predstavnici sindikata održavaju sa predstavnicima političkih partija.

On je dodao da njihove ostavke "traže oni koji su napustili vladajuću koaliciju i suprotno volji članova stranke samovoljno pristupili opozicionom pokretu 'Preokret'".

Oni koji traže naše ostavke, naveo je Srećković, kritikuju vlast u kojoj učestvuju, ali se ne odriču nijedne funkcije i privilegije, "što je beščašće i nemoral".

"Naše ostavke traže oni koji su se odrekli izbornog programa Liste za evropsku Srbiju koji ih je doveo na vlast, oni koji su za razliku od nas danas spremni da prihvate nezavisnost Kosova i Metohije, oni koji... smatraju da je Republika Srpska genocidna tvorevina i koji tvrde da je Srpska pravoslovna crkva mutant pogrešne politike koja je uništila sve što vredi u Srbiji", poručio je ministar.

On je dodao da su oni koje traže njihove ostavke, SPO doveli pred nestanak sa političke scene i stranku izložili podsmehu demokratske javnosti.

Srećković je poručio da nikada i ni po koju cenu on i Čekovićka neće rušiti državnu politiku i ugrožavati nacionalne interese, kao i da će učiniti sve da SPO ponovo bude državotvorna, odgovorna i proevropska stranka.

Čelnik pokreta "Ruski obraz" Ilija Gorjačev sa verenicom i vođa italijanske neofašističke stranke "Forca nuova” Roberto Fjore slikali su se u Skupštini Srbije sa poslanikom SRS Dejanom Mirovićem, koji tvrdi da je četvrti na slici zapravo student ruskog jezika koji je bio u funkciji prevodioca.

"Reč je o privatnoj poseti mog prijatelja Ilije Gorjačeva, koga je odlikovao ruski patrijarh, dok je Fjore bivši član Evropskog parlamenta koji je bio u koaliciji sa partijom Silvija Berluskonija - kaže za "Blic” Mirović.

Kako je moguće da se ovakvo, najblaže rečeno problematično društvo okuplja u republičkom parlamentu, zatražila je da se ispita šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija, saznaje Blic.

"Dao sam nalog Službi obezbeđenja da ispita tačnost ove informacije i očekujem da ćemo sutra imati objašnjenja", izjavio je u četvrtak generalni sekretar skupštine Veljko Odalović.

Fjore je vođa ultradesničarske rasističke stranke "Forza nova” čiji su članovi poznati po marševima protiv emigranata u Italiji. Čelnik "Ruskog Obraza” je i urednik istoimenog glasila ove klerofašističke grupe, dok je Milikić, pored Gorana Davidovića Firera i desetak osoba, 2006. osuđen zbog upada na antifašističku tribinu u Novom Sadu.

Novu, koalicionu vladu činiti pet parlamentarnih stranaka, odnosno sve partije osim onih koje vode Zoran Janković (Pozitivna Slovenija) i dosadašnji premijer Borut Pahor (Socijalne demokrate).

Shodno tome se ne očekuju iznenađenja, jer su poslanici koalicionih stranaka bez sumnjedoneli odluku da glasove daju novoj vladi, a podrška će - prema ranijim najavama - stići i od dva poslanika nacionalnih manjina.

Posle potvrđivanje sastava kabineta, Slovenija će zvanično dobiti desetu po redu vladu od proglašenja nezavisnosti.

Premijer će biti Ivan Janez Janssa, kome će to biti već drugi put u karijeri da seda na premijersko mesto. Janez Janša je već najavio da će konstitutivna sednica Vlade Republike Slovenije biti održana odmah posle glasanja u Državnom Zboru, pošto sa dosadašnjim premijerom Borut Pahorom obavi primopredaju poslova.

Duma je ove sedmice usvojila tekst zakona koji pooštrava zatvorske kazne za seksualno nasilje nad maloletnicima, a prvi put osuđenicima koji odsluže kazne zabranjuje se da rade u blizini dece i dopušta se hemijsku kastraciju u slučajevima kada je žrtva mlađa od 14 godina.

Zakon još treba da potpiše predsednik Medvedev, a predstavnik ruskog predsednika za prava dece Pavel Astahov ocenio je da je novi zakon korak napred u borbi protiv pedofilije.

"Krivično zakonodavstvo u oblasti zaštite dece od seksualnog zlostavljanja jedno je od najliberalnijih u svetu, na nivou Avganistana, Malija i Angole", ocenio je Astahov pred glasanje u Dumi.

Dosadašnje rusko zakonodavstvo o pedofiliji smatra se liberalnim zbog blagih kazni, odsustva zabrane bavljanje poslovima vezanim za decu i medicinskog praćenja počinilaca. S druge strane, pedofilija je u sovjetsko doba bila tabu tema.

"Uveravam vas da je stopa pedofilskih zločina bila ista (u vreme SSSR-a), ali je u sovjetskom dobu bilo nemoguće biti informisan o tim problemima u štampi, pošto je to bio 'buržoaski porok', nepostojeći u sovjetskom društvu", objasnio je Jevgenij Vičenkov, bivši sovjetski političar, a danas direktor agencije za novinsko istraživanje Ažur u Sankt Peterburgu.

Štampa svakodnevno objavljuje napise o seksualnim zločinima nad decom, a državni istražni komitet takođe redovno objavljuje saopštenja o najnovijim slučajevima. Zvanična statistika je zapanjujuća - broj prijavljenih seksualnih napada na decu uvećan je za 30 odsto od 2003. do 2010, kada je prijavljeno 9.500 pedofilskih zločina.

U kancelariji predstavnika ruskog predsednika za prava dece navode da je broj tih delikata porastao čak za 41,2 odsto od 2010. do 2011. Astahov je za jednog od krivaca proglasio internet, gde je pedofilska pornografija, kako je naveo, raširena pojava koja se ne kažnjava.

Pritvor im je određen zbog opasnosti da bi u toku istrage mogli da utiču na svedoke, kao i da bi mogli da ponove krivično delo.

Za krivično delo omogućavanje bekstva pritvorenom licu zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.

Istragom će biti utvrđeno kako su osumnjičeni kao dežurni čuvari u pritvorskoj jedinici pomogli u utorak rano ujutru i "omogućili" Kaliniću i Simoviću da izađu iz svojih ćelija i pokušaju da napuste zatvorski kompleks u Ustaničkoj ulici.

Čuvari su, po automatizmu, suspendovani s posla odmah po otkrivanju pokušaja bekstva dvojice osuđenih na po 40 godina zatvora.

Istražni organi sumnjaju da su Kalinić i Milovanović bekstvo planirali računajući na pomoć kako iznutra, tako i spolja.
Milovanović je 2004. pobegao iz beogradske Palate pravde službi obezbeđenja i policiji, kao i iz pritvora u istočnom Sarajevu.

U drugom saobraćajnom udesu, oko 7.40 sati, na Ugrinovačkom putu povređena je ženska osoba koja je zadobila povredu glave, ramena i potkolenice, i prevezena u Urgentni centar.

U saobraćajnom udesu kod Dobanovačke petlje, nešto pre 9.30 sati, muškarac starosti 42 godine je zadobio povredu stopala, a prevezen je u Kliničko bolnički centar Bežanijska Kosa, dodala je Macura.

Hitna pomoć je do 13 sati na području Beograda obavila 86 intervencija, od kojih 28 na javnom mestu.

Macura je rekla da su se lekarima javljale skoro sve vrste hroničnih bolesnika, da se dogodilo i pet ili šest padova ljudi na ulici, a da su ekipe Hitne pomoći, i pored snega i hladnog vremena, stizale do pacijenata.

„Mislim da je naša strana mudro i trezveno ušla u ovaj proces držeći se nacionalnog interesa i Rezolucije 1244. Težište aktivnosti međunarodne zajednice je na Prištini. Naš je interes da pronađemo rešenje u što kraćem roku i mi smo u tu svrhu dali nekoliko predloga rešenja. Bili smo aktivni i konstruktivni i to je ojačalo našu poziciju pred mogući dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine."

Na konstatciju da postoje očigledne razlike u stavovima država povodom rezultata dijaloga Beograda i Prištine, on kaže:

"Varka je da ima prevelikih razlika u ocenama. Svi se slažu da je dijalog do sada dao odlične i primenjive rezultate. Malo se ko nadao da možemo postići šest kompleksnih dogovora za manje od godinu dana. Razume se da neke prestonice žele dalji i brži pomak, ali to želimo i mi. Našem napretku u pregovorima nećemo žrtvovati nacionalni interes na KiM, Ustav i zakon. Ovaj dijalog se vodi radi rešavanja konkretnih problema a ne radi nečijih ocena."

Stefanović je kazao da je "naša strana mudro i trezveno ušla u ovaj proces držeći se nacionalnog interesa i Rezolucije 1244" i da je "težište aktivnosti međunarodne zajednice na Prištini.

"Naš je interes da pronađemo rešenje u što kraćem roku i mi smo u tu svrhu dali nekoliko predloga rešenja. Bili smo aktivni i konstruktivni i to je ojačalo našu poziciju pred mogući dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine", kazao je Stefanović.

Na pitanje da li je onda dogovor o regionalnom predstavljanju uslov za kandidaturu Srbije za EU, Stefanović je podsetio da su uslovi jasno navedeni u zaključku Evropskog saveta.

"Mi ćemo sve učiniti da ih ispunimo ako ta rešenja nisu u suprotnosti sa našim Ustavom, zakonima i nacionalnom interesu na KiM", kazao je Stefanović.

Suljagić je pre nekoliko dana dobio preteću poruku u pismu, u kojem je bio i bojevi metak.

U pretećem pismu se nalazila poruka:"Ostavi se Allaha i njegove vere. Stići he te vernička ruka".

Kako se očekuje, Suljagić će se povodom ostavke oglasiti u popodnevnim satima.

Suljagić se do dolaska na mesto ministra neprestano nalazio u centru pažnje javnosti zbog svojih odluka, ponajpre zbog odluke o uvođenju kulture religije u školama u Kantonu Sarajevo.

Hosni Mubarak je posle 29- godišnje vladavine, bio prisiljen da podnese ostavku 11. februara prošle godine.

Mladi aktivisti, koji su pre godinu dana protestujući dve nedelje na kairskom trgu Tahrir, oterali Mubaraka sa vlasti, nisu zadovoljni tempom dosadašnjih demokratskih i ekonomskih promenana u Egiptu.

Oni tvrde da je, u stvari Mubarakov režim još na vlasti zahvaljujući Vrhovnom savetu oružanih snaga .

Na udaru je posebno feldmaršal Husen Tantavi, koji je godinama bio ministar odbrane i čovek od poverenja bivšeg režima.

Protesti će početi u subotu na dan kada je Mubarak bio prisiljen da se povuče sa vlasti. Najavljuje se zatvaranje univerziteta, mnogih fabrika i poremećaj u javnom saobraćaju.

Muslimanska braća, čija partija Sloboda i jednakost kontroliše parlament, potvrdila je da neće podržati nove proteste.

"Ovaj poziv ( na štrajkove) je veoma opasan za interese nacije i njenu budućnost", ističe generalni sekretar ove grupe Mahmud Husein.

Protiv novih protesta su se, kako prenose agencije, izjasnili i veliki iamam Egipta Al Azhar, kao i Koptska crkva.

Grupe koje ponovo najavljuju izlazak na ulice traže da se vojnici odmah vrate u kasarne i da se Vrhovni savet oružanih snaga povuče sa vlasti i da se formira vlada nacionalnog spasa koja bi pozvala na odgovornost one koji se sada u krvi obračunavaju sa demonstrantima.

Nova civilna vlast bi odmah morala da se uhvati u koštac s ekonomskim problemima zemlje koji su se još više pogoršali posle pada Mubarakovog režima.

"Godinu dana posle revolucije, ekonomija je u stanju anarhije, van kontrole", ističe direktor Centra za ekonomska istraživanja u Kairu Salih Goda.

Posle pada Mubarakovog režima, na nedavnim izborima za donji dom parlamenta pobedila je Partija Sloboda i jednakost iza koje stoje Muslimanska braća. Sada su u toku izbori za gornji dom nacionalne skupštine.

U Vrhovnom savetu oružanih snaga najavljuju da će tokom protesta pojačati bezbednost oko državnih zgrada i javne imovine. Generali obećavaju da će se predsednički izbori održati sredinom godine i da će se tada povući sa vlasti.

Predsednik Srbije juče je, obilazeći opštine Mali Zvornik, Ljuboviju i Bajinu Baštu, ponovo apelovao na gradjane da štede struju i konstatovao da se Srbija na najbolji mogući način suočila s poteskoćama nastalim usled poslednjeg talasa niških temperatura i snežnih padavina.

"Štedite električnu energiju. Prvi apeli nisu urodili plodom", konstatovao je predsednik nakon što je obišao selo Donja Bukovica u opštini Ljubovija i pozvao medije, od lokalnih do nacionalnih, da neprekidno ponavljaju apel za štednju struje. On je upozorio da je to jedini način da se održi stabilnost elektroenergetskog sistema, što je od izuzetne važnosti.

"To je jedini način da održimo proizvodnju, ekonomiju, radna mesta, da ne bismo imali privredne gubitke i da obezbedimo onima kojima su to jedina grejna tela da imaju neku toplotu u stanu da ne bi rizikovali ljudske živote", naglasio je predsednik Srbije. Tadić je upozorio i da je neophodno preventivnim merama pravovremeno odgovoriti na klizišta i poplave koji bi mogli nastati usled otapanja snega.

Tadić je takođe upozorio je da je mnogo starijih ljudi u snegom izolovanim kućama po selima čija deca žive u gradovima Ili inostranstvu, a brigu o svojim roditeljima u ovim teškim okolnostima prepuštaju drugima. On je apelovao na građane koji su ostavili svoje roditelje u seoskim kućama daleko od puteva da vode računa o njima.

On je odao priznanje rukovodstvu opštine Bajina Bašta i pohvalio jedinstvo i solidarnost u rešavanju problema, ukazujući da nema građana do kojih se nije došlo, i da se problemi rešavaju u hodu.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) otkrila je 41 stranog "špijuna od karijere" na teritoriji Rusije i utvrdili identitet 158 osoba koje posluju sa špijunima, potvrdio je nedavno predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na sastanku sa službenicima FSB.

"Kontraobaveštajni rad FSB tokom prošle godine pokazao je da strane specijalne službe održavaju visoku aktivnost. Oni rade svoj posao", kazao je Medvedev.

On je istakao da su ekipe "Beograd puta" tokom noći, takodje, čistile i ulice drugog prioriteta i da je većina njih, takodje, očišćena i prohodna.

Pucarević je rekao da će "Beograd put" nastaviti i danas rad na održavanju i čišćenju saobraćajnica, da u tom preduzeću prate vremensku situaciju i da su spremni da intervenišu, jer se, prema prognozi, tokom vikenda ponovo očekuju snežne padavine.

Na najopterećenijim putnim pravcima - autoputevima kolovozi su vlažni, bez snega, dok su na državnim i magistralnim putevima kolovozi vlažni i na njima ima snega do pet centimetara, saopštilo je Javno preduzeće "Putevi Srbije".

Vozačima se savetuje oprezna vožnja i posedovanje zimske opreme i lanaca. Zbog vlažnih kolovoza i pojave niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima, moguće je stvaranje poledice, pa se apeluje na vozače da prilagode brzinu kretanja situaciji na putu i savetuje maksimalan oprez u vožnji.

Žestoki mrazevi sredinom sedmice su nešto popustili, ali i dalje su opasni po život beskućnika, posebno onih pod dejstvom alkohola i starijih ljudi za koje šetnja po mrazu ili boravak u loše zagrejanim stanovima predstavlja rizik.

Kao i svake zime i ove u Poljskoj hara "tihi ubica", ugljenmonoksid, zbog nemara ljudi da očiste peći i provere da li im je ispravna ventilacija.

Od početka februara otrovalo se već 410 ljudi, a umrlo 17 Poljaka, saopštila je danas policija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija apeluju svakodnevno na Poljake da jave policiji čim primete beskućnike koji sede u podzemnim prolazima, nekoga ko duže sedi na klupi u parku ili stanici gradskog prevoza ili je zanemoćao ili je samo pijan pao na ulici.

Ne ubija zima već naša ravnodušnost, svaki poziv može da znači spasen život, apeluju vlasti i policija na građane.

Centar im svakodnevno deli i odeću, a ogrev će obezbediti nacionalni park Fruška gora. Na ovaj način ljudi koji žive u nehigijenskim uslovima lakše će prebroditi niske temperature. Kuće u Velikom ritu nemaju nikakvo grejanje, a stanovnici kažu da lože šta stignu. Oni su pre neki dan apelovali da im je pomoć neophodna jer nemaju elementarne uslove za život.

Ništa nije bolje ni azilantima u Subotici, pa je pokrajinski štab doneo odluku da se briga o azilantima koji se kriju u deponiji poveru Crvenom krstu. Oko 35 azilanata preseljeno je na Palić u nekadašnji restoran Fontana. Oni imaju dušeke i ćebad, ali nema grejalica.

Iz gradske vlasti su apelovali da ako mogu donesu grejalice da bi azilantima boravak bio podnošljivi. Oni na otvorenom i retko pristaju na pomoć pošto su u stalnom strahu od deportacije.

Novosadski Radio 021 i omladinska organizacija Društveni centar apelovali su na sugrađane da pomognu stanovnicima prigradskog naselja Veliki rit, koje je ugroženo velikom hladnoćom.

"Pozivamo vas da, ako ste u mogućnosti, donirate ćebad, jorgane, toplu odeću i obuću za naše sugrađane iz naselja Veliki rit", navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da u Velikom ritu, gde živi oko 3000 Roma i Aškalija, ima mnogo porodica koje žive u ekstremno lošim uslovima i ispod granice ljudskog dostojanstva, pošto je većina kuća trošna, bez struje, vode i grejanja, s kartonskim ili plastičnim krovovima.

Iz EPCG su naveli da je, zbog hladnog vremena, potrošnja struje na rekordnom nivou, pa se apeluje na potrošače da racionalno troše električnu energiju.

Ukazuje se da je međunarodno tržište dodatno poremećeno usled odluke Bugarske i Bosne i Hercegovine da obustave izvoz električne energije, a došlo je i do obustave isporuke struje preko podmorskog kabla između Italije i Grčke.

Nepovoljno stanje u čitavom regionu dovodi do situacije u kojoj se električna energija sve teže nabavlja, a cene na berzama vrtoglavo rastu. Dodaje se da smanjena proizvodnja hidroelektrana dodatno usložnjava situaciju zbog skoro praznih akumulacija i niskih dotoka.

Iz EPCG su naveli da trenutno svi crnogorski gradovi imaju uredno napajanje električnom energijom, sa izuzetkom dela seoskih područja zbog nepristupačnosti i zavejanih puteva. Sve raspoložive ekipe i kapaciteti EPCG su angažovane na terenu i maksimalnim naporima pokušavaju da sanirati kvarove, ističe se u saopštenju.

Crna Gora je već danima na udaru vremenskih neprilika, praćenih olujnim vetrom i niskim temperaturama Meteorolozi za naredne dana najavljuju novi hladni talas sa snežnim padavinama.

Zbog orkanskog vetra autoput A1 između čvorova Sveti Rok-Maslenica i autoput A6 Rijeka- Zagreb između čvorova Delnice i Kikovica zatvoreni su za saobraćaj.

Vidaković zvani "Ustaša" i "Trafikant" i Čubrilo bivši komandir Četvrte čete TO Tenja optuženi su da su počinili ratni zločin nad jednim zarobljenikom i 18 civila, u periodu od 7. jula do kraja avgusta 1991. na teritoriji opštine Tenja u Hrvatskoj.

Vidakoviću se, kako navodi Tužilaštvo, stavlja na teret ubistvo ratnog zarobljenika, pripadnika MUP-a Hrvatske Djure Kiša, kog je izveo ispred zgrade Štaba TO.

On je žrtvu, kako se navodi, vodio ruku vezanih bodljikavom žicom, i pucao mu iz automatskog oružja u glavu i telo u hodniku bioskopske sale "Partizan".

Vidaković je, prema optužnici, protivzakonito zatvorio sedam hrvatskih civila - Mariju i Marka Kneževića, Mandu Banović, Franju Fučeka, Nedeljka, Elizabetu i Franju Gotovca, predao ih nepoznatim osobama koje su ih ubile na jednoj poljani u Tenji.

Njihova tela su pronadjena na lokaciji Betin Dvor, a ekshumirana u februaru 1998. godine.

Čubrilo je optužen za protivzakonito zatvaranje i ubistvo 11 civila kod stočnog groblja u blizini Bobote tako što ih je, uz pomoć još dvojice pripadnika TO Tenja, jednog po jednog ubijao pri njihovom izlasku iz tovarnog dela kamiona u koji su prethodno bili ukrcani.

Kako navodi Tužilaštvo, Čubrilo je žrtvama pucao u glavu iz automatskog oružja marke "hekler".

Tela Ivana Valentića, Marije Cerenko, Ane Horvat, Katice Kiš, Pere Mamića, Josipa Medveda, Stipa i Evice Penića, Josipa Prodanovića, Vladimira Valentića i Franje Burča do danas nisu pronađena jer su premeštena sa mesta gde su ubijeni.

Okrivljeni Vidaković i Čubrilo nalaze se u pritvoru od 10. avgusta 2011. na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Odeljenja
za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a Tužilaštvo je predložilo da im se produži pritvor.

Predmet "Tenja" ustupljen je Tužilaštvu na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, izmedju Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Državnog odvjetništva Hrvatske.

U toku noći do ponoći je bilo sedam povreda na poledici,.

Portparol Hitne pomoći Nada Macura savetovala je da bi danas zbog izuzetno hladnog vremena trebalo da ostanu kod kuće oni koji ne moraju da izlaze napolje i da se to posebno odnosi na hronične bolesnike i starije osobe.

Potrebno je voditi brigu o starijim i usamljenim komšijama, rekla je Macura. Macura je savetovala i adekvatno i slojevito oblačenje, zaštitu glave, ruku i nogu. Ukoliko deca izlaze u spoljnu sredinu trebalo bi da budu utopljena odgovarajućom odećeom i samo kratko da se zadržavaju napolju, poručila je Macura.

Na Kosovu i Metohiji u poslednja 24 časa dogodilo se 47 saobraćajnih nezgoda u kojima je šest lica povređeno, saopšteno je iz Kosovske policije.

Na severu Kosova i dalje su neprohodna dva alternativna putna pravca koja sever pokrajine povezuju sa centralnom Srbijom, a zbog loših vremenskih uslova redukovan je broj autobuskih polazaka iz Kosovske Mitrovice prema Beogradu.

Neprohodni su putevi Zvečan - Novi Pazar preko Banjske i put Leposavić - Novi Pazar preko Tresave. Na dva administrativna prelaza na severu Kosova, Brnjak i Jarinje, koja su i dalje u blokadi, otežan je dolazak na sever pokrajine i obrnuto jer su putevi kojima se zaobilaze zvanični prelazi loši zbog snega i leda.

Na severu Kosova su i dalje na snazi redukcije električne energije a restrikcijskih isključenja struje ima i u drugim delovima Kosova.

Dvoje manje dece su bili u kritičnom stanju pa ih je policija transportovala u bolnicu u Kiškunhalaš, gde je konstatovano da su u poslednjem trenutku spaseni od smrzavanja.

Nakon provere podataka policija je ustanovila da je protiv majke već pokrenut postupak i da ima zabranu ulaska i boravka u Mađarskoj.

Takođe, juče u ranim jutranjim časovima, uhvaćene su još dve porodice iz Avganistana. U šestočlanoj grupi bila su i dva dečaka, od osam i tri godine, kao i jedna trudnica, ali oni su bili u dobrom stanju i nije bila potrebna lekarska intervencija.

Tokom prepodneva u blizini pograničnog mesta Tompa u Mađarskoj granična policija je uhapsila još dva državljana Avganistana, koji su ilegalno prešli granicu.

Preživeli tvrde da su krijumčari nakon što je motor otkazao, ubrzo po isplovljavanju sa obale Somalije u subotu, naterali 22 putnika da iskoče iz broda, prenosi AP.

Hiljade Afrikanaca svake godine pokušava da predje Adenski zaliv i nadje utočište u Jemenu.

Vlasti Meksika su 2010. godine u Tamaulipasu pronašle tela 72 migranta iz Centralne i Južne Amerike, koji su, navodno, ubijeni nakon što su odbili da rade za ozloglašeni narko/kartel Zetas.

Prema procenama meksičke vlade, svake godine oko 140.000 migranta, uglavnom iz Centralne Amerike, preko Meksika pokušava da ode u Sjedinjene Države, mada nevladine organizacije procenjuju da ih je zaista oko 400.000.

U velikom talasu kriminala koji je obuzeo Meksiko, ubijeno je 50.000 ljudi od 2006. godine, kada je vlada uz pomoć vojske počela obračun sa moćnim narko-kartelima u zemlji.

Iako je Julija Timošenko formalno ponovo uhapšena zbog drugog krivičnog dela, utaje poreza i finansijskih nepravilnosti tokom rukovođenja korporacijom "Ujedinjeni energetski sistemi Ukrajine", na osnovu sudske odluke od 8. decembra 2011, ukrajinska služba bezbednosti smatra da nije potrebno da joj se produži pritvor pošto ona već izdržava kaznu i ima status osuđenika.

Ćerka bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko, Evgenija, tražila je od tužilaca da istraže da li je njenoj majci uskraćena odgovarajuća zdravstvena nega.

Evgenija je pozvala tužioce da istraže navode da je njena majka prikovana za krevet i da ima stalne bolove jer zatvorske vlasti odbijaju da joj daju lekove, daju joj pogrešne dijagnoze i lečenje, što se može smatrati mučenjem.

Vlasti tvrde da se prema Timošenkovoj postupa ispravno i da je planirano da je sledeće sedmice pregleda grupa stranih doktora.

Albanski odbornici izglasali su 6. februara predlog kojim se briše 17 srpskih naziva ulica u Bujanovcu, a u znak protesta svi srpski odbornici su napustili zasedanje Skupštine.

Demokrate su u saopštenju o izlasku iz koalicije navele da su dosad nekako uspevali da prevazidju brojne probleme, kao što je raspodela sredstava iz opštinskog budzeta, koja su redovno deljena na štetu srpske zajednice, ali je usvajanje predloga za promenom naziva ulica bio "kap koja je prelila čašu"

"Nasi koalicioni partneri su sa predlozima novih imena ulica i trgova, ovoga puta prešli svaku meru i pokazali sve ono što je u suprotnosti sa principima na kojima se zasniva multietnička koalicija", saopštio je DS.

Demokrate iz Bujanovca uputile su tim povodom pismo dosadašnjim koalicionim partnerima, lokalnoj vlasti, Koordinacionom telu za jug Srbije, svojoj centrali u Beogradu i Kancelariji Misije OEBS-a u Beogradu.

Vladajuću koaliciju u Skupštini opštine Bujanovac, koja ima 41 odbornika, dosad su činila 23 odbornika iz redova albanskih partija, dva odbornika DS, četiri iz Ujedinjenih regiona Srbije i jedan odbornik Ujedinjene partije Roma.

U opoziciji je dosad bilo šest odbornika SRS i pet odbornika DS S. Srpske partije su u koaliciju sa albanskim partijama u Bujanovcu ušle u oktobru 2010. godine uz posredovanje OEBS-a i Koordinacionog tela za jug Srbije radi formiranja multietničke vlasti.

Odluku albanske većine kojom se iz naziva ulica izbacuju imena velikana srpske istorije, nauke i kulture i zamenjuju imenima albanskih književnika i boraca za "albansko budjenje", medju kojima je i terorista Fatmir Ibiši iz Gnjilana, srpski odbornici su doživeli kao poraz multietničke politike zajedništva i početak novog zaoštravanja ionako krhkih medjunacionalnih odnosa.

U poruci koju su Anonimusi poslali redakciji lista Dnevnik.hr, oni su najavili i nove napade uz poruku - "Ivo Josipovic you should expect us!!!".

Internet stranica hrvatskog predsednika jutros radi normalno, a rušenje Josipovićeve stranice oštro je kritikovao Institut hrvatske glazbe (IHG), koji taj čin ocenjuje neprihvatljivim.

'Ovakav čin je neprihvatljiva demonstracija sile, i predstavlja upravo ono protiv čega Anonimousi tvrde da se bore: beskompromisnu cenzuru i ograničavanje slobode javnog izražavanja na internetu", saopšteno je iz IHG.

U toku je razmena informacija između kriminalističkih policija dveju zemalja i u MUP-u očekuju da će identitet uhapšene osobe biti potvrđen tokom sutrašnjeg dana.

Kako saznaje B92 hapšenje, prema poternici srpskog Interpola, se dogodilo negde oko 17 sati večeras, po lokalnom vremenu, u Valensiji u Španiji. Uhapšena su četiri srpska državljana, među kojima i lice za koje se sumnja da je Bojović.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je broj uhapšenih, ali je rekao da se njihov identitet još uvek proverava.

"To je sve što u ovom trenutku možemo da saopštimo s obzirom na to da je provera indetiteta u toku. Tek sutra će biti izvesno da li je u pitanju Bojović", rekao je Dačić.
Kako je dodao, molba španske policije je bila da se ne objavljuje ova vest dok se ne proveri indetitet uhapšenog.

"Nisam srećan što je ova informacija u javnosti jer bi to moglo da upropasti čitavu operaciju. I ukoliko se sutra utvrdi da se zaista radi o Luki Bojović to bi bio još jedan primer dobre policijske međunarodne saradnje", rekao Dacić novinarima.

Podsetimo, Luka Bojović osumnjičen je za više ubistava. Bojović se sumnjiči za likvidaciju Branka Jeftovića Jorge 2004, kao i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić. Za ova krivična dela pored njega se terete Vladimir Milisavljević Budala i Miloš Simović.

Bojović je, inače, bio deo Arkanovih „Tigrova", a Željko Ražnatović je bio i Bojovićev kršteni kum. Nakon Ražnatovićevog ubistva 15. januara 2000, koje je izvršio Dobrosav Gavrić, Bojović je za organizaciju te likvidacije optužio Branka Jeftovića Jorgu, Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka. Istraga protiv Bojovića za ubistvo Jorge, kao i za pokušaj likvidacije Draškovića i Nedovića, počela je 2010. godine.

Bojovića je bivši član zemunskog klana Sretko Kalinić doveo u vezu sa ubistvom Jorge i pokušajem ubistva Draškovića i Nedovića, rekavši da se Bojović svetio za likvidaciju svog krštenog kuma.

Bojoviću se trag izgubio leta 2010. godine, posle hapšenja Sretka Kalinića u Zagrebu i Miloša Simovića na srpsko-hrvatskoj granici. Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
Pošto je postao vođa "zemunaca", on je organizovao likvidacije, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Draškovića i Šoka, kad je sa odbeglim "zemuncem" Kalinićem pucao iz automobila u pokretu.

Bojović je uhapšen u oktobru 2007. zbog sumnje da pomaže odbeglim zemuncima optuženim za ubistvo premijera Zorana Đinđića, međutim, optužen je samo za nedozvoljeno držanje oružja u nedostatku dokaza.

Zbog nedozvoljenog držanja pištolja osuđen je 15 meseci zatvora 2009. godine posle čega je pušten da se brani sa slobode.
Bojović je bio kum Cvetku Simiću čije je raskomadano telo pronađeno u Zagrebu, tačnije telo u jezeru Jarun, a glava u blizini tog jezera.

Na pitanje sudije Zdravka Majerovića, Merčep je izjavio da se ne oseća krivim ni po jednoj točki optužnice, javlja HRT.

Zbog moždanog udara koji je imao pre nekoliko godina, 60-ogodišnji Merčep je odmah po hapšenju krajem 2010. smešten u zatvorsku bolnicu, a podizanje optužnice sredinom 2011. godine dočekao je u banji.

Veštačenjem je utvrđeno da je on sposoban za suđenje uz napomenu da tokom procesa mora da bude pod kontrolom lekara.

Haško tužilaštvo dostavilo je Hrvatskoj dokaze protiv Merčepa još pre nekoliko godina za zločine u istočnoj Slavoniji uključujući zločine u Vukovaru i u Pakračkoj poljani. Zločini u Vukovaru nisu, međutim, obuhvaćeni ovom optužnicom.

Ovo pravo nezaposleni su dobili izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti, a tek ovih dana zubari u državnim domovima zdravlja mogu u većem broju očekivati pacijente. Ima dosta „trčanja” po šalterima, jer nezaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje moraju da izvade dokaz o nezaposlenosti i navedu razlog zbog čega traže njegovo izdavanje. Uz tu potvrdu i zdravstvenu knjižicu, u filijali RFZO izdaje se potvrda o stoprocentnoj nadoknadi stomatoloških pregleda i lečenja zuba iz budžeta RFZO.

Danska strana je još jednom potvrdila opredeljenost za nastavak finansijske podrške i asistencije u procesu reforme sistema odbrane Srbije do 2014. kao i podršku projektima "u vezi sa adekvatnim skladištenjem i uništavanjem viška konvencionalne municije".

Razmotrena je i mogućnost unapređenja pravnog okvira za intenziviranje saradnje i potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane dve države, navelo je resorno srpsko ministarstvo.

Srpsku delegaciju, tokom posete Danskoj predvodio je načelnik Odeljenja za bilateralu u Upravi Ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju pukovnik Milan Konjikovac.

Danska je jedan je od najvećih donatora i aktivno je uključena u proces reforme sistema odbrane Srbije, a u prethodnom periodu dala je veliki doprinos u razvoju službe traganja i spasavanja, bezbednosti letenja i razvoju informatičke mreže.

Ta država podržala je školovanja i usavršavanja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Baltičkom koledžu odbrane.

Kanalizacioni otvor već je bio pun opasnih gasova nastalih od fekalija, tako da, čim je on ubacio petardu šaht je eksplodirao, a iznenađeni Kinez je odleteo nekoliko metara u vazduh.

Samo pukom srećom niko nije povređen.

Alep, drugi po veličini grad u Siriji, uglavnom je bio pošteđn sukoba tokom 11-mesečnih antivladinih protesta, ali je poslednjih sedmica nasilje sve učestalije i u tom gradu, naveo je Rojters.

Na televizijskim snimcima vidi se petospratna zgrada sa razbijenim prozorima i u velikoj meri oštećenim betonskim zidom, dok je druga eksplozija napravila krater širok nekoliko metara.

AP navodi da su meta napada bili Direktorat vojne bezbednosti i sedište policijskih snaga, a jedna od eksplozija desila se u blizini javne bašte, gde je bilo i dece.

Sirijska organizacija za ljudska prava ranije je saopštila, pozivajući se na izjave lokalnog stanovništva, da su odjeknule tri eksplozije i da se čula paljba.

Sindikat je ranije odbacio ponudu kompanije za povećanje plata za 1,75 odsto i najavio 48-časovni štrajk. Članovi NUJ koji rade u agenciji Rojters poslednji put su štrajkom zapretili 2008. i 2009. godine zbog otpuštanja radnika i loših uslova rada nakon spajanja kompanija Rojters i Tomson.

Maloprodajne cene u Britaniji su tokom prošle godine povećane za 4,8 odsto, što je jedna od najvećih inflatornih stopa u Evropi.

Policija sumnja da je žena, iako njen identitet još nije otkriven, radila za zabranjenu Radničku partiju Kurdistana (PKK) koja se skoro tri decenije oružjem bori za autonomiju svoga naroda. U Turskoj je u tim sukobima dosad je stradalo više od 40 hiljada pripadnika snaga bezbednosti, kurdskih pobunjenika, a najviše civila.

U Evropskoj uniji, Americi i Turskoj PKK se nalazi na listi terorističkih organizacija.

Cegeri su napravljeni od recikliranog tekstila, mogu se koristi višekratno te ponovo reciklirati.

Cegeri se mogu kupiti u svim velikim trgovinskim lancima (Idea, Roda, Merkator, Vero), u knjižarama Vulkan, na štandu Fondacije Ana i Vlade Divac u tržnom centru Ušće, u prodavnicama zdrave hrane Čarobna bundeva i na sajtu grupovina.rs.

Zajednička akcija Fonda B92 i Fondacije "Ana i Vlade Divac" pokrenuta je u decembru.

Meterolozi predvidjaju da će na najsevernijem ostrvu Hokaido u naredna 24 sata napadati do 60 centimetara snega.

Diplomatska vreća omogućava izaslanicima da prenose dobra i poštu izmedju zemalja, a da njen sadržaj ne bude predmet pretrage.
U vreći država obično šalje poštu ili predmete za zvaničnu upotrebu svojim misijama u inostranstvu, a prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima iz 1961. godine vreća ne može biti otvarana niti zaplenjena.

Patino nije naveo kako su italijanske vlasti otkrile narkotik, ali je rekao da je vreću pregledala agencija za borbu protiv narkotika u glavnom gradu Ekvadora Kitu pre nego što je poslata iz zemlje.

Moguće je da je osumnjičeni ubacio drogu u vreću tokom puta, rekao je Patino i dodao da je pokrenuta istraga. Ekvador se nalazi izmedju Perua i Kolumbije, dva najveća proizvodjača kokaina, i često predstavlja tranzitnu tačku za krijumčarenje narkotika. Patino je kazao da je ekvadorska vlada pomagala Lurovoj pozorišnoj predstavi u nastojanju da promoviše turizam u toj zemlji.

Pored Zefelda temperatura ispod minus 20 izmerena je u još šest gradova u Austriji.

Zbog jako niskih temperatura smeštaji za beskućnike su se proteklih dana našli pod ogromnim pritiskom, pa je u Beču vlast odlučila da ih smesti i po školama, koje trenutno ne rade zbog raspusta.

Kada je reč o Dunavu zbog sibirske hladnoće ova reka je kroz Austriju postala veliko klizalište. Od Valzea na zapadu austrijske pokrajine Donja Austrija do Beča više desetina brodova je prinudno usidreno u lukama koje su okovane ledom.

Samo u luci Krem je 16 brodova zarobljeno u ledu. Za plovidbu u potpunosti su zatvorene deonice Valze i Ips, i pored pokušaja brodova ledolomaca da održe barem jedan deo plovnim.

U izveštaju agencije, koja se poziva na bolničke izvore, se navodi da je Džiojeva svesna, da komunicira, i da joj lekari pružaju neophodnu pomoć.

Prema izveštajima lokalnih i ruskih medija, Džiojeva je u bolnicu u Ćinvaliju primljena sinoć, kada je stavljena na reanimaciju navodno zbog hipertenzije.

Njoj je pozlilo dok ju je juče policija saslušavala zbog sumnje da je krajem 2011. učestvovala u pokušaju državnog udara, tvrde zvaničnici.

Saradnici Džiojeve ,međutim, navode da je ona teško povređena kada su pripadnici specijalnih jedinica i policije upali u njen štab i fizički se obračunali sa svim prisutnim. Džiojevu su pretukli i povredili joj glavu posle čega ju je Hitna pomoć prebacila u bolnicu, na reanimaciju.

List " Komersant" objavio je pre nekoliko dana intervju s njom u kome Džiojeva upozorava da vlasti pripremaju napad i da govore o mogučem krvoproliću.

Ala Džiojeva je 27. novembra 2011. pobedila na izborima za predsednika Južne Osetije. Njen protivkandidat bio je Anatolij Bibilov, koji je imao podršku Kremlja.

Vrhovni sud je međutim poništio izbore, a novi su zakazani za mart ove godine. Džiojeva je izjavila da na novim izborima neće učestovoati i najavila da će 20. februara položiti predsedničku zakletvu.

Posle rusko-gruzijskog rata u avgustu 2008. godine, Rusija je priznala Južnu Osetiju. Gotovo sve zemalje u svetu, Južnu Osetiju međutim i dalje smatraju delom Gruzije.

1258. Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat,prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "kapetanova kći").

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez(1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez muzičar Glen Miler postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao ŠSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervispotonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj,visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996. IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova MorisŠuman, tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005. Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005. Umro je Artur Miler, velikan američkogpozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006. Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova.

2006. Umro je meksički slikar i vajar Huan Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

"Namere najveće opozicione stranke, koja pretenduje da dođe na vlast, meni nisu poznate," rekao je Cvetković. "Mislio sam da se zalažu za evropske integracije pa sam video da nisu glasali ni za jedan evropski zakon. Nisu dovoljne reči da bismo se uverili u nečije namere, nego dela. A ima u opoziciji i ekstremnih stavova da je Evropa promašaj. Politika vladajuće koalicije je, uveren sam, za Srbiju najbolje strateško opredeljenje."

Upitan da li će biti ekonomskih posledica s obzirom na to da predstoje izbori, Cvetković je rekao:

"Ekonomskih posledica neće biti zbog izbora. Naše teškoće uzrokuje ekonomska kriza koja traje i pojačava se. Nevolja je i što će ova zima da ugrozi proizvodnju. Kad je reč o izborima oni će proteći normalno i ne vidim da će bilo šta biti ugroženo. Oni predstavljaju demokratski proces i za njih su obezbeđena sredstva.

Premijer je poručio građanima da svi treba "da zajedno radimo na istom poslu - mukotrpnoj borbi protiv ekonomske krize."

"Ovo će postepeno da prođe i biće nam bolje. U Srbiji se nije gladovalo ni u mnogo teže vreme," rekao je premijer "Novostima".

Ceo intervju iz "Novosti" pročitajte ovde.

Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti je 23,7 procenata, a sajmovi su velika šansa da se pronađe radno mesto:

“Neophodno je popraviti i sistem obrazovanja, ali i nastaviti sa privlačenjem stranih investicija i razvijati domaće preduzetništvo.”

Naglašavajući da će NSZ i u ovoj godini nastaviti da organizuje sajmove zapošljavanja, Jovanović je rekao da se godišnje u raznim gradovima Srbije organizuje više od 80 takvih manifestacija, a nude se i poslovi osobama sa invaliditetom.

“Bilo me je stid i plakala sam što je Jeljcin koji je bio predsednik moje zemlje dolazio na te skupove pijan,” rekla je Larionova.

Putin nije mogao da prećuti te gorke reči.

“Da, grešaka je bilo i to ne malo. Ali bih ja, ipak, branio Jeljcina,” rekao je Putin.

“Predsednički posao je sudbina, a ne posao. To su besane noći, problemi koji se moraju rešavati. Hoću da kažem da Borisu Jeljcinu nije pripala laka sudbina. Napravio je ne malo grešaka, ali je napravio i vrlo važnu stvar, dao je zemlji slobodu,” rekao je Putin.

Jeljcin je u avgustu 1999. imenovao Putina za vršioca dužnosti premijera i javno ga nazvao svojim naslednikom. Već 31. decembra 1999. Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije, a 26. marta 2000. je izabran za predsednika.

Ipak, ugledni ruski ekonomista Andrej Ilarionov, Putinov savetnik 2000-2005. godine, u intervjuu "Komsomolskoj pravdi" rekao je da su Jeljcinove reforme devedesetih provedene u korist vladajuće garniture.

“Jeljcinovi saradnici nisu spasavali zemlju, nego svoje džepove,” kaže Ilarionov koji tvrdi da je mnogo puta upozoravao Anatolija Čubajsa, u to vreme specijalnog predstavnika predsednika za kontakte sa međunarodnim finansijskim organizacijama, Jegora Gajdara, ideologa reformi, kao i predsednika Vlade Sergeja Kirijenka. Umesto da spasavaju zemlju svi ti ljudi, iz vlade i predsedničke administracije, su svoju štednju u rubljama pretvorili u devize.

Tadašnji akteri u mutnim radnjama sa državnim novcem poput Sergeja Aleksašenka, bivšeg prvog zamenika predsednika Centralne banke Rusije i Irine Jasine, tada šefa pres-službe Centralne banke sada žučno govore na mitinzima opozicije protiv Putina.

U velikoj finansijskoj krizi u avgustu 1998. zbog državnog bankrota građani su izgubili svu ušteđevinu, oko 40 milijardi dolara. Tzv. ekonomske reforme devedesetih su sprovedene u interesu uskog sloja birokratije. Cilj je bio da se otme državna imovina. U tome su učestvovali i ljudi iz tajnih službi, objašnjava Andrej Ilarionov, sada predsednik Instituta za ekonomsku analizu.

"U mnogo čemu Srbija se vratila principima spoljne politike koju je vodio Slobodan Milošević, ne znam da li je to uticaj SPS-a", rekao je Drašković.

Predsednik Srpskog pokreta obnove je izjavio da ministar vera i dijaspore Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković moraju da odu sa funkcija i optužio Demokratsku stranku da "pokušava da vuče po blatu SPO" jer su se dve stranke razišle oko ključnih pitanja, od kojih je jedno i kosovska strategija. "Ovo je pokušaj ponižavanja SPO-a", rekao je Drašković.

"To dvoje funkcionera su se negde od septembra prošle godine potpuno odvojili od stranke, a to se nekako poklopilo sa zahlađenjem odnosa sa DS. Nijedna politička stranka, pa ni SPO, ne može dozvoliti da njeni predstavnici u vlasti ne zastupaju interese stranke", kaže Drašković.

"Neka DS bira - ili ovih dvoje odmetnika iz SPO ili usvajanje evropskih zakona. Ulazimo u parlament i glasamo za sve zakone, pa i za rebalans budžeta, ali nećemo da budemo ponižavani gore nego 1990. godine", rekao je Drašković televiziji B92.

Predsednik SPO-a je ocenio da je "Slobodan Milošević imao više časti" 1990. godine, kada je za napade na Draškovića koristio njegovu Milu Štulu, članicu Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, ali da se ovog puta "koriste štule iz SPO".

"To je najveći moralni pad", rekao je Drašković.

"Ako niko neće da uči iz iskustva iz prošlosti, neka ne vodi državnu politiku", kazao je Drašković i dodao: "Ovo je trenutak da se radikalno promeni kosovska politika". On je rekao da je potrebno je da se sazove Skupština i narodu jednom objasni šta piše u Ahtisarijevom planu.

Drašković je istakao da je najbolje rešenje za Kosovo prihvatanje nestatusnog dela Ahtisarijevog plana kao polazne osnove za pregovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

Podsetimo, SPO je uslovio učestvovanje poslanika te stranke u radu Skupštine Srbije smenjivanjem Srećkovića i Sanje Čeković. DS je taj zahtev okarakterisao kao "bespotrebno podizanje tenzija".

Sve, osim dve žrtve, bili su muslimani, rekla je Čengićeva za francusku agenciju AFP.

Ostaci žrtava pronađeni su 2010. godine u jezeru Perućac, gde je, kako navodi AFP, na hiljade muslimana ubijeno u prvim danima međuetničkog sukoba u BiH.

Francuska agencija navodi da su, 15 godina posle završetka sukoba u BiH, lokalne vlasti bile u mogućnosti da, po prvi put, dobro pretraže jezero zbog nižeg nivoa vode uzrokovan radovima na hidroelektrani Bajina Bašta.

Nikolić je naveo da još nije potvrđeno da li je i jedna osoba, koja je pronađena kod Kragujevca, žrtva smrzavanja.

Prema njegovim rečima, uviđaj je u toku, a vršiće se i obdukcija.

Nikolić je ranije danas rekao da je u selu Vlaški Do u blizini Smederevske Palanke pronađena 14. žrtva zime u Srbiji.

Prema rečima Predraga Marića, načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, najkritičnije je trenutno u Sjenici, koju je juče zahvatila snežna mećava, pa mehanizacija koja je angažovana nije mogla uopšte da radi. Marić dodaje da i veliki minusi umanjuju efikasnost rada tih mašiina, jer se po ovako niskim temperaturama nafta smrzava.

Do sada je angažovano 88 mašina, od kojih je Vojska Srbije dala čak 53, uz to angažujući i 1.400 njihovih pripadnika na raščišćavanju puteva i spasavanju ljudi, rekao je Marić za Radio B92.

Izuzetno niske temperature u celoj Srbiji otežavaju čišćenje snega sa drumova, iako padavina više nema.

Na graničnim prelazima putnička vozila se zadržavaju do 30 minuta, a zbog velike količine snega na putu i snežnog nevremena, teretnim vozilima i kamionima s prikolicom zabranjeno je kretanje preko graničnog prelaza Bogojevo.

Dobra vest je, kako kaže, što su sve ugrožene opštine dobile neophodnu naftu.

Marić kaže da je Sektor za vanredne situacije u stalnom kontaktu s Direkcijom za vode, zbog praćenja stanja na rekama i ledenih čepova koji su se na njima pojavili od izuzetno niskih temperatura, a da se očekuje da će Vojska Srbije danas odlučiti kako da se reši problem sa ledom na reci Ibar, na kojoj je trenutno najkritičnije.

Na pitanje da li u komunikaciji s lokalnim samoupravama ima problema, s obzirom na to da su u njima različite stranke na vlasti, Marić kaže da se, nažalost, te stranačke razlike ispoljavaju, jer je Srbija takva zemlja da je politika ušla u svaku kuću.

"Ali samo se upornošću može izaći iz svakog problema", kazao je on.

Apel upućen da se s krovova uklanjanju ledenice, koje mogu biti opasne kada padaju s krova, bio je, prema njegovim rečima, upućen gradskim službama nadležnim za uklanjanje ledenica sa visokih zgrada, ali i onim građanima koji ne žive u takvim stambenim jedinicama, već u kućama sa kojih bi sami mogli da skinu ledenice ili da propisno označe da je krov pod ledom i da ograde prostor ispod njega.

U Srbiji je do sada 15 osoba umrlo od smrzavanja i to je najnoviji tragični bilans talasa hladnoće i snežnih padavina koje su zahvatile zemlju.

U Pančevu je pronađena mrtva starija žena koja se, prema rečima lekara, smrzla, precizirao je Goran Nikolić iz Sektora za vanredne situacije i dodao da je ta žena pronađena 7. februara uveče, ali da je prijavljena tek juče, kada je i policija obavila uviđaj.

Nikolić je podsetio da je i jedna žena poginula 7. februara u Paunovoj ulici 59 na Banjici u Beogradu, kada je s krova pala veća količina snega i leda i usmrtila je na mestu nesreće.

Većina državnih institucija večeras je bila u mraku, bez rasvete, međutim, potrošnja je ponovo prešla maksimum, pre svega jer se u domaćinstvima struja trošila više. U situaciji kada neke zemlje, poput Bugarske, imaju zabrane izvoza struje, Srbija ukoliko ostane bez struje, neće imati od koga da je uveze ni po mnogo višim cenama, upozoravaju iz EPS-a.

„Nama je cilj da građani ne trpe restrikcije, nama je cilj da se ne isključuji struja građanima, ali i građani bi morali da pomognu, a to znači da smanje nepotebnu potrošnju. Isključena jedna sijalica koja nije toliko neophodna mnogo znači za ceo elektroenergetski sistem", rekao je Dačić nakon sastanka u Elektroprivredi Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadić apelovao je na građane da štede struju, jer je energetski sistem na granici izdržljivosti.

"Prema našim saznanjima, među 43 osobe koje su u Egiptu osumnjičene za osnivanje i vođenje kancelarija stranih nevladinih organizacija, dobijanje novca od stranih agencija i upotrebu tog novca za delovanje bez odobrenja egipatske vlade, nalaze se i tri srpska državljanina koji su radili u Nacionalnom demokratskom institutu (NDI)", rekao je Dačić Tanjugu.

"Svi su oni na slobodi, ali svima je zabranjeno da napuste Egipat", dodao je on.

Egipatski sudski izvori najavili su da će voditi proces protiv 44 osobe, među kojima, kako su naveli, su petoro Srba i 19 Amerikanaca, zbog navodnog nelegalnog finansiranja nevladinih organizacija u kojima su bili zaposleni i zbog osnivanja ogranaka međunarodnih organizacija u Egiptu bez odobrenja egipatske vlade.

Srbima i Amerikancima ranije je bilo zabranjeno da napuste zemlju, a egipatske snage su u decembru pretresle 17 kancelarija lokalnih i međunarodnih NVO, uključujući Međunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut i Fridom haus.

Sudije koje vode istragu su optužile domaće i strane nevladine organizacije da se nedozvoljeno mešaju u politiku i da im je to glavna aktivnost, ističući i da rade bez potrebne dozvole.

"To je jedini način da održimo proizvodnju, ekonomiju, radna mesta, da ne bismo imali privredne gubitke i da obezbedimo onima kojima su to jedina grejna tela da imaju neku toplotu u stanu da ne bi rizikovali ljudske živote", podvukao je on.

Podsetimo, EPS je danas počeo hitno da isključuje industrijske potrošače, prema naredbi Vlade, pošto apeli za smanjenje potrošnje struje nisu urodili plodom. Električna energija biće u narednih 12 do 24 sata isključena u oko 2.000 firmi u Srbiji, dok za domaćinstva za sada neće biti restrikcija.

"Vlada je pozvala potrošače da štede električnu energiju", istakao je on posle sednice vlade i izrazio očekivanje da neće biti restrikcija u snabdevanju strujom za domaćinstva.

Mihajlović je najavio da, najverovatnije, škole neće raditi čitave naredne nedelje, a konačnu odluku o tome doneće resorni ministar Žarko Obradović. Vlada danas nije raspravljala o predlogu da neradni dani budu i naredni ponedeljak, utorak i petak, odnosno, 13. 14. i 17. februar.

Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS za tehnički sistem, naglasio je ranije danas da izuzetak od ovih hitnih mera isključenja mogu biti samo ona preduzeća čiji tehnološki proces zahteva nešto duže vreme zaustavljanja, ali će i oni biti isključeni sa mreže.

"Glavni razlog je da se zaštiti zdravlje učenika, a na taj način će se ostvariti i značajna ušteda energije što će doprineti stabilizovanju energetskog sektora u zemlji", precizirao je on.

Mihajlović je kazao da Vlada danas nije razmatrala predlog Radne grupe za uredno snabdevanje energentima i energijom da se praznični dani 15. i 16. februar spoje sa vikendom tako da i petak 17. februar bude neradan dan.

"Ako bude doneta takva odluka javnost će biti obaveštena", naveo je Mihajlović.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je ranije da je vrlo verovatno da nastave u školama u Srbiji neće biti iduće nedelje. On je dodao da će u odluci koju sutra bude saopštio navesti i šta treba učiniti u vezi sa nadoknadom časova.

"Elektroenergetski sistem je na ivici kolapsa i ukoliko se ne smanji potrošnja, građani će trpeti restrikcije. U interesu svih je štednja narednih dana, a čim se temperature približe nultom stepenu, sve će biti bolje", poručio je ministar Ivica Dačić.

On smatra da je dobra preporuka Vlade Srbije ustanovama koje nisu od vitalnog značaja da smanje potrošnju struje.

"Suština ove odluke je da sve što nije neophodno ne bude u funkciji. Najkritičnije tačke u ovom trenutku su led na rekama i elektroenergetski sistem, čije bi pucanje dovelo do kolapsa. Videćemo sa EPS-om koje mere dalje da preduzimamo", naglasio je Dačić.

Među predloženim merama su, podsetio je on, da se što više smanji, odnosno ukine dekorativna rasveta i rad državnih institucija smanji na najmanju meru.

"Sve što nije od prioriteta da radi ne treba da radi", jasan je Dačić, uz konstataciju da je i Palata Srbija jedan od velikih objekata u kojem "ne treba da budu upaljena sva svetla, jer kad bi svako ugasio po jednu sijalicu, bilo bi već bolje".

Postojale su najave da će se Litvanija usprotiviti predsedavanju Srbije OEBS-u, ali litvanski predstavnik je na današnjoj sednici stalnog saveta OEBS-a rekao da se njegova vlada ne protivi srpskom predsedavanju, rekli su Beti diplomatski izvori.

Protivljenje Litvanije predsedavanju Srbije OEBS-u najavljivalo se nezvanično kao reakcija na odluku Srbije da za predsedavajućeg Generalne skupštine UN kandiduje svog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Litvanija je ranije za tu funkciju kandidovala svog ambasadora u UN.

Obe zemlje pripadaju istočnoevropskoj grupi zemalja u UN, koja će dati narednog predsedavajućeg Generalne skupštine UN.

Sukcesivno predsedavanje dve zemlje potpuno je novi model za OEBS, koji je, kako saznaje Beta, rezultat nastojanja zapadnih zemalja da se, ako bi Srbija preuzela predsedavanje OEBS-u, ograniči uticaj Beograda na pitanja vezana za Zapadni Balkan, odnosno Kosovo.

Pre decembarskog sastanka u Viljnusu, Zapad je naime pokušavao da nagovori Švajcarsku da preuzme kandidaturu Srbije za predsedavanje, na šta je Švajcarska pristala, ali pod uslovom da Srbija bude predsedavajuća neposredno pre ili posle nje, zbog toga što joj je, kako tvrde diplomatski izvori, potreban glas Beograda u Svetskoj banci.

Zapadne zemlje tražile su takođe da se Beograd obaveže da će pitanja vezana za Zapadni Balkan u najvećoj meri prepustiti Švajcarskoj.

Na insistiranje Nemačke i SAD u zajedničke principe koje su potpisali minsitri spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, Mišel Kalmi-Rej i Vuk Jeremić, podnoseći zajedničku kandidaturu, ubačen je stav u kom se navodi da će dve zemlje "zajednički imenovati predstavnike, ali će specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, čiji će mandat obuhvatati poltička pitanja i operacije na terenu biti Švajcarac".

Jeremić se navodno oštro protivio ovoj formulaciji kojom se faktički ograničava mogućnost da Beograd utiče na odluke OEBS-a na Zapadnom Balkanu, ali je na ubeđivanje Švajcarske ipak pristao kako ne bi doveo u pitanje i samo predsedavanje.

Švajcarska i Srbija formulisale su načela saradnje tokom sukcesivnog predsedavanja OEBS-u 2014. (Švajcarske) i 2015 (Srbije) u dokumentu nazvanom "Principi saradnje".

Figura u prirodnoj veličini obučena je u originalni dres i obuvena u patike koje je Đoković nosio, s takođe originalnim reketom u ruci, oštećenim u jednom od njegovih mečeva, na kome piše Novak.

Na ovom poslu biće angažovana mehanizacija preduzeća "Zapadna Morava", a posao bi trebalo da počne sutra ujutro i to od ušća Ibra u Zapadnu Moravu, pa uzvodno.

"Tako ćemo bez radikalnog zahvata proširiti tok i omogućiti da se Ibar kreće svojim koritom", rekao je Simović.

On je kazao da je do sada Uprava za izvršenje krivičnih sankcija suspendovala sedam pripadnika službe obezbeđenja, među njima i načelnika posebne pritvorske jedinice u Centralnom zatvoru u Ustaničkoj ulici, iz koje su Kalinić i Milovanović pokušali bekstvo.

Petorica pripadnika Uprave su, kako je precizirao Obradović, zadržani u policijskom pritvoru.

"O samoj istrazi, toku i detaljima ne mogu da govorim. Nije u redu, niti profesionalno, budući da istragu vodi policija", istakao je direktor Uprave.

On je naglasio i da je situacija u zatvorima u Beogradu i Srbiji mirna i stabilna i da je stepen bezbednosti i dalje podignut na viši nivo, ne samo zbog tog slučaja.

"Svako ko je osuđen ima samo jednu ideju u glavi - da pobegne iz zatvora, i to je logično", naveo je Obradović, ističući da su u tom smislu Kalinić i Milovanović najsposobniji i najspremniji. On je ponovio da je u pitanju bio "nepodoban pokušaj" Kalinića i Milovanovića i da mogućnost da pobegnu ne postoji.

Kako je kazao, pritvorsko dvorište obezbeđuje Žandarmerija uz asistenciju obezbeđenja Uprave, a pritvorska jedinica opasana je zidovima visokim pet metara na čijim se vrhovima nalaze šiljci.

Deo sednice Komisije na kojoj je Obradović izvestio članove o pokušaju bega dvojice pritvorenika bio je otvoren za javnost. U toku je drugi deo sednice, koji je zatvoren za javnost.

"Na sednici ćemo dobiti informacije od Obradovića o svemu što se dešavalo prilikom pokušaja bekstva dvojice osuđenih i opasnih kriminalaca, kao i s propustima u obezbeđenju u toj pritvorskoj jedinici Specijalnog suda", kazao je član Državne komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i Odbora za bezbednost Meho Omerović.

Prema njegovim rečima, na sednici Komisije biće utvrđene i dalje aktivnosti i mere koje će Komisija preduzeti u skladu sa zakonom.

Predsednica skupštinske Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Judita Popović izjavila je da je neophodno da disciplinski krivični postupci protiv suspendovanih pripadnika obezbeđenja u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Beogradu u specijalnoj upravi - dobiju epilog.

"Važno je da se završe ti postupci da se jasno do kraja sazna šta se sve dešavalo", rekla je Popovićeva nakon sednice Komisije.

Popovićeva je rekla da Komisija pruža punu podršku Obradoviću i zatražila da se preduzmu sve mere da se isprave nedostaci koji su doveli do pokušaja bekstva.

Sudija Ivana Ramić rekla je da je Bogdanov izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti u sticaju sa nasilničkim ponašanjem.

U obrazloženju suda se kaže da je Bogdanov već osuđivan, kao i da je ponovio slično delo. Sud je uzeo u obzir da mu je uračunljivost bila smanjina u vreme tuče.

Tokom suđenja stigla su dva veštačenja, koja se znatno razlikuju. Sud je nije prihvatio veštačenje beogradskih stručnjaka za sudsku medicinu po kome Bogdanov nije bio uračunljiv u vreme tuče, pa nije znao šta radi, zbog čega bi mogao da prođe nekažnjeno.

Sud je prhvatio ponovno veštačenje koje su obavili stručnjaci novosadskog medicinskog fakulteta po kome je Bogdanovu u vreme tuče uračunljivost bila smanjena, što je olakšavajuća okolnost, ali ne i razlog za oslobađanje.

Reporter B92 javio je sa lica mesta da je u sudnici u trenutku izricanja presude povećano obezbeđenje.

Odbrana Bogdanova žaliće se na prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda, izjavio je njegov advokat Nemanja Govedarica.

"Nije jasno na osnovu čega je sud prihvatio veštačenje novosadskih veštaka koji su utvrdili da je Bogdanov bio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, a ne mišljenje uglednih beogradskih veštaka Dušana Dunjića i Aleksandra Jovanovića koji su utvrdili da je bio neuračunljiv", rekao je Govedarica.

Bogdanov se po izricanju presude, dok su ga stražari izvodili iz sudnice, sudiju pozdravio sa "doviđenja", a ona mu je uzvratila pozdravom "prijatno".

Odbrana kao i Prvo osnovno javno tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Bogdanov je proteran iz Italije u maju prošle godine pošto mu je kazna od tri godine i tri meseca zatvora zbog izazivanja nereda u Đenovi na utakmici Srbija - Italija u oktobru 2010. godine zamenjena zabranom ulaska u zemlje EU u narednih pet godina.

Uhapšen je čim su ga preuzele srpske vlasti, a pritvor mu je određen zbog opasnosti da ne ponovi krivično delo.

"Na krovu je bilo preko metar leda i snega, pa je došlo do podlivanja ispod krova, pošto je led počeo da se topi od uređaja koji odozdo greju. Voda koja je tako nastala nije mogla da ode u slivnik, već se podlila i zato se pojavila fleka u velikoj sali", objasnio je Odalović.

On je naglasio da su ubrzo došli radnici koji su dva dana radili na krovu i očistili sneg, tako da više nema prokišnjavanja, a i poslanici su juče, kada je inače počela prva sednica u ovoj godini, nesmetano mogli da zasedaju.

Prema njegovim rečima, ostala je samo fleka, koja će uskoro biti sanirana.

"Kurir" piše da je tokom jučerašnjeg zasedanja u skupštinsku salu morala čak da se unese i kofa, nakon što je počela da prokišnjava tavanica tik iznad mesta na kome sede socijalisti.

Na tom delu tavanice vidi se ogromna mokra mrlja na plafonu.

Iz Urgentnom centra KBC Kosova saopštili su da su dvoje povređenih van životne opasnosti i da su nakon zbrinjavanja prebačeni na Kliniku za plastičnu hirurgiju KBC Kosova, pošto se radi o opekotinama lakše prirode.

Iz izveštaja se saznaje da su federalni agenti bili posebno zainteresovani za Džobsove probleme s drogom u vreme kada je napustio "Epl" i osnovao firmu Nekst.

"Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, gospodin Džobs je, po svemu sudeći, eksperimentisao sa ilegalnim drogama, svojstvenim njegovoj generaciji", zaključak je agenata FBI-ja.

Prema izveštaju, neke osobe iz Džobsovog okruženja su čak dovodile u sumnju njegovo poštenje.

"Više ljudi je reklo da prepravlja realnost i izvrće istinu kako bi ostvario svoje ciljeve", stoji u dosijeu FBI-ja.

Jedan svedok čak tvrdi da je glavni rukovodilac "Epla" bio običan prevarant i da nije bio iskren i pošten.

Apelacioni sud je u obrazloženju rešenja naveo da subjekt krivičnog dela uvrede, pored fizičkog, može da bude i pravno lice, kao i "organizovani kolektiviteti" koji nemaju svojstvo pravnog lica, budući da "i takvi subjekti poseduju čast i ugled".

U rešenju, u koje je agencija Beta imala uvid, Prvom osnovnom sudu je naloženo da obnovi postupak.

Organizacije "Dveri" i "Svetozar Miletić" protiv Gruhonjića su podnele tužbu zbog krivičnog dela uvrede, jer je na jednom okruglom stolu u Beogradu u februaru 2008. godine za pojedine organizacije rekao da su "zveri" i "dirigovana banda", što su preneli pojedini mediji.

Na predlog Vlade Srbije Skupština Srbije ovog meseca treba da raspravlja o izmenama Krivičnog zakona, koje predviđaju ukidanje
krivičnog dela uvrede i klevete.

U jutarnjim časovima najhladnije je bilo u Novom Sadu i Negotinu, gde je u šest sati izmereno minus 27 stepeni. U Banatskom Karlovcu, u Smederevskoj Palanci i u Požegi je bilo minus 26, a u Somboru, u Zrenjaninu i u Sremskoj Mitrovici minus 25 stepeni.

U Kikindi i u Kruševcu je bilo minus 24, a u Valjevu, Velikom Gradištu i u Ćupriji minus 23 stepena. U Kragujevcu je bilo minus 22, u Kraljevu minus 21, na Paliću, u Loznici i na Zlatiboru je bilo minus 20, a na Crnom vrhu i u Dimitrovgradu minus 19 stepeni.

U Nišu je bilo minus 18, u Leskovcu minus 17, na Kopaoniku minus 16, u Beogradu minus 15 i u Vranju minus 14 stepeni.

Podsetimo, sin haškog optuženika Ratka Mladića, Darko, snimljen je pre dva dana kako izlazi iz rezidencije predsednika Republike Srpke. Prema saznanjima sarajevskog lista "Dnevni avaz", Darko Mladić je s Dodikom razgovarao o plaćanju Mladićeve odbrane.

Te spekulacije istog dana demantovane su i iz RS. Izvori iz tamošnjih vlasti rekli su da je Mladićev sin i tim advokata u RS zapravo tražio potrebnu dokumentaciju, neophodnu za Mladićevu odbranu, odnosno informacije koje poseduju institucije RS o broju žrtava u Srebrenici.

"Kad bi Dodik i ponudio novac za Mladićevu odbranu, mi taj novac ne bismo prihvatili. Odbranu Mladića finansira Tribunal. Mi im tražimo novac za ono što nam treba i oni nam ga odobravaju. Druga je stvar što ja smatram da za ovako veliki slučaj treba više ljudi i više sredstava. Na to ukazujem Tribunalu i tražim da mi prošire sa šestoro na devetoro", kazao je advokat Lukić.

On je, međutim, odbio da kaže koliko bi mogla da košta Mladićeva odbrana, jer je, kako kaže, nepoznato koliko će taj proces uopšte trajati i u kom smeru će se odvijati.

Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić potvrdila je "Blicu" da taj sud finansira odbranu Ratka Mladića, dodajući da ukoliko bi postojao neki drugi fond za njegovu odbranu, onda bi Tribunal svoja sredstva smanjio.

"Ako bilo koja padne ispod 24 odsto, biće to neuspeh", kazao je Bogosavljević za "Novi magazin".

On ne veruje u mogućnost "velike koalicije" jer, kako objašnjava, to odbacuju obe stranke, ne samo izjavama, nego i ponašanjem.

On je istakao da je bolnica spremna da primi nove pacijente, budući da se očekuju nove padavine i veoma niske temperature.

Prema njegovim rečima, među povređenima je i veliki broj dece koja su polomila ruke ili noge.

Kako bi se što bolje pripremili za dolazak novih pacijenata, na odeljenju hirurgije splitske bolnice su oslobodili mesta za nove pacijente tako što su odložene "hladne operacije", koje nisu hitne.

Kontroverzni gradonačelnik Splita Željo Kerum oglasio se tek nekoliko dana pošto je u Splitu zavladao pravi haos. Taj grad postao je primer potpune nepripremljenost na zimske uslove.

Kerum je odbacio kritike da je gradska vlast odgovorna za situaciju u gradu, rekavši da je "nevreme svugde u svetu", ali se, kako je rekao,
nigde ne događa politika kao u Splitu.

"Ljudi su nastradali jer nisu kupili čizme, gume i lance za automobile. A nisu ih kupili jer ne mogu kada 60 odsto cene ide državi, 25 odsto je PDV, pa prirezi, vodna naknada, privredna komora i tako dalje", rekao je splitski gradonačelnik.

Zbog Kerumovih izjava i ignorisanja haosa u gradu, te zbog neočišćenja gradskih ulica i rive, u Splitu se sada potpisuje peticija za njegovo smenjivanje. Za referendum o smeni gradonačelnika potrebno je prikupiti 32.000 potpisa.

U javnosti se spekuliše i da bi povređeni građani mogli da tuže grad i traže odštetu za troškove lečenja, propuštenu dobit, kao i za duševnu bol. Takve tužbe bi mogle da donesu velike troškove za gradski budžet.

DS smatra da politika razuma i poštovanja interesa građana, a ne politika ucena, jeste ono što je Srbiji potrebno i DS će se za to uvek zalagati, navodi se u stranačkom saopštenju.

Zahtev za smenjivanje Srećkovića je, prema oceni demokrata, "prvenstveno unutrašnji stranački problem SPO", u koje se DS principijelno nikada nije mešao.

"Demokratska stranka je uvek bila konstruktivan i korektan partner, spreman na dogovore i kompromise. Činjenica da Srbija prvi put posle 2000. godine ima vladu punog mandata govori, između ostalog, i o korektnom odnosu najveće stranke u njoj (DS) prema svim partnerima koji je čine", naveo je DS.

Ova humanitarna akcija je preduzeta u saradnji sa Sektorom za Vanredne situacije MUP-a Republike Srbije i u skladu sa trenutnim potrebama Štabova za vanredne situacije, a u organizaciji Balkanskog instituta za procenu i upravljanje rizicima, Džip Kluba Srbija, humanitarne organizacije Dečje srce i agencije Nju Moment.

Humanitarni karavan 112 će u subotu krenuti ka Pčinjskom okrugu, a osim pomoći koja stigne od građana i kompanija sadržaće 112 paketa sastavljenih od namirnica po uputstvu Crvenog krsta. Karavan nosi u nazivu i broj 112 jer je 11. februar, dan kada će ova humanitarna pomoć stići do onih kojima je potrebna, Evropski dan kada se slavi besplatni broj za hitne situacije 112.

U nadi da ste u mogućnosti da se priključite ovoj akciji, molimo Vas kontaktirajte Milicu Katić, direktorku projekta, telefonom na broj 060/ 3-112-900 i Gorana Rojevića, direktora humanitarne organizacije Dečje srce na 064/ 118-4755.

Vođa odbrane od poplava u Slavonskom Brodu Davorin Piha rekao je da od juče ledene sante razbijaju dva motorna broda i dodao da je povoljna okolnost niski vodostaj, zbog čega, kako je naveo, nema opasnosti od prave ledene poplave, prenosi večeras novinska agencija Hina.

Poslednji put se Sava kod Slavonskog Broda zaledila pre 25 godina.

Takođe, pozvani su građani i društveno odgovorna preduzeća da u izrazito nepovoljnim vremenskim uslovima pokažu solidarnost sa stanovnicima ovih naselja i pomognu doniranjem ogreva, hrane i tople odeće.

Naši sugrađani iz neformalnih naselja žive ispod granice siromaštva, mnogi od njih bez socijalne i zdravstvene zaštite, bez stalnog izvora prihoda, u kućama koje su građene od materijala koje većina građana smatra otpadom i u uslovima potpune društvene isključenosti, kažu iz ovih udruženja.

Pri izuzetno niskim temperaturama stanovnicima neformalnih naselja, a posebno deci i starim licima dramatično je ugroženo zdravlje, ali i život zbog loše izolacije objekata u kojima stanuju, nedostatka ogreva, hrane i nemogućnosti da rade u izrazito teškim vremenskim uslovima.

Posebno zabrinjava činjenica da je nastavak hladnog talasa najavljen i za naredne dane, da se njihova situacija ne poboljšava, a da u naseljima živi mnogo dece koja neće moći ni da se ugreju u školama, koje su zatvorene.

Apelujemo na nadležne državne organe da povećaju kapacitete prihvatilišta, prihvatnih centara i ustanova socijalne zaštite kako bi se najugroženijim stanovnicima neformalnih naselja obezbedilo privremeno sklonište od hladnoće, saopštile su ove organizacije.

U saopštenju napominju da se u razmatranju alternativnih mogućnosti za smeštaj najugroženijih praksa izmeštanja dece iz porodica u ovakvim situacijama pažljivo razmatra i da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se očuvalo jedinstvo porodice.

Oni pozivaju predstavnike institucija socijalne zaštite da formiraju mobilne timove u svojim zajednicama, koji će obilaziti stanovnike najugroženijih neformalnih naselja kako bi se na adekvatan način i u što kraćem roku odgovorilo na zadovoljenje njihovih egzistencijanih potreba.

Sve potrebne informacije možete dobiti preko mejla: bgoffice@praxis.org.rs

Nova Zavahirijeva video poruka na Islamskom internet forumu je prva formalna dobrodošlica Al Šabaabu od strane novog lidera mreže, a na video poruci se mogao čuti i glas lidera Al Šababa Muktara Abu Zubeira, poznatog pod pseudonimom Godane, koji je obećao "vernost Zavahiriju", dodaje AP.

Harakat al Šabaab al Mudžahidin ili Mudžahidinski omladinski pokret je ekstremistička islamistička grupa koja od 2011. godine kontroliše velike oblasti južnih delova Somalije, gde su nametnuli strogu formu šerijatskog prava.

Prema najnovijim procenama Al Šabaab ima 14.426 pripadnika i sebe opisuju kao pobornike džihada protiv "neprijatelja islama".
Rojters objašnjava da su odnosi Al Kaide i Al Šabaaba u prošlosti bili uglavnom ideološki, mada stručnjaci za suzbijanje terorizma tvrde da je Al Šabaab dobijao "savete" i da su neki njeni pripadnici imali Al Kaidinu obuku, kao i da su Somalijci hteli sebe više da vide kao saveznika Al Kaide nego kao direktnu ispostavu te terorističke mreže.

Tako bi današnja potvrda pristupanja mreži mogla da bude marketinški potez liderstva Al Kaide koja je ozbiljno uzdrmana napadima američkih bespilotnih letilica po njihovim uporištima u planinama Pakistana i "neuspeh" u izvodjenju nekih velikih napada po ciljevima na Zapadu još od 2005. godine.

Veće približavanje ekstremističkih grupa koje povezuje istovetna borba protiv Zapada stručnjaci ocenjuju kao izraz nade grupa za podupiranje njihovog (terorističkog) kredibiliteta i kao podstrek u regrutovanju novih pristalica.

"Taj novac ne sme da bude taknut od strane paralelnih institucija u Prištini. Tamo postoji organizacija koja se zove Kosovska privatizaciona agencija i ona tvrdi da je naslednik KTA, što nije tačno. U ime Srbije, kao članice UN, zatražio sam da se blokiraju ta sredstva", rekao je Jeremić dopisniku Tanjuga.
Šef srpske diplomatije je kazao da je u razgovoru s generalnim sekretarom UN zaključeno da je Unmik jedan od ključnih elemenata međunarodnog prisustva na Kosovu i da bez njega i njegovog mandata, koji je zadat Rezolucijom 1244, zapravo nema nikakvog rešenja.

Jeremić je rekao da je Banu preneo da je Srbija potpuno posvećena mirnom pregovaračkom procesu, dodavši da je uveren da nema drugog puta za pronalaženje bilo kakvog tehničkog ili političkog rešenja za Kosovo u budućnosti.

Na pitanje da prokomentariše jučerašnje istupe ruskog i kineskog ambasadora u Savetu bezbednosti, koji su zatražili da se istraga o trgovini ljudskim organima prebaci sa Euleksa u nadležnost UN, ministar je kazao da je Srbija takođe zatražila nove konsultacije o toj istrazi, ocenivši da bi to moglo da se dogodi na narednoj sednici Saveta bezbednosti.

"Mi ne možemo da odustanemo od istrage, jer ono što se sada radi je zatvoren, netransparentan, naglašeno tajnovit proces, za koji nisam siguran da bilo ko može da ima puno poverenje, imajući u vidu činjenicu da insistiraju na tome da nikome ništa ne raportiraju", rekao je Jeremić.

"To je čudno, to je jako čudno. Ne razumem zbog čega se nešto toliko agresivno krije", zapitao se srpski šef diplomatije.

Euleks godinu dana od početka istrage nije izneo nijedan podatak o tome šta je urađeno i kako istraga napreduje.

Šef srpske diplomatije je naveo i da je tokom susreta s generalnim sekretarom UN bilo reči i o eventualnoj saradnji ukoliko Srbija bude izabrana da predsedava Generalnoj skupštini UN.

Jeremić je kazao i da je iskoristio priliku da pozove Bana da dođe u Beograd u aprilu, kada će se održati regionalna konferencija Alijansa civilizacija, što je jedan od najvažnijih programa UN.

On se danas susreo i sa ambasadorkom Brazila Marijom Luizom Ribierom Vioti, ambasadorom Bocvane Čarlsom Ntvageom, ambasadorom Pakistana Abdulahom Huseinom Haronom i ambasadorom Maroka Mohamedom Lulickijem.

Elektroenergetska kompanija "Sadern" će instalirati dva reaktora sa vodom pod pritiskom, čiji je dizajn odobren u decembru posle više odgađanja kako bi bila rešena pitanja rizika od terorističkih napada ili incidenata poput onog koji se dogodio u japanskoj nuklearnoj elektrani kao posledica zemljotresa i cunamija 15. marta 2011.

Komisija NRC je u decembru odobrila dizajn reaktora, istakavši da on uključuje karakteristike pasivne bezbednosti koje omogućuju "da se reaktor posle nesreće ohladi bez potrebe za ljudskom intervencijom".
Pored toga, reaktor je napravljen da može da podnese udar aviona, što je od proizvođača - kompanije "Vestinghaus" zatraženo posle terorističkih napada u Sjedinjenim Američkim Državama 11. septembra 2001.

Reaktor je takođe u stanju da se ugasi sam i u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju električnom energijom, kao što se desilo u slučaju japanske nuklearke "Fukušima" posle prošlogodišnjih zemljotresa i cunamija.

Ona je optužila vlasti u Budimpešti da ohrabruju autocenzuru i da elektronskim medijima postavljaju teške tehničke zahteve koji imaju za cilj ukidanje informativnih programa i gašenje nezavisnih glasila.

"Da budem iskrena: ako pred radio stanicu koja emituje politički program postavite ovakve uslove, onda ne treba da se čudite što će na radiju biti manje političkih diskusija", rekla je Kruz.

Ona je prethodno pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta u "tamnim bojama" ocrtala stanje medijskih sloboda u Mađarskoj.

Mađarska, koja je nakon izborne pobede desničarske stranke "Fides" na parlamentarnim izborima drastično promenila ustav i sistemske zakone, već neko vreme je izložena kritikama zbog potčinjavanja centralne banke, pravosuđa i medija vladajućoj stranci.

Ukoliko primedbe koja je Komisija već dostavila Budimpešti ne budu ispunjene u roku od nekoliko nedelja, Mađarska može biti tužena Evropskom sudu i kažnjena zbog kršenja osnovnih povelja i sporazuma EU.

Njih šestorica su danas osuđena na kazne od pet do 16 godina zatvora, prenosi AP.

Trojica preostalih optuženika priznali su da su planirali da osnuju kamp za terorističku obuku u Pakistanu i njima su izrečene zatvorske kazne na neodređeni rok.

Osuđenici su bili pripadnici radikalnih islamističkih grupa i planirali su napade na značajne mete. Uhapšeni su u decembru 2010. godine, navodi AP.

Egipatski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman rekao je da su u toku pregovori za oslobađanje graničara.

Savez samostalnih sindikata Srbije sutra će razgovarati i s predstavnicima Socijalističke partije Srbije.

Nakon obavljenih razgovora sa svim političkim partijama konačnu odluku o političkom angažmanu i nastupu na izborima sindikat će doneti 29. februara.

Njih šestorica su danas osuđena na kazne od pet do 16 godina zatvora, prenosi AP.

Trojica preostalih optuženika priznali su da su planirali da osnuju kamp za terorističku obuku u Pakistanu i njima su izrečene zatvorske kazne na neodređeni rok.

Osuđenici su bili pripadnici radikalnih islamističkih grupa i planirali su napade na značajne mete. Uhapšeni su u decembru 2010. godine, navodi AP.

Ona je optužila vlasti u Budimpešti da ohrabruju autocenzuru i da elektronskim medijima postavljaju teške tehničke zahteve koji imaju za cilj ukidanje informativnih programa i gašenje nezavisnih glasila.

"Da budem iskrena: ako pred radio stanicu koja emituje politički program postavite ovakve uslove, onda ne treba da se čudite što će na radiju biti manje političkih diskusija", rekla je Kruz.

Ona je prethodno pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta u "tamnim bojama" ocrtala stanje medijskih sloboda u Mađarskoj.

Mađarska, koja je nakon izborne pobede desničarske stranke Fides na parlamentarnim izborima drastično promenila ustav i sistemske zakone, već neko vreme je izložena kritikama zbog potčinjavanja centralne banke, pravosuđa i medija vladajućoj stranci.

Ukoliko primedbe koja je Komisija već dostavila Budimpešti ne budu ispunjene u roku od nekoliko nedelja, Mađarska može biti tužena Evropskom sudu i kažnjena zbog kršenja osnovnih povelja i sporazuma EU.

Nakon što je juče bio u Crnoj Travi, predsednik Srbije je otišao u drugi kraj zemlje, koji je takođe teško pogođen snegom i ledenim vremenom.

Tadić je otišao u selo Radalj, koje se nalazi na regionalnom putu Krupanj - Mali Zvornik. Taj regionalni pravac odblokiran je jutros nakon višednevnih napora jedinica Vojske Srbije, kojima su u pojedinim situacijama gorivo i rezervni delovi čak dostavljani konjskim i volovskim zapregama.

Tadić je istakao da službe koje čiste zavejane lokalne puteve u Srbiji i dostavljaju pomoć izolovanim domaćinstvima imaju velike probleme, jer se mehanizacija često kvari na temperaturama koje u Podrinju padaju i do minus 25 stepeni.

Prema Tadićevim rečima, svi logistički problemi otklanjaju se u hodu, ali bez obzira na sve poteškoće, a imajući u vidu i iskustva drugih država koje se suočavaju sa sličnim problemima, pokazalo se da nadležne službe u Srbiji reaguju na najbolji mogući način.

Tadić je posebno pohvalio vojnike koji su proteklih osam dana bez prestanka angažovani na otklanjanju smetova s puteva u Podrinju.

"Oni zaslužuju svaku pohvalu i nagradu. Načelnik generalštaba mi je obećao da će ih nagraditi, a ja sam, kao njemu pretpostavljeni, rekao da to uradi. Treba da poštujemo one koji unose sebe spašavajući ljude, svesni odgovornosti za rešavanje problema sa kojima se suočavamo", rekao je Tadić .

Predsednik Srbije ponovo je apelovao na građane da štede struju, da se obazrivo ponašaju u saobraćaju i da čiste sneg i uklanjaju ledenice u okolini svojih kuća.

Članovi štaba za vanredne situacije opštine Mali Zvornik su predsednika, u zgradi Skupštine opštine, upoznali s problemima u toj opštini.

Predsednik Tadić je opštinu Mali Zvornik danas posetio, u društvu predstavnika lokalne saouprave i načenika generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, a kasnije po podne posetiće i zavejane opštine Ljubovija i Bajina Bašta.

Milioni turista posećuju egipatska letovališta na obalama Crvenog mora, podseća AFP.

Čuvari će biti privedeni u Palatu pravde na saslušanje pošto tužilaštvo podnese sudu zahtev za sprovođenje istrage.

Uhapšeni su Ninoslav Strahinjić, Dragiša Grković, Srđan Danić, Nenad Mitrović i Tomislav Lalović. Čuvari su, po automatizmu, suspendovani s posla odmah po otkrivanju pokušaja bekstva dvojice osuđenih na po 40 godina zatvora.

Istražni organi sumnjaju da su Kalinić i Milovanović bekstvo planirali računajući na pomoć kako iznutra, tako i spolja.

Milovanović je 2004. pobegao iz beogradske Palate pravde službi obezbeđenja i policiji, kao i iz pritvora u istočnom Sarajevu.

Kako su lovci rekli, Lenku Kolarić pronašli su "gotovo polumrtvu", prozeblu, gladnu i žednu, a ona im je rekla da je prethodna dva dana pojela jedan krompir, a sneg je koristila umesto vode.

Vatra joj se ugasila nekoliko dana ranije.

"Doneli smo joj paket pomoći Opštinske organizacije Crvenog krsta i ponudili sve što smo imali u našim torbama. Nacepali smo joj drva i naložili vatru", kazao je Slobodan Milinković.

Lenku Kolarić niko nije posetio 25 dana na zavejanom Vlašiću, na nadmorskoj visini oko 400 metara, a najbliža kuća udaljena je gotovo pet kilometara, dodao je Milinković.

Lovci su obećali da će ponovo doći za dan-dva, da donesu hranu i nacepaju drva.

SPO je nedavno odlučio da ne učestvuje u radu Skupštine dok ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković, koji su na te funkcije postavljeni po predlogu SPO-a, ne podnesu ostavke. DS to komentariše kao unutarstranačke probleme i ucene.

Jovanović je istakao da SPO ne zaslužuje takav odnos od onih sa kojima je u koaliciji, kao i da Drašković ne zaslužuje, kako je rekao, ta poniženja.

"Nije normalno tražiti od SPO da glasa za vladajuću koaliciju, koja je tu stranku izbacila, a zadržala dva njena predstavnika koji odavno nisu njeni članovi", dodao je on.

Prema njegovim rečima, objašnjenje DS da nastali problemi nisu međustranački, već unutarstranački, možda jeste tačno ako govore o problemima u DS.

Beživotna tela starca i starice pronašao je komšija, a u toku je policijski uviđaj o ovoj tragediji.

Hladno je bilo u celoj Srbiji. Rano jutros temperature su prelazile 20. podeljak ispod nule u zapadnoj i centralnoj Srbiji, da bi kasnije tokom dana temperatura porasla na minus 15, koliko je bilo i u Beogradu.

Stanje kod ostalih voda u Srbiji i dalje ostaje kritično. Zabranjena je plovidba Dunavom i Savom.

Ibrom ne može da se plovi, ali može da se hoda. Ipak, led na toj reci nije toliko veliki da bi morao eksploziv da se koristi, već će ga vojska razbiti mehaničkim putem.

Po takvim temperaturama ne ledi samo voda, već i nešto što ne bi trebalo da ledi - benzin, sa čim se suočio jedan Požežanin.

“Ono što me iznenadilo je da je evro dizel zamrzo. Jedan moj prijatelj, koji je mehaničar, je rekao - Nemoj da te čudi, mrznu i benzinci. Ja mu zaista nisam verovao dok nisam video da ovo gorivo, koje sam hteo da dospem kao aditiv, je, u stvari, kompletno zamrzlo”, kaže Miroslav Marković

Ovoliki mraz u Beogradu ipak nije bio. Sunce je čak moglo i da se probije kroz maglu, pa je i temperatura skočila na minus 15.

Ova hladna zima napravila je i svoje skulpture. Bilo bi lepo da nije opasno. Iako bi trebalo da ih sklanjaju, pojedini građani i dalje ne obraćaju pažnju na ledenice koje vise čak i sa njihovih prozora.

Na teritoriji Beograda konstantno ima prijava kvarova, a radnicima u ovakvim uslovima nije nimalo lako da rade.

Prema poslednjim podacima, u toj zemlji, koja je najteže pogođena talasom hladnoće, zaključno sa utorkom umrlo je 135 ljudi, od kojih 112 direktno od hladnoće.

Jake snežne padavine poremetile su saobraćaj na jugu zemlje i zarobile stotine automobila.

U Poljskoj je, uprkos blagom povećanju temperature u poslednja dva dana, broj umrlih od hladnoće porastao na 77, uključujući troje ljudi koji su danas preminuli od hipotermije.

Još oko pedeset ljudi nastradalo je zbog neispravnih peći, koje su izazvale gušenje ugljen-monoksidom i požare.

U Rusiji je ove godine od hladnoće umrlo najmanje 110 osoba, od kojih 46 od početka februara.

Ledeno vreme odnelo je 23 života u Litvaniji, 10 u Letoniji i jedan u Estoniji.

Muškarac starosti 22 godine zadobio je povredu glave, drugi muškarac starosti 24 godine povredu glave i potkolenice, devojka starosti 16 godina zadobila je povredu nosa, a druga ženska osoba starosti 44 godine kontuziju glave, istakla je Andrejićeva.

U Ustaničkoj ulici oko 11.20 časova dogodio se saobraćajni udes u kome je vozač, star 45 godina, zadobio ekstenzionu povredu vrata, a prevezen je u Urgentni centar, kazala je Andrejićeva.

U saobraćajnom udesu u Umci, oko 07.15 časova, lakše je povređena jedna osoba starosti 25 godina i prevezena je u Urgentni centar, dodala je ona.

On je ukazao da je Švedska, posmatrajući bilateralnu saradnju, treći po redu donator u Srbiji, a velika sredstva uložena su upravo u saradnju sa MUP-om.

"To nije slučajno, jer je to ministarstvo šampion u sprovođenju reformi", kazao je Asp.

Ambasador je istakao da će Švedska ostati posvećena tome da pomogne Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i da se nada da će saradnja sa srpskom policijom i u tome biti od koristi.

Srbija i Švedska danas su u Beogradu potpisale sporazum o realizaciji projekta koji za cilj ima modernizaciju upravljanjem ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Projekat vredan 1,5 miliona evra realizovaće se tokom narednih 30 meseci. Ugovor su na ceremoniji u Palati Srbija potpisali ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i švedski ambasador.

Ministar Dačić je istakao da će projekat koji se realizuje u saradnji sa Švedskom pomoći da se ljudskim resursima u srpskoj policiji upravlja u skladu sa evropskim standardima.

U jednoj od prethodnih predizbornih kampanja zabeležen je slučaj da su aktivisti jedne stranke u Boru zvali građane noću, predstavljali se lažno kao članovi druge, konkurentske partije i tako zbunjivali Borane. To je bio način da se građani uznemire, a protivnik diskredituje.

Koliko god građani bili bombardovani različitim informacijama iz stranaka i koliko god to remetilo njihov svakodnevni život, dok izbori ne budu održani, s tim će morati da se pomire, jer je po tvrdnjama stručnjaka reč o oblicima direktnog marketinga koji ne narušavaju prava građana.

"Svuda u svetu stranke idu od domaćinstva do domaćinstva, šalju mejlove, pozivaju telefonski potencijalne birače. Reč je o podacima koji su javni, koji se mogu naći na internetu ili u belim stranama. Svako ima pravo da vas pozove ili da vam pokuca na vrata u pristojno vreme, a građani mogu, a ne moraju da izađu u susret", kaže Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.

I Miloš Đajić iz Centra modernih veština kaže da obim takvog marketinga ne može da se smanji i da je uobičajeno da stranke na taj način promovišu svoje programe i svoje ljude.

"Ključna aktivnost stranaka je komunikacija s glasačima i tu posebno mislim na direktnu komunikaciju. Način kako se to radi, pitanja, sadržaj mora da bude prijemčiv, a samo na građanima je da li će prihvatiti da učestvuju", navodi Đajić.

Zaštitnik građana Saša Janković kaže da još nije dobijao formalne pritužbe građana, ali da je kroz neke nezvanične razgovore zaključio da je nezadovoljstvo tim povodom veliko.

"Očigledno je da način na koji partije to rade iritira ljude. I meni kao građaninu to smeta. Mislim, međutim, da je, umesto da donosimo nove zakone i formiramo agencije koje će takvo delovanje nadgledati, bolje da stranke same odmere svoje ponašanje", ističe Janković. On upozorava da je političko reklamiranje koje uključuje korišćenje ličnih podataka građana bez njihovog pristanka najstrože zabranjeno.

Osim dolaska na vrata i zvanja telefonom, stranke koriste i nešto što je suprotno zakonu - plaćene TV termine. Iako je to klasični marketing koji mora da stane u zakonom propisano vreme, RRA u dosluhu sa strankama pravi uputstvo po kojem će strankama dozvoliti da zakupljuju televizijske termine.

Predstavnica holandske policije saopštila je da je u njenoj zemlji krajem prošlog meseca uhapšeno dvoje osumnjičenih iz te bande, dok je rumunska policija uhapsila 15 ljudi, od kojih je šest direktno učestvovalo u organizaciji krivičnog dela.

"Sumnja se da je banda ukrala više od 36 miliona evra sa bankarskih računa 2009, 20 miliona u 2010. i oko 36 miliona evra prošle godine", rekla je Jeleke van Rantvijk.

Tim povodom danas je Predraga Radosavljevića, 57-godišnjeg penzionera "Hidrogradnje", njegovu suprugu Milicu (52), koja je ostala i bez posla u čačanskom BIP-u, i ćerku Katarinu posetio pukovnik Milivoje Pajović, načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću .

On je rekao da su u Vojsci Srbije iznenađeni ovim slučajem jer su, prema postojećoj evidenciji, sva slična dugovanja namirena, ali da će brzo biti nađeno rešenje, u znak poštovanja prema "patriotskom i hrabrom gestu" Radosavljevića koji su vojnike, za vreme bombardovanja, prihvatili kao svoje najbliže, deleći sa njima i dobro i zlo.

"Živeli smo u stalnom strahu da će nam isključiti struju, jer više nismo mogli da izmirujemo sve veći dug. Posle rata 'Telekom' je otpisao dugovanje za korišćenje telefona, ali u 'Elektrodistribuciji' nisu hteli ni da čuju. Jedino su pristali da naprave reporogram, pa svakog meseca plaćamo oko 5.500 dinara, ali nam je ostalo još oko 50.000 dinara", ispričala je danas Milica Radosavljević, uz napomenu da bi, u slučaju potrebe, Radosavljevići opet primili vojsku u svoju kuću.

Poslednjih dana otežan je i pomorski saobraćaj, zbog čega je u Crnom moru potonuo jedan teretni brod, koji je plovio pod zastavom Kambodže, u kome je nestalo desetak putnika.

Sadašnji hladni talas koji je pogodio Evropu, sa izvesnim zakašnjenjem, stigao je i u južni deo kontinenta, pa je sneg pao i u Istanbulu, što je izazvalo poremećaj u saobraćaju.

Na istoku Turske zabeležene su rekordno niske temperature.

Burne reakcije u javnosti izazvala je naročito njena preporuka beskućnicima da ne izlaze iz kuće.

Ona je na Tviteru pokušala da umanji štetu navodeći nov link za blog, gde se više ne pominje savet beskućnicima.

Proteklih dana su usled velike hladnoće u Evropi umrloe stotine ljudi, od kojih su mnogi beskućnici. Mnogi francuski gradovi otvorili su dodatna skloništa kako bi beskućnici mogli da se sklone od hladnoće.

Ta udruženja od ranije besplatno prevoze majke i njihove novorođene bebe od novosadskog porodilišta do kuća.

Akcija taksista se sprovodi kao deo humanitarne akcije "Porodica".

Vodomerna skloništa trebalo bi da su obezbeđena odgovarajućim poklopcem i potpuno isušena, dodaje se i ističe da je održavanje šahtova u kojima se nalaze vodomeri u nadležnosti potrošača.

Građani koji imaju vikendice u okolini Beograda ili kuće u kojima ne borave tokom zimskih meseci trebalo bi da isprazne svoje vodovodne instalacije i na taj način se obezbede od eventualne štete, poručili su iz BVK.

Za njima slede LDP sa 10 i SPS-JS sa 9 odsto, a iznad cenzusa su, po Ipsosu, i SRS i DSS sa po šest odsto. Istraživanje sprovedeno početkom februara pokazuje da će 59 odsto upisanih u birački spisak, kako kažu, sigurno izaći na izbore, dok još 18 dosto njih verovatno izlazi na biračka mesta.

Po stranačkoj opredeljenosti, na najviše sigurnih birača može da računa LDP - 98 odsto, a slede SNS i SPS sa po 92 odsto, DS sa 90 odsto, DSS sa 84 i radikali sa 83 dosto.

Đurićeva je podsetila da je Luka Karadžić jula 2005. godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Branislava Rebić.

"Luka Karadžić je vozio u alkoholisanom stanju i sudario se sa vozilom kojim je upravljala Branislava Rebić", navela je ona.

Nesreća se dogodila na magistralnom putu Kragujevac - Mladenovac, u mestu Gornja Trnava kod Topole.

Lokalnim samoupravama je naloženo da se ukine dekorativna i reklamna rasveta.

Vlada Srbije je donela odluku o ograničenju isporuke struje pojedinim potrošačima nakon što je dobila izveštaj Elektroprivrede Srbije u kojem se ukazuje na to da je, bez obzira na sve napore, elektroenergetska situacija u Srbiji veoma teška zbog izuzetno loših vremenskih uslova.

Vlada je ranije danas predložila preduzećima i institucijama da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti, 15. i 16. februar, spoje s vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

"Elektroprivreda Srbije može da izdrži bez restrikcija struje još sedam do 10 dana, ukoliko bude nastavljena ovako visoka potrošnja električne energije", izjavio je generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

On je rekao da EPS nema više nikakvih mogućnosti da poveća proizvodnju struje, a više nema ni tehničkih mogućnosti za povećanje uvoza struje, pošto je i on dostigao maksimum.

Iako je kvar popravljen, nisu još svi građani dobili grejanje, ali se očekuje da će oko podneva radijatori ponovo biti vrući.

Do kvara je došlo zbog ekstremno niskih temperatura, kazali su u Toplani. U Novom Sadu je jutros izmereno rekordnih minus 27 stepeni.

Nemačka je,posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija u Japanu u martu prošle godine, koji su doveli do isticanja radijacije iz japanske nuklearke "Fukušima", odlučila da postepeno odustane od nuklearne energije do 2022, prenela je agencija AFP.

Osam od 17 nemačkih nuklearnih reaktora odmah je isključeno iz pogona, dok je pet stavljeno u rezerve za slučaj da tražnja električne struje ne može da bude podmirena iz drugih izvora.

Nemačka je u decembru uvozila struju iz Austrije kako bi stabilizovala svoju elektro-režu.

Ministar je naglasio da nema razloga za paniku, jer ima dovoljno svih životnih namirnica i Robne rezerve mogu da intervenišu, ukoliko to bude potrebno, a sva tenička sredstva su na raspolaganju.

Ministar je napomenuo da do sada nije bilo zahteva za intervencijama iz Robnih rezervi, čiji zaposlenici su stalno u kontaktu sa Sektorom za vanredne situacije, nadležnim za to pitanje, i koji će ih obavestiti ukoliko budu neophodni energenti, stočna hrana i ostala roba kojima one raspolažu.

On je podvukao da je reč o nezapamćeno vanrednoj situaciji, koju je potrebno pratiti iz dana u dan i preduzimati potrebne mere. "Gledamo kako da iz svega ovoga izađemo sa smanjenim posledicama", kazao je Petrović novinarima na Beogradskom sajmu, dodajući da je najteži gubitak ljudskih života.

Ministar je upozorio da može biti značajnih problema, ukoliko se sneg bude brzo otapao, zbog ogromne količine vode. On je dodao da se i problemu leda posvećuje velika pažnja i da Sektor za vanredne situacije, vojska i Direkcija za vode analiziraju situaciju i definišu gde bi led trebalo da bude miniran.

Petrović je zaključio da će i ova situacija biti uspešno prevaziđena, podsećajući da je Vlada uspela da na jako dobar način, za godinu dana, sanira posledice zemljotresa u Kraljevu.

Kao otežavajuću okolnost tužilaštvo je predložilo da sud posebno ceni prilikom donošenja presude to što je Bogdanov pripadnik navijačke grupe "Ultra bojsi", koja bodri Crvenu zvezdu.

Odbrana Bogdanova tražila je da mu se izrekne oslobađajuća presuda i da mu se ukine pritvor, podsećajući na nalaz beogradskih veštaka da on nije bio svestan situacije u kojoj se nalazi, kao i da su povrede koje je zadobio odbrambenog karaktera i da nije mogao da bude, kako to tvrdi Tužilaštvo, inicijator sukoba.

Bogdanov je u pritvoru od 24. maja prošle godine, nakon deportacije iz Italije, gde mu je zatvorska kazna od tri godine i tri meseca zatvora zbog izazivanja nereda na utakmici Srbija - Italija u oktobru 2010. godine u Đenovi zamenjena proterivanjem i zabranom ulaska u zemlje EU u narednih pet godina.

Beogradski sud mu je odredio i više puta produžio pritvor zbog, kako je obrazložio, opasnosti da bi Bogdanov mogao da ponovi krivično delo, imajući u vidu i njegovo ponašanje u Đenovi.

Tokom suđenja, Bogdanov je negirao krivicu i izjavio da se uopšte ne seća događaja sa utakmice.

"Jedino čega se sećam jeste trenutak kada sam, zajedno sa nekoliko mojih drugara, ušao u autobus i krenuo na utakmicu. U tom trenutku, osetio sam kako me neko sa leđa udara po glavi i sledeće čega se sećam jeste trenutak kada me lekari skidaju u Urgentnom centru i zatim buđenje kod kuće, kada me majka tera da jedem. Tada sam primetio da na ruci imam gips", ispričao je Bogdanov.

U ponovljenom veštačenju lekara Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu zaključeno je da je Bogdanov bio smanjeno uračunljiv prilikom napada na policiju i masovne tuče uoči košarkaške utakmice između Partizana i Crvene zvezde u Beogradu 2006. godine. Njihove beogradske kolege tvrde da je bio neuračunljiv.

Branioci Bogdanova, advokati Saša Milovanović i Nemanja Govedarica, rekli su da ne priznaju novi nalaz novosadskih veštaka i da ne žele o njemu da se izjašnjavaju.

U prvom veštačenju lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu iz oktobra prošle godine navodi se da je Bogdanov bio neuračunljiv u trenutku incidenta, odnosno da nije bio svestan svojih postupaka, pošto je prethodno primio jak udarac u glavu.

Međutim, tužilaštvo je osporilo taj nalaz i zatražilo novo veštačenje, za koje je sud odredio Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

"Sastanak Saveta je u ponedeljak i o tome ćemo pričati neformalno, a da li će biti na dnevnom redu - videćemo. S obzirom na to da se emisija emitovala na Javnom servisu, kazna može da bude opomena ili javno upozorenje", dodao je on.

S druge strane, akterka celog događaja Ivana Bajić brani se da je reč o gafu.

"Radi se o gafu. To sutra može da se desi i nekom drugom kolegi. Razapeli su me svi mediji. Dosta je što se o tome pisalo jedan dan, ne treba više. Zašto ne pišete o nečemu drugom?", kazala je "Presu" voditeljka.

U producentskoj kući "Adrenalin", koja realizuje šou "Ja imam talenat", i na RTS-u, na kojem se emituje, kažu da nemaju komentar. To isto izjavili su i članovi žirija popularnog šou programa.

"Nemam komentar, jer nisam videla spornu situaciju. Ne verujem da je bilo baš tako", kazala je Mina Lazarević, dok Ivan Tasovac nije želeo da komentariše skandal.

Aleksandar Milić je kratko rekao da je "to bezveze" i da je reč o izvučenom kadru.

On je rekao da su bivši članovi "Ćirilice", iz Beograda i Novog Sada, osnovali 2009. godine novo udruženje s nešto izmenjenim nazivom, "ali u javnosti redovno koriste skraćeni, markantni deo" iz celokupnog imena udruženja - "Ćirilica", čime su "izigrali Zakon o udruženjima".

Posle protesta na novosadskom centralnom trgu, u Matici srpskoj će 11. februara u podne biti održana vanredna sednica Skupštine "Ćirilice" na kojoj će biti razmatran i problem "udara na identitet" tog udruženja.

U svečanom delu sednice govoriće, kako je najavljeno u pozivu za sednicu, predsednik Skupštine "Ćirilice" Zbiljić, episkop bački Irinej i profesor Vladislav Đorđević.

Sindikat je do sada obavio razgovore s Demokratskom strankom, Srpskom naprednom strankom i Ljajićevom strankom, a na pitanje koja im je najbliža, Orbović je ocenio važnim da su i naprednjaci i SDP prihvatili platformu SSSS.

Kako je dodao, ostalo je da se izjasne i dve ključne socijaldemokratske stranke na političkoj sceni Srbije.

"Nadamo se da će DS i SPS imati sličan stav kao SNS i SDP", istakao je Orbović.

Podsetimo, "Večernje novosti" su objavile da će predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uskoro potpisati sporazum o zajedničkom delovanju na predstojećim izborima sa Ljajićevom, Socijaldemokratskom partijom.

Garsonu se sudi i u mnogo osetljivijem slučaju - za pokretanje istrage o nestalima za vreme Frankove diktature i građanskog rata.

On je optužen za kršenje Zakona o amnestiji koji je španski parlament izglasao 1977. godine, dve godine nakon kraja diktature, pošto je pokrenuo istragu o sudbini više od 100.000 nestalih tokom Španskog građanskog rata (1936-39) i Frankove diktature (1939-75).

Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvaničnika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mučenja ljudi.

On je takođe pripremio dokaze da je lider Al-Kaide Osama bin Laden u Španiji pripremio jedan deo terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Pre dva dana uhapšena su dva muškarca zbog sumnje da špijuniraju za režim u Damasku i da su u Nemačkoj kontrolisali i nadgledali pripadnike sirijske opozicije.

Uhapšeni su 47-godišnji Sirijac Mahmud el-A. i 34-godišnji Nemac, libanskog porekla Akram O., prenose mediji.

Sjedinjene Američke Države dobile su optužnicu protiv američkih državljana koji su radili u prodemokratskim grupama u Egiptu.

Portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland izjavila je da optužnica koju su primili ima više od 100 strana i da je napisana na arapskom jeziku, preneo je AFP.

"U toku je prevođenje dokumenta i njegovo pravno tumačnje, kako bi se tačno razumelo šta se od Amerikanaca očekuje", rekla je Nuland.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton tvrdi, međutim, da nema osnova za istragu i upozorava da bi to moglo da ugrozi pomoć SAD Egiptu.

Stejt department je saopštio da pomoć može biti povučena prema dogovoru iz decembra, kojim je pomoć povezana sa demokratskim procesom.

Egipatski sudski izvori najavili su da će se 44 osobe, među kojima petoro Srba i 19 Amerikanaca, naći pred sudom, zbog navodnog nelegalnog finanisranja nevladinih organizacija u kojima su bili zaposleni i osnivanja ogranaka međunarodnih organizacija u Egiptu bez odobrenja egipatske vlade.

Srbima, Amerikanacima i Nemcima ranije je bilo zabranjeno da napuste zemlju, a egipatske snage su u decembru pretresle 17 kancelarija lokalnih i međunarodnih NVO, uključujući Međunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut i Fridom haus.

Egipatske vlasti navode da se, među do sada prikupljenim materijalom, nalaze mape, novac i video-snimci crkava i vojnih objekata.

Egipatski premijer Kamal el-Ganzuri izjavio je da Kairo neće obustaviti istragu o protivzakonitom finansiranju nevladinih organizacija uprkos, kako je rekao, pretnjama zapadnih i arapskih zemalja da će obustaviti pomoć koju daju njegovoj zemlji.

"Ovo je veoma velik i složen slučaj u koji je umešano na stotine ljudi i organizacija, i egipatskih i stranih", rekao je sudija Alu Zeid, ističući da su ove grupe nelegalno finansirane iz SAD, Evrope i arapskih zemalja.

Takođe, prekršen je i egipatski poreski zakon, pošto ove organizacije nisu registrovane u Poreskoj upravi, pa nisu plaćale poreze za svoje aktivnosti niti za svoje zaposlene.

Sud je doneo rešenje o produženju pritvora i zbog načina izvršenja krivičnog dela i njegovih posledica, jer bi puštanje osumnjičenog na slobodu rezultiralo stvarnom pretnjom narušavanja javnog reda.

Dugogodišnji radnik u dvorani "Borik" u Banjaluci Božidar Stanišljević (61) priznao je policiji da je njegovo oružje pronađeno u tom objektu dan uoči proslave 20 godina Republike Srpske.

U novinarskoj loži, koja se nalazi na tribinama preko puta centralne bine u ovoj dvorani, pronađeni su oko 3,1 kilogram eksploziva TNT sa detonatorom, snajper, dve automatske puške, dva pištolja i više stotina metaka.

Kako je ranije objavljeno, na oružju i municiji u “Boriku” pronađeni su otisci više lica, a zaključeno je da su obe pronađene puške održavane, kao i da je iz njih pucano.

Pusićeva je tako prokomentarisala predlog predsednika Ive Josipovića za graničnu arbitražu sa Srbijom i BiH ako se dovor ne postigne za kratko vreme.

"Arbitraža je uvek moguća ako se ne možeš ili ne znaš dogovoriti. Ali apsolutno su najbolja rešenja ona koja sama po sebi poboljšavaju
prekogranične odnose i naš je zadatak da pokušamo da ostvarimo te ciljeve. Bilateralni dogovor minimizuje osećaj da je rešenje nametnuto, a proces dogovaranja sam po sebi razvija prekogranične odnose i poverenje zemalja u regionu, a o uštedi u novcu da i ne govorim", istakla je ona.

Vrednost dogovaranja najbolje se, prema njenim rečima, pokazala na primeru Slovenije. Pusićeva je podsetila da su "posle godina blokada i sukoba, Hrvatska i Slovenija na kraju dogovor o sudijama Arbitražnog suda de fakto postigle bilateralno".

Pusićeva je za arbitražu kazala da je to "rešenje iz nužde" i da proizlazi iz "nemogućnosti da se problem bilateralno reši".

Inače, Josipović je juče za riječki "Novi list" rekao da smatra da bi trebalo "ostaviti još neko kraće vreme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja (Srbija i BiH)".

Na kolovozima na severu Kosova i dalje ima snega i leda iako tokom noći nije bilo padavina, pa iz policije apeluju na vozače da bez zimske opreme ne kreću na put.

Na dva administrativna prelaza na severu Kosova Brnjak i Jarinje, koja su i dalje u blokadi, otežan je dolazak na sever pokrajine i obrnuto jer su putevi kojima se zaobilaze zvanični prelazi loši zbog snega i leda.

Kod Jarinja neki od privatnih kombi prevoznika koriste dva vozila tako da putnici presedaju iz jednog u drugo vozilo zaobilazeći barikade na putu Leposavić- Raška kod Jarinja. Na severu Kosova na snazi su i dalje redukcije električne energije.

Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine upozorilo je građane da maksimalno ograniče putovanja i kretanje, jer se očekuju nove snežne padavine. Stanovnici opština Kolašin i Mojkovac dobili su posle dva dana struju, saopštio je Crnogorski elektroprenosni sistem.

Dušan Maslovarić (51) pronađen je smrznut u blizini sela Bojovići, kod Andrijevice, što je treća žrtva snežnog nevremena i hladnoća u Crnoj Gori.

U subotu je u mestu Mioska, na putu Podgorica-Kolašin, nastradao Kolašinac Brano Kljajić (54), kada se na njega srušila snežna lavina, nakon što je izašao iz automobila.

Dan kasnije Radivoje Nišavić (60) pronađen je smrznut ispred svoje kuće u bjelopoljskom selu Ostelj.

Na severu Crne Gore već danima je jako hladno, pa je tako jutros u Pljevljima izmerena temperatura minus 22, na Žabljaku minus 20, a u Kolašinu minus 14 stepeni.

Crnu Goru će narednih dana zahvatiti novi talas izuzetno hladnog vremena, sa vetrom olujne jačine, a meteorolozi prognoziraju ponovne snežne padavine na području čitave države.

Oko 17.000 stanovnika tih opština na severu Crne Gore od utorka ujutro su bili bez struje zbog kvara na transformatoru kod Mojkovca. Temperatura u gradovima na severu Crne Gore je ekstremno niska. Većina sela na tom području i dalje je odsečena od gradova zbog snežnih nanosa. Škole na severu zemlje neće raditi do petka.

"Blic" saznaje da je Vukajlovićeva i pre nego što joj je određen pritvor imala zdravstvene probleme zbog kojih je bila planirana operacija. Ona ima probleme sa bubrezima i jetrom, što su utvrdili lekari Vojnomedicinske akademije.

Vukajlovićeva je uhapšena u septembru prošle godine zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj pri nabavci vakcina protiv novog gripa 2009. Protiv nje je pokrenuta istraga i od tada je u pritvoru. Osim nje, za isto delo sumnjiče se i direktor "Jugohemije" Vladimir Gravara, kao i direktor valjevske firme "Detap" Ljubomir Pavićević. U decembru je zbog umešanosti u isto krivično delo uhapšena je i direktorka "Jugohemije" Smiljka Mileusnić Adžić.

Hitnoj medicinskoj pomoći Vojno-medicinske akademije javilo se sto ljudi zbog padova na poledici u prethodna 24 časa, od kojih je 30 imalo prelome, a šest osoba je operisano.

Po prijemu u tu službu VMA, koja je dežurna za hitne slučajeve sredom do četvrtka u sedam ujutro, 13 ljudi je operisano, a pregledano ukupno 350, rekao je načelnik Miroslav Vidanović.

Prema njegovim rečima, dobro je što su sreda, 15. februar, i četvrtak, 16. februar, neradni dani i da će i ta činjenica biti razmatrana prilikom odlučivanja.

Posle svakog neplaniranog raspusta javlja se problem nadoknađivanja časova.

"U zavisnosti od toga koliko dana se ne bude išlo u školu, praviće se modeli nadoknade časova. Svaka škola sama pravi svoj plan, koji ne mora za sve škole da bude isti, a kada ga naprave, dostavljaju ga ministarstvu, koje ga odobrava ili ne odobrava. Mogući su različiti modeli, od produžetka školske godine, preko odrađivanja radnih subota, pretčasa ili više časova u toku dana", objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i nauke.

Većina fakulteta odložila je polaganja ispita za narednu nedelju ili su bar uveli dodatne termine za studente koji ne žive u Beogradu i kojima je dolazak do prestonice otežan, kao što je uradio Ekonomski, Geografski, FASPER, Stomatološki. Na Farmaceutskom svi ispiti zakazani za ovu nedelju održaće se od 13. do 17. februara u isto vreme kada su prvobitno zakazani, dok će ispiti sa Geografskog zakazani za ovu nedelju biti održani na Studentskom trgu. Na ETF-u ispite će studenti polagati sledeće nedelje, osim OET 1 (11. februara).

Za koordinatora i šefa tog tima određena je Vesna Budimir, a članovi su bili tužilac Romano koji je radio na predmetu, te Dragan Čarlija, Andrej Stripoli, Aleksandar Faladžić, Željka Radovanović i Munib Halilović.

Pre donošenja Romanove Naredbe o obustavljanju istrage tim je imao više sastanaka, a Čarlija, Faladžić i Radovanovićeva napisali su pismeno mišljenje da u “predmetu Dobrovoljačka” postoje elementi krivičnog dela ratnog zločina.

Odluka glavnog tužioca o formiranju tima nikad nije suspendovana, što znači da je Romano Naredbu o obustavljanju istrage doneo nezakonito, piše "Glas Srpske".

"Odluka o formiranju tog tima ne može biti ukinuta jer ona prestaje da važi samo po okončanju 'predmeta Dobrovoljačka'. Tim je morao da o svemu izvesti kolegijum tužilaca. Umesto toga, Romano je samoinicijativno doneo Naredbu o obustavljanju istrage oslanjajući se verovatno na izmenu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji Tužilaštva BiH, koja je na snagu stupila 5. januara. Ali bez obzira na tu izmenu, o 'predmetu Dobrovoljačka' morao je da odlučuje stručni tim, a nikako nije mogao Romano sam", rekao je “Glasu Srpske” izvor iz Tužilaštva BiH.

Podaci dobijeni iz petogodišnje evropske studije "Nutrišn dej", gde je učestvovala i VMA, govore da je u bolnicama u unutrašnjosti situacija dramatična, a stručnjaci upozoravaju da je hrana koju dobiju pacijenti većinom neprilagođena njihovim potrebama.

Oni koji su u bolničkoj postelji kažu da su porcije neukusne, neprijatnog mirisa i - hladne. Mnoge zdravstvene ustanove nemaju dijetetičare, pa bolesnici jedu hranu koja nije prilagođena njihovom zdravstvenom stanju, a ponekad su to namirnice koje ne bi ni smeli da uzimaju.

"Najmanje se vodi računa o ishrani u bolnicama. To se naročito odnosi na kliničku ishranu, koja podrazumeva pripremljene obroke koji se daju kroz sondu ili venu. Ovim pacijentima to je jedini spas kada je reč o ishrani. Samo na VMA ima dvadesetak pacijenata dnevno koji se ovako hrane", upozorava dr Marina Panišić, predsednica Nacionalnog udruženja za parenteralnu i enteralnu ishranu Srbije i hirurg na VMA.

Prema njenim rečima, ishranu bolesnika uz pomoć sonde i preko centralne vene počele su da rade još neke ustanove. To, međutim, nije dovoljno i najgore stanje je u unutrašnjosti Srbije:

"Pravilnom ishranom smrtnost se smanjuje i do 20 odsto i zbog toga je klinička ishrana izuzetno bitna", ističe ona.

Ima slučajeva da pacijenti mnogo oslabe i u samoj bolnici. Infuzija, koju većina bolesnika prima, ne može da nadoknadi izgubljenu kilažu, jer ona može da sadrži tek nekih 30 odsto od potrebnih kalorija. To dovodi do promene u metabolizmu i poremećaja rada svih organa.

"Naša ustanova pravi jelovnike prema bolestima i ima ih oko 20. Šta će da se jede u bolnicama jeste i ekonomsko pitanje, jer nemaju sve ustanove para da kupe dobru, adekvatnu hranu", kaže pukovnik prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Tako u pojedinim bolnicama pacijenti za doručak ili večeru dobiju kiflu i jedan "zdenka" sir. Na meniju se nađe nekad viršla, parče salame, ili konzerva sardine.

Da bi se lakše "proterao" obrok niz grlo, u metalnom lončetu pacijenti dobiju prohlađen čaj. Čak i kada je ručak nešto jači i podrazumeva meso, pire-krompir i supu, često nije prilagođen zdravstvenom stanju pacijenta.

Poslednje istraživanje o ishrani bolesnika pokazalo je da više od polovine pacijenata ne pojede ni četvrtinu obroka, pa čak i ne okusi ono što im se servira. Tako se pune kontejneri.

Preciznih podataka koliko se hrane u srpskim bolnicama baci - nema. Nijedna ustanova, naime, nije dužna da vodi računa o tome. Često mnoge bolnice nisu zainteresovane da učestvuju u ispitivanju kvaliteta ishrane pacijenata, kako bi se poboljšala situacija.

Šerpica sa hranom je i dalje poklon s kojim se ide kod bolesnika u posetu.

Po rečima Maje Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, najviše žena zaposleno je u institucijama bezbednosti koje nemaju ovlašćenja da primenjuju sredstva prinude, a najmanje ih ima na operativnim zadacima.

Predsednik će, najpre, posetiti ugroženo područje sela Radalj u opštini Mali Zvornik, gde će se sastati i s predstavnicima lokalnog Štaba za vanredne situacije.

Nakon toga, razgovaraće s predstavnicima Štaba za vanredne situacije opštine Ljubovija, a potom, obići i selo Donja Bukovica.

Na kraju posete, Tadić će se sastati s predstavnicima Štaba za vanredne situacije opštine Bajina Bašta.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić posetiće Narodnu kuhinju u Sjenici kako bi se uverio u redovnost isporuke hrane najugroženijim kategorijama stanovništva u uslovima vanredne situacije.

Ljajić će tom prilikom obići i prostorije Centra za socijalni rad u Sjenici.

Sirijske vlasti kažu da se u Homsu, koji ima milion stanovnika, bore protiv terorista koji imaju podršku iz inostranstva. U Siriji je, prema informacijama organizacija za ljudska prava, od izbijanja pobune pre 11 meseci poginulo oko 6.000 ljudi.

Četiri modela su verska - osnove pravoslavne, odnosno jevrejske, islamske i budističke kulture, a preostala dva su osnove svetskih religija i svetska etika. Predavače za prva četiri modela biraće i verske zajednice.

Prema podacima ruskog ministarstva obrazovanja, najveće je interesovanje za etiku - 42 odsto. Osnove pravoslavne kulture želi 30 odsto, osnove svetskih religija 18 odsto, islamsku veronauku devet, a budističku jedan odsto.

U pismu se navodi da Ajša Gadafi očekuje od komisije da u potpunosti ispita ubistvo njenog oca i brata Motasima, koji je takođe izgubio život posle zarobljavanja.

"Očevidac ovih ubistava je ceo svet i osudili su ih svi koji se bore za vladavinu prava. Zato je neshvatljivo da istražna komisija odbija da istraži ovu stvar", kaže se u pismu.

Advokat Nik Kaufman je rekao da su istražitelji komisije UN obavili nekoliko desetina razgovora, ali da nisu zainteresovani za svedočenje Ajše Gadafi ili drugih članova porodice Gadafi.

Brine nas to što "prividni nedostatak volje da se u istražni rad komisije ukluče moji klijenti možda izgleda kao pristrasnost", kaže se u pismu u koje je Rojters imao uvid.

Ajša Gadafi, njena majka Safija, braća Hanibal i Mohamed i drugi članovi porodice pobegli su iz Libije u avgustu kada su pobunjenici preuzeli kontrolu nad prestonicom. Od tada su u Alžiru.

Gadafijeva ćerka je advokat i bila je deo tima odbrane bvšeg iračkog lidera Sadama Huseina. Ona je bezuspešno tražila od Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da istraži smrt njenog oca, kao i da joj dostavi informacije o bratu Saifu al-Islamu, koji je uhapšen po optužnici za silovanje i ubistvo i od novembra je u gradu Zintanu.

"Gde ste vi, gospodo ministri?",upitao je danas popularni list "Ečuruk", optužujući ih da su posvetili više vremena predstojećim opštim izborima u maju nego dodeli pomoći ugroženima u lošim vremenskim uslovima.

"Trebalo je da se posvetite katastrofama i doturanju hitne pomoći", piše list "Kabar" i pita se, "šta više čeka vlada, što ne proglašava vanrednu situaciju nedelju dana nakon što je hladni talas zahvatio 20 od 48 regiona u zemlji".

List takođe kritikuje iznenadno povećanje cena hrane, boca sa gasom koje se koriste za grejanje, čija je cena povećana pet do šest puta.

Grupa je upozorila da se kao dokaz protiv optuženih često koriste iznuđena priznanja. Irački zakon propisuje smrtnu kaznu za skoro 50 zločina, među kojima terorizam, otmicu i ubistvo, ali i namerno oštećenje javne imovine.

Poslednjih nedelja pojačane su tvrdnje o mogućem izraelskom napadu na iranske nuklearne instalacije, pothranjene izjavama izraelskih zvaničnika i člancima u svetskim medijima.

Izraelski obaveštajni ekspert Ronen Bergman izjavio je pre nedelju dana "Njujorku tajmsu" da bi Izrael napad mogao izvršiti ove godine.

Ministar odbrane Izraela Ehud Barak izazvao je žučne reakcije kada se založio na intervenciju protiv Teherana, ne precizirajući datum njenog početka. "Ko god da kaže 'kasnije' mogao bi da otkrije da je 'kasnije' prekasno", kazao je Barak.

Izrael godinama optužuje Iran da proizvodi nuklearno oružje pod izgovorom da je reč o programu u civilne svrhe, što Teheran demantuje.

"Mi procene radije zasnivamo na realnim činjenicama, po kojima je nuklearna aktivnost Irana pod strogom kontrolom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju", kazao je Uljanov, direktor odseka za bezbednost i razoružanje ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Rusija, koja se do sada saglasila sa četiri paketa sankcija Saveta bezbednosti Iranu, najavila je, zajedno s Kinom, da se protivi novim sankcijama.

Moskva smatra da je cilj evropskih i američkih sankcija Teheranu da novi međunarodni pregovori o iranskom nuklearnom programu ne uspeju.

Prošlonedeljni veto Kine i Rusije, kojim bi se podržao plan Arapske lige za Siriju, žestoko su kritikovali SAD, EU i Arapska liga. Kritike upućene Pekingu poremetile su nastojanja Kine da se predstavi kao pozitivna sila za rešavanje svetskih problema.

Peking je branio svoj potez rekavši da je veto uložen pre nego što su razlike u rezoluciji premoštene i ponovio da poštuje norme međunarodnih odnosa. Nakon što su bili svedoci oružane pomoći zapada u zbacivanja Moamera Gadafija, Kina i Rusija zaziru i odbacuju sve razgovore o vojnoj intervenciji za promenu režima.

Peking je ocenio da američki gnev zbog veta Kine o rezoluciji Saveta bezbednosti UN, koja je imala za cilj okončanje prolivanja krvi u Siriji, neće uticati na međusobnu saradnju u drugim međunarodnim pitanjima, kao što su Iran i Severna Koreje.

Zamenik ministra spoljnih poslova Cuej Tiankai je rekao da poseta SAD kineskog potpredsednika Sji Đinpinga, za koga se očekuje da postane budući kineski vođa, koja je planirana za iduću nedelju, pruža priliku da se smanji "nedostatak poverenja", koji je u suprotnosti s rastom privrednih, kulturnih i obrazovnih veza između dveju zemalja

Na osnovu američkih obaveštajnih izveštaja o narkoticima, Meksiko je glavni izvor metamfetamina koji se prodaje na tržistu SAD.

Proizvodnja metamfetamina u Meksiku je u porastu, uglavnom zahvaljujući moćnom narko-kartelu Sinaloa, na čijem čelu je Hoakin Gusman, zvani El Ćapo, koga američko ministarstvo finansija smatra najmoćnijim trgovcem droge na svetu.

Država Halisko se već dugo smatra Sinaloinim centrom za trgovinu narkoticima, iako se u saopštenju vojske ne navodi kom meksičkom kartelu bi mogao pripadati zaplenjeni metamfetamin.

Maloprodajne cene u Britaniji su prošle godine povećane za 4,8 odsto, što je jedna od najvećih inflatornih stopa u Evropi.

Zakon je podržalo i nekoliko velikih kompanija sa sedištem u Vašingtonu, u kojima je zaposleno više desetina hiljada ljudi, uključujući "Majkrosoft", "Amazon" i "Starbaks".

Demokratska guvernerka Vašingtona Kristin Gregor izjavila je da jedva čeka da stavi svoj potpis na zakon kojim će biti okončana era diskriminacije, iako su protivnici zakona, na čijem čelu su verski konzervativci, rekli da će tražiti njegovo povlačenje.

Sklapanje homoseksualnih brakova je do sada priznato u šest američkih država - Njujorku, Masačusetsu, Konketikatu, Vermontu, Nju Hemširu i Ajovi, kao i u distriktu Kolumbija. Pristalice se zalažu za uvođenje sličnih zakona u Merilendu i Nju Džersiju.

Takva terapija je do sredine šezdesetih godina 20. veka korišćena u lečenju psihijatrijskih oboljenja, iako to već 1964. nije više bilo u duhu novih naučnih otkrića.

Danas 63-godišnjak usled ove terapije dve nedelje je tada imao visoku temperaturu i uz to su mu lekari pretili da će ga strpati u "zatvorenu" ustanovu ako bude odbio terapiju.

Ovaj muškarac tvrdi da je iz dečjeg doma, u koji je bio smešten, dovezen u bolnicu zato što je stalno bežao iz doma. Zbog ove vrste zlostavljanja on je, kako je saopštio medijima, podneo zahtev za finansijsko obeštećenje Komisiji koja je uspostavljena za slučajeve zlostavljanja u dečjim domovima.

Vilhelm J. je medijima objasnio da posle boravka u ovoj klinici više nikada nije bio prinuđen na psihijatrijska lečenja, ali je zato godinama patio od naprasnih visokih temperatura i znojenja.

1540 - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788 - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu, koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801 - Mirovnim ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849 - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mažini) proglasio je Rim republikom.

1881 - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma", "Idiot").

1909 - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917 - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934 - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942 - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu "Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943 - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943 - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957 - U Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator (1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962 - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969 - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977 - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981 - General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) postao je predsednik poljske vlade.

1984 - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB), koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991 - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od ŠSR.

1996 - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999 - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002 - Umrla je britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.

#related { border-top:2px solid #D5D5D5; padding:0; margin:0 0 10px 0; float:left; } #related h4 { font-size:10px; color:#7F7F7F; text-transform:uppercase; margin:0; padding:0; } #related ul { float:left; } #related ul li { float:left; width:288px; margin:0 10px 0; padding:0 0 0 12px; background:url('http://b92s.net/v4/img/li-bg.gif') no-repeat scroll 3px 10px; }

Nova istraga je pokrenuta pošto je Vert danas došao na sud u Bordo.

Vert (56) napustio je vladu u novembru 20120. godine posle afere oko naslednice kozmetičke kuće Loreal Lilijan Betankur.

Vert poriče da je počinio bilo kakvo krivično delo i da je bio knjigovođa Lilijan Betankur.

"Vozač kombija nije stao na znak 'stop' i nije poštovao pravo prvenstva prolaza", rekao je predstavnik policije Ontarija Skot Louson.

Prema njegovim rečima, vozač kombija primio je u vozilo veći broj putnika od dozvoljenog.

Nastradali Peruanci legalno su radili u jednoj privatnoj farmi gde su vakcinisali piliće. Sudar su preživela trojica Peruanaca, koji su prevezeni u bolnicu.

"Sistem funkcioniše. Ali ono što je za nas sada prvo pitanje, jeste ko je bio zadužen da im pruži logistiku spolja, pošto su ostali bez novca. S obzirom na njihovu prošlost, ne bi krenuli u bekstvo tek tako. Zato su morali da imaju nekoga napolju ko ih čeka", dodaje taj izvor.

Radna je hipoteza da su nameravali da dođu do nekog oružja, ali u tome nisu uspeli.

Ime i prezime pomagača moglo bi da se sazna vrlo brzo, zato što se trenutno obrađuju snimci sa svih video-kamera koje su instalirane u zgradi Specijalnog suda, a posebno na njenim fasadama.

Sudski stražari koji su privedeni zbog sumnje da su odgovorni za pokušaj bekstva Kalinića i Milovanovića u sredu su testirani na poligrafu. Sa njima je sve vreme nadležni tužilac koji ispituje ko su krivci za propuste u obezbeđenju dvojice pritvorenika koji su bili smešteni u zgradi Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici.

U policiji kažu da je očigledno da je neko iznutra odgovoran za ono što se dogodilo, zbog čega se detaljno proučavaju sistematizacija, struktura službi i nadležnosti.

Uhapšeni Ninoslav Strahinjić, Dragiša Grković, Srđan Danić, Nenad Mitrović i Tomislav Lalović u četvrtak će se naći pred istražnim sudijom, koji će odlučiti da li će se protiv njih voditi istraga i za koje krivično delo.

"Razlog je jednostavan, Liga se ne slaže s DS o nivou autonomije koji Vojvodina treba da ima, ali se slaže oko evropskog puta, saradnje s Hagom i ostalim stvarima koje su urađene za vreme vlade Mirka Cvetkovića", objasnio je Kostreš u intervjuu za "Danas".

On je rekao da postoje i druge stranke s kojima bi Liga mogla da razgovara, ali je ocenio da samo DS može da pobedi naprednjake i samo demokrate mogu da daju premijera Srbije.

"Bilo bi neodgovorno kada bi Liga podržavala bilo koga drugog i prelivanjem glasova omogućila naprednjacima da pojedinačno budu najveća stranka i prvi predlože mandatara za sastav nove vlade", kazao je on.

Što se tiče pokrajinskih izbora, Kostreš je rekao da će Aleksandra Jerkov biti kandidat LSV za gradonačelnika Novog Sada, a da bi lider te stranke Nenad Čanak mogao biti kandidat za premijera Vojvodine.

"Lično mislim da će on (Čanak) to biti i podržao bih ga ako izrazi želju da se kandiduje, jer bi bio najbolje rešenje. Ipak, u Ligi o tome još nismo razgovarali", kazao je on.

Na pitanje o "autonomaštvu", Kostreš je kazao da su autonomaši "svi oni koji u prvi plan stavljaju interese Vojvođanki i Vojvođana i koji smatraju da Pokrajina treba da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvornu imovinu i prihode garantovane Ustavom, da novac koji se zaradi u Vojvodini i ostane u njoj, kao i da moraju da joj se vrate svi prerogativi i imovina koje je imala pre Miloševićevog puča".

Ne ulazeći u dublje razloge ove odluke, ona je samo navela da će ostati u skupštinskoj klupi kao samostalni poslanik do isteka mandata ovog saziva, ne otkrivajući kakvi su joj dalji planovi.

Pešićeva je početkom aprila 2011. podnela ostavku na mesto predsednika Političkog saveta u LDP, a ubrzo je i napustila stranku. Ovaj potez povukla je posle sukoba sa liderom Čedomirom Jovanovićem, a povod je bio njegova izjava u Skupštini u kojoj je afričke narode nazvao kanibalima.

Posle toga, Pešićeva je zadržala mandat, ali se i fizički u Skupštini odvojila od liberala. Neko vreme se nije pojavljivala u zakonodavnom domu. Spekulisalo se da oko nje uveliko obleću mnoge političke stranke u želji da je prevedu u svoje jato i ponude joj mesto na svojoj izbornoj listi za sledeće izbore.

"Uopšte ne znam zašto bi bilo koga zanimali moji planovi i kome je to danas uopšte važno. Uostalom, šta bih ja radila u ovom potpunom rasulu i ratovima partijskih mafija?", rekla je ona nedavno, najavljujući time povlačenje iz politike.

U njenoj turbulentnoj karijeri ostaće zabeleženo da je 1982. bila više od tri nedelje u zatvoru, zato što je javno protestovala zbog hapšenja studenata FPN. Tri godine posle toga osnovala je Helsinški komitet u Srbiji, a 1991. staje na čelo Centra za antiratnu akciju.

U isto vreme zajedno sa saborcima iz opozicije pokreće i borbu protiv Slobodana Miloševića. Vodila ju je kao predsednica Građanskog saveza Srbije od 1992. do 1998. i kao jedan od vođa Koalicije "Zajedno" od 1993. do 1997. Posle pobede, 5. oktobra postavljena je za ambasadora u Meksiku, gde je službovala od 2001. do 2005. Kaže da nikada nije bila član Saveza komunista, "jer se tamo samo ćutalo".

Kako "Politika" saznaje u nemačkim diplomatskim krugovima i dalje preovladava čvrst stav u vezi sa ispunjenjem uslova za dobijanje kandidature i nema preteranog optimizma da će Srbija ispuniti sve što se od nje traži, naročito zbog suprotstavljenih stavova o upotrebi Rezolucije 1244 prilikom regionalnog predstavljanja Prištine.

Nemačke diplomate i dalje insistiraju na tome da Srbija odustane od toga da se u fusnoti pominje Rezolucija 1244, a ponudili su i pozivanje na mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Kancelarija UN za razvoj, Unicef, međunarodne organizacije rada i migracija, osnovale su poseban budžet za upošljavanje mladih, posebno ranjivih grupa kao što su Romi, izbeglice, osobe sa invaliditetom, povratnici iz readmisije", kaže Nataša Ivanović, savetnica za zapošljavanje u Fondu.

Ona dodaje da je polovinu novca obezbedila srpska, a polovinu španska vlada. U različite programe, koji se završavaju u maju, uloženo je čak 3,9 miliona dolara. A na to da oni uopšte i postoje, kao i koji su uslovi za prijavljivanje, nezaposlenima ukazuju savetnici NSZ.

"Cilj nam je da mladima koji imaju nizak stepen kvalifikacija, i samim tim ih je veoma teško zaposliti, ipak pronađemo neki posao, jer se dešavalo da na birou provedu deset i više godina", kaže Ivanovićeva.

U Fondu kažu da su oni usredsređeni na omladinu iz pet srpskih okruga - beogradskog, južnobačkog, pčinjskog, nišavskog i pomoravskog, jer je u njima situacija najalarmantnija:

"Najviše mladih prošlo je kroz obuke u preduzećima koja se mahom bave proizvodnjom. Uče se određenim zanatima u realnom radnom okruženju i za sve to vreme primaju naknadu od 9.350 dinara. A poslodavac najbolje učenike zadrži u stalnom radnom odnosu. Do sada je kroz ove obuke prošlo 1.865 mladih, a svaki treći je ostao kod svog gazde. Devojke su se uglavnom odlučivale za osnivanje agencija za čuvanje dece, proslave rođendana", rečeno je "Novostima" u Fondu.

Osim u obučavanju, Fond posreduje i u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, pa je tako posao, putem ove službe, našlo njih 168. A po ugledu na NSZ, Fond podstiče i samozapošljavanje. Zato svakome ko želi da otpočne sopstveni biznis pokloni 160.000 dinara. Do sada je tu šansu iskoristilo njih 180.

Nadoknada tokom obuke iznosi 9.350 dinara

Fond za zapošljavanje je pokrenuo i pilot-projekat u pet gradova - Vranju, Vladičinom Hanu, Novom Sadu, Bačkom Petrovcu i Bečeju - u kojem je uspostavljena saradnja između NSZ i centara za socijalni rad. Tako je najugroženijim stanovnicima data prednost u odabiru za obuke. A za sve to vreme su, uz naknadu od 9.350 dinara, zadržali i pravo na socijalnu pomoć. Do sada je ovu šansu dobilo 214 najsiromašnijih nekvalifikovanih građana.

Sporazum SDPS i SSSS podrazumevaće i da te dve opcije zajednički vode eventualne postizborne razgovore za formiranje nove vlade.

Ljajić i Orbović imaju želju da njihova strateška saradnja bude dugoročna, a ne jednokratna - samo za predstojeći izborni ciklus.

Programski, SDPS i sindikalce spaja politička borba za prava radnika i socijalno ugroženih slojeva društva.

Aktuelni ministar za rad i zapošljavanje ranije nam je rekao i da bi upravo taj resor mogao u sledećem mandatu da pripadne sindikatima.

"Nema nikakve sumnje ni dileme kod nas u Agenciji da je tako sročena izjava gospodina Pavličića potpuni politički pritisak na rad Agencije", rekla je ona i ocenila da je "neprimereno" gradonačelniku da se tako obrati javnosti.

Ona je istakla da Agencija nikoga nije osudila, već samo zaključila da postoje elementi za izvršenje krivičnog dela i podnela krivičnu prijavu protiv njega i 12 članova gradskog veća zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj .

"Da li ste ikada čuli da je direktor Poreske uprave podneo ostavku zbog izveštaja o najvećim poreskim dužnicima? Nemam zašto da se izvinjavam, jer stojim iza onoga što smo uradili. Smatram da nismo pogrešili. Takođe, ne mislim ni da je tužilaštvo pogrešilo", rekla je ona.

Upitana da li razmišlja o ostavci s obzirom na to da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo tu krivičnu prijavu, Marković je rekla da Agencija nije pogrešila.

"Potpuno stojimo iza ovoga što smo uradili, imamo razloge i dokaze u predmetu koji je kod nas za ono što smo uradili, i ne mislim da smo pogrešili", rekla je Marković.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je bilo navedeno da su gradonačelnik i članovi veća zloupotrebom položaja naneli štetu veću od sto miliona evra gradu, Auto-transportnom preduzeću Vojvodina i investitoru nove novosadske autobuske stanice Iliji Deviću.

Dević je sa bivšom gradonačelnicom Majom Gojković 2006. godine potpisao ugovor da se međumesni saobraćaj izmesti na novosagrađenu autobusku stanicu u koju je, kako je naveo, uložio oko 30 miliona evra.

Na pitanje da je rukovodstvo Novog Sada odgovorno za nešto se događalo pre osam ili šest godina, Marković je rekla da vlasti nisu preduzele mere kojom bi razrešile situaciju.

"Imali su četiri godine da taj postupak okončaju, a time što to nisu učinli naneli su štetu građanima Novog Sada", rekla je ona.

Markovićeva je podsetila da je Agencija na tom slučaju radila dve godine i da je krivična prijava podneta zbog visine iznosa štete. Takođe, naglasila je da niko iz Agencije nije rekao da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, niti da to piše u krivičnoj prijavi.

"Radili smo sve po zakonu. Tužilaštvo je odbacilo prijavu jer smatra da nema osnova za sprovođenje tog postupka. Naravno, nismo zadovoljni odlukom, ali to je bilo legitimno pravo tužilaštva", rekla je ona.

Markovićeva je navela i da Agencija nastavlja da radi svoj posao, u skladu sa zakonom, baš kao i tužilaštvo. Agencija je, prema njenim rečima, otvorena za saradnju sa tužilaštvom.

"Mislim da saradnja ne može biti zasnovana na tome da mi iz Agencije iz medija saznajemo o nekim postupcima, bez obzira na to što tužilaštvo nema zakonsku obavezu da nas obaveštava o podnošenju prijava. Verujem da tu, ipak, nema mesta za improvizaciju", objasnila je ona.

Markovićeva je rekla i da je Agencija za borbu protiv kriminala podnela ukupno 18 prijava, a 16 odbačeno, a samo dve su završene sudskom presudom.

Tadić je istakao da se, u ovom kriznom momentu, a ovo je vanredna situacija, jer je ovo prirodna nepogoda, i ovaj sneg, koji je izuzetno veliki ugrožava ljudske živote, otkrivaju i nedostaci u sistemu, koji se rešavaju u hodu.

Takva odluka naišla je na veoma oštru osudu Islamske zajednice Bosne i Hercegovine i njenog poglavara Mustafe Cerića, koji je zapretio "sarajevskim letom" na ulicama Sarajeva, po uzoru na "arapsko proleće".

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, predstavnica SAD je naglasila da su "neosnovane i neodgovorne sumnje" u istragu koju predvodi Klint Viljamson, koje su pojedine države iznele na večerašnjem sastanku.

Ona je naglasila da nije tačna tvrdnja da su istage o ratnim zločinima uvek vođene pod mandatom UN i kao primer navela zločin u Ćuški, o kojem je vođena istraga u Srbiji.

"Očekujemo punu saradnju sa istragom koju sporovodi Euleks", rekla je Rozmari di Karlo.

Ona je oštro osudila postavljanje blokada na severu Kosova i naglasila da SAD odbacuju sve pokušaje "podrivanja legitimiteta prištinskih vlasti".

Naglasila je da međunarodna zajednica želi mir i stabilnost na Kosovu i celom zapadnom Balkanu i dodala da je "sada vreme da Srbija i Kosovo ostave iza sebe prošlost i rade zajedno na budućnosti".

Predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin izrazio je sumnju u to da međunarodni predstavnici na Kosovu poštuju statusno neutralni stav koji treba da sprovode u skladu s rezolucijom UN 1244.

Rekao je da je situacija na severu Kosova i dalje sumorna i da su pripadnici Unmika često primorani da deluju kao vatrogasci i naglasio da u rešavanju problema ne sme da se pribegava sili već da se traži rešenje kroz političke sporazume.

"Moramo koristiti samo mirna sredstva u traženju rešenja", rekao je predstavnik Rusije u UN i dodao da, uprkos naporima da se negira uloga Unmika, ta misija i dalje predstavlja glavno međunarodno prisustvo na Kosovu.

On je pozvao međunarodnu zajednicu da prida veću pažnju pravoslavnim verskim spomenicima i izrazio zabrinutost zbog prenosa funkcije zaštite tih spomenika sa Unmika na kosovsku policiju.

Čurkin je izrazio zabrinutost zbog načina na koji Euleks istražuje navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini organima i umešanosti nekih kosovskih lidera u tu trgovinu i založio se za to da Savet bezbednosti preuzme vodeću ulogu u toj istrazi.

On je pozvao nestalne članice Saveta bezbednosti da podrže inicijativu da se istraga o trgovini organima na Kosovu prenese na Savet bezbednosti UN.

Predstavnik Kine istakao je da je više strana uložilo napore da se ublaže tenzije na severnom Kosovu, ali da osnovne uzroke tenzija u regionu još treba eliminisati.

"Izražavam nadu da će sve strane da reše razlike dijalogom i da će se truditi da izbegnu bilo kakvo jednostrano delovanje koje može da pogorša situaciju", rekao je predstavnik Kine.

Podvukao je da zajednička rešenja treba tražiti u okviru Rezolucije 1244 i na osnovu dijaloga dve strane.

Nastavak dijaloga je ne samo u interesu dveju strana, već će takođe doprineti mir i stabilnosti u regionu Balkana i u Evropi, ocenio je kineski predstavnik.

Kina, kako je rekao, izražava veliku zabrinutost zbog navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu i smatra da je zabrinutost Srbije zbog tih navoda opravdana. On je podržao inicijativu da istragu o trgovini organima treba da vode UN.

Srbija je pre dve sedmice kandidovala Jeremića i on bi, u slučaju izbora, predvodio Generalnu skupštinu godinu dana, a prvo pojavljivanje bi bilo na zasedanju u septembru.

Protivkandidat Jeremiću je ambasador Litvanije pri UN Dalije Leinarte.

Funkciju predsednika Generalne skupštine UN trenutno obavlja predstavnik Katara Nasir Abdulaziz al Nase.

Velike snežne padavine i niske temperature, koje su zahvatile Evropu od kraja januara i koje su odnele više stotina života i odsekle hiljade planinskih sela u balkanskim zemljama, sada su zaustavile plovidbu Dunavom, glavnim trgovačkim vodenim putem, dugim 2.860 kilometara.

Veliku zabrinutost izaziva opasnost od poplava kada sneg i led počnu da se tope, a u Grčkoj i Bugarskoj poplave su tokom prethodna dva dana odnele osam žrtava i poplavile desetine kuća.

Agencija navodi da su Dunav i Sava u Srbiji delimično zamrznute, sa velikim santama leda koje plutaju tim rekama, dok je u nekim delovima Dunava led debeo i do 15 centimetara.

Led za sada, dodaje američka agencija, nije ugrozio rad najveće hidroelektrane Đerdap.

Zabrana plovidbe u Srbiji uvedena je i na rekama Savi i Tisi.

U Bosni i Hercegovini snažan vetar oborio je više dalekovoda, ostavivši desetine hiljada ljudi bez električne energije, prenosi AP. Polovina Mostara nema struju, a sneg od 80 centimetara otežava ekipama da reše problem.

Portparol Štaba Civilne zaštite Mostara Pero Pavlović je izjavio da su stanovnici Mostara upali u "histeričnu kupovinu", prazneći police u prodavnicama, pa čak i započinjući prve tuče oko brašna.

Poljsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da je mraz odneo još šest života i upozorilo ljude da budu pažljivi prilikom korišćenja uglja za grejanje, nakon što se jedna osoba ugušila. Temperatura u toj zemlji je u nekim mestima bila minus 32 stepena.

Bugarska vlada je današnji dan proglasila danom žalosti za osam osoba koje su stradale kada se, usled velikih kiša i otapanja snega, urušila brana, poplavivši celo jedno selo.

Poljska i Italija su odmah odgovorile na zahtev Bugarske za pomoć žrtvama poplava, a spremnost da pomognu izrazile su i Holandija, Belgija i Danska, rekla je komesarka EU za humanitarnu pomoć Kristina Georgijeva posle posete poplavljenih područja.

Američki ambasador u Bugarskoj tražio je od Agencije SAD za međunarodni razvoj da odobri pomoć bugarskom Crvenom krstu od 50.000 dolara za područja pogođena poplavama, naveo je AP.

Sredinom decembra prošle godine iz Zagreba je sudu poslan poverljiv akt u kome se traži da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.

Sudsko veće je danas taj zahtev odbilo kao neosnovan, a odbijen je i zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao prijatelj suda.

Žalbeno veće sadržaj zahteva Hrvatske još nije obelodanilo, ali je njihov negativan odgovor javan.

U odluci koju je Haški sud objavio danas piše da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine na bivšem UN sektoru "Jug", koji je pokrivao severnu Dalmaciju i južnu Liku, odnosno šire područje Knina.

Hrvatska je istakla da se u presudi kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, navode i drugi visoki vojni i politički zvaničnici hrvatskih vlasti, zbog čega je smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće s Teodorom Meronom, koji je i predsednik Haškog suda, na čelu, navelo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv Srba iz Krajine ne znači da je utvrđena i odgovornost hrvatske države, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

Zahtev za statusom prijatelja suda podnelo je i 12 međunarodnih vojnik i pravnih stručnjaka, ali žalbeno veće o tome još nije donelo odluku, izveštava Nova TV.

Odbrana generala Markača pred Haškim sudom pozvala je žalbeno veće da odbije predlog haškog tužilaštva o odbacivanju zahteva te grupe stručnjaka, koji su u predmetu generala Gotovine i Markača 13. januara zatražili status prijatelja suda, kako bi izneli svoje stavove o zaključcima prvostepene presude koji se tiču nezakonitosti artiljerijskih napada tokom operacije "Oluja".

General Gotovina je 15. aprila nepravosnažno osuđen na 24 godine kao glavnokomandujući u vojno-policijskoj operaciji "Oluja" provedenoj početkom avgusta 1995. godine, a Markač je osuđen na 18 godina, kao komandant policijskih snaga koje su označene kao počinioci zločina nakon "Oluje".

General Ivan Čermak, koji je bio upravnik Knina nakon "Oluje", oslobođen je krivice.

Rasprava o žalbama odbrana Gotovine i Markača u Haškom tribunalu trebalo bi da bude održana na proleće.

Samo zid u dvorištu do koga su stigli begunci visok je oko pet metara i dodatno obezbeđen metalnim šiljcima, a oko zatvora dežuraju pripadnici žandarmerije pod punom opremom i naoružanjem.

Glasanje o nacrtima zakona u parlamentu održano je u trenutku dok je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski u poseti Kijevu govorio o "sve većem nepoverenju" Evropske unije prema Ukrajini upravo zbog suđenja Timošenkovoj.

Iz Vatikana je u međuvremenu saopšteno da poglavar Rimokatoličke crkve za sada neće posetiti Iran.

Papa, prema saopštenju, prima puno zahteva, a trenutno se razmatra njegova poseta Libanu.

Vatikan je ranije kritikovao Ahmadinedžada zbog izjave da Izrael treba izbrisati sa mape sveta.

Papa Benedikt XVI založio se nedavno za dijalog sa ciljem da se reši spor između povodom iranskog nuklearnog programa.

Zemlje Zapada smatraju da Iran pokušava da napravi atomsku bombu. Zvaničnici u Teheranu, s druge strane, demantuju te tvrdnje.

Tadić je danas obišao Crnu Travu - opštinu koja je među najugroženijima u Srbiji zbog obilnih snežnih padavina i niskih temperatura.

On je rekao da je zabrinut za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji i poručio da u ovako teškim okolnostima niko ne sme da bude isključen sa mreže.

"Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće", ponovio je Tadić u selu Zlatanci, u opštini Crna Trava.

Javno preduzeće "Beograd vode" proglasilo je vanrednu odbranu od zagušenja ledom na rekama Savi i Kolubari, dok se na Dunavu primenjuju mere redovne odbrane. Po nalogu tog preduzeća, dva broda razbijaju led na beogradskim rekama, kako bi bili zaštićeni plovni objekti.

Inače, U Hrvatskoj su jutros proglašene redovne mere odbrane od leda na Dunavu, a četiri ledolomca i dalje razbijaju led na Dravi. Kako je izjavio Zoran Đuroković, direktor "Hrvatskih voda" u Osijeku, led na Dunavu u Mađarskoj je pokrio 50 odsto površine reke.

Formiranje ledenih čepova može dovesti do izlivanja reka, a u ovom trenutku najkritičnija situacija je na Ibru kod Kraljeva, gde zbog ledenog čepa postoji opasnost od izlivanja reke.

"Juče je bila ekipa na Ibru, koja je razmatrala različite mogućnosti razbijanja leda, odluka još nije doneta, danas se očekuje da se nešto uradi", kazao je direktor Srbija voda Nikola Marjanović. Prema njegovim rečima, ugrožene su i reke Velika Morava kod Ljubičevskog mosta i Nišava.

Ako se ostvare prognoze da i narednih dana budu izuzetno niske temperature, neće biti manjeg vodotoka u Srbiji koji neće biti zaleđen, kazao je Marjanović.

"Nisam uopšte siguran da je to toliko bitno. Mogu da pogađam kakav će ishod referenduma biti, ali taj ishod jednostavno neće biti priznat. To neće priznati vlasti ovde, neće priznati organizacija koju ja imam čast da predstavljam, neće priznati EU, neće priznati UN. Ako to niko ne priznaje, teško da će imati nekakvog materijalnog uticaja. Ne mislim da će to promeniti tok događaja na Kosovu", rekao je Fejt u intervjuu za srpski i albanski servis "Glasa Amerike".
Govoreći o institucijama Srbije na severu Kosova, Fejt je kazao da je Međunarodna upravljačka grupa na poslednjem sastanku, 24. januara u Beču, Beogradu uputila minimalne zahteve koje treba da ispuni kad je ovaj deo Kosova u pitanju.

"Beograd mora da povuče policiju, bezbednosne snage, obaveštajne službe koje su prisutne na severu, zato što njihovo prisustvo i njihove aktivnosti na severu krše Rezoluciju 1244", rekao je Fejt.

On je dodao da, kada su u pitanju institucije u oblasti zdravstva i obrazovanja, "strukture kroz koje Beograd može da pomaže srpskom stanovništvu na severu, one mogu da nastave sa svojim radom, ali na transparentan način i to je zahtev Evropske unije".

"Mora da postoji odgovornost u procesu prenosa finansijskih sredstava i u procesu tih transakcija", kazao je on.

Fejt je izrazio nadu da će kosovske vlasti ispuniti očekivanja Međunarodne upravljačke grupe i da će se u ovoj godini završiti proces nadgledane nezavisnosti.

"Ne želimo da vidimo vraćanje na staro i vraćanje unazad na međuetničke tenzije. Želimo da vidimo da vlasništvo Srpske pravoslavne crkve bude zaštićeno, da procesi privatizacije, zakoni o imovini budu u punoj meri bezbedni i očuvani. Želimo da vidimo čitav proces pomirenja koji ide napred", rekao je Fejt, izrazivši uverenje da će Međunarodna civilna kancelarija moći da okonča svoj mandat u roku koji je dobila.

U zajedničkom intervjuu za srpski i albanski servis "Glasa Amerike", šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini nije mogao da objasni zašto je ove godine budžet EU za Kosovo tri i po puta manji nego prošle godine.

Lekarka Tatjana Božić rekla je agenciji Beta da je devojčica dobila prvu pomoć u ambulanti u Žitnom Potoku i da je sada dobro, kao i da je sreća da su roditelji bili prisebni.

"Devojčica je prvu pomoć, injekciju urbazona dobila u ambulanti u Žitnom Potoku i odmah nakon toga, danas po podne, dovezena na Dečije odeljenje prokupačke bolnice", rekla je ona i dodala da je sa detetom njena majka.

"Sva sreća da su roditelji bili prisebni i da je devojčica uz sebe imala određenu terapiju koju joj je majka odmah dala, pa nisu usledile veće komplikacije", rekla je lekarka.

Roditelji su napravili pravi podvig, jer su se sa detetom na konju pet kilometara probijali kroz mećavu i visoke smetove, kroz koje nije mogla ni naša mehanizacija, rekli su pripadnici vojske i policije koji su učestvovali u spasavanju.

On je zapravo upitan da prokomentariše pisanje beogradske štampe da iza jučerašnjeg pokušaja bekstva Kalinića i Milovanovića stoji Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam.

"Treba utvrditi da li je reč samo o propustima ili o nekakvom organizovanom delovanju. Veoma su važne stalne bezbednosne provere čitavog sistema kako bi se predupredili ovakvi događaji", upozorio je Dačić, koji je insistirao na činjenici da su upravo pripadnici Žandarmerije odigrali presudnu ulogu u sprečavanju pokušaja bekstva Kalinića i Milovanovića.

"Da nije bilo njih, ne treba ni da zamišljamo kako bi izgledao današnji dan, odnosno potraga za odbeglima", rekao je Dačić.

"San svakog robijaša je da pobegne, to je stara priča. Naš cilj i posao je da ih onemogućimo. Na potezu su tužilaštvo, sud, policija i svi oni u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj, o kojem za sada nema novih detalja, ali je veoma bitno da se rasvetli u potpunosti", kazao je Dačić.

Državna komisija za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija razmatraće sutra na sednici u Skupštini Srbije pokušaj bekstva pritvorenika Sretka Kalinića i Željka Milovanovića.

Pokušaj bekstva iz pritvora specijalnog suda bio je organizovan, ali je logistika zakazala, zaključuje profesor na kriminalističko policijskoj akademiji Milan Žarković na osnovu snimka tog pokušaja koji je prikazan na B92.

Osnovno pitanje na koje bi istraga morala da odgovori je kako su Kalinić i Milovanovnić stupili u kontakt i kako su došli do takozvanih testerica, kojima su sekli rešetke, kaže Žarković i dodaje da su verovanto imali pomoć sa strane.

Prema njegovim rečima trebalo bi da se utvrdi da li je pripadnicima “zemunskog klana” pomogao neko unutar institucije ili neko od osoba koje imaju kontakt s njima. Takođe, kako kaže, treba videti da li je bilo adekvatne kontrole tokom poseta, da li sui m testerice ostavljene, na primer u trpezariji…

Žarković kaže da je posebno intrigantno pitanje zašto su bežali preko dvorišta, iz koga deluje nemoguće pobeći, ali i kako i zašto nisu uspeli da pobegnu. On sumnja da se radi o pogrešnoj proceni ljudi koji su im evidentno pomagali u bekstvu

“Očigledno je neko morao da alarmira žandarme da intervenišu, očigledno je neko video njihovo kretanje na video nadzoru. Zašto je tu napravljena pogrešna procena. Oni, vidi se na snimku, očigledno ne žure, lagano kreću kao da su krenuli na doručak pa se sačekuju, nema velike užurbanosti. Očigledno su računali da u to vreme imaju dosta prostora i komoditeta i očigledno se nešto desilo što oni nisu predvideli, oni ili neko drugi koji je dostavljao inforamcije”, kaže Žarković.

Pokušajem bekstva dvojice kriminalaca baviće se i Državna komisija za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija.

Član Državne komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija Meho Omerović rekao je da će sednica biti otvorena za javnost i da će joj prisustvovati i direktor Uprave za kontrolu krivičnih sankcija Milan Obradović.

Kako je naveo, Obradović će na sednici obavestiti komisiju o onome što se dešavalo prilikom pokušaja bekstva Kalinića i Milovanovića i o propustima u pritvorskoj jedinici u zgradi Specijalnog suda u Beogradu.

Podsetimo, Sretko Kalinić zvani Zver i Željko Milovanović pokušali su juče ujutru u 5.30 bekstvo iz posebne pritvorske jedinice Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu, ali ih je brza intervencija Žandarmerije u tome sprečila. B92 je objavio snimak do kog je došao, na kom se vidi taj pokušaj bekstva.

"Želimo da Guanahuanto bude miran, zato da se niste usudili da izazivate nasilje tokom boravka Njegove svetosti Benedikta XVI. Smatrajte se upozorenim", moglo se pročitati na plakatima kriminalne grupe koje je, u međuvremenu, policija uklonila.

Upitan za ove poruke, ministar unutrašnjih poslova Alehandro Poare izjavio je novinarima da će "u Guanahuantu bezbednost biti osigurana na osnovu dominacije zakona".

Kako prenosi AFP, papa Benedikt XVI će boraviti u Meksiku od 23. do 26. marta, a u Guanahuantu će posetiti tri grada.

Visoki savet sudstva predložio je skupštini da za člana VSS izabere sudiju u Apelacionom sudu u Kragujevcu Miroljuba Tomića.

Državno veće tužilaca za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložio je Vladimira Đorđevića i Miodraga Markovića, a u Osnovom tužilaštvu u Vranju Branislava Mihajlović, dok je Vesnu Ostojić predložio za zamenika tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predložen je Miroslav Rakić, dok su za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu predložen i Milena Pajić Simić i Bojan Prstojević.

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da nema potrebnih 126 glasova za izglasavanje dva predloga koja su na dnevnom redu današnje sednice i dodao da ih neće ni biti do kraja aktuelnog saziva parlamenta.

On je rekao da parlament neće raditi ili će, ako bude radio, tu biti reč "o trulim kompromisima zasnovanim na ličnim interesima” i dodao da je pitanje kako će se razrešiti i sednica koja je počela.

S druge strane, šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija rekla je da veruje da će parlament imati većinu za glasanje o predlozima za izbor člana Vrhovnog saveta sudstva i zamenika javnih tužilaca.

"Verujem da će racio i odgovornost svih u parlamentu biti na nivou koji će omogućiti da se to izglasa", rekla je Kolundžija i dodala de je trenutna situacija u parlamentu je znak predizborne nervoze.

Podsetimo, četiri poslanika SPO-a koji čine vladajuću većinu u parlamentu odbijaju da učestvuju u radu parlamenta dok Vlada Srbije ne smeni
ministra za vere i dijasporu Srđana Srećkovića i državnu sekretarku Sanju Čeković.

Inače, na dnevnom redu su dve tačke - Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Visoki savet sudstva predložio je skupštini da za člana VSS izabere sudiju u Apelacionom sudu u Kragujevcu Miroljuba Tomića. Državno veće tužilaca za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložio je Vladimira Đorđevića i Miodraga Markovića, a u Osnovnom tužilaštvu u Vranju Branislava Mihajlovića, dok je Vesnu Ostojić predložio za zamenika tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Naime, hotelski objekat kompanije Holcim, vredan pola miliona evra, postaje Sigurna kuća za Moravski okrug.

Nakon izgrađene Sigurne kuće u Somboru, kompanija Holcim je još jednom svojom donacijom obezbedila smeštaj žrtvama porodičnog nasilja.

Ovoga puta radi se o hotelskom kompleksu, vrednom pola miliona evra, koji će biti Sigurna kuća za žrtve u Moravskom okrugu.

Donirani objekat ima poseban značaj i zato što se, u vremenima teške ekonomske situacije, projekti iz domena korporativne filantropije i društvene odgovornosti znatno ređe sprovode.

Međutim, sudija Nataša Dačić je proverom kod Auto-moto saveza Srbije utvrdila da je putni pravac Užice - Čačak - Novi Sad prohodan, pa je odbila zahtev o odlaganju ročišta.

Ješićevi zastupnici kazali su da je Velimir Ilić danas viđen u Beogradu i da ga je jedna nacionalna televizija snimila kamerom.

Danas su svedočili veštaci, koji su kazali da je Ilić Ješiću naneo lakše telesne povrede kada je nasrnuo na njega i šutnuo ga prilikom snimanja intervjua 2003. godine.

Svedočio je i nekadašnji novinar novosadske televizije "Apolo" Goran Trajkovski, koji je potvrdio navode iz tužbe i izrazio zabrinutost da se Ješiću i danas može "nešto desiti" od strane "Ilićevih ljudi".

Vladimir Ješić je nakon ročišta rekao novinarima da današnji Ilićev postupak još jednom pokazuje svu njegovu "bahatost" i izrazio nadu da će pravda, "iako spora", ipak biti zadovoljena.

"Nadam se da će Ilić biti kažnjen kako se više ne bi ponovilo to što je učinio novinaru na radnom zadatku", rekao je Ješić.

Novo ročište zakazano je za 5. mart, kada bi odbranu trebalo da iznese Velimir Ilić.

Ješić je Ilića tužio i zatražio odštetu jer ga je na snimanju intervjua za televiziju "Apolo" 2003. godine šutnuo nogom, izvređao, ispsovao i pokušao fizički da na njega nasrne.

Ješićevi pravni zastupnici su novinarima kazali da je pravosuđe omogućilo Velimiru Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine pošto je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću treba da isplati odštetu od devet i po miliona dinara.

Izrazili su čuđenje i upitali kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla biti usvojena, kada su svi žalbeni rokovi istekli.

Podsetili su da je Ješić protiv Ilića podneo i krivičnu prijavu, ali se Ilić pozvao na poslanički imunitet i tako "izbegao" suđenje.

Oni su podsetili da je nasilnik koji je Ilića napao pretprošle godine na ulici u Beogradu vrlo brzo potom uhapšen a kasnije i osuđen na dve godine zatvora.

“Srbija zaslužuje da dobije zvaničan status kandidata EU i započne razgovore o pridruživanju. To bi trebalo da se ostvari na sastanku u martu”, rekao je Šulc i precizirao da je još rano reći da li će se to i dogoditi, jer odluka mora biti doneta jednoglasno.

On je ocenio da bi Srbija mogla da uveća svoje šanse da postane kandidat EU u martu time što bi normalizovala dalje odnose s Prištinom.

“Obe strane bi trebalo da razgovaraju o veoma konkretnim pitanjima, kao što su priznavanje diploma, energija, trgovina i telekomunikacije, čak i onda kada još nisu u mogućnosti da se dogovore u sveobuhvatnom smislu”, rekao je Šulc.

Predsednik EP je istakao da bi Srbija trebalo da bude spremna da se priključi Uniji.

“Ona mora da prihvati sve teške i ozbiljne norme i standarde EU, od politike konkurencije, kvaliteta hrane i rukovanja otpadom do državnih institucija i zvaničnika sposobnih da se suprotstave korupciji. Srbija mora da poštuje sve osnovne vrednosti EU, kao što su pravosnažni zakoni, poštovanje određenih sloboda ili zaštita manjina. Ona mora da usvoji i primeni na desetine hiljada strana zakona EU, poznatih kao acquis communitaire. Trebalo bi da bude u miru sa svojim susedima. Ove teške zadatke vredi odraditi bez obzira na to kada ćete ostvariti članstvo u EU”, rekao je, između ostalog, Martin Šulc.

O tajnosti jučerašnjeg sastanka, koji je trajao skoro dva sata, svedoči i podatak da je on bio strogo cenzurisan i skriven od medija.

Kako "Avaz" saznaje, osim Darka Mladića i advokatskog tima, sastanku kod Dodika prisustvovao je i Pantelija Ćurguz, predsednik Boračke organizacije RS.

Nešto ranije Mladićev sin i tim advokata održali su sastanak i s Nedeljkom Mitrovićem, predsednikom Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, koji je široj javnosti poznat po rigidnim stavovima i izjavama.

"Avaz" podseća da je Dodik pre nekoliko meseci najavio da će "za potrebe svih optuženih za ratne zločine iz RS" biti otvoren poseban fond iz kojeg će se eksploatirati novac za njihovu odbranu.

U Moskvi je potvrđeno da su Medvedev i Sarkozi razgovarali o krizi u Siriji i da je ruski predsednik obavestio Sarkozija o ishodu jučerašnje misije u Damasku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

"Predsednik Francuske informisan je o ruskim naporima čiji je cilj hitan prekid nasilja u Siriji kroz započinjanje razgovora svih strana u sukobu u toj zemlji, kao i promocija demokratskih promena", saopšteno je iz kabineta Medvedeva.

Na zahtev Sarkozija, ruski predsednik ga je obavestio o rezultatima razgovora Lavrova i Asada, prenosi Agencija Frans pres.

Lavrov je saopštio da mu je Asad rekao da je "potpuno privržen" cilju okončanja nasilja u Siriji u kojoj je, prema navodima grupa za ljudska prava, poginulo oko 6.000 ljudi od izbijanja pobune pre 11 meseci.

Ruski ministar je otišao u Damask nakon što su proteklog vikenda Rusija i Kina uložile veto na rezoluciju o Siriji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a u kojoj se kritikuje Asad zbog načina na koji se razračunava sa opozicijom.

Sirija je odlučno odbacila plan Arapske lige koji predviđa da Asad prenese vlast zameniku, kao i formiranje vlade nacionalnog jedinstva u roku od dva meseca.

"To je veliki korak u našoj borbi protiv kriminala", rekao je novi šef Skotland jarda Bernard Hogan-Hou, koji je obećao "potpuni rat protiv kriminala".

Prema Skotland jardu, oko 250 kriminalnih grupa, od kojih 62 veoma opasne, deluju po Londonu. Te grupe su specijalizovane za šverc droge i oružja, kao i za razne krađe.

U tim grupama ima 4.800 ljudi odgovornih za 22 odsto "teškog nasilja, 17 odsto krađa, 50 odsto oružanih krađa i 14 odsto silovanja" u Londonu, naveo je šef policije.

Hogan-Hou je u septembru preuzeo čelo Skotland jarda, posle ostavke Pola Stivensona.

Altina je prigradsko naselje u Beogradu u opštini Zemun.

"Potpredsednik Bajden je istakao značaj izgradnje američko-kineskih odnosa koji se tiču praktičnih pitanja bitnih za obe zemlje i izrazio je podršku za napore tokom posete potpredsednika Đinpinga vezane za dalje unapređenje bilateralne saradnje", saopštila je Bela kuća.

U saopštenju nisu navedeni drugi detalji, a AFP podseća da su SAD bile veoma nezadovoljne nakon što su Kina i Rusija u subotu obustavile rezoluciju o Siriji, koja bi bila dodatni pritisak na sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Pored toga, SAD traže saradnju s Kinom i u mnogim drugim pitanjima, među kojima su Severna Koreja, Iran i bilateralna trgovinska saradnja.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kine Cui Tiankai je u utorak saopštio da u odnosima Pekinga i Vašingtona postoji "manjak poverenja" i izrazio nadu da će predstojeća poseta Si Đinpinga ojačati veze dveju zemalja.

Si Đinping će u Beloj kući biti 14. februara, a takođe će posetiti Kaliforniju i Ajovu, gde je, kako kaže, bio lepo primljen na svom putu 1985. godine, kada je bio nisko rangiran kineski lokalni zvaničnik, preneo je AFP.

On je pozvao srpske vlasti da povuku pripadnike policijskih struktura sa severa Kosova i naglasio da je "ideja o razmeni teritorija veoma opasna". "Dobro bi bilo i za Srbiju i za sve da su granice na Balkanu jednom za svagda definisane", rekao je Hodžaj.

Kosovski ministar kritikovao je srpske vlasti zbog situacije na severu Kosova i neispunjavanja preuzetih obaveza. Ukazao je na napetu situaciju na severu što je, kako je naveo, posledica postavljanja barikada.

"Verujem da vladavina prava nije nešto o čemu se može pregovarati i da se mora odnositi na sve. Sever Kosova ne može ostati crna rupa Evrope", naglasio je Hodžaj.

On je podsetio da će u februaru biti obeležena četvrta godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova i ocenio da je od tada učinjen znatan napredak u svim oblastima.

Hodžaj je podsetio na borbu za nezavisnost Kosova, borbu protiv represije u vreme režima Slobodana Miloševićeve i "nastojanja da se etnički očisti Kosovo".

"Situacija je promenjena i u nekoliko poslednjih godina učinjen je značajan napredak zahvaljujući podršci međunarodne zajednice. Zbog toga smo veoma zahvalni", rekao je Hodžaj i dodao da su naučene lekcije iz prošlosti.

On je naglasio da je Kosovo postalo demokratska država s jakim multietničkim institucijama, dinamičnim parlamentom i vladom koja efikasno radi na sprovođenju reformi.

"Mi smo prosperitetna multietnička država. Kosovski lideri pokazali su da su spremni da razmotre pitanja od zajedničkog interesa za razvoj demokratije", dodao je Hodžaj.

Hodžaj je naveo da je vlada u Prištini sprovodi reforme, da je svesna da je to kompleksan i dugotrajan proces, ali da je rešena da sve bude sprovedeno "u najboljoj evropskoj praksi".

On je dodao da su učinjeni "važni koraci u izgradnji novih institucija i borbi protiv korpucije i organizovanog kriminala", što je, kako je naveo, jedan od prioriteta kosovskih vlasti.

Hodžaj je pohvalio rad Euleksa i izarazio spremnost Prištine na punu saradnju s Misijom EU u istragama.

Govoreći o privrednoj aktivnosti, naveo je da je Kosovo prošle godine zabeležilo privredni rast od pet odsto. On je pohvalio rad civilnog sektora na Kosovu, navodeći da u velikoj meri doprinosi procesu demokratizacije društva.

Hodžaj je naglasio da Kosovo želi da bude konstruktivna članica međunarodne zajednice i pozvao sve članice UN da podrže Kosovo u regionalnim i svetskim organizacijama.

"Nezavisnost Kosova je geopolitčka realnost", rekao je Hodžaj i podsetio da je 85 članica UN formalno priznalo Kosovo.

Kamioni će na tom putu, kako je saopšteno, uz pratnju policije, moći saobraćati od 20.00 do dva časa po ponoći.

U Crnoj Gori se i dalje očekuju vrlo niske temeprature, jutarnje u nekim mestima čak do minus 20 stepeni.

U međuvremenu, helikopter Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore evakuisao je carinike Ratka Luburića i Zorana Doderovića, koji su nekoliko dana bili zavejani na graničnom prelazu Šćepan Polje prema Bosni i Hercegovini.

Carinike su prethodnih dana pokušali da evakuišu spasilačke ekipe motornim sankama i helikopterom, ali nisu uspeli zbog vremenskih neprilika.

Kako je saopšteno iz MUP-a, Luburić i Doderović se nakon evakuacije osećaju dobro.

Iran je jedan od najbližih i najuticajnijih saveznika Sirije u regionu.

Abdolahijan je odbio da navede detalje o tome kako su taoci oslobođeni, istakavši da su u toku napori da se oslobode i preostali oteti Iranci.

"Mi ćemo nastaviti da dajemo ozbiljnu podršku sirijskom narodu i predsedniku Asadu u borbi protiv strane intervencije i terorizma", rekao je on na pres konferenciji u Damasku.

Povodom odbacivanja krivične prijave koju je protiv gradonačelnika i još 12 članova gradskog veća podnela ta agencija, on je na konferenciji za novinare izjavio da će grad podneti tužbu protiv direktorke Agencije i drugih odgovornih za učinjenu štetu gradu Novom Sadu.

"Zbog toga što su podnošenjem te prijave načinjeni mnogobrojni propusti Markovićeva treba da podnese ostavku kao moralni čin i to je najmanje što može da učini u ovom trenutku", rekao je novosadski gradonačelnik.

On je napomenuo da će gradsko veće pokrenuti niz sudskih postupaka radi zaštite ugleda i rada gradske vlasti, jer je ovom tužbom, koju je prethodnog dana nadležno tužilaštvo odbacilo, grad stavljen na stub srama i naneta mu šteta ne samo u zemlju nego i kod potencijalnih stranih investitora.

Pavličić je dodao da će o svemu ovome ubrzo obavestit izvestioca Evropskog parlamenta za našu zemlju Jelka Kacina koji će, kako je dodao, na osnovu tog njegovog izveštaja o tom slučaju imati priliku i mogućnost da utvrdi postoji li ili ne postoji odgovornost grada.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije protiv gradonačelnika i članova gradskog veća zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj.

U krivičnoj prijavi Agencije bilo je navedeno da su gradonačelnik i članovi veća zloupotrebom položaja naneli štetu veću od sto miliona evra gradu, Autotransportnom preduzeću Vojvodina i investitoru nove novosadske autobuske stanice Iliji Deviću.

Dević je sa bivšom gradonačelnicom Majom Gojković 2006. godine potpisao ugovor da se međumesni saobraćaj izmesti na novosagrađenu autobusku stanicu u koju je, kako je naveo, uložio oko 30 miliona evra.

Prema njegovim izjavama, nova lokalna uprava sa Pavličićem na čelu nije ništa učinila da se ugovorene obaveze i gradske odluke poštuju.

Pavličić je u razgovoru s novinarima rekao da će grad insistirati na tome da se taj problem što pre reši i podsetio da su sudski postupci u vezi sa međumesnom stanicom i ispunjenjem tog ugovora u toku.

U analizi, čije delove je preneo Dnevnik.hr, se Dodik optužuje da je glavni krivac što od 2006. u BiH i regionu zapadnog Balkana nije zabeležen evidentniji napredak, ali i za niz drugih dela.

Dodik i njegovo političko delovanje se čak upoređuju sa delovanjem ultranacionaliste Žan Mari le Pena i pokojnog austrijskog političara Jerga Hajdera.

Potom, autori analize zaključuju da Dodik zloupotrebljava ustavnu strukturu BiH, što se posebno vidi kroz "pritiske Dodikovog establišmenta i proceduru u Parlamentu BiH za ukidanje Suda i Tužilaštva BiH".

IFIMES takođe u svojoj analizi podseća da je Dodik 2004. optužen po 33. tačke optužnice, ali je oslobođen optužbi, s tim da je, navodno, utvrđeno da je predsednik RS falsifikovao dokaze i uticao na svedoke, tako da je “slučaj Dodik” i dalje aktuelan u Tužilaštvu BiH.

Iako su od izbora Ive Josipovića na mesto predsednika Hrvatske poboljšani odnosi RS i Zagreba, u analizi se ističe da bi za bolje razumevanje odnosa u BiH i regionu trebalo razotkriti ulogu Dodika tokom rata u BiH.

"Dodik se međunarodnoj zajednici tokom i posle rata predstavljao kao borac protiv Radovana Karadžića i SDS-a. U osnovi njegov sukob sa SDS-om, posebno tokom rata, postojao je zbog njegovog kriminala krijumčarenja visokotarifnim robama, a ne zbog političkog neslaganja. Kada analiziramo zapisnike ratnih sednica, Narodne skupštine RS, jasno je da se Dodik nije suprotstavljao politici SDS-a kada su u pitanju ratni zločini i odnos prema nesrpskom stanovništvu", prenos delove analize Dnevnik.hr.

Cohacopulos je platio kauciju od 150.000 evra (200.000 dolara) i zabranjeno mu je da napušta zemlju.

Predstavnici suda su tražili da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da se obraćaju medijima, prenosi AP.

Cohacopulos (72) bio je ministar odbrane od 1996 do 2001. godine, sekretar Socijalistička stranke 90-ih i neuspešni kandidat za lidera stranke 1996. godine.

Bivši zvaničnik je rekao da ne priznaje navode optužbe protiv njega.

Cohacopulos je, takođe, pod istragom za pranje novca u vezi s jednim ugovorom o jednoj grčkoj podmornici.

Sud je prošle godine odbacio optužnicu protiv njega za primanje mita zbog zastarelosti slučaja.

Ministar prosvete Žarko Obradović je novinarima rekao da će u petak biti održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj će biti prezentirani svi podaci o energetskom bilansu, kao i o ostalim parametrima vezanim za nesmetan život u uslovima niskih temperatura i snega.

On je naveo da bi bilo logično da, ukolko ostane vreme kao što je sada, bude doneta odluka da se nastava ne obavlja, istakavši da će odluka koja bude doneta u petak biti prevashodno u interesu dece. Obradović je rekao i da je bezbednost dece prioritet i da je zbog toga doneo odluku da od 6. do 10. februara ne bude nastave.

Kritično je i u proizvodnji energenata. Svi sistemi rade na granici mogućnosti, a zadnjih 10 dana postignuto je 6 istorijskih rekorda u potrošnji struje. Loša je i hidrološka situacija zbog zaleđenih reka, zbog čega je znatno smanjena proizvodnja struje u hidroelektranama.

"Rudari i radnici u elektroenergetskom sektoru rade pod izuzetno teškim okolnostima. Potrebno je obezbediti oko 100.000 tona uglja dnevno u TENTU u Obrenovcu u uslovima niskih temperatura, kada je smrznuto i ono što je otkopano i zamrznuto i ono što treba da se otkopa i da je veliki podvig obezbediti te količine uglja za elektrane u Obrenovcu", izjavio je Petar Škundrić, šef Radne grupe za snabdevanje energentima.

Ipak, ohrabruje informacija da ima dovoljno mazuta u robnim rezervama. Isporuka ruskog gasa za Srbiju smanjena je za dva miliona kubika dnevno, ali se te količine nadomeštaju iz podzemnog skladišta Banatski dvor i domaćih izvora.

"Ono što u ovom trenutku zabrinjava je prevelika potrošnja energenata. Sa gasom nemamo problem, ali kod mazuta i uglja zalihe se troše na nivou trodnevnih i četvorodnevnih zaliha. Nastojaćemo da ovih dana, tamo gde je kritično, pokušamo da prevaziđemo problem, jer u nekim gradovima kao što je Nova Varoš i Vranje problem je dovoz tj, dopremanje energenata do krajnjih korisnika", kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.

Kritikuju se i pojedine institucije lokalne samouprave da nisu ozbiljno shvatile prethodne preporuke vlade za smanjenje struje, već su se ponašale komotno. Krizni štab koji kontroliše sigurno snabdevanje Srbije energentima sada upozorava da ima ovlašćenja da utiče da se mere za smanjenje potrošnje struje ovoga puta i sprovedu.

Podsetimo, zbog izuzetno niskih temperatura i obilnih snežnih padavina koje su paralisale celu Srbiju, na teritoriji cele Republike proglašena je vanredna situacija. U skladu s tim, doneta je i odluka da osnovne i srednje škole ne rade ove sedmice, kako bi se došlo do uštede energije, čija potrošnja je, zbog velikih hladnoća, na rekordnom nivou.

On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.

"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i da se uzajamno slože da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.

Sa Srbijom je najviše nerazjašnjene granice na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.

Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora, nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH.

Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom.

Dačić je posle sastanka gradskog štaba naglasio da je dužina ledenog pokrivača na rekama od Đerdapa ka Beogradu sto kilometara i da će ledolomci krenuti na posao već danas na Ibru.

"Danas počinje razbijanje leda zbog bojazni od oštećenja hidroelektrane i mogućnosti poplava nakon povećanja temperature.Takođe je važno da su raščićeni putevi i da svi ugroženi mogu da budu snabdeveni hranom, lekovima...", poručio je ministar policije.

On je naglasio da je do danas zbog niskih temperatura i visokog snežnog pokrivača 12 ljudi nastradalo dok su spasli 180 ljudi i to iz veoma komplikovanih situacija.

Đilas je ocenio da Beograd dobro funkcioniše u vanrednoj situaciji i zahvalio na maksimalnoj pomoći svim službama i građanima.

On je naglasio da ovakvo nevreme ima i jednu dobru osobinu, a to je, kako je naveo, zbližavanje i dobra koordinacija svih nadležnih u ovakvim situacijama.

"U Beogradu danas radi nekoliko hiljada ljudi na otvorenom da bi svi stanovnici srpske prestonice imali struju i vodu. Svako iskakanje iz sistema imalo bi velike posledice", naveo je gradonačelnik Beograda.

On je apelovao na sve građane da imaju razumevanja u ovim teškim okolnostima i naglasio da za sada nema većih problema i da gradske službe nastavljaju da rade istim tempom.

"Najvažnije je da se na nivou ne samo Beograda, već i cele Srbije obezbedi maksimalna podrška i u ljudstvu i u mehanizaciji", naglasio je Đilas.

"Radna grupa je postigla kompromis oko 18 od 24 ulice kojima je trebalo promeniti imena. Ne vidim zbog čega nisu sačekali i pronašli kompromis oko još ovih šest", rekao je predsednik Partije za demokratsko delovanje.

Halimi je rekao da je Fatmir Ibiši, po kome je jedna ulica trebalo da dobije ime, jedan od naoružanih Albanaca koji je poginuo u napadu na policijsku patrolu, ali da ceo period sukoba na jugu Srbije treba ponovo ispitati kako bi se razjasnila sudbina nestalih i ubijenih civila.

"Što se tiče Trga Skenderbega ne vidim šta je problem. U Beogradu oduvek postoji Skenderbegova ulica. I tu je potrebno naći kompromis. Najveća ulica u Bujanovcu zove se Ulica Karađorđa Petrovića. I umesto trga istog imena predloženo je da se taj trg sada zove Skenderbeg", rekao je Halimi.

On je rekao da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe nisu želeli da učestvuju u popisu zbog toga što na taj način ne bi bili popisani svi oni koji su se iselili na Kosovo i na zapad.

"Oni na Kosovu imaju status izbeglica, a imovinu u Preševskoj dolini i sada ne mogu da se popišu, što nije dobro", rekao je Halimi i dodao da je pre sukoba na jugu Srbije u Medveđi živelo oko 5.000 Albanaca a da ih sada ima 550, a da su mnoga sela uz granicu sa Kosovom prazna.

Veliki broj kuća nema ni struju ni vodu, a nemali broj dece kreće se po naselju trošno obučen, jer nemaju ni dovoljno tople, zimske garderobe.

Odrasli stanovnici, koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, naveli su da sada ne mogu ni da rade, jer njihovi tricikli ne mogu da se probijaju po snegu i ledu.

"Nemamo više ni ono malo posla što smo imali, nemamo čime da prehranimo porodicu", poručili su oni.

Procenjuje se da u Velikom ritu živi oko 3.000 ljudi, najviše Roma i Aškalija, a među stanovnicima ima i izbeglica s Kosova.

Galić je naglasio da će Ministarstvo za infastrukturu pratiti stanje i preduzeti odgovarajuće mere za osiguranje bezbednosti brodova i saobraćaja.

Pratićemo situaciju i brodovi će nastaviti plovidbu kada se steknu uslovi za to, kazao je Galić i dodao su samo u Velikom Gradištu, na Dunavu usidrena 24 plovila. "Očekuje se da će plovidba biti ponovo moguća za desetak dana", kazao je on.

Anagažovana su dva ledolomca na Dunavu, u hidroenergetskom sistemu "Đerdap", kazao je on, a jedan od njih bi danas mogao da bude upućen i uzvodno do Golupca.

Kako je istakao Galić, potrebno je da se i u sektoru Beograda angažuje jedan ledolomac i to bi moglo da se dogodi danas po podne.

Prema njegovim rečima, taj ledolomac će stvoriti uslove da se normalno dostavljaju energenti za potrebe velikih sistema. Moguće je, dodao je, angažovanje još dva ledolomca na toku Dunava kroz Vojvodinu, što je u nadležnosti Direkcije za vode Srbije.

"Preduzećemo sve mere da se u što kraćem roku omogući plovidba, kako bi se umanjili gubici privrede koji mogu da nastanu zbog toga", kazao je pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe u Srbiji Pavle Galić.

Četiri kilometra uzvodno i isto toliko nizvodno plovi ovaj ledolomac lomeći sante leda.

“Brod ide i sitni led. Za sada postižemo i videćemo kasnije kako ćemo. Ja sam kapetan 31 godinu. Od 1985. godine u Savi nije bilo leda i sada se ponovo pojavio i moraćemo da držimo, da razbijamo”, kaže Žika Mitrović, kapetan.

Iako nije pravi ledolomac, prolaskom broda, zbog njegove težine, led lako puca.

“Ako se grupiše i dođe do debelih santi, brod ne može da ga probije. Ovako, dok je sitniji led, to možemo da lomimo uspešno”, dodaje kapetan Mitrović.

Naglašavajući da nije insistirao da se inkubator donira Kliničkom centru u Kragujevcu, Nikolić je rekao da je prvo pitao gde je najpotrebniji i da mu je rečeno da treba Kragujevcu.

"Meni je drago da je dodeljen Kragujevcu, jer smo moja supruga, ja, oba moja sina, jedna snaja i troje unučadi, od kojih jedno pre dve sedmice, rođeni ovde", rekao je Nikolić i naveo da se na donaciju inkubatora odlučio zato što zna koliko malo dece ima u Srbiji i koliki je problem kada je dete prevremeno rođeno.

On je ujedno pozvao da se pridruže akciji "Bitka za bebe" koju organizuje Fond B92.

"Pozivam i državu da ne čeka da se toga dosete drugi ljudi, jer ovo treba da bude stalna akcija i da ne zavisi ni od medija, jednostavno treba država da raspiše oglas i pozove sve one koji imaju nešto viška da pomognu u nabavci inkubatora", izjavio je Nikolić.

Zahvaljujući na donaciji, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu Slobodan Obradović rekao je da je Klinika za pedijatriju interregionalni centar za nedonesenu decu, koji su vrlo teški pacijenti, jer na svet dođu i sa 620 grama. On je napomenuo da je cena jednog inkubatora od 8.000 do 13.000 evra.

Prema rečima direktorka Klinike za pedijatriju Zorana Igrutinovića, u okviru akcije "Bitka za bebe" ta klinika dobila je pet inkubatora, da očekuje šesti, ali i da je potrebno još desetak kako bi bili zanovljeni postojeći, od kojih su neki nabavljeni i pre 32 godine.

Istraga će utvrditi kako je devojčica došla do alkohola i tableta.

Pored toga, ti Tibetanci, pre nego što su se spalili tražili su slobodu za Tibet i povratak tibetanskog budističkog duhovnog vođe dalaj-lame iz egzila.

Kineske vlasti samospaljivanje smatraju malim, ali destabilizujućim izazovom za njihovu regionalnu politiku zahvaljujući kojoj su, kako tvrde, Tibetanci oslobođeni siromaštva i ropstva.

Kina ljude koji se samospaljuju naziva teroristima i optužuje tibetanske separatističke snage za izazivanje mržnje među ljudima.

"Direktiva broj sedam kreirana je negde drugde. Nije potpisana u kabinetu i nema pečat predsednika", rekao je Karadžić, koji je bio i vrhovni komandant VRS.

Mihajlovićeva je to potvrdila, precizirajući da je na dokumentu pečat Glavnog štaba VRS.

Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona o tome da li je na direktivi Karadžićev potpis, svedokinja je odgovorila da to "sa sigurnošću" može potvrditi.

Na pitanje sudije Kvona o tome da li odbrana tvrdi da Karadžić nije potpisao Direktivu broj sedam, pravni savetnik optuženog Piter Robinson je odgovorio da to nije tvrdnja odbrane.

"Direktivom broj sedam" Karadžić je marta 1995. naredio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".

Tim dokumentom naložio je i da VRS pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

Karadžić je optužen za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana i progon njihovih porodica u danima pošto je VRS zauzela Srebrenicu, 11. jula 1995.

Tokom unakrsnog ispitivanja svedokinje, Karadžić je rekao da je dokumente često "potpisivao bez čitanja, ako ih je pripremio neko od saradnika", i da je potpise stavljao i van kabineta. Njegova bivša sekretarica to je prihvatila kao tačno.

U glavnom iskazu, Mihajlovićeva je potvrdila autentičnost protokola i dnevnika koje je vodila o Karadžićevim susretima i telefonskim razgovorima, 1993-96, koji su u posedu tužilaštva.

Izjavila je i da je Karadžić sve svoje sastanke održavao "iza zatvorenih vrata" i da je nikada nije pozvao da vodi beleške.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je Mihajlovićevu pozvao da pregleda jednu od šest knjiga dokumenata sa njegovim potpisom koje je objavio "Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću" s beogradskim profesorima prava Smiljom Avramov i Kostom Čavoškim na čelu.

Ovlaš pregledavši jednu knjigu, svedokinja je potvrdila da su u njoj dokumenti iz Karadžićevog kabineta.

Napominjući da je te dokumente prikupljala njegova ćerka Sonja, Karadžić je rekao da je 1996. već "bio u planinama".

Mihajlovićeva je, na Karadžićevu sugestiju, rekla da on nije imao nacionalnih predrasuda, prihvativši kao ilustraciju za to njegove reči da je "u centru Pala ostala katolička crkva" i da mu je "frizerka bila Hrvatica".

Suđenje Karadžiću nastavlja se sutra, u četvrtak ujutro, iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

"Tražimo od Saveta bezbednosti da podrži svoje rezolucije kao centralne u kontekstu dijaloga", rekao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je istakao da Srbija ostaje posvećena procesu dijaloga zato što je to, kako je kazao, "jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje nesuglasica".

"Jedini način da se stvori izvodljivo, održivo i trajno rešenje kosovskog problema za strane jeste da iskreno pregovaraju jedne s drugima o svim otvorenim pitanjima", rekao je on.

Jeremić se ponovo založio da istraga o trgovini organima 1999. na Kosovu i u Albaniji bude vođena pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, jer samo tako može biti sveobuhvatna.

"U suprotnom, neki broj navodnih učesnika u tom ratnom zločinu mogao bi da ostane izvan domašaja pravde. Kad se radi o takvim stvarima u balkanskom kontekstu, mandat za istragu uvek daje Savet bezbednosti. To treba uraditi ponovo ne zbog doslednosti već kako bi se osiguralo da istraga bude transparentna i rezultati budu podneti celom svetu", rekao je Jeremić.

Navodeći da Srbija ceni napore za postizanje konsenzusa u Savetu, Jeremić je najavio da će Srbija tražiti novu rundu konsultacija Saveta bezbednosti o tom pitanju.

On je podsetio da je Euleks, u slučaju transplantacije organa u prištinskoj klinici "Medikus", bio u stanju da izvede pred sud kosovske Albance, ali i da su dva glavna osumnjičena stranca napustila Kosovo i ne mogu biti izručena.

Jeremić je dodao da su neki od njih osumnjičeni za trgovinu ljudskim organima pre, tokom i nakon sukoba na Kosovu i ocenio da je istraga Euleksa na samom Kosovu nedovoljna za mnogo toga što se navodno dogodilo izvan te teritorije.

Povodom situacije na severu Kosova koja ostaje krhka, Jeremić je podsetio da je Srbija nedvosmisleno osudila nasilje i pozvala na rešavanje problema kroz pregovore i na uzdržavanje od akcija štetnih za uspostavljanje sigurnog i bezbednog okruženja.

"Milovanović je njegov čovek (Joce Amsterdama). Sumnja se da je želeo da ih oslobodi. Postojali su i operativni podaci da se sprema ovako nešto. Iza svega stoji ozbiljna organizacija i sada se proveravaju svi detalji. Sumnja se i da su imali podršku i unutar zatvora i zbog toga je petorici zatvorskih čuvara u policiji određeno zadržavanje od 48 sati“, kazao je taj izvor "Blica".

Prema njegovim rečima, posebno se istražuje kakvu su spoljnu podršku imali Kalinić i Milovanović.

"Proveravaju se zgrade oko Specijalnog suda, jer se sumnja da se tim koji je trebalo da ih preuzme nakon što izađu iz zatvora, tamo čekao. Plan bekstva je imao strogu satnicu. Oni su istovremeno krenuli da izlaze iz ćelija i neko ih je čekao napolju u određeno vreme. Proveravaju se i snimci okolnih kamera“, kaže taj izvor "Blica".

On navodi i da je testere, kojima su oni prerezali rešetke na vratima, mogao da im doturi neko čije se posete ne kontrolišu ili im je dao neko od pripadnika obezbeđenja u zatvoru.

"Stariji ljudi koji su izlazili na ulicu, a nisu trebali, snose sami deo odgovornosti. Trebali su da zamole svoju decu da im pomogne, a ako nemaju decu da pitaju nećake. I trebali su sa svima njima odavno da imaju bolje odnose, a ako nemaju, neka se obrate komšijama sa kojima su takođe trebali da imaju dobrosusedske odnose", rekla je Bečićeva u Dnevniku 3 HTV-a.

Ona je rekla i da Splićani nemaju šta da traže na zaleđenoj rivi i savetovala da građani bolje gledaju kuda idu i da biraju ulice koje nisu zaleđene.

Nevenka Bečić je inače sestra gradonačelnika Splita Željka Keruma, poslanica u hrvatskom Saboru i od 2009. godine predsednica Gradskog veća Splita.

Profesor Elezi je kazao da nalazi u izveštaju nisu izmišljotina, već da se radi o konkretnim rezultatima.

Prema njegovim rečima, od 1.000 uzoraka uzetih u svim delovima Kosova ispitana su 123, za koje se pretpostavljalo da imaju najveću nekrozu,
odnosno najveću koncentraciju zagađivača.

Elezi je naveo da konzumiranje voća, povrća, mesa ili mlečnih proizvoda, putera i sira, kojima se hrane građani Kosova, može da ima teške posledice po život.

"Izveštaj je potvrdio kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta preko dozvoljenih maksimuma teškim metalima, a posebno hromom, niklom,
olovom, cinkom i arsenikom u 123 uzorka koji su uzeti", kazao je profesor Elezi.

On je naveo da izveštaj treba shvatiti kao upozorenje za dalja istraživanja većeg broja uzoraka kako bi se dobila sveobuhvatna procena stanja zemljišta i preduzele adekvatne mere.

Izveštaj je naišao na opšte neodobravanje i neprihvatanje od institucija i stručnih krugova na Kosovu.

Predsednik Srbije je, uz šalu da je priroda razgovora bila nešto kao "političko-borbena dejstva", izrazio uverenje da će na kraju procesa traženja rešenja za Kosovo svi biti raspoloženiji.

Grafiti koji su bili ispisani, u međuvremenu su prefarbani. Službenici ambasade nisu želeli da komentarišu događaje, a snimanje nije dozvoljeno.

Završio je srednju mašinsku školu i kurs za računare, ali to nije bilo dovoljno za život, pa se zaposlio u Gradskoj čistoći kako bi sebi obezbedio stalne mesečne prihode.

Za kompjuterske usluge uglavnom ga zovu komšije, prijatelji i kolege, ali on to radi iz hobija i ne naplaćuje.

Pored servisiranja, Milan se odlično snalazi u programima za obradu zvuka.

Rođen je sa invaliditetom, ali to nikada nije predstavljalo bilo kakav problem u obavljanju poslova. Iz Gradske čistoće kažu da je jedan od najvrednijih radnika.

Žbogar je u obraćanju predstavnicima kosovskih institucija zatražio da se vlasti u Prištini više angažuju u jačanju vladavine zakona, obećao pomoć u pronalaženju rešenja za sever Kosova i izrazio spremnost Evropske unije da pomogne Kosovu na evropskom putu.

"Ovde sam kako bih video i čuo koje su potrebe i očekivanja Kosova, kako bi Brisel što pre izašao sa konkretnom idejom za vladu u procesu reforme, za dijalog između Prištine i Beograda, ali i o severu. Želimo da budemo prijatelji sa vladom, kako bi Kosovo išlo u pravcu budućnosti, a to je budućnost u EU", rekao je Žbogar na konferenciji za novinare, a preneo prištinski dnevnik "Ekspres".

Tokom susreta s kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom on je tražio jačanje vladavine zakona i pravosudnog sistema.

Jahjaga je od Žbogara i EU zatražila ispunjenje zadataka iz Ahtisarijevog plana i zajednički angažman kako bi se okončala faza međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.

"Kosovske institucije će ispuniti svoje obaveze, koje će pomoći u uspešnom zatvaranju Međunarodne civilne kancelarije do kraja godine", rekla je Jahjaga.

Radović je pojasnio da je reč o "četiri referenduma u četiri severne opštine i da su pitanje, procedura i propisi isti".

"Pitanje da li prihvatate institucije tzv. države Kosovo je takvo, jer se na građane i naše institucije vrši pritisak da prihvate institucija kvazi države iz Prištine", kazao je Radović i dodao da se svima pruža mogućost da se odgovorima "da" ili "ne" o tome izjasne na referendumu.

"Čitave strategije pravljene su za rešavanje pitanja i uvek bez Srba koji ovde žive i bez uvažavanje njihove volje", kazao je Radović objašnjavajući zašto se referendum organizuje kada se "odgovor na pitanje zna unapred".

Prema njegovim rečima, najveći broj listića biće štampan na srpskom jeziku ćirilicom, a opštinske komisije bi trebalo da odrede koliko će listića biti štampano i na albanskom.

"O regularnosti glasanja brinu komisije, a pozvani su domaći i strani posmatrači", rekao je Radović i dodao da će glasanje biti obavljeno na istim glasačkim mestima kao i do sada, uglavnom u školama.

Kako je naveo, 14. i 15. februara, za kada je predviđeno da se održi referendum, glasaće se na 82 glasačka mesta u četiri opštine na severu Kosova, a pravo glasa imaće oko 35.500 birača.

Na protekle dve sednice sudija izveštač u prisustvu advokata, tužilaštva i dvojice osuđenih, Slobodana Đurovića i Bojana Gudurića, upoznao je sudsko veće sa svim bitnim pojedinostima devetomesečnog suđenja, prvostepene presude zagrebačkog Županijskog suda i žalbama koje su podnete.

Na tu presudu iz novembra 2010. žalili su se i advokati i Kancelarija za suzbijanje koprupcije i organizovanog kriminala, nezadovoljni izrečenim kaznama.
Optužba je nezadovoljna pravnom kvalifikacijom presude, u kojoj je odbačena optužba da je ubistvo počinila zločinačka organizacija, koja je planirala i ubistva poslovnog čoveka Hrvoja Petrača i njegovog sina Novice.

U presudi nije prihvaćena ni tvrdnja da je Pukanić likvidiran kako bi bio sprečen da piše o poslovima kriminalnih grupa povezanih s duvanskom mafijom.

Na suđenju nije otkriven motiv ubistva, ni krajnji naručilac.

Uz tvrdnju da njihovi klijenti nisu krivi, advokati Roberta Matanića osuđenog na 33, i Đurovića, osuđenog na 15 godina zatvora, smatraju da su njih dvojica i protivzakonito pritvoreni, zbog čega njihove žalbe razmatra i Ustavni sud.

Smatraju da je njihova ustavna prava povredio županijski sud, koji nije doneo rešenje o produženju pritvora, zbog čega su od kraja oktobra 2011. nezakonito u pritvoru.

Kako Vrhovni sud još nije potvrdio prvostepenu presudu, oni i dalje nisu na odsluženju dosuđene kazne, nego u pritvoru, koji je mogao trajati najviše tri godine od hapšenja.

Pukanić i Franjić ubijeni su 23. oktobra 2008. godine u centru Zagreba eksplozivom, koji je u dvorište "Nacionala" dovezao Željko Milovanović, dok je Bojan Gudurić u rezervi čekao sa snajperom.

U roku od sedam dana u saradnji hrvatske i srpske policije uhapšeni su skoro svi učesnici, dok je Gudurić uhapšen u februaru 2009 u Banjaluci, a Milovanović krajem maja te godine u Beogradu. Gudurić je naknadno uključen u suđenje, a Milovanoviću se u Zagrebu sudilo u odsustvu, s obzirom na to da mu se, uz Sretena Jocića i Milenka Kuzmanovića, sudi u Beogradu.

Šestorka je osuđena na ukupno 150 godina zatvora.

Najveću, maksimalnu kaznu od 40 godina dobio je Milovanović kao neposredni izvršilac. Robert Matanić, koji je po optužnici okupio zločinačku grupu, osuđen je na 33 godine.

Zbog pomaganja u ubistvu njegov rođak Luka Matanić i zajednički prijatelj Amir Mafaljani dobili su po 16 godina zatvora, a Bojan Gudurić 30 godina. Slobodan Đurović osuđen je na 15 godina zbog optužbi da je bio veza ubica s Jocićem.

"Postoji komunikacija i očekujemo da nam se da potvrda (da li je reč) o Šariću ili ne... nikakav posebni materijal nismo dobili", rekao je Dačić novinarima, podsetivši da je srpska strana i iz tog razloga predlagala potpisivanje policijskog sporazuma sa JAR.

On je podsetio da je o tome poslat predlog kolegama u JAR, ali da do potpisivanja sporazuma o policijskoj saradnji nije došlo.

Dačić je upozorio i da "nije dobar ovakav način (putem medija) saopštavanja javnosti ( i o Šariću)", dodavši da ne razume zašto se sve to radi.
"Ne znam kakva je logika da se saopšti da je neko lociran i da se prati i da će biti uhapšen - to je kao da ste mu javili da će biti uhapšen i da ima još nekoliko dana da pobegne", rekao je on.

Dačić je istakao i da "ne razume logiku svega toga" i da su kolege "ako zaista postoje informacije, trebalo da ih podele sa nama".

Pojedini mediji su proteklih dana objavili da se Darko Šarić, koga srpsko pravosuđe tereti za šverc više od dve tone kokaina, krije u Južnoj Africi.

Sajt "Najbolje iz Srbije 2011" pokrenuli su PKS i dnevni list ''Privredni pregled'' u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Akcija je usmerena na jačanje imidža domaćih brendova, poboljšanje konkurentnosti, podršku inovativnosti i afirmaciju lokalnih brendova i na njemu se daje podrška stranim investicijama i kompanijama za ostvarene poslovne rezultate na srpskom tržištu.

Policija intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti vezanih za ovaj događaj, o čemu će naknadno obavestiti javnost, navodi se u saopštenju.

"U pitanju je ugljen-monoksid, koji nastaje gorenjem krutih stvari. Reč je verovatno o drvetu ili drvenom uglju. Do trovanja ugljen-monoksidom dolazi uslied nedostatka kiseonika. Očigledno je da su se oni grejali, ali su zaboravili da provetre", kazao je šef splitskih vatrogasaca Felicio Parčina za Index.hr.

U Registar je upisana i stranka nacionalne manjine Unija Roma Srbije, sa sedištem u Beogradu, a zastupa je Marko Stevanović.

U Registar političkih stranaka Srbije do sada je upisano ukupno 85 političkih stranaka.

Prema njenim rečima, sličnih problema je bilo i na prethodnom suđenju, pa oni koji žive van naseljenih mesta i selima udaljenim od glavnih puteva nisu mogli da stignu.

Neki su, kako je rekla, na prošlo suđenje i krenuli, ali su im se vozila zbog hladnoće zaustavila u toku puta.

Pored toga što postoji problem nedolaska stranaka, dešava se da su i sudije, koje žive van ovog grada, onemogućene da dođu na suđenja. I u Osnovnom sudu u Smederevu bilo je odloženih suđenja, uglavnom, u parničnim postupcima.

Novi ciklus suđenja u ovom krivičnom procesu protiv optuženih za primanje i davanje mita za polaganje ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu počeo je 1. februara.

U Srbiji će se narednih dana zadržati veoma hladno, s ledenim danima. U petak prvo na jugu i jugozapadu, a do kraja dana i u toku noći u ostalim krajevima naoblačenje mestimično sa snegom.

Za dane vikenda i početkom naredne sedmice biće pretežno oblačno, mestimično sa snegom. Više padavina očekuje se u subotu, i to u južnim i
centralnim krajevima, uz pojačan istočni vetar i vejavicu, koji će stvarati nanose u planinskim predelima.

U izveštaju je Ban Ki Mun ocenio da je situacija na Kosovu napeta i da umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona.

Generalni sekretar je u izveštaju, koji obuhvata period od 16. oktobra 2011. do 15. januara 2012, izrazio zadovoljstvo zbog obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine i postignutih dogovora, ali i zabrinutost zbog sporog napretka u povratku raseljenih i u utvrđivanju sudbine nestalih.

U ostalom delu Crne Gore postepeno se normalizuje saobraćaj i snabdevanje električnom energijom.

Podgorički i tivatski aerodrom od jutros su ponovo otvoreni za saobraćaj, a letovi se realizuju po planiranom redu. Putni pravac Podgorica-Kolašin-Mojkovac ponovo je jutros otvoren za saobraćaj, čime je uspostavljena drumska veza između juga i severa Crne Gore.

I dalje su, međutim, otkazane sve autobuske linije iz Podgorice za sever Crne Gore, dok se normalno saobraća ka Nikšiću i primorskim gradovima.

Ranije su, zbog snežnih nanosa, do daljeg zatvoreni za saobraćaj putni pravci Nikšić-Šavnik-Žabljak, Mojkovac-Djurdjevića Tara-Žabljak i
Nikšić-Plužine-Šćepan Polje. U posebno teškoj situaciji je sever Crne Gore, gde je zbog snežne mećave neprohodna većina puteva, a gotovo sva sela na tom području su zavejana.

Na severu Crne Gore ima i najviše problema s redovnim snabdevanjem strujom, pa su tako područja Mojkovca i Kolašina već 48 sati bez
električne energije. U tom delu Crne Gore i dalje je na snazi odluka o odlaganju nastave u školama, zbog velikog nevremena.

Crnogorski premijer Igor Lukšić kazao je da vlada iz sata u sat prati situaciju na severu Crne Gore i da će, ako i kada se za tim ukaže potreba, proglasiti vanredno stanje. On je istakao da nadležni državni organi preduzimaju sve mere kako bi se ublažile posledice vremenskih neprilika u Crnoj Gori.

Postavlja se, međutim, pitanje šta bi to dodatno radili ukoliko proglasimo vanredno stanje, a da sad već ne radimo, kazao je Lukšić.

Na severu Crne Gore već danima je jako hladno, pa je tako jutros na Žabljaku izmerena temperatura minus 16, u Kolašinu minus 14, a Pljevljima
minus 13 stepeni. Iz Meteorološkog zavoda za jutra su najavili stabilizaciju vremenskih prilika, a onda od petka sledi novi ledeni talas, odnosno period ponovnih intenzivnih snežnih padavina, ekstremno niskih temperatura i jakog vetra.

Više desetina naselja i sela u Crnoj Gori ostalo je bez struje, zbog vremenskih neprilika, jer je olujni vetar pokidao žice dalekovoda i oštetio brojne trafo-stranica. Napajanje električnom energijom je otežano zbog velike potrošnje i vremenskih nepogoda, a bez struje je znatan deo seoskih područja.
Iz Elektroprivrede Crne Gore su saopštili da je, zbog hladnog vremena, potrošnja struje na rekordnom nivou, pa se na potrošače apeluje da
racionalno koriste aparate u domaćinstvu.

Snežno nevreme do sada je odnelo dva ljudska života u Crnoj Gori. Radivoje Nišavić (60) pronađen je u nedelju smrznut ispred svoje kuće u
bjelopoljskom selu Ostelj, dok je u subotu u mestu Mioska, na putu Podgorica-Kolašin, nastradao Kolašinac Brano Kljajić (54) kada se na
njega srušila snežna lavina, nakon što je izašao iz automobila.

"Ispiti su završeni i položeni", poručio je Fini posle susreta s predsednicom Narodne skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović.

Italijanski zvaničnik je istakao da je priznavanje statusa kandidata Srbiji ne samo u njenom interesu, već i u interesu EU.

"To će otvoriti novu fazu u stabilnosti regiona i doprineti sveukupnom poboljšanju odnosa", rekao je Fini.

Na pitanje novinara da li za Srbiju postoji uslov da do kraja ove nedelje postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine, kako bi dobila status kandidata, on je rekao da, koliko on zna, nema takvih "ultimativnih rokova i ultimatuma".

"Namera mi je da se nakon isteka mandata vratim u Srbiju i da sa svojim znanjem, iskustvom i kontaktima stečenim na novoj dužnosti pomognem našoj zemlji", rekla je ona.

Samardžić Markovićeva je navela da će sa nove pozicije učiniti sve da Srbiji pomogne da što brže i uspešnije realizuje proces evropske integracije.

Najavljeno je da će njeno upražnjeno mesto u ministarstvu preuzeti potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

Od posledica trovanja umrla su 22 radnika, a 31 je na lečenju.

Indijska sirotinja često kupuje jeftina alkoholna pića koje se prave mimo zakona, u kućnoj radinosti, a u koja se ubacuju sirupi i lekovi "začinjeni" metil alkoholom i drugim vrstama špiritusa.

Najviši zvaničnici Orise naložili su istragu, a dve farmaceutske kompanije, proizvođači leka za kašalj, kojim je "brlja" bila začinjena, dobile su katanac i pečat na vratima.

Parlament, u kome vladajuća koalicija ima tesnu većinu, treba uskoro da se izjasni o poverenju novom kabinetu.

Nova vlada je sastavljena od političara iz vladajuće Demokratsko- liberalne partije, kao i od dve manje stranke koje je podržavaju u parlamentu. Potpredsednik vlade je Marko Bela, šef diplomatije je i dalje Kristijan Dijakonesku, novi ministar finansija biće Bogdan Gragoj, ekonomije Lukijan Bode, odbrane Gabrijel Oprea, unutrašnjih poslova Danijel Berka. Sedam ministara zadržalo je svoje pozicije u novoj vladi.

Premijer Ungureanu (43) bio je šef spoljne obaveštajne službe, a ranije ministar spoljnih poslova. On je dobio mandat da formira vladu, pošto je premijer Bok pre dva dana podneo ostavku, kako bi smirio proteste građana koji su, nezadovoljni zbog mera štednje, danima tražili odlazak i vlade i predsednika Trajana Baseskua.

Zadatak nove vlade biće da smiri nezadovoljstvo građana koji su danima protestovali zbog smanjenja plata, zamrzavanja penzija i povećanja poreza.

Predsednik Basesku na ovaj način pokušava da ublaži nezadovoljstvo građana koji traže njegovu ostavku i raspisivanje vanrednih izbora.

Inače, popularnost vladajuće Demokratsko-liberalne partrije je opala ispod 20 procenata i ona će učiniti sve da izbegne raspisivanje vanrednih izbora, što opozicija uporno traži.

U Rumuniji redovni parlamentarni izbori treba da se održe u novembru ove godine.

Santorum je u Misuriju osvojio oko 55 posto, u odnosu na 25 posto za Romnija (7 manje u odnosu na izbore pre 4 godine) i 12 posto za Rona Pola.

U Minesoti on je sakupio 45 posto glasova, Pol je bio drugi sa 27 posto, a Romni tek treći sa 17. Razmere Romnijevog poraza pojačava podatak da je pre četiri godine Romni ubedljivo pobedio u toj državi (tada je imao 41 posto).

U Koloradu, državi u kojoj je Romni na prošlim izborima imao 60 posto glasova, ovog puta brojanje je potrajalo satima, a na kraju odlučilo je oko 3500 glasova - Santorum 40, a Romni 35 posto.

Romni je imao mnogo problema – osim podbačaja u svakoj od država, razočaraće ga odziv pristalica na obraćanju u Denveru, posebno u poređenju sa Nevadom i Floridom. Kulminacija je bio napad jedne mlađe muške osobe na njega odmah posle govora, srećom vrlo brzo je obezbeđenje reagovalo. Romni još od izbora na Floridi ima zaštitu tajne službe SAD.

Za Njuta Gingriča ovo je takođe bilo veče iz noćnih mora – u Misuriju nije ni bio na glasačkom listiću (kao što neće biti ni u Virdžiniji), a u dve preostale države osvojio je treće i četvrto mesto. Povrh svega, tri pobede Santoruma znače da je sada on izvesno najozbiljniji kandidat konzervativaca u ovoj trci. Gingrič je ranije najavio borbu do kraja i označio početak marta kao doba kada očekuje bolje rezultate, jer se glasanje seli na jug.

Ugao iz koga se gledaju rezultati ovog utorka nešto je drugačiji u odnosu na prethodne trke. Borba u Misuriju je bila više za psihološku pobedu, jer ne donosi delegate (njih će doneti kokusi u martu), ali je ipak broj izašlih u toj državi daleko veći nego u preostale dve (primarni izbori uvek donose mnogo više učesnika).

Misuri je globalno vrlo bitna država za izbore, jer je pre glasanja za Mek Kejna na prošlim izborima „pogodila“ predsednika 25 puta na 26 izbora (promašaj 1956. godine). Ta država predstavlja pravu Ameriku u malom, zbog prisustva svih bitnijih socijalnih grupa, dva velika grada (Sent Luj i Kanzas Siti) i velikih ruralnih područja, i uvek se prati s posebnim zanimanjem.

Kolorado je pre Obame bio stabilno republikansko uporište (uvek od 1964. godine), ali je povećanje latinoameričke populacije pretvorilo tu državu u poprište velike borbe, pa republikancima neće biti lako da vrate prednost.

Minesota je na prošlim izborima dala ubedljivu pobedu Obami, a i na prethodnih pet izbora glasala je za demokrate, mada obično uz malu razliku.

Bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) dao je podršku Muslimanskom bratstvu, islamističkoj grupi koja će, po njegovom mišljenju, "prihvatiti druge političke frakcije, podržati slobodno tržište i biti pragmatična".

Egipatski vojni savet, koji trenutno upravlja zemljom, najavio je da bi se parlamentarni izbori mogli održati već u septembru, posle čega će biti održani i predsednički izbori.

El Baradej, inače dobitnik Nobelove nagrade za mir 2005. godine, smatra da su rezultati vojne uprave "ispod očekivanja" i da su Egipćani "videli malo pozitivnih promena" u trenutku kada su privreda i nekada razvijena industrija turizma u opadanju.

On se prošlog meseca povukao iz trke na predsedničkim izborima navevši kao razlog "nepostojanje demokratskog okvira" i usredsredio se na napore da ojača društvenu koheziju u zemlji.

Baradej je ocenio da u narednom periodu može da pruži veći doprinos zemlji ako bude radio sa omladinom koja je pokrenula revoluciju kako bi je pripremio za pobedu na narednim izborima nego da se direktno bavi politikom.

Po njemu jedan od neosporno pozitivnih rezultata promene u Egiptu je "nestanak kulture straha".

Izuzetno oštra zima u Rusiji, od početka godine do sada, odnela je najmanje 110 ljudskih žrtava.

Uprkos svemu, hladnoća u Rusiji gotovo da nije vest za ovdašnju javnost i medije, ali oni zato već danima redovno izveštavaju o padavinama i mrazevima u Srbiji, navodeći da je 12 osoba izgubilo život, kao i da su mnogi putevi neprohodni.

Meteorolozi su podsetili i na najniže ikada zabeležene temperature u Rusiji, navodeći da je 1892. godine u gradu Verhojansku izmereno minus 67° na Celzijusovoj skali.

U gradovima u kojima su polarne hladnoće uobičajene, poput Jakutska u Republici Saha, najniže jutarnje temperature su oko minus 43°C, dok je u najhladnijem naseljenom mestu na severnoj polulopti - selu Ojmjakonu ova zima "uobičajena", sa temperaturama od oko minus 50° do minus 20°C (apsolutni zvanični rekord je minus 71,2°C, a nezvanični još malo niža temperatura minus 72,8°C).

Zaposleni na televiziji "Avali" su u štrajku blizu 50 dana zbog neisplaćenih zarada. Predsednik štrajkačkog odbora Nikola Vukomanović kaže za B92 da će narednih dana zaposleni odlučiti kojim sredstvima će se boriti za svoja prava.

"Problem je taj što zaposleni nemaju nikakvih garancija da će dobiti još neke uplate, što nema garancija da će se utvrditi dalja dinamika isplata zaostalih zarada i problem je što mi ne možemo da živimo od obećanja ’radi se na rešavanju vašeg problema’“, kaže on.

"Mi treba da platimo račune za struju, telefon, obdanište i u tom smislu sve nas to tera ponovo u ring da pokušamo zajedno sa javnošću da se borimo i dođemo do odgovora kako da naplatimo naše dugovanje, kako da normalno živimo i u tom smislu zaposleni i štrajkački odbor zauzeće stav kako će se dalje boriti", zaključio je Vukomanović.

Ministri su demantovali optužbe da su gledali pornografiju, ali su saopštili da ostavke podnose kako bi svoju stranku spasli sramote.

Oni tvrde da su gledali snimak rejv žurke kako bi se pripremili za diskusiju u parlamentu.

Ona je rekla da su Argentinci jedinstveni u želji da povrate Malvine, kako oni zovu Foklandska ostrva, putem diplomatije i pregovora i pozvala Kamerona da "pruži šansu miru", preneo je AP.

"Preživeli smo previše nasilja da bi nas privlačile vojne igre i ratovi", izjavila je Kiršnerova u govoru koj su preneli nacionalni mediji.

Argentina smatra Malvine svojom teritorijom koju su Britanci uzurpirali pre gotovo 180 godina.

Britanci tvrde da su oni otkrili i posedovali ta ostrva stotinu godina pre nastanka Argentine. Najpre je na njih polagala pravo španska kruna, a zatim nezavisna Argentina, da bi ih 1833. zauzeli Britanci, koji su isterali gaučose i doveli naseljenike iz Britanije.

Oko suvereniteta nad ostrvima je 1982. godine vođen Foklandski rat između Argentine i Velike Britanije. Argentina je taj rat izgubila.

Kiršnerova je rekla da Foklandi više nisu "stvar naroda Argentine, već čitave Latinske Amerike i celog sveta".

I dok su građani okupljeni oko predsedničke plate u Argentini pozdravili reči svoje predsednice, u Londonu tabloidi i britanski lideri već nedeljama prikazuju Argentinu kao opasnu i ratobornu, napominje američka agencija.

Predstavnik Forin ofisa je rekao AFP-u da su stanovnici Foklandskih ostrva britanski državljani po svom izboru. "Oni su slobodni da odlučuju o svojoj budućnosti i neće biti pregovora sa Argentinom o suverenitetu ukoliko to ostrvljani ne budu želeli", dodao je on.

U međuvremenu, argentinska vlada odlučila je juče da u čast obeležavanja 30. godišnjice završetka Foklandskog rata fudbalsko prvenstvo ove zemlje nosi naziv Liga "Krstarica general Belgrano".

To je ratni brod koji je 1982. godine potopila jedna britanska podmornica, a poginula su 323 člana posade.

"Oni su mi rekli da ako ne podnesem ostavku, da će upotrebiti oružje. Ja sam to shvatio kao pretnju", rekao je on.

"Želeo sam da pregovaram zbog bezbednosti ljudi koji su radili sa mnom u vladi", dodao je bivši predsednik.

Nakon više sedmica protesta opozicije i pobune u policiji predsednik Maldiva je juče primoran da podnese ostavku, a na njegovo mesto odmah
je imenovan dojučerašnji potpredsednik vlade Mohamed Vahid.

"Dogovor tek treba da se postigne, ali mi razmatramo ekonomske mere protiv sirijske centralne banke i zabranu izvoza zlata i drugih plemenitih metala kako bi se uskratili finansijski izvori režima", potvrdio je agenciji jedan evropski diplomata. Prema nezvaničnim nagoveštajima, novi paket sankcija trebalo bi da se dogovori do kraja meseca.

Evropska unija je prošle godine zamrzla imovinu i uskratila vize za 108 sirijskih zvaničnika. Evropski blok je takođe pojačao embargo na izvoz oružja u Siriju.

Evropska unija zasad ne planira da povuče svoju delegaciju iz Damaska i ona će nastaviti da ulaže napore kako bi se došlo do diplomatskog rešenja krize u toj zemlji Bliskog istoka.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je istakla da EU nastavlja da podržava napore Arapske lige kako bi se sprečilo sadašnje krvoproliće, u kome je za 11 meseci stradalo šest hiljada ljudi. "Mi smatramo da taj proces treba da vode arapske zemlje", istakao je portparol Ketrin Ešton.

Arapske zemlje apeluju na međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak i izoluje režim u Damasku kako bi se izvršile demokratske promene. Inače, šest zemalja članica Saveta za saradnju u zalivu juče su odlučile da povuku svoje ambasadore iz Damaska, a to su već učinile i Francuska, Italija, Britanija, Belgija i SAD.

U Bukureštu je jutros izmereno minus 23 stepena, dok je uobičajena temperatura za rumunsku prestonicu u ovo doba godine oko minus četiri
stepena.

U Kijevu je minus 22, mada se očekuje da će naredne noći temperatura pasti i do minus 31. U Ukrajini je do sada od hladnoće umrlo najmanje 130 ljudi, dok je oko 700 ljudi hospitalizovano zbog promrzlina ili povreda na ledu, prenosi Si-En-En.

U Poljskoj je protekle noći od hladnoće umrlo petoro ljudi. Gradske vlasti Istanbula angažovale su oko 2.600 ljudi i više od 870 vozila na čišćenju snega sa ulica i okolnih puteva, gde je visina snega dostigla 38 centimetara.

Otkazano je više letova, jer je vidljivost u turskoj prestonici smanjena na 50 metara.

U Parizu je jutros izmereno minus pet stepeni, dok je u Italiji otkazano više fudbalskih utakmica prve lige.

Prema rečima meteorologa, hladni talas potrajaće u većem delu kontinentalne Evrope do sredine naredne nedelje, dok bi jugoistočna Evropa i Balkan mogli da očekuju umerenije temperature od petka, zbog niskog pritiska koji dolazi s Mediterana, ali i nove količine snega.

Dug za struju se, zajedno s kamatama, vremenom gomilao, a njegova primanja, kaže Ilija, nisu dovoljna ni za izdržavanje desetoro maloletne dece.

"Mi to nismo u stanju platiti. I mnogo imućniji ljudi imali bi problem ovaj dug da realiziju, a kamoli mi sa nikakvim primanjima. Mi smo kuću nasledili sa dugom, da je bila bez duga mi bi mogli pratiti potrošnju", kaže Mijatović.

U saopštenju čiji je naslov "Prestanite da držite NVO taoce", Amnesti internešenel traži od egipatskih vlasti da odbace optužbe koje su donete na osnovu represivnog zakona.

"Te međunarodne grupe postale su najnoviji žrtveni jarci, dok se vlasti očajnički trude da pojačaju priču o stranoj zaveri", rekao je zamenik direktora Amnesti internešenela za Bliski istok i Severnoafrički program Hasiba Hađ Sahrui.

Egipat je najavio da će pred sud poslati 44 čoveka zbog ilegalnog finansiranja koje su sprovodile grupe za pomoć.

Egipat je objavio imena 19 Amerikanaca koji će biti izvedeni pred sud zbog sumnje da su kao članovi nevladinih organizacija u toj zemlji učestvovali u zabranjenim aktivnostima, a Bela kuća je upozorila da bi taj slučaj mogao ugroziti pomoć koju SAD daju Kairu.

Jedan od osumnjičenih je i sin američkog sekretara za saobraćaj Reja Lahuda.

Iz kancelarije egipatskog tužilaštva je saopšteno da su Sem Lahud i još petoro američkih državljana u Egiptu, dok su ostali napustili zemlju, preneo je AP.
U Egiptu se 43 osobe, među kojima i petoro Srba, sumnjiče da su u okviru svojih prodemokratskih grupa činili nelegalne aktivnosti, uključujući finansiranje i podržavanje antivladinih protesta.

Egipatska policija je u decembru pretresla kancelarije 17 grupa koje se zalažu za demokratiju i odbranu ljudskih prava i uhapsila više desetina stranih aktivista, u sklopu istrage o stranim finansijama.

Kritičari kažu da je zapravo reč o obračunu sa onima koji se protive oštrim merama koje vojska primenjuje protiv učesnika uličnih protesta.

Egipatski zvaničnici saopštili su u nedelju da su prosledili sudu slučaj 43 strana pripadnika nevladinih organizacija.

Sekretar za medije Bele kuće Džej Karni izjavio je na konferenciji za novinare da bi takve akcije mogle da ugroze odnose Vašingtona i Kaira, kao i američku pomoć Egiptu, od više od milijardu dolara godišnje.

"Mi ne razmatramo taj korak ovog trenutka", rekao je Karni o mogućnosti da SAD naoružavaju sirijske pobunjenike.

Prema njegovim rečima, američka vlada sada je usmerena na to kako da SAD doture humanitarnu pomoć sirijskom narodu.

Ranije danas pojedini kongresmeni, među njima i republikanac Džon Mek Kejn, pozvali su američku vladu da razmotri mogućnost naoružavanja opozicionih snaga u Siriji.

"Treba da počnemo o tome da razmišljamo. Krvoproliće mora da bude zaustavljeno", rekao je on.

Mek Kejn je prošle godine bio jedan od najvećih zagovornika naoružavanja libijskih pobunjenika u njihovoj borbi protiv Moamera Gadafija i snaga odanih njegovom režimu.

Rusija i Kina uložile su u petak veto na predlog rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN, za koji je glasalo preostalih 13 država SB.

Lavrov je objasnio razloge za ruski veto i tom prilikom naveo problematične predloge da se sirijska vojska jednostrano povuče iz gradova u kasarne, kao i da se dijalog među sirijskim stranama vodi sa unapred određenim ciljem.

Asadova porodica, koja upravlja Sirijom od 1971. godine, pripada manjinskoj šiitskoj sekti alavita, a zvanični Damask za nasilje optužuje "terorističke grupe".

UN su saopštile da je broj žrtava 10-mesečnih nemira u Siriji premašio 5.400, a da je najmanje 400 ljudi ubijeno od dolaska posmatračke misije Arapske lige u ovu zemlju 26. decembra prošle godine.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u nedelju da je upotreba sile "jedina garancija mira" i oblik odbrane koji Izrael može da upotrebi u trenutku kada u regionu ima sve više "krvavih incidenata".

Hezbolah, koji podržava Iran, u sukobu je sa Izraelom od 1982, kada je Izrael napao Liban. Izrael se povukao iz te zemlje 2000.

Hezbolah i Izrael vodili su 2006. 34-dnevni rat, u kome je poginulo 1.200 ljudi u Libanu i 160 u Izraelu. Hezbolah je ispalio gotovo 4.000 raketa na Izrael.

Mnogi strahuju da će, ako Izrael napadne Iran, Hezbolah kao kontranapad odmah ispaliti rakete na Izrael.

Izrael smatra Iran svojim najopasnijim neprijateljem i već dugo vodi kampanju u međunarodnoj zajednici da Teheran bude nateran da obustavi svoj nuklearni program.

Zapad veruje da je svrha iranskog nuklearnog programa proizvodnja atomskog oružja, dok Teheran to poriče i tvrdi da je njegov cilj proizvodnja struje i medicinskih izotopa.

Porođaj je trajao 20 minuta, a majka i sin, koji je dobio ime Čun Čun, su dobro.

List navodi da su roditelji prosečne visine i težine, prenela je agencija AP.

Najteže novorođenče je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, 1879. godine na svet donela jedna žena iz Ohaja, koja je rodila je bebu tešku 10,77 kilograma.

1560. Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I.

1676. Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac PetraVelikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne
delove Sibira.

1725. Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov. Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1828. Rođen je Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca kapetana Granta").

1861. Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s DŽefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).

1863. Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1921. Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara").

1924. Prilikom pogubljenja Gija Džona u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963. U Iraku je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.

1975. Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

1984. Na stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989. U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992. Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993. U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. Dve grupe ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"),pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2002. U mestu Salt Lejk Siti (SAD) otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.

2004. Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica kaže da su regionalni i magistralni putevi sada očišćeni, ali da je i dalje 15 porodica u udaljenim krajevima ove opštine zavejano i odsečeno od sveta. On kaže da je zadovoljan reakcijom vlade i saradnjom sa kolegama, predsednicima opština iz drugih stranaka i da ako i ima neproglašavanja vanredne situacije iz političkih razloga to u ovoj situaciji nije primereno .

“Mi smo kao opština prezadovoljni reakcijom vlade. Kad su počele snežne padavina vlada nje reagovala na snežne padavine, ali kada su videli kakva je situacija, opština je dobila 5 miliona dinara pomoći, 21 tonu nafte, ne znam šta očekuju druge kolege od Vlade”, kaže Tončev.