Ponoš je podsetio da je pre 10-tak dana u razgovoru sa visokim vojnim zvaničnicima NATO pokrenuo inicijativu o reviziji Kumanovskog sporazuma, ali da je to kratak period u kome može da se čuje mišljenje na ministarskom nivou NATO-a.

On je naveo da je sada potrebno da se obave političke konsultacije i dodao da je njegov zadatak bio da pokrene to pitanje na vojničkom nivou s ljudima sa kojima komunicira.

Ponoš je dodao da je predložio zvaničnicima NATO da se krene u taj proces, tako što će eksperti s obe strane da razgovaraju o reviziji Kumanovskog sporazuma i o tome šta bi imalo smisla da se menja i šta bi bilo vojnički utemeljeno i prihvatljivo za obe strane.

Ponoš je objasnio da je ta ideja prisutna u Generalštabu Vojske Srbije kao problematika koja treba da se otvori, jer je stanje na terenu bilo neodrživo, dodajući da je pitanje pokretanja inicijative zavisilo od podesnog političkog momenta.

U saopštenju je navedeno i da NIS "nije na teretu poreskih obveznika" Srbije, kao i da je "sadašnji menadžment kompanije nasledio sistem isplate zarada koji datira još iz 2006".

Tada je i odlučeno da zarada predsednika upravnog odbora, generalnog direktora, kao i svih drugih rukovodilaca i zaposlenih u NIS-u, bude poslovna tajna.

"Predsednica Upravnog odbora iniciraće donošenje odluke kojom se skida oznaka poslovne tajne budući da su ove odluke još na snazi. Važno je napomenuti da sadašnje rukovodstvo NIS-a nikada nije primalo bonuse, niti bilo kakve druge dodatne naknade iako je kompanija u ovom periodu poslovala sa značajnim dobitkom", navodi ta kompanija.

Još jedna potvrda da su SAD u recesiji stiže sa Vol strita. Indeks Dau Džons na Vol Stritu je nastavio da pada, a posledica je izveštaj da je božićna kupovina počela mnogo lošije po ekonomiju nego što su mnogi analitičari predviđali.

To je zabrinulo Vol strit zbog uticaja stalnog pada potrošnje na krhku ekonomiju. Ministar finansija Henri Polson pokušao je da umiri investitore zabrinute zbog nepovoljne praznične sezone.

"Nastavljamo da radimo u žestokoj finansijskoj krizi. Dok ne postignemo napredak, put će biti težak. Ali, ja sam uveren da sledimo dobru strategiju da stabilizujemo finansijski sistem i pomognemo izlazak iz kreditne krize", kazao je Polson.

Dnevni izveštaji su podsetili investitore koji su protekle nedelje bili iznenadno optimistični, da je ekonomija u ozbiljnim problemima. Nacionalna kancelarija za ekonomska istraživanja koja prati makroekonomiju povrdila je da je privreda Sjedinjenih Država u recesiji od decembra prošle godine.

"Prodavci na malo nam trenutno pomažu. Činjenica da potrošači plaćaju u kešu umesto kreditinim karticama šteti sektoru onlajn kupovine. Ljudi ne žele dodatno da opterećuju svoje kreditne karice što predstavlja dodatno ograničenje", objašnjava Bob O'Brajen, berzanski analitičar.

Predsednik SAD Džordž Buš rekao je da žali što je globalna kriza ugrozila radna mesta i penzione fondove, dodajući da će vlada intervenisati kako bi olakšala recesiju. "Ne volim kada ljudi gube posao, ali Amerikanci treba da znaju da ćemo mi zaštititi sistem", rekao je Buš.

Dok većina ekonomista smatra da se recijom može nazvati bilo koji period kada se u dva uzastopna kvartala beleži pad bruto društvenog proizvoda, Nacionalna kancelarija za ekonomska istraživanja definiše recesiju na osnovu opadanja ekonomske aktivnosti u svim granama privrede koja traje više meseci.

Prema podacima Nacionalne kancelarije, u vreme Bušovog mandata bile su dve recesije: jedna je bila 2001. godine, dok je druga počela decembra 2007. i još uvek traje.

Prema Zakonu o sahranjivanju, ako najbliži srodnik odbije da sahrani dete, nadležnost prelazi na mesnu zajednicu ili opštinu.

Međutim, u opštini Savski venac, u kojoj se porodilište nalazi, rekli su za “Novosti” da ne mogu da izdvoje oko 300.000 dinara, koliko je neophodno za sahranu oko 50 beba.

Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front", s druge strane, ako roditelji ne žele da preuzmu telo mrtvorođenog deteta, prosleđuju ga Institutu za histopatologiju.

Trebalo je da sva ministarstva tokom jučerašnjeg dana dostave mišljenje o nacrtu novog budžeta kao i primedbe. Za sada nije poznato da li su se ministarstva žalila na manja sredstva koja su dobila za sledeću godinu.

Premijer Mirko Cvetković najavio je juče mogućnost izmene budžeta, ali nije precizirao medjutim na koja bi se ministarstva te korekcije iznosa odnosile.On je naveo i da se makrokviri neće menjati i da će deficit u budžetu biti u visini 1,5 odsto Bruto društvenog proizvoda.

Predlogom budžeta za 2009. godinu predviđeni su prihodi od 715 milijardi, a rashodi od 761,5 milijardi dinara, tako da bi budžetski deficit iznosio 46,5 milijardi dinara.

"Mala i srednja preduzeća su motor zapošljavanja i razvoja ekonomije", izjavio je Dinkić i naveo da će na konferenciji biti reči o tome kako održati razvoj malih i srednjih preduzeća u uslovima svetske krize.

Prema rečima Dinkića, budućnost malih i srednjih preduzeća je u udruživanju, odnosno stvaranju klastera i to pre svega u automobilskoj industriji, ali i drvnoprerađivačkoj i tekstilnoj.

"Važno je da Srbija ubrza pridruživanje EU, jer to donosi više novca, znanja i bolji kvalitet robe za potrošače", rekao je Dinkić.

Komentarišući sve češće polemike u javnosti o visini plata u državnom sektoru, ministar je rekao da pravo pitanje nije smanjivanje plata, već birokratije.

Agencija za privatizaciju objavila je na svom sajtu, u dnevnom listu Politika i Službenom glasniku spisak sa više od 33.000 građana koji nisu ostvarili pravo na besplatne deonice.

Uz puno ime tih građana, data su i imena jednog od njihovih roditelja i jedinstveni matični broj građana (JMBG).

"Ne mislim da iza gesta Agencije (objavljivanja spiska) stoji zla namera, ali to jeste flagrantno kršenje ljudskih prava i nešto što treba sprečavati delovanjem nadležnih organa i edukacijom. Kako sada stvari stoje, ova država mora da ima i jedno i drugo", dodao je Šabić.

"To je obrada podataka bez saglasnosti ličnosti i korišćenje podataka na osnovu kojih se ličnost može prepoznati, markirati.... Ja iz formalnih razloga ne mogu preduzeti ništa", kazao je Šabić.

On kaže da će se Zakon o zaštiti podataka, koji zaštitu stavlja u njegovu nadležnost, primenjivati od 1. januara.

Dugalić je naveo da Srbija ima manji priliv stranog novca, pre svega evra i da je to uticalo na kurs dinara. On naglašava da kurs određuje tržište, a da Narodna banka svojim intervencijama utiče da ti skokovi ne budu preveliki.

Centralna banka je od početka novembra na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 367 miliona evra, a tokom oktobra 269 miliona evra.

U trenutku sudara u vozilu Beotaksija bilo je troje putnika, navela je Politika.

Ilić je danas na konferenciji za novinare rekao da je juče ispred Skupštine Srbije taksista prošao kroz crveno svetlo na semaforu i udario u njegov auto.

"Policajac mi je pokazao da izađem sa parkinga i ja sam izašao. Taksista je uleteo u raskrsnicu i nije mogao da stane. Nije bilo nikakvog udarca, on se samo prislonio uz mene", rekao je Ilić.

On je dodao da je na taksiju otpao branik i da ta šteta iznosi oko 100 evra, dok na njegovom automobilu nije bilo oštećenja.

Ilić je kazao da nije mogao da ostane na mestu udesa jer je žurio na snimanje emisije Magazin in na televiziji Pink.

"Policija, koja je sve videla, rekla je da je sve u redu, a taksista i ja smo razmenili brojeve telefona i dogovorili se da on sve to popravi", rekao je Ilić.

Lider Nove Srbije odbacio je navode medija da je vikao na taksistu i da ga je psovao. "Nisam vikao na njega, već na gospođu koja me je jurila ispred Skupštine Srbije. Bila je pijana i htela je da uskoči u moj džip", rekao je Ilić.

Pošto je ta tačka odbijena, predsednik Skupštine saveza Jovan Pejčić podneo je ostavku. Sam Jasnić je istakao da on nikada neće biti smetnja radu saveza, ali da je potrebno da mu se da mogućnost da podnese izveštaj o svom radu.

“Ako se raspravlja o radu predsednika i piše analiza i na osnovu čega, zašto ja nisam podneo izveštaj, zašto mi to niko nije tražio. Ipak se radi o meni. Ja sam dugo u ovom savezu i jasno mi je da smetam i izložen sam neviđenim pritiscima i pretnjama, hajci na mene”, tvrdi Jasnić.

“Ja sam mislio džentlmanski da će moje udaljavanje i ostavka biti i džetntlemski stav druge strane, koja to ne radi, već vrši sa druge strane pritske”, kaže on.

Ističe se da je u nesrećama u poslednjih 15 dana poginulo 17 pešaka, tri vozača motocikala i 12 vozača i putnika u motornim vozilima, a da je povređeno 500 osoba.

"U predstojećem periodu očekuje se odvijanje saobraćaja na pretežno mokrim i klizavim kolovozima, što podrazumeva obavezu vozača da pažljivije voze uz striktno poštovanje pravila saobraćaja, posebno onih koja se odnose na brzinu kretanja, držanje potrebnog odstojanja i poštovanje obaveza prema pešacima", upozorio je MUP.

Pripadnici saobraćajne policije će zato vršiti pojačano regulisanje u cilju stvaranja što bezbednijih uslova za odvijanje saobraćaja na svim saobraćajnicama, kao i pojačanu kontrolu saobraćaja.

MUP će, kako se navodi u saopštenju, od srede do subote pojačano kontrolisati nepoštovanje obaveza vozača prema pešacima, petkom i subotom uveče upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola, a nedeljom nepropisna preticanja i nepoštovanje pravila u vezi sa kretanjem pešaka.

Prekršaji nedozvoljene brzine kretanja i nepropisnog preticanja aktivnije će se otkrivati na saobraćajnicama kao što su Zrenjaninski, Pančevački i Obrenovački put i Ibarska magistrala.

Otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, posebno u noćnim satima, obavljaće se u ulicama oko splavova na Novom Beogradu, Zemunu, Adi Ciganliji, kao i užem gradskom jezgru, u blizina Kalemegdana.

Otkrivanje prekršaja koje čine pešaci vršiće se pojačano u centru Beograda - na Trgu Republike i Terazijama i u ulici Jurija Gagarina, a nepoštovanje obaveza vozača prema pešacima u Bulevaru kralja Aleksandra, Ulici kneza Miloša i Bulevaru despota Stefana.

MUP je uputio apel vozačima da striktno poštuju pravila saobraćaja i da svoju vožnju prilagode osobinama i stanju puta, vidljivosti, atmosferskim prilikama i očekivanom prisustvu pešaka na putevima.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da će Srbija ispuniti preostale obaveze prema Haškom tribunalu i izručiti preostalu dvojicu begunaca.

Homen je na skupu o suđenju za ratne zločine, koji se održao danas u Beogradu, istakao da je završetak saradnje neophodan zbog Srbije i pravde, izvinjenja žrtvama ali i moralne, materijalne i političke štete koju begunci nanose državi. Konferencija posvećena suđenjima za ratne zločine na kojoj učestvuju sudije iz Srbije, Haškog tribunala i zemalja regiona održava se danas u Beogradu.

Homen je rekao da je Haškom tribunalu do sada izručeno 46 optuženih za ratne zločine, a da je pred domaćim pravosudnim institucijama, u poslednjih pet godina, procesuirano 258 predmeta i da je 91 osoba optužena.

Prema njegovim rečima, najnoviji izveštaj Evropske komisije šalje ohrabrujući signal da je Srbija na pravom putu kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom i procesiranje ratnih zločina.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da vladavina prava u Srbiji nije moguća bez prevazilaženja predrasuda na institucionalnom i profesionalnom planu, koje predstavljaju direktnu posledicu ratnih sukoba.

Vukčević je istakao da je proces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima uvek spor, mukotrpan, kao i da najčešće, nažalost, inicijalna energija za to suočavanje ne dolazi iz samih društava čiji su pojedinci tokom proteklih ratova i sukoba načinili najozbiljnija kršenja humanitarnog prava, već spolja.

Predsednica Vrhovnog suda Srbija Vida Petrović-Škero kazala je da, prema krivičnom zakonodavstvu, ratni zločin ne zastareva što tim postupcima daje posebnu težinu.

Ona je rekla da saradnja sa Haškim tribunalom kao i sa pravosudnim institucijama u regionu ima suštinski značaj posebno zbog zaštite svedoka i prikupljanja dokaza do kojih je teško doći jer su ti zločini počinjeni pre više godina.

Predsednik Okružnog suda u Beogradu Siniša Važić rekao je da bi zbog najavljenog prestanka rada Tribunala u Hagu pravosudne institucije u regionu trebalo da ulože dodatne napore da sarađuju u rešavanju stručnih, zakonodavnih, organizacionih i kadrovskih problema.

Skup organizuje Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i uz podršku Ministarstva pravde i Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Knjige beogradskog izdavača "Nova škola" štampaju se u tri kineske štamparije, a vlasnik ove izdavačke kuće, Todor Ćuk, kaže da mu se više isplati da štampa knjige u Kini nego u Srbiji.

“Logika stvari je da štampate tamo gde se nudi kvalitet, prihvataju reklamaciju, pitanje plaćanja ne postavljaju jer su nam dostavili knjige besplatno i avansno. Kod nas se ne može štampati besplatno”, objašnjava Ćuk.

U "Novoj školi" tvrde da đaci i njihovi roditelji nemaju razloga da brinu za kvalitet udžbenika i štampe jer su sve neophodne provere urađene već na carini.

Ipak, Ministarstvo prosvete, do donošenja zakona o udžbenicima, ne bavi se kvalitetom izrade udžbenika, kao ni time u kojoj štampariji se oni izrađuju, pa je pitanje kvaliteta prepušteno izdavaču.

“Ministarstvo ne kontroliše (kvalitet) zato što nema zakonskog osnova da kontroliše i tehniku izrade bez obzira što kada raspisujemo konkurse po ogledima, što smo morali da radimo jer nismo imali zakon, ministarstvo pogleda udžbenik u pripremi, ali finalni proizvod – ne”, kaže Vesna Fila iz Ministarstva prosvete.

U "Novoj školi" kažu da su se na sajmu u Hongkongu kineski štampari "otimali" za ćirilicu.

"Sve ono što se događa na Fejsbuku s tim nacističkim obeležjima, to nije protiv premijera, to je protiv demokratije u Hrvatskoj", rekao je Sanader za Hrvatski radio. Hrvatski premijer je rekao da "nema satire ni igranja s kukastim krstom, nacističkim ili ustaškim obeležjima".

Sanader je rekao da nema ništa s postupanjem policije u tom slučaju jer je bio van zemlje i nije bio obavešten o tome, prenela je agencija Hina.

Visoki policijski zvaničnik Krunoslav Borovec saopštio da je policija postupila u skladu sa zakonom, jer se na spornom sajtu pojavila fotomontaža Sanaderove slike u nacističkoj uniformi.

Sanader je naglasio i da je policija depolitizovana još u njegovom prvom premijerskom mandatu i dodao da će ona "raditi svoj posao, nezavisno od toga šta misli premijer ili bilo koji drugi ministar".

On je dodao da svako ima pravo da na internetu iznese svoje mišljenje, ali da se ne može tolerisati propagiranje totalitarnog sistema, "pogotovo kad dolazi od bilo koje stranke u Hrvatskoj, a naročito od onih koji za sebe kažu da su uvek bili antifašisti".

Sanader je ocenio da je vrlo opasna izjava predsednika Socijaldemokratske partije Zorana Milanovića da je reč o satiri.

"Mislim da je to vrlo opasna izjava", rekao je Sanader i naglasio da se s demokratijom ne može igrati tako što se veliča totalitarizam.

Jedan od uhapšenih se tereti da je distribuirao i "postavljao" na internet pornografske slike dece, dok je njih 35 optuženo da su bili deo mreže koja je razmenjivala taj materijal.

Istraga je pokrenuta u februaru pošto je jedna soba prijavila da je slučajno pristupila mreži ljudi koji putem interneta razmenjuju pornografske fotografije, preneo je Rojters.

Reč je o drugoj po veličini operaciji španske policije u ovoj oblasti u skorije vreme pošto je 1. oktobra uhapšena 121 osoba zbog posedovanja i širenja materijala dečje pornografije putem interneta, što je bila najveća ikada organizovana akcija protiv korisnika sadržaja dečje pornografije na internetu u toj zemlji.

"Razgovarali smo danas sa gradonačelnikom Niša koji nam je obećao da će pokušati da razgovara sa vlasnikom preduzeća. Ako nam niko ne pomogne i naši zahtevi ne budu ispunjeni izaćićemo na ulice", rekao je Tošić agenciji Beta.

Štrajkači u niškoj tekstilnoj industriji Niteks zatražili su prošle sedmice u otvorenom pismu predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću, pomoć oko isplate zarada.

Gradonačelnk Niša Miloš Simonović rekao je agenciji Beta da je spreman da bude posrednik i da se uključi u rešavanje problema radnika.

"Ne mislim da je rešenje u štrajku, radnici moraju da znaju da štrajk može da im oduzme poslove koji su već ugovoreni i da sami sebi nanesu štetu", rekao je Simonović.

Niteks, jedna od najvećih tekstilnih fabrika u Srbiji, privatizovan je pre dve godine. Većinski vlasnik fabrike su kompanije iz Irva sistema, beogradskog biznismena Đorđa Nicovića.

Lekari su poreporučili pregled epileptologa, radi uvođenja terapije.

"Juče sam ga posetio i on mi je rekao da nije u stanju da dođe i prati suđenje. Lekar je rekao da je to stečena epilepsija", naveo je Tomanović i ocenio da je bolest "verovatno posledica torture koju je Jocić doživeo u zatvorima u Holandiji i, pre svega, Bugarskoj".

Sudija Mirjana Popović zakazala je novi početak za 7. april.

Jocić je optužen da je Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića nagovarao, a zatim s njima postigao dogovor da u julu 1995. godine ubiju Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš i još jednu osobu s nadimkom Duca, a da im on zauzvrat isplati 50.000 maraka.

Jocić im je, prema optužnici, dao vozilo italijanskih registarskih oznaka i dva automatska oružja marke "hekler i koh". Milosavljević i Prodanović su u kafeu u sportskom centru Olimp u Beogradu ubili Gorana Marjanovića i njegovu devojku Mariju Đorđević i teško povredili više osoba koje su se tu zatekle.

Prodanović i Milosavljević pravosnažno su ranije osuđeni na po 15 godina zatvora kao izvršioci tih ubistava, dok se Jocić brani sa slobode.

Oni su se, kako kaže Dačić, "zahvalili na principijelnoj politici koju Španija vodi vezano za najznačajnije pitanje za Srbiju - Kosovo."

Sa španskim ministrom unutrašnjih poslova Alfredom Peresom Rubalkabom Dačić se, kako je rekao, dogovorio da u najskorije vreme, u Beogradu, potpišu sporazume o policijskoj saradnji, borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, kao i sporazum o readmisiji.

Dogovoreno je, takođe, da se što pre realizuje sporazum dveju zemalja o važenju vozačkih dozvola.

Kao predstavnici svojih političkih partija, Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, Jeremić i Dačić prisustvovali su skupu Partije evropskih socijalista (PES) koji se održava u Madridu.

Dačić je naglasio da je to "prvi put u istoriji SPS-a da učestvuje na jednom skupu Partije evropskih socijalista koja okuplja socijalističke i socijaldemokratske partije Evrope".

Dodao je da je tokom skupa PES razgovarao i sa predsednikom Socijalističke internacionale Jorgosom Papandreuom o nastavku procedure za prijem SPS-a i da je dogovoreno da će "bez obzira na formalni tok te procedure, SPS učestvovati u svim aktivnostima Internacionale i PES".

"Osnovni elementi Akcionog plana obuhvataju veće učešće osoba sa nekim od oblika invaliditeta u javnom i kulturnom životu, veći pristup informacijama, zapošljavanju, ali i poboljšanje zdravstvene i pravne zaštite tih osoba", dodala je Lučićeva.

Komentarišući postignute rezultate u prošloj godini, ona je naglasila da je zabeležen pomak i veće učešće osoba sa invaliditetom u političkom životu Srbije, kao i u pristupu informacijama, a da bi bili potpuno integrisane u društvo osobe sa invaliditetom treba da budu u mogućnosti da učestvuju i u kulturnom životu.

Prema rečima Lučićeve, u protekle dve godine u 122 opštine u Srbiji uz pomoć donacija uspostavljen je neki od servisa koji su u najvećoj meri okrenuti osobama sa invaliditetom, a znacajno je povećan broj dnevnih boravaka, ali i razvijena pomoć u kući.

Ona je napomenula da je 2008. godine iz budžeta Ministarstva rada i socijalne politike izvojeno oko 300 miliona dinara za osobe sa invalititetom i da ta sredstva neće biti smanjena ni naredne godine, ali se moraju odabrati oni servisi i programi koji će na najbolji i najjefikasniji način pomoći osobama sa invaliditetom.

Predstavnik kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Vladan Joksimović kazao je da Akcioni plan za osobe sa invaliditetom podrazumeva da države članice treba redovno Savetu Evrope da dostavljaju relevantne informacije, izveštaje Vlade i parlamenta, kao i ankete i istraživanja koja sprovode nevladine organizacije u oblasti unapređenja uslova osoba sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, Akcionim planom planiran je i veći broj kampanja za podizanje svesti građana o unapređenju uslova, ali i bolja saradnja državnog i nevladinog sektora u toj oblasti.

Skup su organizovali Ministarstvo rada i socijalne politike i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom. Okruglom stolu, koji je organizovan uoči Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom - 3. decembra prisustvovali su predstavnici Ministrastva pravde, ekonomije i regionalnog razvoja, omladine i sporta.

Vlasnik Ivan Radovanović i urednički tim, prezentujući prvi broj, demantovali su spekulacije koje prate izlazak lista po kojima je vlasnik lista biznismen Stanko Subotić Cane.

Posle osam godina borbe da njegova deca bez problema sa prevozom stignu do 10 kilometara udaljene škole, Ivan Radenković je goste iz Beograda dočekao sa nepoverenjem, ali je, kaže, ubrzo shvatio da neko zaista želi da pomogne.

“Ne mogu da vam objasnim, presrećan sam. Dobio sam još veću nadu u život i da će ovaj kraj da oživi. Svaka čast ministru Ljajiću što je čak iz Beograda došao da na licu mesta vidi problem”, rekao je Radenković.

Ljajić kaže da je u Babin Kal došao iz ličnih, ljudskih razloga, i da će učiniti sve da pomogne porodici Radenković.

“Nakon sto sam video prilog na B92, naprosto, kao čovek sam pogođen onim što sam video i čuo. Video sam jednu bistru i pametnu decu koja ne mogu nažalost da se školuju, ne svojom krivicom”, kazao je Ljajić.

“Ono što možemo da uradimo jeste da obezbedimo jedno vozilo za porodicu Radenkovic, gorivo i na proleće verovatno i vozača koji će ih voziti u školu”, najavio je on.

Marija, Ivana i Milica na početak školske godine čekaju već tri meseca, jer je opština odustala od toga da im obezbedi prevoz do škole, a autobus u Babin Kal dolazi samo dva puta nedeljno.

Kada dobiju obećani auto, u školu ce ih svaki dan voziti njihov otac.

“Za njih puno znači. Deca vole da uče, da se nadmeću i siguran sam biće najbolja u razredima”, očekuje Radenković.

Ministar Ljajić kaže da za sve koji mogu da pomognu poseban motiv treba da bude to što je ovo jedno od retkih sela u kojima uopšte i ima dece.

Radenkovići iščekuju njegov ponovni dolazak do kraja nedelje, kada će dobiti automobil i mogućnost da njihova, kao i ostala deca redovno idu u školu.

Za Milicu, koja je trebalo da ove godine krene u prvi razred, to će biti prvi školski dan.

Uverenja o akreditaciji za fakultete i univerzitete koji su prošli drugi i drugi B krug biće uručena u petak.

"Na putu evropskih integracija Srbija se nalazi usred procesa društvenih reformi, čiji je osnovni deo i univerzitet, sa ciljem da obrazovanje približi standardima koji važe u EU, kako bi Srbija dobila obrazovne kadrove koji su osposobljeni za tržište EU", rekao je Ljoveras.

"Informacije o iskustvima drugih zemalja sada će kroz Informacioni centar biti dostupnije", rekao je Ljoveras i najavio da će uskoro takav centar biti otvoren i na Beogradskom univerzitetu.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević rekla je da je otvaranje centra veoma značajno i izrazila nadu da će uskoro u Srbiji biti više takvih centara.

"Centri su nam potrebni da nam pomognu da što lakše pristupimo EU, ali i da ljudi shvate proces evrointegracija i saznaju šta je ono što bi u sopstvenom interesu trebalo da učine da bi se taj proces ostvario", rekla je Milica Delević.

Rektorka Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin navela je da je ta obrazovna ustanova odavno postavila kao svoj cilj negovanje svih vrednosti i standarda evropskog univerziteta.

"Otvaranje centra je šansa za naš univerzitet, ali i celo okruženje, da im se pruži vizija negovanja evropskih standarda i otvorenosti prema svim našim težnjama, a to je Evropa", rekla je Radmila Marinković-Nedučin.

Ministarka je kazala da će projekat podržavati otvaranje regionalnih i lokalnih Kancelarija za mlade i sprovoditi programe usmerene ka njihovoj društvenoj koheziji.

"U martu 2007. godine u Srbiji je bilo pet kancelarija za mlade, a sada ima 52", navela je Samardžić-Marković i dodala da je Ministarstvo potpisalo 82 ugovora o osnivanju lokalnih kancelarija za mlade.

Ona je istakla da je dugoročan cilj da se mladi ne odlučuju na trajne odlaske u inostranstvo i da se na lokalnom nivou radi na poboljšanju njihovog položaja.

Ambasador Italije u Srbiji Alesandro Menola je ocenio da mladi svoje šanse u društvu mogu shvatiti isključivo uključivanjem u društveni život u mestima gde žive, te da je osnivanje Kancelarija za mlade prekretnica za to.

Projekat, vredan nešto više od 1.112.000 evra, fokusiraće se na procenu potreba, izgradnju kapaciteta, sprovođenje programa za mlade i jačanje lokalnih i regionalnih mreža i podizanje svesti o položaju mladih.

"Budžet Saveta možda jeste važan u tom smislu da ne možemo da angažujemo revizorske kuće da nešto urade. Ali, čak i da imamo taj novac, nemoguće je istraživati jer je dokumentacija nedostupna", istakla je Baraćeva.

Ona je naglasila da je rad javnih preduzeća do sada bio tretiran uglavnom kao poslovna tajna, navodeći kao ilustrativan primer i to da je pretežni deo dokumentacije vezane za ulaganja "Fijata" u "Zastavu", takođe bio nedostupan Savetu.

Baraćeva je navela da je štednja kao princip koji važi za sve prihvatljiva za Savet, ali i naglasila da su bitni uslovi za rad.

Na pitanje da li zna koliko je novca predviđeno za rad Agencije za borbu protiv korupcije, ona nije mogla pecizno da odgovori, ali je naglasila da "su oni sigurno dobili više".

"Za neke institucije, kao što je državna revizija, navodno, nema poslovnog prostora, što je apsolutno netačno, a za te partijske podobnike naći će se i novca i prostora", kazala je Baraćeva.

Lider Samoopredelenja Aljbin Kurti je naveo da statusna neutralnost misije EU suštinski znači da se ne priznaje nezavisnost Kosova i da proces utvrđivanja statusa ostaje otvoren.

Prvi put na protestima bilo je parola protiv predsednika i premijera Kosova, a premijera Hašima Tačija pojedini učesnici skupa su nazvali izdajnikom.

Pored klicanja Oslobodilačkoj vojsci Kosova, čule su se i parole protiv UNMIK i Euleks, među kojima i "Kosovo u EU, ali ne Kosovo pod EU", "Ne podela", "Kosovo je naše".

Okupljeni su zahtevali da UNMIK i Euleks odmah napuste Kosovo.

Pred nekadašnjim sedištem UNMIK, sadašnjim centrom misije EU, postavljene su velike parole na kojima je šef UNMIK Lamberto Zanijer proglašen za nepoželjnom.

Na skupu se čulo i da je misija EU na Kosovu "proizvod Srbije", a demonstranti su nosili i parolu "Euleks made in Srbija".

Pripadnika Kosovske policijske službe bilo je samo ispred sedišta Euleksa, iako su se demonstranti prodefilovali čitavim centrom Prištine.

Na trećem mestu je PNL odlazećeg premijera Kalina Taričanua sa 18,57 odsto glasova, a sledi Demokratska unija Mađara u Rumuniji sa 6,17 odsto, preneo je Rompres.

Ostale stranke su dobile manje od pet odsto glasova, a među njima je ekstremnodesničarska Stranka velike Rumunije, koja, prvi put od 1992. godine, nije ušla u parlament pošto nije prošla cenzus.

Odziv na izborima održanim u nedelju bio je najniži od pada komunizma 1989. godine - 39,26 odsto. Zvanični rezultati izbora biće objavljeni do kraja nedelje.

“Moramo razgovarati o tome kako da redukujemo stepen emisije do 2015. godine, i Poljska, posebno Poljska mora dati svoj udeo u tome“, poručio je direktor poljskog Grinpisa Masi Muskat.

Cilj dvonedeljne konferencije na kojoj su se okupili delegati iz 190 zemalja je postizanje sporazuma o klimatskim promenama kao i revizija Sporazuma iz Kjotoa, prema kojem emisija štetnih gasova treba da se smanji za pet procenata do 2012. godine.

Premijer Poljske Donald Tusk upozorio je da je kriza životne sredine konstantna: “Svi smo koncentrisani na globalnu finansijsku krizu, ali moramo razmišljati o tome da ekonomska kriza dođe i prođe, dok je kriza koja se tiče životne sredine konstantna. O tome moramo brinuti svi.“

Šef međunarodnog panela o klimatskim promenama Radženda Pačauri kazao je da će posledice biti kobne. “Nažalost, emisija štetnih gasova raste prebrzo. U periodu od 1970. do 2004. porasla je čak za 70 procenata. Ovi podaci su veoma zabrinjavajući“, kazao je on.

Pačauri je upozorio i da može doći do izumiranja čak jedne trećine svetske vegetacije, topljenja leda na Grenlandu ili zapadnom Antartiku i porasta nivoa mora i oskudice pijaće vode za milione ljudi u sledećih nekoliko decenija.

Da bi se to sprečilo prema njegovim rečima, emisija ugljenika i drugih zagađivača mora se zaustaviti što pre.

Razvijene zemlje postavile su prošle godine novi limit za emisiju ugljenika za industrijske države kako bi finansijski i tehnički pomogle zemljama u razvoju da postave pravila za poštovanje novog internacionalnog klimatskog režima.

Međutim, finansijska kriza usporiće ovaj proces.

"Najveće žaljenje tokom celog mandata je sigurno neuspeh sa obaveštajnim podacima o Iraku. Mnogi ljudi su stavili 'na kocku' svoju reputaciju, tvrdeći da je oružje za masovno uništenje razlog za uklanjanje Sadama Huseina", rekao je Buš.

Buš, međutim, nije hteo da spekuliše da li bi ušao u rat u slučaju da su obaveštajni podaci ukazali da Irak nije posedovao oružje za masovno uništenje, preneo je Rojters.

"Mislim da sam bio nepripremljen za rat. Drugim rečima, ja nisam govorio: 'Molim vas, glasajte za mene, biću sposoban da rukovodim napadom'", rekao je odlazeći američki predsednik.

On je naveo da bi povlačenje američke vojske iz Iraka pre vremena dovelo u opasnost principe za koje se zalagao.

Buš je poručio da napušta predsedničku funkciju sa visoko uzdignutom glavom.

Odlazeća državna sekretarka SAD zatražila je od zemalja članica NATO da budu oprezne, u trenutku kada je Moskva i dalje prisutna sa svojom vojskom u otcepljenim gruzijskim autonomijama Južnoj Osetiji i Abhaziji, preneo je Rojters.

NATO je otkazao vojne vežbe s ruskim snagama posle izbijanja kratkotrajnog rata u avgustu između Rusije i Gruzije, a Rajsova je danas dala do znanja da ne misli da te manevre sada treba održati.

"Postoje izvesne aktivnosti kao što su kontakti između vojnih snaga (vojno-vojni) koji mi se čine problematičnim kada se ruska vojska i dalje nalaze na gruzijskoj teritoriji ili separatističkih država", rekla je Rajsova novinarima posle razgovora sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom.

Ona je dodala da u principu nije protiv kontakata s Rusijom putem Saveta NATO-Rusija.

"Nemam problema s aktivnostima Saveta NATO-Rusija, ali trebalo bi vrlo dobro da pazimo na to šta rade Rusi i da li se drže obaveza", rekla je Rajsova.

Barozo je, međutim, rekao da mu je poznato da se većina u Britaniji još opire usvajanju evra, ali da je u toku period preispitivanja stavova, a da ljudi koji nešto znače u toj zemlji razmišljaju u ovom trenutku o mogućnosti usvajanja evra.

"Neću da narušim poverljivu prirodu nekih razgovora koje sam vodio, ali neki britanski političari su mi rekli: Da smo imali evro, bolje bismo prošli", citirao je Bi-Bi-Si Baroza.

Ova kriza je istakla važnost evra, kao i važnost Britanije, dodao je on, ukazujući da ne misli da će do toga doći sutra.

Barozo je rekao da ne očekuje da Britanija uskoro usvoji evro, ali da istovremeno veruje da je posle nedavnog perioda velike neizvesnosti u svetskoj privredi evro postao mnogo primamljivija mogućnost za Britaniju.

Predsednik Evropske komisije je u razgovoru za RTL podsetio na situaciju u Danskoj gde su građani na referendumu 2000. godine odbili da prihvate evro, a sada razmišljaju o novom referendumu na tu temu.

Portparol Dauning Strita je, međutim, rekao da ne želi da komentariše ovu Barozovu izjavu, ukazujući da stav Britanije o evru ostaje isti i da se nije promenio, objavio je Bi-Bi-Si.

"Moj zadatak je završen. Ja sam od sada običan građanin", rekao je Somčaj, koji se zbog demonstracija u Bangkoku već nedelju dana nalazi u Čang Maiju, oko 700 kilometara od taljandske prestonice.

"Presuda je za mene neočekivana. Radio sam najbolje što sam mogao, ne za sebe, već za narod", dodao je on.

Jedan demonstrant je poginuo, a dvadeset je povređeno u eksploziji na međunarodnom aerodromu sinoć u Bangkoku. Napad se dogodio nekoliko sati nakon što je Narodna alijansa za demokratiju, koja okuplja protivnike vlade premijera Vongsvata, okončala tromesečnu blokadu sedišta vlade.

"Ustavni sud je jednoglasno odlučio da raspusti vladajuću partiju", rekao je sudija Čat Čonlavorn, koji je vodio postupak. Ustavni sud je ocenio da je vladajuća stranka na parlamentarnim izborima u decembru 2007. godine počinila velike nepravilnosti, a lideru stranke i ostalim članovima su zabranjene sve političke aktivnosti tokom pet godina.

Prema ustavu, donetom 2007. godine, politička stranka može da bude raspuštena, ako se utvrdi da je odgovorna za izborne nepravilnosti.

Vladajuću partiju čine pretežno vojnici bivšeg premijera Taksina Šinavatre, čiju je vlast oborila vojska 2006. godine. Sadašnji premijer Vongsvata je rođak Šinavatre.

U maju 2007. godine, sud, koji je uspostavila vojna hunta, naredio je raspuštanje partije koju je osnovao Šinavatra. Šinavatri, kao i još većini članova te stranke su od tada zabranjene političke aktivnosti u zemlji. Bivši premijer živi od tada u egzilu.

Kako je danas saopšteno u Islamabadu, pakistanske vlasti će odgovoriti na zahtev Indije o isporučivanju osoba osumnjičenih za prošlonedeljni napad u Mumbaju.

Inače, prema najnovijem bilansu žrtava, u Mumbaju je poginulo 188 osoba, a 313 je povređeno. Do sada je potvrđeno da su 22 stranaca poginula u napadima, među kojima ima Amerikanaca, Izraelaca, Francuza, Australijanaca, Kanađana, jedan Britanac, Japanac, Nemac, Italijan, Tajlanđanin.

U koordiniranoj akciji islamski ekstremisti napali su nekoliko ciljeva u Mumbaju, bivšem Bombaju, a meta napada bili su luksuzni hoteli, jevrejski centar i popularni restorani u tom gradu.

Radi se o dosad najvećoj aferi vezanoj za prehrambene proizvode koja je izbila u Kini, prenele su svetske agencije.

Kineski premijer Ven Điabao je krajem oktobra pokrenuo kompletnu reorganizaciju sistema bezbednosti prehrambenih proizvoda, pre svega onih vezanih za industriju mleka.

Širenju bolesti takođe pogoduje i kolaps zdravstvenog i sanitarnog sistema uzrokovanog ekonomskom i političkom krizom u toj afričkoj zemlji

Državni mediji javili su da većina stanovnika Hararea nema vodu zbog nedostatka hemijskih sredstava za prečišćavanje vode za piće.

Brojne humanitarne organizacije su se uključile u sprečavanje širenja kolere iz Zimbabveu u druge afričke zemlje kroz obezbeđivanje medicinskog osoblja, dopremanje i podelu hrane, vode i sredstava za higijenu.

Kolera je bolest koja se prenosi preko zaražene vode i izaziva povraćanje i akutnu dijareju koji mogu odvesti do smrti zbog dehidratacije. Širenje zaraze najčešće je u situaciji kada su sanitarni uslovi loši i kada se koristi zagađena voda za piće ili pripremu hrane.

U Zimbabveu mnoge bolnice su zatvorene zbog ekonomske krize, a većina gradova nema regulisano snabdevanje vodom i redovno odnošenje đubreta.

Iako u tim vodama Indijskog okeana kruže ajkule, ostali su uspeli da doplivaju do obale.

Krijumčari često teraju svoje "putnike" da skoče sa broda i plivaju do obale, kako bi izbegli da ih uhvati jemenska obalska straža.

Prema podacima Komesarijata UN za izbeglice, više od 43.500 migranata je ilegalno prebačeno brodom u Jemen ove godine. Najmanje 380 migranata se udavilo i 360 ih je nestalo.

Oslobađanje ugljen-dioksida iz novih vozila biće smanjeno na 130 grama po kilometru, rekli su za Rojters predstavnici Evropskog parlamenta.

U 2005. godini emisija gasova iz automobila je iznosila 159 grama po kilometru.

Predviđeno je da se smanjenje sprovede postepeno u fazama, počevši od 2012. godine, a da se 2015. godine potpuno ostvari plan.

Evropska komisija, koja je pripremila zakon, želela je da se do 2012. godine potpuno smanji emisija udljen-dioksida.

Nemačka je tokom pregovora nastojala da zaštiti svoje proizvođače, Be-Em-Ve i Mercedes, koji će, prema dogovoru, moći da do 2014. godine proizvode svoje najveće i najluksuznije automobile, koji najviše oslobađaju gasove.

Druga zemlja po automobilskoj industriji, Italija, prošlog meseca je pristala na dogovor pošto je izdejstvovala ustupke za Fijat, Maserati i Ferari.

U saopštenju Saveta Evrope dostavljenom Tanjugu Dejvis kaže da je do sada 19 zemalja ratifikovalo ovu konvenciju i da se nada da će iduće godine još zemalja pristupiti borbi protiv ropstva.

Generalna skupština Ujedinjene nacije usvojila je 2.decembra 1949. konvenciju o represiji i ukidanju trgovine ljudima.

Sinhua ne navodi da li je požar izbio u učionici ili u sobi u domu za učenike. Nema informacija ni o starosti nastradalih učenica.

Sud je ocenio da je pevač "zloupotrebio socijalni status poznatog i uglednog umetnika, uticajnog člana MRND" Nacionalnog republikanskog pokreta za demokratiju i razvoj koji je bio na vlasti u vreme genocida.

Tužilaštvo je zatražilo doživotni zatvor za pevača koji se teretio za genocid, saučesništvo u genocidu, direktno i javno podsticanje na genocid i za ubistva i progon.

Bikindi je, međutim, osuđen samo za "direktno i javno podsticanje na genocid", u junu 1994. godine. Sud je zaključio da je pevač tim govorom podstakao na ubijanje Tutsa.

Pevač je tvrdio da je nevin, a odbrana je ukazivala na nedostatak dokaza.

Međunarodni krivični sud za zločine u Ruandi, čije je sedište u Aruši, na severu Tanzanije, do sada je izrekao 30 kazni i pet oslobađajućih presuda.

Prema podacima UN, oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinske zajednice Tutsa i umerenih Huta ubijeno je u genocidu izvršenom od aprila do jula 1994. godine u Ruandi. Zločin su isplanirali i izvršili ekstremisti, pripadnici većinske zajednice Huta.

Međutim, 25. aprila konzervativna većina u Holanskom parlamentu lako je obezbedila podršku svojoj ideji o kriminalizaciji ”magičnih pečurki“.

Direktan povod za takvu odluku bila je prošlogodišnja smrt 17-godišnje Francuskinje, koja je, nakon što je jela halucinogene pečurke, skočila sa zgrade i na mestu ostala mrtva.

Do 1. decembra halucinogene pečurke mogle su se se kupiti na svakom koraku, u specijalizovanim prodavnicama, takozvanim ”smart šopovima“.

Prema zakonu koji je važio do 30. novembra u ponoć, “magične pečurke“ mogli ste kupiti kao i bilo koje drugo voće ili povrće.

Međutim, još uvek nisu rešeni problemi koji prate novi zakon. Ne zna se na koji način će se sprovoditi, ko će ga sprovoditi, niti koje su kazne predviđene za prekršioce.

Slično reakciji koja je usledila nakon stupanja na snagu zabrane pušenja u Holandiji, lokalna policija požalila se preko Zajednice holandskih opština, da nema dovoljno ljudi za sprovođenje tog zakona.

Odgovornost je prebačena na Institut za kontrolu namirnica. Međutim, prema holandskom zakonu, sprovođenje zabrane prodaje i konzumiranja haluciogenih pečurki vršiće se prema takozvanom “opijumskom zakonu“, koji definiše spisak zabranjenih supstanci.

Zvaničnih reakcija na stupanje na snagu zakona o zabrani prodaje pečurki još uvek nema.

Inače, istraživanja koja je u Holandiji sproveo Institut za javno zdravlje, pokazala su da korišćenje halucinogenih pečurki ne izaziva ni fizičku ni psihičku zavisnost.

Rezultati govore da postoji zanemarujuće mali rizik od akutnog trovanja, ukoliko se poštuje ograničenje od maksimalno 15 grama pečurki dnevno.

Taj rizik može biti povećan, navodi se u istraživanju, ukoliko se pečurke konzumiraju s alkoholom, dok može biti znatno umanjen ukoliko se one koriste u tihom, sigurnom okruženju.

Iako je procenjeno da je u periodu od 2005-2007 godine oko 200.000 ljudi jelo ”magične pečurke“, hitna pomoć u Amsterdamu registrovala je 70 slučajeva trovanja. Od tog broja, 63 je stranaca.

On je ocenio da bi Kumanovski sporazum trebalo menjati zato što je "apsurdno" da prisustvo Vojske Srbije uz administrativnu liniju sa Kosovom zavisi od komandanta međunarodnih snaga - Kfora.

"Vojska Srbije je proteklih godina u potpunosti dokazala da međunarodnim snagama na Kosovu nije neprijateljska vojska. Smatramo da ne postoji nijedan razlog da prisustvo naše vojske i preleti letelica (u Kopnenoj zoni bezbednosti) zavise od međunarodnih snaga", rekao je Šutanovac.

Šutanovac je podsetio da je Kumanovski sporazum prvobitno predviđao da u Kopnenoj zoni bezbednosti može da deluje samo lokalna policija.

Prema njegovim rečima, prisustvo Vojske Srbije i odobrenja za prelet preko tog pojasa u rukama su komandanta Kfora, koji je jedini autorizovan da o tome odlučuje.

Ministar je rekao i da u ovom trenutku ne postoje razlozi za povećanje broja vojnika na jugu Srbije, ističući da će brojno stanje vojske biti dimenzionirano u odnosu na rizike i pretnje.

On očekuje da neće biti problema u reviziji Kumanovskog sporazuma osim onih "birokratske prirode".

U Kumanovu je 9. juna 1999. godine potpisan vojno-tehnički sporazum kojim je definisana Kopnena zona bezbednosti - pojas od pet kilometara uz administrativnu liniju sa Kosovom i vazdušna zona bezbednosti od 25 kilometara. Sporazumom je bilo predviđeno i povlačenje tadašnje jugoslovenske vojske sa Kosova.

Predsednik Srbije Boris Tadić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš najavili su u subotu da će tražiti izmenu sporazuma.

Problem mnogih Romkinja je nepoverenje u odnosu s policijom, zbog čega mnoge oklevaju da prijave nasilje ili ako ga prijave ne usledi policijska akcija, a u nekim slučajevima dođe do daljeg maltretiranja, navodi se u izveštaju.

Samo deset Romkinja od ukupno njih 63 koje su rekle da su svakog dana žrtve psihičkog i fizičkog nasilja u porodici tražilo je pomoć policije, a u samo četiri slučaja policija je efikasno intervenisala.

Vera Kurtić iz Ženskog prostora upozorava da država ne reaguje adekvatno na slučajeve nasiolja i kao primer navodi da pripadnici MUP-a često ne dolaze na poziv žrtve kada utvrde da se radi o ženi romske nacionalnosti.

Ona ističe da se izveštaju o stanju ženskih ljudskih prava, koji je Srbija u maju 2007. podnela Komitetu UN za praćenje svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), o diskriminaciji nad Romkinjama govori samo u dva člana.

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže da u dve sigurne kuće trenutno ima oko 30 Romkinja i odbacuje tvrdnje da se vrši diskriminacija nad Romkinjama po pitanju pristupa u ženska skloništa.

Kako je juče saopštilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Strategija za unapređivanje položaja Roma trebalo bi da bude usvojena do kraja godine.

Taj dokument sadržaće akcione planove za socijalnu zaštitu, poboljšanje položaja romskih žena, sprečavanje diskriminacije Roma, kao i njihovo aktivno učešće u političkom i društvenom životu.

Prema njegovoj proceni, najviše energije iz obnovljivih izvora, i to oko 32.000 gigavat sati godišnje, moglo bi da se dobije iz biomase, dok se potencijal vetra kreće od 1.500 do 2.000 megavata.

Zakon o energetici predviđa kategorije povlašćenih proizvođača električne, odnosno toplotne energije koji u procesu proizvodnje koriste obnovljive izvore energije, a koji imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice.

Šef Ekonomskog odeljenja Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Troj Pederson kaže da su SAD od 2001. godine u istraživanja alternativnih izvora energije koji smanjuju zagađenje životne sredine uložile 22 milijarde dolara.

Generalni direktor Mercedes Benc Srbija i Crna Gora Stavros Paraskevaides istakao je da ta kompanija u cilju zaštite životne sredine proizvodi automobile koji za pogon pored benzina koriste i električnu energiju.

Ambasador Brazila u Beogradu Dante Koeljo da Lima podsetio je da je ta država od 2006. godine energetski nezavisna od uvoza nafte, jer još od 70-ih godina prošlog veka razvija domaću industriju obnovljive energije, te je oko 50 odsto energije koja se koristi u Brazilu bazirano na etanolu proizvedenom od šećerne trske.

Na poslednjem mestu našao se odlazak u muzeje (6 odsto), koji su većinom besplatni u Velikoj Britaniji. Ostatak ispitanika se nije izjašnjavao.

Istraživanje je pokazalo da postoje velike razlike između muške i ženske populacije. Za žene, druženje s prijateljima je na prvom mestu (28 odsto), zatim seks (21 odsto), razgledanje izloga (14) i odlazak u muzeje (7 odsto).

Muškarcima je seks daleko na prvom mestu (53 odsto), zatim slede druženje (8), muzeji (5) i razgledanje izloga (4 odsto).

"Britanci su pokazali da više nisu tako rigidni kao nekada", komentarisala je Liza Pauer, jedna od odgovornih u fondaciji Terens Hingins za borbu protiv side, koja je naručila ovo istraživanje povodom svetskog dana borbe protiv te bolesti.

Povećanje potražnje prezervativa potrkrepljuje rezultate istraživanja, navodi organizacija, ističući da kutija prezervativa košta mnogo manje od izlaska u restoran ili u bioskop.

"Stručnjaci sve češće napominju da vežbom održavamo strujanje hormona sreće", ističe se u saopštenju organizacije, dodajući da članska karta u sportskom klubu košta između 30 i 70 funti (36 do 83 evra) mesečno dok je seks besplatan.

Đenarinu je naljutilo to što niži sud nije reagovao na advokatovu opasku, smatrajući da poređenje sa čuvenom Klintonovom ljubavnicom ne predstavlja nikakvu uvredu.

Uvređena gospođa je tražila novo suđenje i pozamašan iznos na ime nadoknade.

1547 - Umro je španski osvajač Ernan Kortes, koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522.

1804 - Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.

1805 - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823 - Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument, kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.

1848 - Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.

1852 - U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.

1859 - Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.

1859 - Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).

1901 - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1942 - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade
atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950 - Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954 - Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971 - Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971 - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972 - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982 - Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.

1990 - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkim izborima od 1932.

1993 - U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.

1994 - Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.

1998 - Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili suu Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio je Krstića za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

2000 - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikari grafičar Milan Mića Popović.

2001 - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2003 - Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.

2004 - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.

2005 - Umrla je Dejm Ališja Markova (94), jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.