Ova dinamika razmatranja najvažnijeg zakona svake države je uobličena na posebnom sastanku koji je premijer Srbije Mirko Cvetković održao sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović.

Prethodno, u petak, nacrt budžeta zajednički su analizirali i dali mu "zeleno svetlo" predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić.

Sada se očekuje da nacrt budžeta narednih dana dobiju svi ministri, kako bi svoje, eventualne primedbe mogli da dostave Ministarstvu finansija.

Vlada je, kao i mnogo godina ranije, "probila" rok za usvajanje budžeta za narednu godinu. On je, kao što je poznato, istekao 1. novembra, podsećaju "Novosti".

U Vladi Srbije, međutim, ne negirajući probijanje zakonski utvrdenog roka za donošenje plana prihoda i rashoda države za narednu godinu, podsećaju da je bilo za očekivati da se na pripremi budžeta ozbiljnije poradi tek kada se postigne saglasnost o budžetskoj politici za 2010. godinu sa Misijom MMF.

"Budžet bi, prema dogovoru sa MMF, trebalo da bude usvojen dve nedelje pre zakazane sednice Izvršnog odbora MMF, koji će se odrzati 21. decembra", rečeno je "Novostima" u Vladi Srbije i ukazano da se upravo na toj sednici očekuje potvrđivanje nastavka aranžmana koji Srbija ima sa tom institucijom.

Da budžet mora biti donet u kratkom roku, ukazali su ovih dana i predstavnici Fonda.

U pismu o namerama, koje je pre nekoliko dana stiglo u Nemanjinu 11, na listi najvažnijih aktivnosti Vlade na prvo mesto stavili su upravo donošenje Zakona o budžetu za 2010. godinu.

Budžet za narednu godinu načelno je dogovoren početkom novembra, a od tada se intenzivno radilo na njegovom "doterivanju".

U odnosu na prethodnu godinu, javna potrošnja će za 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda biti manja nego u ovoj godini.

Očekuje se da će se, uz budžet za narednu godinu, razmatrati i rebalans ovogodišnjeg, koji će, s obzirom da je kraj godine, samo pokriti finansijske aktivnosti države u prethodnih nekoliko meseci.

Kako je "Novostima" potvrđeno, minus u državnoj kasi za ovu godinu biće nešto manji od planiranih 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Naime, prihodi su prethodnih meseci bili veći od planiranih, dok su neki nameravani rashodi prebačeni za narednu godinu.

"Potpisujem, poslednja deonica od 307 kilometara nezavršenog dela Koridora 10 biće gotova do maja 2012 i te planove ništa ne može da poremeti“, kaže Mrkonjić.

Ministar navodi da je i Koridor 11 velika šansa za Srbiju.

"Putno-železnički pravac od Temišvara do Bara, preko Beograda, takođe je naša velika razvojna šansa. Sa Italijanima već imam dogovor oko modernizacije barske pruge, koja nijednom nije remontovana od kada je puštena u rad. Italijani polako sele i svoja preduzeća iz Rumunije kod nas i osvajaju vršačku regiju“, navodi on.

Mrkonjić ističe da će se truditi da njegovo ministarstvo dobije značajna sredstva iz budžeta kako bi u toku sledeće godine bili realizovani važni projekti.

"Za tri stvari boriću se svom snagom. Prva je 100 miliona evra za deonicu autoputa od Beograda do Ljiga. Druga, 80 miliona evra, koliko košta 80 kilometara puta između prestonice i Horgoša. I treća, 30 miliona za projektovanje i eksproprijaciju uz Koridor 10“, kaže Mrkonjić.

"Taj novac moramo da dobijemo! Posebno šest milijardi dinara za eksproprijaciju, koja treba da bude gotova do polovine iduće godine, i dve milijarde za projektovanje. Jer, od toga zavisi i isplata kredita međunarodnih banaka“, objašnjava on.

On kaže da je do sada od kredita obezbeđeno 1,1 milijarda evra.

"Nikad mi nije bilo lakše, zato sam i veseo, jer nam stižu pare iz inostranstva. Svi u vladi kukaju, ja se jedini radujem“.

Pored svega Ministarstvo za infrastrukturu ne odustaje od projekta 20 hiljada jeftinih stanova.

"Apsolutno ne! Samo u Beogradu 100.000 ljudi iznajmljuje stan, i ne može da kupi nekretninu po ceni od 2.000 evra po kvadratu. Moja ideja je da kvadrat ne košta više od 500 evra“, kaže Mrkonjić

"Iza njega mora da stane i država, tako što će omogućiti lokacije za gradnju i prateću infrastrukturu. Valjda je svaki građanin zaslužio da od države dobije parče zemljišta. Za realizaciju čitave ideje vlada je zadužila ministra Dulića“, objašnjava Mrkonjić u intervjuu „Novostima“.

Prema njegovim rečima, zbog ovakvih slučajeva se i vrši nadzor, pa je i Srbija uključena u evropski sistem nadzora, upravo da bi imala pravovremene informacije.

"Neprekidno se prati rezistencija na lekove protiv novog gripa“, rekao je Kon.

Na pitanje da li se i dalje savetuje vakcinacija protiv novog gripa, Kon kaže da se apsolutno savetuje vakcinacija.

"To je jedina zaštita od gripa. Vakcina neće biti promenjena“, navodi Kon.

Prema njegovim rečima, stav lekara u domovima zdravlja, koji ne savetuju vakcinaciju, postupno će se menjati, naročito posle podrške Srpskog lekarskog društva.

"Ovde nije reč o odlukama da li se vakcinisati ili ne. Kao što epidemiolozi ne odlučuju o tehnici sprovođenja neke operacije ili načinu lečenja nekih malignih bolesti, tako i neke druge grane medicine ne bi trebalo da imaju uticaj na to treba li sprovoditi imunizaciju. To je isto kao kada bih pričao o tome da li treba sprovoditi neku operaciju“, zaključuje Kon.

Mutacije novog virusa gripa uočene su u Brazilu, Kini, Japanu, Meksiku, Ukrajini, SAD, Norveškoj i Britaniji. U bolnici u Velsu su zabeleženi i slučajevi prenosa mutacije novog gripa na druge ljude.

Otpornost na tamiflu tokom terapije i ranije je primećen, ali ne i slučajevi prenošenja virusa među ljudima. Virus sa mutacijom je osetljiv na antivirusne lekove oseltamivir i relenca, a studije pokazuju da trenutno dostupna vakcina za svinjski grip pruža zaštitu.

Ipak, pojedine osobe zaražene mutiranim virusom su se izlečile sa uspehom.

"Prvi put je u državnoj upravi Srbije sproveden jedan ovako složen i transparentan proces izbora. Komisija koja ih je birala je bila nestranačka, sastavljena od stručnih ljudi iz Ministarstva ekonomije, spoljnih poslova i drugih Vladinih službi. Za 28 ekonomskih diplomata bilo je prijavljeno 326 kandidata. Izabrali smo najbolje“, kaže za "Blic“ Jelena Marjanović, predsednica Komisije za izbor ekonomskih diplomata.

Ona kaže da je provera kandidata trajala 6 meseci i da su oni morali da pokažu visok nivo znanja iz oblasti privrede, ekonomije i međunarodnih odnosa. I pored spekulacija u javnosti da su se birali "stranački“ ljudi, Marjanovićeva navodi da su kandidati birani isključivo prema rezultatima testiranja i na osnovu profesionalne biografije.

"Komisija nije istraživala ko je član koje stranke, niti su je interesovala politička opredeljenja kandidata i to sigurno nisu bili parametri pri izboru. Posebno želim da istaknem da su svi članovi komisije nestranački ljudi“, objašnjava ona za "Blic“.

Prema njenim rečima prve "diplomate“ u odabrana diplomatsko-konzularna predstavništva otići će, u zavisnosti od završetka priprema, tokom februara ili marta.

Za ovaj projekat će iz budžeta biti izdvojeno 258,5 miliona dinara.

"Predlog budžeta je u toku, ali ovaj trošak već postoji, samo će biti pismenovan sa budžeta MSP na budžet MERR. Naime Ministarstvo spoljnih poslova smanjuje broj diplomata koje delegira u DKP, i nadležnost za delegiranje ekonomskih diplomata, zbog posebno zahtevane stručnosti prelazi na Ministarstvo ekonomije“, kaže Jelena Marjanović za "Blic“.

Najviše konkurenata bilo je za Atinu 106 i Milano 105. Nešto manje interesovanje bilo je za Ljubljanu, Čikago i Brisel. U ekonomsko-diplomatskom timu biće 19 muškaraca i 9 žena, piše "Blic“.

Marković je podsetio da sva istraživanja od 2000-te govore da je SPC najpopularnija isnstitucija u državi i zato ne treba da čudi što je blizu 700 hiljada ljudi došlo na poslednji ispraćaj njenog poglavara.

"S druge strane, narod je masovno ispraćao monaha, čoveka koji je bio oličenje vrline i živeo u skladu s vlastitim uverenjima i vrednostima koje je propovedao", rekao je Marković.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković je ocenio da "ljudi koji žive u teškom dobu traže identifikaciju s nekim, traže utehu i našli su je u patrijarhu "sasvim zasluženo".

Žarković smatra da je sahrana patrijarha je "oličenje narodne žudnje da ima primerenije i skromnije rukovodstvo, jer u Srbiji vlada sve suprotno onome što je oličavao patrijarh Pavle".

Profesor Filozofskog fakulteta Ljubiša Rajić smatra da su, pored iskrenih vernika, srpskog patrijarha ispratili i mnogi koji su ga poštovali zbog skromnosti "odajući počast, više njemu nego Crkvi."

Rajić je, međutim, kritikovao SPC da je izlaganjem patrijarha u otvorenom kovčegu prekršila zakon, a državne vlasti da su direktnim učešćem u organizaciji i proglašenjem trodnevne žalosti u zemlji, plus jednodnevne u Beogradu, prekršile član 11. Ustava koji Srbiju definiše kao svetovnu državu.

Rajić smatra, takođe, da je bilo neprimereno pojavljivanje i obraćanje predsednika Republike u patrijaršiji posle zasedanja Svetog Sinoda, njegovo kratko obraćanje građanima posle opela ispred hrama Svetog Save, kao i učešće vojske i policije u pogrebnoj litiji.

Sa ovim stavovima nije se saglasio istoričar Marković koji je istakao da Zakon o verskim zajednicama definiše SPC kao instituciju od najvećeg istorijskog, civilizacijskog i duhovnog značaja za nacionalni identitet srpskog naroda, pa ne vidi šta je problematično da bude proglašena trodnevna žalost kada je preminuo njen poglavar.

Marković je objasnio da predsednik države nije bio na zasedanju Svetog Sinoda, već je došao da izjavi saučešće i saopšti ko će od zvaničnika doći na sahranu, a da je njegovo obraćanje bilo primereno.

Žarković, takođe, smatra da predsednik Tadić nije prekršio ustav i zloupotrebio svoju funkciju jer je iskazao poštovanje verskom poglavaru najmnogoljudnije konfesije u zemlji.

Žarković je podsetio da se 85 odsto ljudi izjašnjavaju kao pripadnici pravoslavne vere, pa zato ne vidi ništa sporno, nelogično i neprimereno što je proglašena žalost u zemlji i što su se predsednik, premijer i ministri pojavili u pogrebnoj povorci.

Pored toga biće reči i o ubistvu Ive Pukanića i Radovana Stojčića Badže, hrvatskom „Nacionalu“ i o tome ko je koga reketirao, zapleni kokaina i srpsko-crnogorskim dilerima.

Emisiju "Intervju sa Jugoslavom Ćosićem“, možete gledati na TV B92 u utorak, 24 novembra od 22 sata.

Ekipe "Sarajevogasa" su u kasnim večernjim satima popravile cev, a evakuisani građani su se vratilu u svoje stanove.

1221. Rođen je Alfonso X Učeni, kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

1531. Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831. Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

1855. U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma. Bio je član Srpske kraljevske akademije.

1883. Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1889. U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891. Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

1932. Spajanjem dva kraljevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

1933. Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki , najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka ("Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi").

1961. Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971. Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

1976. Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskušenje Zapada", "Antimemoari").

1980. U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a ranjeno je najmanje 7.500.

1983. SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1989. Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

1995. Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog "novog talasa" ("Ljubavnici", "Lift za gubilište", "Zaza u Metrou", "Privatan život").

1996. Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999. Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu "Bondstil" kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da "oproste Srbima" i poručio im da je "vreme za borbu prošlo".

2001. U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.

2001. Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002. Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003. Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Sakašvili.

2005. Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.

Jelko Kacin kaže da je to važno kako bi onda proevropske snage mogle da naprave sledeće korake u pravcu evropskih integracija.

“Ja nisam stekao utisak da je Vlada o tome donela odluku", izjavio je Kacin i naglasio da je važno da Srbija napravi ubedljive korake u saradnji sa Haškim tribunalom, koji bi doveli do odmrzavanja prelaznog trgovinskog sporazuma.

“Tada bi započeo proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa bi mi u Evropskom parlamentu u našem kalendaru u 2010. godini utvrdili termin kada bi to pitanje mogli da razmatramo”, objasnio je Kacin.

Kacin je,rekao da Srbija ubedljivo korača ka evropskoj budućnosti i da posle odluke o viznoj liberalizaciji,dolaze druge zanačajne odluke, koje moraju ići u pozitivnom smeru.

On je čestitao Dačiću i ministarki pravde Snežani Malović na tome što su dokazali da Srbija može više i do kraja da ispuni sve obaveze koje je preuzela na sebe, posebno kada je reč o ukidanju viza.

Kacin kaže da je sa Dačićem razgovarao i o situaciji u regionu i preneo očekivanje da će Vlada Srbije pomoći Bosni i Hercegovini u ispunjavanju uslova za viznu liberalizaciju, dok će Evropska komisija i savet EU pripremiti početak dijaloga za viznu liberalizaciju sa Kosovom.

"Srbija može biti motor celog regiona, ima kapacitete za to, koraci moraju biti usaglašeni i ubedljivi i što bolje pripremljeni da bi ostvarili naš zajednički cilj, integraciju celog regiona u EU", rekao je Kacin.

“Moja procena je, imajući u vidu da je Evropska komisija u izveštaju u oktobru priznala Srbiji sve što smo uradili od januara do sada, da bi put od podnošenja zahteva za članstvo do formalnog dobijanja statusa kandidata, mogao da bude kratak, možda samo godinu dana", ocenio je Đelić.

Potpredsednik Vlade je ranije danas, prilikom posete Leskovcu gde je takođe održana tribina o ukidanju viza za građane Srbije, rekao da postoje šanse da Srbija u 2014. godini postane članica Evropske unije.

"Godina 2014. je, za sada, najraniji mogući način za ulazak u EU. Jeste mnogo tesno, ali nije nemoguće. Ako do 2012. godine budemo kompletno usklađeni sa zakonima EU, ulazimo tu negde, posle Hrvatske", istakao je Đelić, podsetivši na inicijativu Grčke da preostale bakanske zemlje uđu u EU u 2014. godini, na godišnjicu početka Prvog svetskog rata.

"Ima mnogo ljudi koji su skeptični oko toga, ali ja mislim da Srbija ima velike šanse", dodao je Đelić.

Tako je bilo i u slučaju aviona kojim je u Srbiju doputovao Jelko Kacin. Kako je novinarima rečeno, avion u kojem se nalazio, nije mogao zbog guste magle da sleti na beogradski aerodrom, pa je preusmeren na aerodrom u Nišu.

JAT je otkazao odlazak za Podgoricu i Sarajevo a Olimpik erlajns za Atinu. Jutros je otkazan let Lufthanse za Minhen, jer avion te kompanije sinoć, zbog magle, nije sleteo u Beograd.

Tokom dana otkazani su dolasci i odlasci za Beč - Jatov i Istambul Turkiš erlajnsa.

Jatovi letovi iz Londona i Ljubljane, preko Niša, čije je sletanje na beogradski aerodrom bilo planirano za 17.15, odnosno 17.25 je otkazano.
Takođe, otkazano je sletanje aviona iz Atine, Podgorice i Minhena.

Aerodrom "Nikola Tesla" je sve vreme bio otvoren, jer ima kategoriju tri, što znači da avioni ne mogu da sleću samo ukoliko je vidljivost ispod 75 metara.

Samo na finansijskom tržištu Srbije menica i beli, čisti, papir mogu da znače isto. Popunjena i overena menica kao garancija naplate duga često ima snagu praznog lista hartije, jer puštanje menice kao garancije, ne znači i naplatu.

Oko 17 i po hiljada firmi u Srbiji je blokirano jer menice, sa svim potpisima i pečatima, jednostavno nisu naplative. Ukupan iznos koji se potražuje dostigao je 92 milijarde dinara.

Nebojša Atanacković iz AD "Nafte" smatra da je trenutna regulativa loša.

“Mislim da menice predstavljaju jedno sredstvo koje više pogoduje prevarantima, ljudima koji odmah, unapred žele nekoga da prevare, nego što je to ozbiljno sredstvo obezbeđenja u privredi”, smatra on.

Problem sa menicama ima i vlasnica firme "Agrounik" Snežana Đorđević.

“Mnogo je veći problem sa firmama koje daju menice, a leteće su, ili postoje samo privremeno ili nemaju iza sebe neki duži rad ili nešto čime bi sa tom menicom mogli da garantuju svoju poslovnost”, objašnjava ona.

Glavni nedostatak postojećeg Zakona je to što račun firme može da blokira i neko kome ta firma duguje 1 000 dinara, i zbog te sume ugrozi poslovanje svim ostalim kompanijama.

Izmenom zakona prinudna naplata će se vršiti na osnovu visine potraživanja, što znači veći dug - brža naplata.

Novina je i uvođenje javnog registra menica, a one koje ne budu u tom registru neće ni moći da se prinudno naplate, kaže direktorka odeljenja za zakonodavno pravne poslove u Narodnoj banci Srbije, Svetlana Kozarev.

“Želja i cilj NBS-a je da se uvede neki red u toj oblasti, odnosno da poverilac ima jasniju sliku da li je njegov dužnik prezadužen”, kaže Kozareva.

“U sadašnjim uslovima ne postoji podatak koliki je broj izdatih menica, ovlašćenja i poverioci kada stupaju u poslovni odnos sa klijntima ne znaju kolika je njihova zaduženost”, podseća ona.

Bankari kažu da primaju menicu kao garanciju naplate duga, ali samo kao blaže sredstvo obezbeđenja, upravo zato što je snaga naplate po osnovu menice sada mala.

Direktor direkcije za mala i srednja preduzeća “Erste banke” Milan Zenović, pored toga, očekuje i znatno kraći rok naplate potraživanja po osnovu menica.

“U praksi ako sredstava na računu klijenata ima onda naplata ide jako brzo, ali ako nema i račun je u blokadi onda se primenjuje izvršni postupak i u praksi se pokazuje da taj postupak traje relativno dugo, dve godine i duže od toga”, kaže on

“Tako da nadležne institucije treba da urade nešto po tom pitanju, u smislu bolje primene tog zakona”, poručuje Zanović.

Zakon bi u skupštinskoj proceduri trebao da se nađe idućeg meseca, a u Narodnoj banci Srbije očekuju da će početi da se primenjuje početkom iduće godine.

Ministarka finansija Diana Dragutinović navodi da će 2010. biti druga godina u kojoj će plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije biti zamrznute.

Prema njenim rečima to će predstavljati uštedu od 2 do 2,5 procenta bruto društvenog proizvoda u periodu od dve godine što jeste veliko smanjenje, ali još nedovoljno da se "pokrije" raskorak između javnih prihoda i rashoda u narednoj godini.

“Postoje različite strategije koje je Vlada mogla primeniti da bi ovaj raskorak smanjila: rast poreskih stopa ili smanjenje javne potrošnje. Opredelila se za ovo drugo”, navela je ministarka za “Novosti”.

“Takođe, u okviru izabrane strategije, postojale su dve opcije: odricanje od nečeg velikog ili uzimanje od svega pomalo, ili od svih pomalo. Vlada je izabrala strategiju jednake raspodele tereta prilagođavanja ili - od svih po malo”, objasnila je ona.

Saradnik Ekonomskog instituta Mirsolav Zdravković ocenjuje da je ovakva strategija uštede dobra.

“To je dobra strategija u smislu da postoji veliki nivo potrošnje i mogućnost da se uštedi. Primer su podaci o korišćenju roba i usluga koji su četiri puta veći na lokalu nego iz republičkog budžeta, nivo subvencija koje su van budžeta kao i drugih rashoda, kapitalni rashodi su dva puta veći van budžeta nego u samom budžetu.”, kaže Zdravković.

“Znači svakako treba ići na uštede i gde god može da se štedi da se štedi”, smatra on.

Ministarka finansija najavljuje i da će se uskoro krenuti u neophodne reforme penzijskog, zdravstvenog i prosvetnog sistema.

“Počećemo od reforme penzijskog sistema. Ukoliko u tome uspemo, a nadam se da hoćemo, ostale reforme biće lakše. Velika reforma u jednoj oblasti, a naročito najvažnijoj i najvećoj, deluje kao okidač za reforme i u ostalim velikim sistemima”, kazala je ona.

Miroslav Zdravković podseća da reforma penzijskog sistema neće biti jednostavna.

“Trebalo bi ići u analize načina na koji ljudi odlaze u penziju, zatim ići na to da li je privreda Srbije sposobna da tekući nivo penzija izdrži i da ostaje nada da se budžet tek 2011. godine izbalansira da bi se tekući teret penzija izdržao”, kaže on.

Na pitanje o zahtevu da se ukine porez na impulse u mobilnoj telefoniji ministarka je navela da bi u tom slučaju morala da se nađe zamenu za te prihode.

Ukoliko ukidanje ovog poreza ne bi bilo praćeno rastom nekog drugog ili dodatnim padom troškova, samo bi se dalje povećao deficit i zaduživanje, što ne bi bilo prihvatljivo ni za koga, kaže Dragutinovićeva.

Dogovor o usvajanju ova dva akta postigle su stranke vladajuće koalicije, a podržaće ih LDP.

Ostatak opozicije, međutim, odbacuje i Statut i Zakon o prenosu nadležnosti.

Naprednjaci su najavili da će zatražiti ocenu ustavnosti predloženog Statuta i zakona o utvrđivanju nadležnosti. Funkcioner SNS-a Nikola Selaković kaže da će svi poslanici kluba "Napred Srbijo" glasati protiv.

Ocenu ustavnosti će zahtevati i koalicija DSS-Nova Srbija. Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski kritikovala je novi Statut Vojvodine, jer tvrdi da se na taj način podstiče razgradnja Srbije.

Kroz sprovođenje programa Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za podsticanje rađanja metodom vantelesne oplodnje, za dve godine i devet meseci rođeno je 613 dece.

U tom periodu je u program je uključeno 2.872 žene.

Program vantelesne oplodnje sprovodi se u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, u Ginekološko akušerskoj klinici "Narodni front" u Beogradu, Kliničkom centru Vojvodina i u Kliničkom centru u Nišu, a od septembra 2008. godine i u šest zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini, tako da više nema lista čekanja.

Parovi, za koje se utvrdi da ispunjavaju kriterijume za primenu postupka vantelesne oplodnje, koje je propisala Republička komisija za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju, mogu ostvariti pravo na besplatnu vantelesnu oplodnju i odmah ulaze u proceduru.

Do sada su ovi parovi imali pravo na jedan pokušaj vantelesne oplodnje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, navodi se u saopštenju.

Pored glasanja za novog predsednika, građani Rumunije izjašnjavali su se i na referendumu o smanjenju državne uprave za 20 odsto, zbog čega bi bez posla moglo da ostane 300 hiljada zaposlenih u državnoj i opštinskoj administraciji, vojsci, policiji, školstvu, zdravstvu i kulturi.

Izbori u Rumuniji održavaju se u godini najveće krize još od pada Čaušeskuovog režima.

Privreda je u teškoj recesiji i doživljava pad od osam i po odsto, a kredit Međunarodnog monetarnog fonda od 2,2 milijarde dolara je blokiran zbog pada vlade i čekanja na formiranje nove.

U takvoj atmosferi više od 18 miliona građana s pravom glasa, odlučuje ko će voditi zemlju u narednih pet godina.

Aktuelni predsednik Trajan Basesku, iako je tokom prvog mandata izgubio popularnost, nada se ponovnom izboru.

"Verujem da su ovi izbori jedni od najvažnijih u istoriji naše zemlje, jer, pored toga što biraju predsednika, Rumuni danas mogu da kažu i kako žele da radi njihov parlament", kaže Basesku.

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, prvi put od svog osnivanja, poseduje četiri linearna akceleratora, odnosno četiri aparata najnovije generacije za terapiju zračenjem obolelih od raka.

Tu su i dva aparata za pripremu pacijenata za zračenje koji imaju mogućnost skenerskog snimanja, a sve je povezano visokosofisticiranim kompjuterskim sistemom za planiranje i sprovođenje najsavremenijih tehnika zračenja.

U lečenju raka zračenje ima višestruku primenu i korist, kaže načelnica Dnevne bolnice za radioterapiju Suzana Stojanović-Rundić.

“Nekada se zračna terapija koristi kao jedini modalitet lečenja, sa ciljem izlečenja tumora. Nekada se zračna terapija koristi, mi to kažemo u palijativne svrhe, znači sa ciljem smanjenja tegoba kao što su koštane metastaze koje su nekad jako bolne, ili sa ciljem smanjenja tumora i praktično privremenog zalečenja”, objašnjava ona.

"Imena ovih sto kandidata koje građani Srbije predlože biće stavljena u bubanj kao za loto i u emisiji na javnom medijskom servisu biće izvučeno 50 koji će dan nakon Svetog Nikole besplatno putovati u Evropu", rekao je Đelić.

Građani koji budu imali sreće u ovom izlačenju posetiće Brisel, Berlin, Rim i Pariz.

Prema uslovima konkursa, institucije, organizacije ili građani treba da za besplatno putovanje u EU kandiduju građane koji su radom ili svojim postupcima zadužili sredinu u kojoj žive.

Potpredsednik Vlade ponovio je da će građani Srbije bez viza od 19. decembra moći da putuju u zemlje Evropske unije.

"Novi Sad je glavni grad, a članom tri se ostavlja mogućnost referenduma. Uvodi se još jedna akademija nauka, a zakonom o prenosu nadležnosti, Vlada Srbije finansira drugu državu na svojoj teritoriji", rekla je ona.

Nova Srbija će od utorka u Skupštini Srbije, najavila je Dubravka Filipovski, kada počne rasprava o Statutu, podneti amandmane, iako ne veruje da se njima može promeniti suština takvog pravnog akta.

Najbolje bi bilo da se Statut povuče iz procedure, rekla je ona, ali vladajuća koalicija nema nameru da to učini.

On je najavio i da će poslanici naprednjaka u Skupštini Srbije glasati protiv predloga Statuta i Zakona o utvđivanju nadležnosti Vojvodine, nakon rasprave koja u utorak počinje u parlamentu.

"Ovaj projekat ne stvara odmah, ali sigurno vodi ka secesiji Automne pokrajine Vojvodine", kazao je Selaković, dodajući da se usvajanjem Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodini daju i veća prava nego što je imala Ustavom iz 1974. godine.

On je kazao da se usvajanjem tih akata sva imovina Srbije na teritoriji Vojvodine prenosi na Autonomnu pokrajinu i time Srbija ostaje bez imovine na velikom delu svoje teritorije.

Ipak, primeri solarnih panela u zrenjaninskoj bolnici i planovi o izgradnji vetroparka u vršačkoj opštini pokazuju da se ide u pravcu primene obnovljivih izvora energije.

Sa svojih četrisotine kvadrata solarnih panela zrenjaninska bolnica je prva zdravstvena ustanova u našoj zemlji koja koristi solarnu energiju u svom radu.

Solarnom energijom zagreva se sanitarna vode, koja se ranije zagrevala na gasne kotolove.

U bolnici očekuju da solarnim panelima godišnje uštede desetine hiljada evra koje bi trošili na gas.

Ovo je i bio jedan od glavnih motiva za postavljanje solarnih panela, navodi Branko Delja iz zrenjaninske opšte bolnice “Đorđe Jovanović”.

“Veliki problem u bolnici predstavljao je rad jednog kotla velike snage – 5,8 megavata – koji u letnjem periodu služi samo za pripremu sanitarne vode, tako da ga nismo mogli opteretiti ni 10 posto”, podseća Delja.

“Zbog uštede samog rada kotla i energetike koja bi se trošila na gas, solarno postrojenje zamenjuje u periodu od 7 do 9 meseci celokupnu sanitarno-potrošnu vodu za potrebe bolnice”, objašnjava on.

Osim novčane uštede, paneli će na godišnjem nivou smanjiti emisiju ugljen dioksada za oko šezdesetosam tona.

Sličnim putem krenuli su i u vršačkoj opštini, ali su se tamo opredelili za izgradnju vetroparkova.

Pokrajinski sekretar za energetiku Radoslav Striković kaže da je Vojvodina na samom početku primene obnovljivih izvora energije, ali i da interesovanja za ulaganje ima.

“Tu je i zakonska regulativa nešto blaža. Ono što mi sad očekujemo, to je da se zakonska regulativa u oblasti obnovljivih izvora privede kraju. Naime, ima veliki broj onih koji praktično i ne žele da počnu da ulažu, tačno ne mogu da podvuku crtu i da kažu šta je tu efekat ako bi uložili u obnovljive izvore”, kaže Striković.

Trenutno su u pripremi projekti za postavljanje solarnih panela na domu učenika u Somboru, a potencijal za tako nesto imaju i novosadski sajam, spens i druge ustanove.

Osim toga vojvodina ima veliki potencijal i kad je reč o korišćenju vode za dobijanje energije, pa se tako planira izgradnja manje hidroelektrane na Tisi.

Ona će imati snagu od deset megavata, a izgradnja bi mogla početi krajem naredne godine.

U porodičnoj kući Laketića nekoliko generacija se rađalo i odrastalo uz žmirkavu svetlost petrolejske lampe. I u novi milenijum, dok su širom sveta blještale sijalice, ušli su sa petrolejkom kao i ostalih 30-ak meštana sela Degrmen.

“Ova lampa mi je svetlila 50. Odgajila mi je petoro dece. Nije me sramota, ali jes’ mi je tužno i žalosno da u ovakvoj bogatoj Srbiji ja imam lampu u kući”, kaže Radovan Laketić.

Prethodnih decenija, meštani sela Degrmen, koje se nalazi na obroncima Radan planine, na samoj administrativnoj granici Srbije i Kosova, obraćali su se opštini Kuršumlija, raznim ministarstvima, predsedniku Republike, da im pomognu da dobiju struju.

Ni kada im, kako kažu, nije stigao odgovor, ogorčeni su se odlučili da sami postave instalacije za elektro-mrežu.

Bandere su napravili od bagremovog drveta isečenog u obližnjoj šumi. Niskonaponski kabl postavili su na 15 takvih bandera, a ostatak su sproveli kroz šumu sa drveta na drvo u dužini od oko 700 metara.

Uradili su kompletnu instalaciju za struju u nekoliko seoskih kuća, ali zbog nedostatka novca, struja još nije priključemna.

Ovakvo uvođenje električne energije svaku kuću košta preko dve hiljade evra. Međutim, nedostaje im još oko 20 bandera i kablovi.

U opštini Kuršumlija kažu da nemaju dovoljno sredstava za finansiranje kompletnog uvođenja električne energije, ali da će meštanima finansijski pomoći da kupe materijal koji im nedostaje.

Nakon toga, Elektrodistribucija treba da odobri priključenje struje na ovaj način.

Joška Broz kaže da se njihovoj partiji pored članova nekadašnjeg Saveza komunista priključuje i veliki broj mladih.

“Troškovi koji se prave na račun ovog naroda su neprihvatljivi. Hvale se da prave puteve, kanalizacije, a to sve rade od naših para. Treba da se hvale da su nešto uradili kada budu to finansirali iz sopstvenih džepova a ne od narodnih para“, porčio je Broz.

On napominje da se ideologija Kominističke partije neće menjati i da oni koji kritikuju režim Josipa Broza zapravo ne vide da je to bila politika prava na život i porodicu.

“To je ideologija i Evropske unije ali nećemo po svaku cenu prihvatiti ucenjivanje Unije. Mi se borimo za poštovanje istorije i ne diramo ništa što je tuđe ali isto tako niko ne treba da dira ono što je moje“, kazao je on.

U komunsitičku partiju priključili su se i nezavisne socijaldemokrate Vojvodine sve sa ciljem da društvo izađe iz demokratskog mraka.

Na kongresu je naglašeno da na političkoj sceni Srbije ima mesta za partiju komunističke orijentacije, pošto u Srbiji ima mnogo komunista koji su zadržali svoja ubeđenja.

Vozača su pretukli, pucali su, oteli su i naše vozilo, a prethodno su kidnapovali dve devojčice i dva dečaka, stare 10 do 12 godina.

Uzeli su mi telefone i novac, odvezli do nekakve crkve, a zatim odveli dalje, opisao je Stepanović.

Prema njegovim rečima, cele noći su ga vodili "kroz buš i močvaru", dok se u okolini čula pucnjava, "čak i rafalna".

Sledećeg dana su mi rekli da stanem i čekam na auto koji će doći po mene, a oni su otišli sa decom. Ne znam zašto su me ostavili samog, rekao je Stepanović.

Posle 15 minuta sam se pomolio i krenuo. Znao sam kuda treba da se krećem i uspeo sam da dođem do puta, ispričao je Stepanović, koji se suočio sa problemom da "nijedan vozač neće da se zaustavi zbog belog čoveka".

Jedan prolaznik je zaustavio nekog motociklistu, kome sam rekao da sam sa automobilom sleteo u provaliju. Da sam mu ispričao da sam otet, verovatno bi pobegao. Ovako me je prevezao do grada, izjavio je Stepanović.

U “Energoprojektu“ kažu da je Stepanović otet u delu Nigerije gde su kidnapovanja vrlo retka.

Otmičari su zatražili otkup od tri miliona dolara, a zatim 1,3 miliona, ali u Nigeriji su prvi zahtevi kidnapera uvek veliki.

Zbog toga pregovori o oslobađanju najčešće traju dve do tri nedelje. Dragan je, na sreću, uspeo da pobegne, rekao je direktor “Energoprojektove“ kompanije u Nigeriji Dejan Jerotić.

Proizvodnji je prethodilo čitanje francuske literature iz ove oblasti i konsulatcije sa iskusnim proizvođačima, da bi konačno došao do kvaliteta posebnog ukusa i izgleda.

“Svi kad vide proizvod sa plesni, misle da je to štetan proizvod. Ovo su korisne plesni i taj sir se jede integralno. Seče se kao torta da bi svi mogli da jedu baš taj deo”, kaže Momčilo Budimirović.

Proizvonja traje oko mese i po dana. Iako recepturu ne otkriva, Momčilo kaže da se proces odvija u kontrolisanim uslovima.

Siru se dodaje čubar i morka so, a u poslednjoj fazi oblaže se hrastvom korom.

“Kad smo malo izučavali o toj hrastovoj kori, došli smo do saznanja da je to prebogat izvor minerala, vitamina, tanina koji blagotvorno deluje na ljudski organizam”, objašnjava on.

U proizvodnji specijaliteta Momčilu pomaže njegova tetka Natalija Vešić. Ova devedesettrogodišnja starica ne koristi naočare i aditive dodaje bez greške.

Ipak, priznaje da ni malo nije jednostavno napraviti sir.

“Nije lako, svaki dan mora da prevrće po jednom, a nekada i po dva puta. Ima tu dosta posla”, kaže Natalija Vešić.

Kada je prvi put videla sir tamno braon boje, baka Natalija bila je iznedanađena izgledom i ukusom.

“Ja nisam htela da jedem to crno okolo, kad uzmem da jedem, ja očistim tu koru. Oni kažu da se to jede i da je zdravo”, kaže ona.

Za potrebe prizvodnje Momčilo uzgaja koze, ali otkupljuje mleko i drugih proizvođača.

Kozji sir sada prodaje na domaćem tržištu a kada je prošle godine dobio dve zlatene medalje na sajmovima u Moskvi i Briselu, počeo je ozbiljnio da ramišlja kako bi bilo da se mačvanski crni kozji sir nađe među srpskim brendovima.

Policijske patrole su nakon te informacije počele intenzivnu potragu za osobom koja odgovara opisu, preneo je RTS.

On se zahvalio na principijelnom stavu Nigerije da neće priznati nezavisnost Kosova, iako se, kako je rekao, na zemlje Afrike vrši pritisak da to učine.

Afričke zemlje su, podsetimo, i ranije izražavale podršku Srbiji u vezi sa problemima koje ima na Kosovu.

Zbog toga, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenjuje za B92, da prava svrha Jeremićeve posete prevashodno ima veze sa popravljanjem, još uvek, lošeg međunarodnog ugleda Srbije.

“Reč je verovatno o naporu Beograda da što više zemalja animira za problem Kosova i da iskoristi temu Kosova za jačanje međunarodnog ugleda. Očigledno je da Srbija ima problem sa međunarodnim ugledom kada je u pitanju Evropa i Zapad i da pokušava da to kompenzuje izvan tog kruga“, ocenjuje Janjić.

“Ne bih to direktno vezivao za status Kosova i ubeđen sam da to nije jedina tema, a da se to u našim medijima – i od ministra Jeremića i od njegovog kruga – predstavlja kao glavna tema i pretpostavljam da oni kalkulišu da je to ono što je važno za unutrašnju političku upotrebu“, smatra on.

Inače, Jeremićeva turneja po Africi dešava se desetak dana uoči otvorene rasprave u Međunarodnom sudu u pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Dušan Janjić je međutim uveren da poseta afričkom kontinentu nema mnogo veze sa raspravom koja će se od 1. do 11. decembra održati u Hagu.

“Niti može da utiče na ono što će se dogoditi u raspravi u Međunarodnom sudu pravde. Verovatno da je Beograd mogao da pribegne nekim drugim mehanizmima da bi pokazao svoju ozbiljnost“, smatra Janjić.

“Na primer, da organizuje seriju međunarodnih konsultacija poznatih pravnika ili stručnjaka za krizne situacije, da sam pokaže jednu pojačanu spremnost za ovu raspravu, što on ne pokazuje. To je ono što bi moglo u Međunarodnom sudu pravde da stvori utisak ili da ohrabri one koji se još uvek kolebaju“, ocenjuje on.

Podsetimo, predsednik Međunarodnog suda pravde u Hagu Hisaši Ovada ranije je izjavio da savetodavno mišljenje tog suda o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova neće biti u formi jednoznačnog odgovora. Ovada je naglasio da to mišljenje neće sadržati nedvosmislen odgovor 'da' ili 'ne', 'za' ili 'protiv', već će biti potrebno, pročitati ga.

Oni su pozvali Voždovčane da, zajedno sa svojom decom, što je češće moguće, koriste "stazu zdravlja" u toj šumi, jer je zdravlje, kako su istakli, jedino važno.

Kandidati su obišli i moderan dečiji parkić, postavljen u neposrednoj blizini SC "Šumice", koji je jedan od 15 igraonica tog tipa na Voždovcu, gde su ukazali na značaj očuvanja takvih igraonica.

Naprednjaci su, u okviru kampanje, razgovarali sa žiteljima naselja Mitrovo brdo, gde su poručili da je jedino SNS u stanju da pobedi stranke vladajuće koalicije i donese Voždovčanima neophodne promene za napredak njihove opštine.

Funkcioner te stranke Božidar Delić naveo je da naprednjaci nude promene, koje će omogućiti ubrzani razvoj opštine, odgovornu i stručnu lokalnu upravu, rešavanje svih komunalnih i infrastrukturnih problema, ubrzanu legalizaciju stambenih objekata po znatno nižim cenama i zdravu budućnost za decu.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika opštine Voždovac Bojan Mladenović je obišao Kumodraški potok i razgovarao sa građanima okolnih naselja.

On je poručio da će raditi na rešavanju problema uzrokovanih nepostojanjem kanalizacione mreže u naseljima Kumodraž selo i Kumodraž 1, zbog čega se sve otpadne i fekalne vode slivaju u potok.

Mladenović je naveo da će radikali učiniti sve da se bez odlaganja srede sve zelene površine i vrati Kumodraškom potoku nekadašnji izgled.

Predstavnici G17 plus su u nastavku akcije koja ima za cilj da se novac namenjen za štampanje stranačkih plakata upotrebi u korisnije svrhe poklonili šahovsku opremu klubu u Ripnju, višestrukom šampionu Beograda i Srbije.

"Kao što se zalaže za veću bezbednost dece, putem uvođenja roditeljskih patrola, G17 plus insistira da se dalje razvija sportska infrastruktura na Voždovcu, Beogradu i Srbiji kako bi najmlađi slobodno vreme provodili u takvim aktivnostima, a ne na ulici", izjavio je prvi na listi te stranke Dragan Pušara.

Predstavnici te stranke su napomenuli da je Ministarstvo omladine i sporta formulisalo strategiju razvoja sporta koja će omogućiti kvalitetniji razvoj sportskih šampiona koje godinama naša zemlja daje svetu.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović se u razgovoru sa predsednicima beogradskih odbora stranke uoči izbora na Voždovcu osvrnuo na viznu liberalizaciju.

"Deblokadom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju narodu će postati jasno da je problem Srbije u njoj samoj, a ne u nekoj Holandiji, Belgiji, Briselu i Evropskoj uniji. Kada ne bude više tih prepreka koje su oni postavili pred nas zbog toga što smatraju da možemo da postanemo deo njihovog sveta ako prihvatimo pravila tog sveta, pa su u međuvremenu ta pravila spustili do minimuma, ali kada više ne bude prepreka sa te strane, onda će postati ključno pitanje naše sposobnosti", kazao je Jovanović.

Izbori za lokalni parlament na Voždovcu zakazani su za 6. decembar.

"Za projekat 'Zeleni presten' za sledeću godinu izdvojili smo iz budžeta grada 1,5 miliona evra. Tim sredstvima ćemo uraditi dve stvari. To je edukacija ljudi, koja je uslov da bi se bilo šta postiglo, a zatim ćemo da investiramo u izgradnju plastenika u kojima će se, kao u zemljama EU, pored povrća gajiti i sitno crveno voće", rekao je Đilas.

Đilas je rekao da će Beograda nastaviti da intenzivno ulaže u poljoprivredu i izrazio uverenje da će se ta uložena sredstva višestruko vratiti.

Iz ulaza u rudnik izlazi dim od jučerašnje eksplozije, a temperatura se spustila na minus 10 stepeni.

Potraga za rudarima je veoma komplikovana jer su radili na 28 lokacija na dubinama od oko 500 metara.

Kina koristi ugalj za proizvodnju skoro 70 odsto potrebne energije.

U rudnicima u okolini grada Hegang goidšnje se proizvede oko 1,45 miliona tona uglja.

U nesreći u provinciji Šansij u decembru 2007. godine poginulo je 105 rudara.

U oblikovanju Nurudinovog lika, Ristanovski je svedenim sredstvima izrazio duboku dramu ljudskog postojanja, rascepljenost između ličnog i društvenog, prikazao višeslojnost značenja religioznih i političkih uverenja - majstorski otelotvorivši univerzalne dileme nesigurnosti i sumnje, navodi se u obrazloženju žirija.

Nikola Ristanovski kaže da ga ovo priznanje raduje.

“Ja možda ne znam, do dan danas ne znam, da li sam i dokle sam u pozorišnom smislu u ovoj predstavi ali u životnom smislu sam vrlo siguran. Meni ova predstava treba i meni je svako izvođenje jednostavno potrebno kao čoveku”, kaže on.

“Raduju me predstave i raduje me ova nagrada, to znam sigurno. Kad bih dodao bilo šta svemu ovome samo bih pokvario peticu”, navodi Ristanovski.

Narodno pozorište - instituciju od prvorazrednog nacionalog i kulturnog značaja u narednom periodu očekuju nove premijere i stari preblemi koje valja rešavati ali da se transformacija kuće spovodi prilično bezbolno po zaposlene, rekao je povodom Dana Narodnog pozorišta direktor Božidar Đurović.

"141 godina trajanja nacionalnog teatra, bez obzira na probleme kojih je bilo i kojih će uvek biti, je ozbiljan povod za veliku radost, samim tim što večeras imamo premijeru ‘Hasanaginice’ posle mnogo godina, posle dve decenije to je prva domaća opera na našoj sceni”, podsetio je Đurović.

Za najbolja individualna ostvarenja nagrađeni pored Ristanovskog, Dušanka Stojanović Glid za ulogu Kućevne u predstavi "Kod Kuće Kabul", Miodrag Tabački za scenografiju predstave "Figarova ženidba i razvod", Jasmina Trumbetaš Petrović za Leonoru "Moći sudbine", Miodrag D. Jovanović za Don Karlosa u istoimenoj operi, i Mili Dragičević za ulogu Katarine u predstavi "Ukroćena goropad".

Dani sećanja u Vukovaru obeležavaju se svake godine od 17. do 21. novembra, kao uspomena na razaranje tog grada i zločine koji su počinjeni od strane bivše JNA i pripadnika raznih paravojnih formacija.

Mesić je još rekao i da mu nije jasno zašto se ne dozvoljava postavljanje spomen-ploče na mestu gde su nekada bili logori za Hrvate u Stajićevu i Begejcima pored Zrenjanina.

"Začuđuje me da ti ljudi ne mogu doći na mesto gde su bili na robiji i gde su poginuli njihovi prijatelji", kazao je predsednik Hrvatske.

Mesić se nada da će se celi region jugoistočne Evrope, uz konstruktivnu politiku i opredeljenost za Evropu, boriti za evropske standarde i isključiti rat kao političko sredstvo.

"Ali pre svega treba isključiti imperijalne interese iz nekih glava, onih koji i dalje misle da se granice mogu menjati. Arhitektura naših prostora je završena", poručio je Mesić.

"Ovom odlukom SDO je prepoznata kao organizacija koja ima važnu ulogu i van granica Srbije i doprinosi unapređenju društvenog poretka i na međunarodnom nivou", kaže se u saopštenju.

Kako se navodi, bez obzira na to što Srbija nije još ni kandidat za Evropsku uniju u slučaju SDO napravljen je korak koji za nas predstavlja signal podrške evropskih zemalja po pitanju rada mladih socijaldemokrata na harmonizaciji našeg drusva i evropskih integracija naše zemlje.

"SDO svoj uspeh na međunarodnom planu doživljava pre svega kao veliki podstrek za dalji rad na promovisanju socijaldemokratskih vrednosti, sa ciljem da one postanu dominantne u životima mladih Srbije", ističe se u saopštenju.

ECOSY (European Community Organization of Socialist Youth) je podmladak Partije evropskih socijalista (PES) u čije punopravno članstvo ulaze socijaldemokratske i socijalističke omladinske organizacije iz zemalja Evropske unije, a ima 39 punopravnih članica i 17 organizacija sa statusom posmatrača.

SDO je od 2007. godine članica Omladinske socijalističke internacionale (IUSY), koja okuplja 149 socijalističkih, socijaldemokratskih i radničkih omladinskih organizacija iz 100 zemalja širom sveta, navedeno je u saopštenju.

Mirel je najavio dolazak ekspertskog tima Evropske komisije u decembru i izrazio nadu da će Komisija, čim budu ispunjeni uslovi, dati predlog za liberalizaciju viznog režima, što bi moglo biti u prvoj polovini 2010. godine.

Debata će početi 30. novembra i očekuje se da će trajati najmanje tri sedmice.

Predstavnički dom Kongresa je usvojio svoju verziju ranije ovog meseca i razlike će se usaglašavati do januara, kada bi Obama trebalo da potpiše konačnu verziju zakona.

Sveobuhvatna reforma zdravstva je jedno od od najvažnijih predizbornih obećanja Obame, koji želi da obezbedi da još 45 miliona Amerikanaca dobije zdravstveno osiguranje.

Planirano je da se zdravstvena reforma sprovodi u narednih deset godina, a njeni troškovi će, prema nezavisnim procenama, iznositi 848 milijardi dolara.

Evropski politički vladajući sektori, koji su izabrali Hermana van Rompeja za predsednika i Ketrin Ešton za visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ne kriju uzdržano zadovoljstvo.

Iz krugova šefova država i premijera evropske dvadesetsedmorice se stavlja do znanja da će predsednik Saveta EU biti onaj koji će u svetu zastupati politiku EU na temelju prethodno pažljivo usaglašenih stavova svih partnera unutar Unije. Zato i ne mora baš biti neka harizmatska ličnost.

Ništa ne ukazuje da dvoje izabranih vremenom neće iskazati i kao vešti i poštovani partneri vođama u Vašingtonu, Pekingu, Moskvi, Nju Delhiju, Tokiju. Ipak, svi priznaju da je izbor Van Rompeja i u spoljnoj politici potpuno neiskusne baronice Ketrin Ešton, koja je veoma bliska bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru, suštinski bio plod kompromisa.

Komentari bivših ili opozicionih političara se kreću od zamerki na "trgovinu u mraku" oko kandidata, pa do ocene da je propuštena šansa da se Evropa pojavi i pred svojim građanima i pred svetom s nosiocima evropskih vrednosti i politike, odnosno da su izabrani "posrednici" u utvrđivanju zajedničke politike, čime prava vlast i upliv i dalje ostaje u državama-nacijama.

Komentator španskoj vladi bliskog dnevnika Pais smatra da "novi čelnici EU slabe evropske institucije i obezbeđuju Nemačkoj i Francuskoj nadzor važnih politika Unije", kroz mesta komesara za industriju i unutrašnje tržište, kao i predsednika Evrogrupe za monetarno-finansijsku politiku.

Britanski dnevnik Fajnenšel tajms u današnjem komentaru navodi da je izbor novih čelnika EU "žalosno upražnjavanje Evrominimalizma", jer je posle osam godina bitke za nove institucije EU ispalo da se "tresla gora, a rodio miš".

Vladajućim krugovima bliski francuski list Figaro takođe smatra da predsednik i šefica diplomatije EU "ne zadiru u autoritet zemalja članica EU", naglašavajući da je to "svakako poraz u bitnom odnosu s javnošću".

"Velike zemlje nisu htele ni da prepuste kormilo, niti da vide da evropski predsednik na ravnoj nozi razgovara s Barakom Obamom, Dmitrijem Medvedovim i Hu Đintaom", zaključuje list.

Nemački Frankfurter algemajne cajtung ukazuje na "izneverene ambicije Evrope", a italijanski politički krugovi i mediji ističu veliko nezadovoljstvo što su evropski socijalistički vođi "izdali" Italijana Masima D'Alemu kao kandidata za šefa diplomatije.

Najzad, bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten, rodonačelnik Ustava Evrope koji je morao da bude dorađen u ravan Ugovora iz Lisabona, smatra da je "EU još u prelaznoj fazi za koju je verovao da će biti kraća".

D'Esten se slaže da su novi čelnici više "posrednici", ali posebno naglašava činjenice da je sada EU operemljena "ustanovama koje u budućnosti mogu dovesti do znatno snažnijih funkcija".

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pitanja dece i oružanih sukoba Radika Kumarasvami je istakla da je dobila uveravanja sudanskog ministra pravde da osuđeni neće biti pogubljeni.

Dete je, prema definiciji UN, svaka osoba mlađa od 18 godina.

Više od 100 ljudi osuđeno je na smrt pošto su proglašeni krivim za učešće u napadu pobunjeničkog darfurskog Pokreta za pravdu i jednakost (JEM) na predgrađe Kartuma u maju 2008, podsetila je britanska novinska agencija.

Predsednik Sudana Omar Hasan al Bašir pomilovao je veći broj dece koja su, prema njegovim tvrdnjama, uhapšena zbog učešća u tom napadu.

Kumarasvami je rekla da postoje dokazi da JEM regrutuje decu da se bore u njihovim redovima.

Bagot je naveo da napad na sedište policije Severne Irske predstavlja napad na celokupni mirovni proces u toj pokrajini.

Policija je, takođe danas, uhapsila tri pripadnika IRA, osumnjičena za umešanost u oružani napad na policijsku patrolu u pograničnom selu Severne Irske, Garisonu.

Bagot je rekao da je policija odgovorila na napad pripadnika IRA, ali niko nije povređen.

Policija veruje da su za napad odgovorni pripadnici separatističke organizacije Ujedinjeni front oslobođenja Asama (ULFA). Jedan od lidera ULFA je, međutim, pozvao jedan lokalni list i televizijske stanice, demantujući da su oni izvršili napad.

Napadi su se odigrali nakon što je Nju Delhi objavio da će se pobrinuti za bezbednost istaknutih lidera ULFA koji su spremni da pregovaraju o iznalaženju rešenja za višedecenijske nemire u državi Asam, poznatoj po čaju i nafti.

Generalni direktor za pomorski saobraćaj Sunarjo je izjavio da loše vreme i talasi koji dosižu visinu i do šest metara otežava potragu i napore spasilaca.

Trajekt "Dumai ekspres 10" plovio je od Batama, u blizini Singapura, do grada Dumai, na ostrvima Riau (na Sumatri), kada je upao u ogromne talase i potonuo.

Na stotine putnika svake godine pogine u nesrećama na moru u Indoneziji, najčešće zbog preopterećenosti ili lošeg održavanja plovila.

U poslednje tri godine, u sličnim incidentima život je izgubilo najmanje 800 ljudi.

Više stotina ljudi je zbog poplava proteklihi dana evakuisano u hotele i prihvatne centre.

U najteže pogođenoj oblasti Kambriji, šest mostova je srušeno, dok je šest zatvoreno jer se smatra da nisu bezbedni.

Timovi stručnjaka proveravaju na stotine drugih mostova da bi utvrdili njihovo stanje, prenosi BBC.

Kambriju je juče posetio i premijer Gordon Braun koji je obećao pomoć od milion funti (1,51 milion dolara).

Stručnjaci ističu da je reč o poplavama uzrokovanim oblinim kišama koje se dogode jedanput u 1.000 godina i da je u jednom danu količina padavina iznosila onoliko koliko je bilo očekivano tokom celog novembra.

Spasilačke ekipe su uspele da dopru do njih i svi putnici su u dobrom stanju.

Abtahi je najistaknutiji reformista kojem je izrečena zatvorska kazna posle izbora, na kojima je drugi mandat osvojio Mahmud Ahmadinežad.

Iranski listovi su naveli da je Abtahi juče saznao za presudu. Oni prenose reči njegove ćerke Fatemehe Abtahi da su bezbednosne snage pretresle kuću bivšeg potpredsednika u Teheranu u njegovom prisustvu i da je nakon toga odveden u sud, gde mu je saopštena presuda.

Abtahi je jedan od više desetina umerenih političara koji su uhapšeni i optuženi za podsticanje masovnih protesta i nemira na ulicama Teherana posle predsedničkih izbora u junu.

Iranski sud je prošle nedelje saopštio da je pet ljudi osuđeno na smrt, dok je 81 osoba dobila zatvorske kazne do 15 godina zbog umešanosti u proteste i nasilje posle izbora, mada nisu bila navedena imena osuđenika.

Abtahi je sveštenik i bio je potpredsednik zadužen za parlamentarne i pravne poslove od 1997. do 2005. godine, dok je na mestu predsednika Irana bio Mohamad Hatami.

Tokom predsedničkih izbora bio je glavni savetnik proreformskog sveštenika Mehdija Karubija, koji je izbore završio na četvrtom mestu posle prebrojavanja glasova birača.

Reagujući na odluku iranskog suda, opozicioni lider Mirhosein Musavi izjavio je da bi vlast trebalo da prestane da zastrašuje ljude u pokušaju da promeni njihove političke stavove, objavljeno je na reformističkom sajtu Kaleme.

Rojters podseća da je, posle predsedničkih izbora 12. juna, bilo nemira i najgore unutrašnje krize u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Hiljade ljudi je hapšeno, od kojih je većina puštena na slobodu, ali je više od stotinu zadržano u pritvoru pod optužbom za organizovanje postizbornih nemira.

Pre dve godine španski parlament je usvojio istorijski zakon kojim se osuđuje puč Fransiska Franka 1936. godine, kao i njegova diktatura koja je usledila i trajala gotovo četiri decenije.

Zakonom se zvanično osuđuje Frankov fašistički režim, a lokalnim vlastima nalaže da obezbede sredstva za ekshumaciju žrtava Španskog građanskog rata, od 1936. do 1939. godine, iz masovnih grobnica.

Oko 500 000 ljudi je poginulo za vreme građanskog rata u Španiji, a tokom Frankove vladavine pogubljeno je nekoliko desetina hiljada ljudi, dok je više štotina hiljada napustilo zemlju.

Ona je saopštila da je doneta odluka o formiranju radne grupe koja će pripremiti osnivačku skupštinu Pete socijalističke internacionale, u aprilu naredne godine u Karakasu.

Floresova je dodala da je osnivanje nove internacionale potrebno da bi se okupili socijalisti i levičarske partije i pokreti u svetu, kako bi izradili zajedničku strategiju antiimperijalističke borbe i prelaska iz kapitalizma u socijalizam.

Na sastanku je takođe usvojena završna deklaracija u kojoj se navodi da "kriza kapitalističkog sistema preti opstanku čovečanstva" i izražava puna podrška za socijalizam 21. veka, čije je stvaranje proglasio Čaves u Venecueli.

Dokumentom se takođe osuđuje razmeštanje američkih vojnih baza u Kolumbiji i drugim latinoameričkim zemljama.

“Pošto su svi tražili da ja budem predsednik te partije, ja sam to morao da prihvatim na kraju. Zvaće se samo Komunistička partija. Računamo da će nam prići i članovi drugih komunističkih partija. Sa rukovodstvima tih partija nismo uspeli da se dogovorimo. Oni tvrdoglavo ostaju pri tome da ostanu sami”, kaže Broz.

“Prosto je drugo vreme, moramo se prilagoditi današnjem vremenu i evropskim integracijama i svemu onome što je promenjeno u odnosu na ono vreme, a to je i privatizacija i sve ovo što se dogodilo. Znači, imamo jedan osnovni cilj, a to je da ovom narodu vratimo dostojanstvo”, poručuje on.

Broz je naglasio da na političkoj sceni Srbije ima mesta za partiju komunističke orijentacije, pošto u Srbiji ima mnogo komunista koji su zadržali svoja ubeđenja.

Jedan od primera za to je, kako kaže, i što politika leve orijentacije jača u svetu, Evropi i okruženju.

To je bila prva posada koja je putovala bez astronautskih odela, prenela je agencija Itar-Tas.

Feoktistov je bio i ugledni kosmički inženjer.

Ulica i škola u njegovom rodnom mestu Voronježu, kao i krater na tamnoj strani Meseca, nose Feoktistovo ime.

Prema pisanju "Špigla", Houben, nekadašnji sportista i student koji je želeo da jednog dan postane inženjer, 1983. godine je, posle teškog saobraćajnog udesa, ostao nepokretan i bez reakcija na okolinu.

Lekari u belgijskom gradu Zolderu smatrali su ga za beznadežan slučaj i da jednostavno nije više bio pri svesti.

Tek nedavnim pregledom na univerzitetu u Liježu otkriveno je da je Houben tokom svih ovih godina zaista bio samo nepokretan i da su mu moždane funkcije sve vreme bile gotovo potpuno očuvane.

Tako se i došlo do ideje da mu se omogući da se izražava uz pomoć računara sa specijalnom tastaturom.

Houben je preneo da, kada se probudio posle udesa, njegovo telo više nije želelo da ga sluša.

"Vikao sam, ali se ništa nije čulo", kazao je on dodavši da je savršeno čuo lekare i negovateljice koji su pokušali da s njim uspostave komunikaciju, dok na kraju nisu odustali od toga.

Houbenu je tako ostala jedino mogućnost da razmišlja i u mislima beži u prošlost ili na neka bolja mesta od bolnice u kojoj su svi mislili da je u komi.

"Nikada neću zaboraviti dan kada su otkrili da sam pri svesti - bilo je to moje drugo rođenje", kaže Houben.

Neurolog Stiven Laurojs, koji je i izdao nalog da se Houben ponovo detaljno pregleda, letos je objavio studiju iz koje se vidi da postoji veliki broj pacijenata za koje se pogrešno smatra da su u komi.

U oko 40 odsto slučajeva za koje se misli da samo vegetiraju dokazani su ostaci funkcionalne svesti. Sa tim pacijentima povremeno može da se uspostavi kontakt, a uz pravilnu terapiju oni mogu da ostvare značajan napredak.

U svim takvim slučajevima, lekari su bili ubeđeni u tačnost postavljene dijagnoze.

Na pitanje kako su lekari i medicinsko osoblje mogli tako da podbace, Laurojs smatra da je u pitanju sistemska greška.

"Onaj kome se jednom udari pečat 'bez svesti', teško može da ga se otarasi", objašnjava Laurojs.

U Nemačkoj svake godine oko 100 000 ljudi dobije teške povrede lobanje i mozga.

Oko 20 000 tih pacijenata posle toga provede više od tri nedelje u komi. Neki umru, neki ozdrave.

No, procenjuje se da između 3 000 i 5 000 ljudi godišnje ostane u međustanju u kome njihove životne funkcije i dalje postoje, ali se ne vraćaju svesti, preneo je Dojče vele.

1699. Danska, Rusija, Saska i Poljska, nakon pobede nad švedskom vojskom, potpisale su sporazum o podeli Kraljevine Švedske.

1819. Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").

1842. Na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je erupcija. To je bila prva vulkanska erupcija u Americi čiji je datum izbijanja zabeležen.

1868. Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji, komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika.

1869. U Parizu je rođen Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija").

1913. Rođen je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").

1916. Umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka ("Zov divljine", "Beli očnjak", "Mesečeva dolina", "Ljudi s dna") .

1943. U Libanu je proglašena nezavisnost, čime je ukinut mandat koji je nad ovom državom imala Francuska od 1. jula 1920. Arapske zemlje, Velika Britanija i SAD odmah su priznali nezavisnost Libana, a francuske trupe su sporazumno napustile zemlju 1946.

1954. Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR-a u UN.

1963. U Dalasu, u Teksasu, ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi. Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald, kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi.

1963. Umro je engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935). Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1972. Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je, nakon 22 godine, zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1974. Generalna skupština UN dala je status posmatrača Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

1975. Huan Karlos je postao kralj Španije, dva dana nakon smrti diktatora Fransiska Franka. Poslednji španski monarh bio je Alfonso XIII, koji je 1931. pobegao iz zemlje.

1977. Anglo-francuski putnički avion "Konkord" počeo je redovni saobraćaj između Evrope i Amerike. Redovni letovi uspostavljeni su nakon dve godine pravnih rasprava zbog jačine buke koju taj avion proizvodi.

1980. Umrla je holivudska zvezda i seks simbol tridesetih godina 20. veka Me Vest.

1989. U Bejrutu je ubijen predsednik Libana Rene Muavad dok je prolazio kroz grad u svečanoj povorci povodom Dana nezavisnosti. U bombaškom napadu poginulo je još 16 ljudi.

1990. Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, Margaret Tačer, zbog neslaganja u njenoj Konzervativnoj stranci podnela je ostavku posle 11,5 godina provedenih na mestu premijera.

1992. Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i Zapadnoevropske unije započele su kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja SR Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.

1995. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

2000. Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi, umro je u Pragu u 78. godini. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

2002. Nigerija je odlučila da se takmičenje za Mis sveta održi u nekoj drugoj državi, zbog muslimansko-hrišćanskog sukoba u kojima je poginulo najmanje 215 ljudi.

2005. Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel, prva žena na mestu kancelara Nemačke, zvanično je stupila na dužnost.

2006. Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i oštar kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, umro je u Londonu od posledica trovanja radioaktivnom supstancom.

2007. Umro je francuski koreograf Moris Bežar, jedan od osnivača medernog plesa. Među njegovim koreografijama su "Bolero", Betovenova "Deveta simfonija", "Romeo i Julija", "Malro".

Kacin se zapitao i kome koristi kandidatura na koju nema odgovora i naveo da je trenutak za njeno podnošenje onda kada se može očekivati pozitivan ishod.

"Pravi pristup je uporan rad koji se bogato nagrađuje. To je Srbija u slučaju ukidanja viza uspela jer je samu sebe osposobila i promenila", rekao je Kacin.

Govoreći o promeni stava Holandije prema Srbiji, evropski izvestilac je rekao da ne stoji Holandija između Srbije i EU, već haški begunci Ratko Mladić, Goran Hadžić i oni koji im pomažu.

"Oni su prepreka, a ne Holandija", rekao je Kacin.

Odgovarajući na pitanje o svojoj nedavnoj kritici izjava ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, on se zapitao da li Srbija ima više spoljnih politika.

"Zar Srbija ima više spoljnih politika? Za svaku priliku i svake uši drugačiju?", rekao je Kacin.

On je ocenio da takva nedoslednost nije dobra za Srbiju u očima EU, čijih 27 država članica, kako je rekao Kacin, svoje poglede izražava sa znanjem da izjave jedne zemlje u svakom trenutku prate sve ostale.

Centralna pozicija u dnevnoj sobi – televizor, uključujen od jutra do odlaska na spavanje bez obzira na to šta je na programu, daljinski upravljač uvek pri ruci – slika je svakodnevice skoro tri četvrtine stanovnika Srbije.

I dok je nekima omiljena zabava samo prebacivanje sa kanala na kanal neki ne propuštaju svoje omiljene emisije:

“Najčešće gledam naše serije koje mi se sviđaju. Gledam vesti ne samo na jednoj stanici nego na više stanica”, “Najčešće sportske emisije, a nažalost i ove političke emisije, nažalost. Nažalost, zato što sam postao zavisnik od tih političkih emisija” ,“Kvizovi, jer to me zabavlja, proveravam znanje, pravo da vam kažem".

Televizijske navike građana Srbije slične su stanovnicima evropskih zemalja. Informativni programi ostaju u senci zabavnih sadržaja, objašnjava Darko Broćić iz Agencije za istraživanje gledanosti "AGB Nilsen".

“Najveći broj gledalaca se skuplja oko zabavnih, odnosno emisija koje se koriste u svrhu zabave. To su pre svega domaće serije, rialiti šou programi, veliki sportski programi, centralne informativne emisije. To je ono što najviše privlači gledaoce u Srbiji”, navodi on.

Uticaj ovih programa na formiranje kulturnih obrazaca auditorijuma je i najveći. Na informativnom programu, prema rečima profesorke Fakulteta političkih nauka Snježane Milivojević, televizija gradi imidž, dok se uticaj i komercijalni uspeh stvara na zabavnim program.

“Ako danas pogledate u celini naše televizije vi vidite da ovde recimo nove generacije odrastaju u jednom svetu u kojem se pretežno zabavlja i peva, u kojem se živi brzo i opasno, u kojem se brutalnost i agresija vrednuju i nagrađuju u kome je realnost, privatnost proizvod za javnu upotrebu”, kaže profesorka Milivojević.

“Reklamna industrija radi kroz komercijalne programe. Dakle svi ti programi zajedno formiraju jedan vrlo specifičan TV svet”, ocenjuje ona.

I pored tvrdnji da će se u eri Interneta gledanost, a samim tim i uticaj televizije smanjiti, trendovi u svetu pokazujku suprotno.

U većini evropskih zemalja, upravo zahvaljujući globalnoj mreži televizijske sadržaje je moguće preuzeti sa Interneta i gledati odloženo.

Agencije za istraživanje gledanosti i te podatke uzimaju u obzir kada računaju rejting nekog programa.

Privrednici međutim kažu da je na terenu situacija ipak drugačija.

“Taj izlazak iz krize očekujem krajem sledeće godine ili u najboljem slučaju polovinom sledeće godine. Treba puno napora i još mnogo vode da protekne, ima nekih pomaka u poslednjih par meseci, ali kod nas to ne vidim”, kaže Miodrag Vukčević iz preduzeća “Miročke vode”.

Vlasnik računovodstvene agencije Pera Važić ne očekuje značajne promene. Njegove procene na osnovu trenutne situacije su da će isti problemi, koje i sada pokušava da reši, postojati i sledeće godine.

“Naplata je problem, kako kod klijenata tako i kod mene. Nema para ljudi ne mogu da naplaćuju, dosta se radi na poverenje na odloženo, to će mislim da potraje i sledeće godine”, objašnjava Važić.

Radnici gradskih pijaca ne moraju toliko da se plaše novog gripa. U okviru mera za sprečavanje širenja virusa H1N1, njih oko 250 dobilo je higijenske pakete.

U njima su gel za suvo pranje ruku, vlažne maramice, aerosoli, ali i vitaminski napici i propolis kapi.

“Dakle ovo se odnosi na zaposlene u JKP Gradske pijace, što je bila i mera koju je preporučilo Ministarstvo zdravlja i koja se odnosi na zaštitu u zatvorenom prostoru. Naravno taj rizik je manji kada govorimo o otvorenom prostoru, gde se nalazi veći broj ljudi, a pričamo i o zaposlenima i o zakupcima gradskih pijaca".

"Videćemo da ove pakete za ličnu higijenu podelimo i zakupcima u nekom narednom periodu. Naravno govorimo o velikom broju ljudi”, objašnjava PR Gradskih pijaca, Marija Bošnjaković.

Mere predostrožnosti sprovode se i u pojedinim šoping molovima. Šoping centar “Ušće” među prvima je uveo pojačanu higijensku zaštitu u vidu dezinfekcije i redovnog provetravanja. U svim toaletima postavljeni su sapuni sa pojačanim antibakterijskim i antivirusnim dejstvom, a planira se i postavljanje specijalnih punktova sa antivirusnim gelom za suvo pranje ruku.

Građani sa kojima smo razgovarali pažljivo prate razvoj epidemije novog gripa, ali priznaju da se ne štite posebnim sredstvima, već samo pojačanom hjigijenom ruku i prostorija.

Po Milosavljevićevom mišljenju, ukoliko bi vakcinacijom protiv virusa A H1N1 u Srbiji bilo obuhvaćeno oko dve trećine stanovništva, mogla bi da bude sprečena velika indirektna šteta domaćoj ekonomiji od epidemije koja je ranije procenjena na oko dve milijardi dolara.

"U suprotnom, možemo napraviti i 55 fabrika FIAT u Srbiji, jer ako radnici ne budu zdravi, neće imati ko da proizvodi automobile", istakao je Milosavljević.

Prema poslednjim podacima relativno se smanjuje broj novih slučajeva, a utisku o velikom broju obolelih i relativno velikom broju smrtnih ishoda doprinosi i sistem nadzora.

Naime, u Srbiji registruje svaki slučaj smrti koji je povezan sa virusnom infekcijom, bez obzira da li je zbog hronične bolesti stanje pacijenta i pre toga bilo teško i ozbiljno, rekao je Milosavljević.

Milosavljević je istakao da je po broju obolelih i smrtnih slučajeva, Srbija još uvek na nivou drugih evropskih zemalja.

"Pri tome je stvarni broj obolelih nekoliko desetina do 100 puta veći od registrovanih. Ako je, dakle, registrovano 300 obolelih, to znači da je obolelo najmanje 30.000", smatra ministar zdravlja.

O aktuelnoj polemici da li se vakcinisati ili ne protiv novog virusa gripa, kao i da li uopšte nabavljati vakcine, Milosavljević je rekao da odluke moraju biti zasnovane na dokazima, a ne na ličnom utisku i pojedinačnoj proceni.

"Veći je rizik ako ne vakcinišemo, nego ako vakcinišemo i na tim terazijama mora se preuzeti odgovornost za odluku koja pogađa stotine hiljada ljudi", istakao je Milosavljević.

Novac za kupovinu kuće obezbedio je "Telekom Srbije", a Ministarstvo rada i socijalne politike pomoglo je opremanje kuće.

Porodica Marković sada živi u prizemnoj kući od preko 100 kvadrata u selu Varvarin pored istoimenog grada. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić posetio ih je u njihovom novom domu.

“Ministarstvo je obezbedilo sredstva za kupovinu nameštaja i opremanje kuće, takođe porodica će tokom sledeće nedelje dobiti zaostala sredstva za tuđu negu i pomoć za dvoje dece koja su to pravo ostvarivala ali nažalost, zbog birokratije nisu rešili taj problem”, kaže ministar rada Rasim Ljajić.

Najveći deo sredstava za kupovinu kuće obezbedila je kompanija “Telekom” koja je i do sada učestvovala u sličnim akcijama.

“Kompanije i profiti ne bi imali smisla da nema nečeg ljudskog u tome i pokušavamo da se ponašamo po modelu da podelimo i taj profit i neko zadovoljstvo rada u velikoj kompaninji, da uvek podelimo sa onima koji nisu u situaciji da rade u jednoj takvoj kompaniji niti da sebi i svojoj porodici obezbede iz objektivnih razloga ono što drugi ljudi mogu”, objašnjava direktor "Telekoma" Branko Radujko.

Odgovarajući na pitanja novinara o tome da li je ministar energetike Petar Škundrić u sukobu interesa s obzirom na to da obavlja i fukciju u NIS-u, Ivica Dačić rekao je da je on na to mesto postavljen po odluci Vlade.

“O tome je bilo reči na sednici Vlade i zajednički stav svih ministara je da Vlada Srbije treba da napravi jedno uputstvo šta ko može da bude, a šta ne može da bude imajući u vidu da postoje zakoni koji vas teraju da budete to što vas posle toga prozivaju".

"Ministar Škundrić će poštovati odluke Vlade, koja će dati zvanično obaveštenje zašto je on tamo član gde jeste. Ako on to ne treba da bude sigurno da neće biti”, kaže Ivica Dačić.

"Saradnja dve zemlje počela je osnivanjem Pokreta nesvrstanih i trebalo bi da budemo ponosni na istoriju zajedničke izgradnje boljeg sveta i stabilnosti u teškom periodu druge polovine 20. veka. Svet je sada sigurniji, zahvaljujući i liderima nesvrstanih“, ocenio je Jeremić.

On je izjavio da su politički odnosi Srbije i Nigerije sjajni i da je Beograd impresioniran činjenicom da je Nigerija postala snaga stabilnosti ne samo u Africi, već i celom svetu, s tim što bi to trebalo da bude potvrđeno i u međunarodnim institucijama.

Maduekve je rekao da za građane Nigerije Beograd predstavlja simbol, kao mesto rođenja nesvrstanih.

"Srbija je za nas naslednik Jugoslavije. Zato mi je veliko zadovoljstvo da pozdravim prijatelja i brata Vuka Jeremića“, izjavio je Maduekve.

On je obećao da će Nigerija uskoro otvoriti ambasadu u Beogradu.

Naglasivši da Nigerija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Maduekve je rekao da je, kao mladić, učestvovao u ratu za otcepljenje Bijafre, istočnog dela Nigerije koji je želeo da se odvoji od matice.

"Borio sam se na strani Bijafre, ali sam danas srećan što je Nigerija pobedila i što sam ministar spoljnih poslova Nigerije, lidera regiona, jer to Bijafra nikada ne bi postala“, izjavio je Maduekve.

On je prihvatio poziv da 2011. godine u Beogradu učestvuje na samitu kojim će biti obeležen 50. rođendan Pokreta nesvrstanih.

Trka sa vremenom se nastavlja, nekoliko desetina spasilaca pokušava da iz rudarskog okana izvuče zatrpane rudare. Oko 400 zaposlenih uspelo je da izađe iz rudnika nakon snažne eksplozije sa težim ili lakšim povredama.

Svi radnici prebačeni su u obližnju bolnicu.

Rudnik u kome se dogodila nesreća nalazi se u gradu Hegangu u provinciji Heilongđiang, koja se graniči sa Rusijom. U vlasništvu je državne kompanije.

Kineske vlasti poslednjih godinu dana zatvorile su oko hiljadu manjih rudnika, u naporu da poboljšaju bezbednosne standarde. Zvanični podaci govore da se od tada broj nesreća gotovo prepolovio.

Trka za profitom i nedostatak propisne kontrole i dalje svrstavaju kineske rudnike među najopasnije na svetu. Nesreće su gotovo svakodnevne.

Više od 3.000 rudara je u 2008. poginulo u eksplozijama, poplavama ili urušavanju zemlje.

Svih ovih godina Bosna i Hercegovina je bila bez zvanične verzije ovog sporazuma, čija kopija je tek nedavno dostavljena institucijama BiH, i to posredstvom francuske ambasade.

Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović izjavio je da Dejtonski sporazum i Ustav BiH treba primenjivati, a ne menjati, jer bi njihova izmena u ovom trenutku donela samo lošije uređenje BiH.

Povodom 14 godina od parafiranja Dejtonskog sporazuma, Kuzmanović je rekao da tim sporazumom nijedan od naroda u BiH nije dobio ono što je želeo, ali da su svi dobili ono što je realno moguće ostvariti u BiH.

On je još ocenio da od potpisivanja Dejtonskog sporazuma određene političke snage govore o potrebi njegove izmene.

"Proteklih 14 godina vidim kao potpuno izvršavanje slova i duha Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali vidim i da postoje oni koji bi to rado menjali", rekao je predsednik RS.

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić izjavio je da Dejtonski sporazum nije savršen, ali da BiH s njim može kvalitetno i dobro funkcionisati.

On je ocenio da Dejtonski sporazum najviše napadaju oni koji nisu za dogovor domaćih političkih snaga, te oni koji traže da stranci rešavaju pitanja BiH.

"Ukoliko postoji kompromis i dogovor subjekata u BiH, onda se sve može napraviti", kaže Radojičić.

Prema njegovim rečima, trenutno "nikakvog dogovora ni kompromisa nema na vidiku, zbog čega je Dejtonski sporazum jedini osnov i čvrsto tlo pod nogama".

Putnici iz drugog automobila su zadobili posekotine na glavi i povrede ključne kosti, a žalili su se i na bolove u obe potkolenice, u vratu i levom skočnom zglobu, navela je Macura.

Na teren su izašle tri lekarske ekipe, koje su zbrinule povređene putnike iz oba automobila.

Pretpostavlja se da je do direktnog sudara došlo tako što je vozač "opela" niških registarskih oznaka, koji se velikom brzinom kretao Bulevarom kralja Aleksandra ka Zvezdari izgubio kontrolu nad vozilom i prešao na drugu stranu.

Kandidati za patrijarha su svi oni koji imaju najmanje pet godina eparhijskog staža, a to je više od 30 vladika. Nije tajna da među onima koji se najčešće pominju kao ključni kandidati postoje nesuglasice u odnosu prema raznim pitanjima, među kojima su kako navodi novinar Politike i poznavalac prilika u crkvi Milenko Pešić, evrointegracija Srbije ali i način vršenja verske službe.

"Većina episkopa SPC je rođena u BiH, znači nisu svi sa službom u BiH, mnogi su u rasejanju, dijaspori, neki od tih vladika su u Srbiji, ali oni nisu monolitni kao što to često pokušava da se predstavi, da kao postoji taj bosanski lobi".

"Činjenica je da se episkopi mlađi grupišu pa je jedna grupa bliža episkopu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, jedna grupa je bliža episkopu bačkom Irineju i može da se kaže da na jednu grupu episkopa uticaj ima episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije“, objašnjava Pešić.

Sveti Arhijerejski sabor mogao bi, prema nekim tumačenjima, i da bez patrijarha izmeni način izbora čelnika Crkve u Ustavu SPC što će, prema mišljenju Pešića, znatno pojačati lobiranje unutar crkve.

"Da li će se ići da se patrijarh izabere među trojicom kandidata koji dobiju najviše glasova pa se ide na žreb ili će se ići na glasanje prostom većinom. Ako se odluči da se pormeni način izbora, da se ne ide putem kojim je izabran patrijarh Pavle, sasvim je sigurno da će lobiranje biti veće i tu ne treba zanemariti uticaj države odnosno pojedninih političkih krugova koji su zainteresovani ko će biti izabran. Naravno država neće presudno uticati ali sasvim je izvesno da će pojedine vladike osluškivati stav države“, navodi on.

Ako se bude poštovalo pravilo da se Sabor sastane "najdalje u roku od tri meseca" od dana kada se patrijararški presto uprazni, crkvena izborna skupština trebalo bi da se sastane do polovine februara.

On je naveo da je DSS 2007. godine potpisao opšti okvirni sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom, koji je konkretizovan kroz nekoliko sporazuma, čime je omogućena potpuna saradnja dveju stranaka.

Današnji sporazum obuhvata saradnju na nivou nevladinih organizacija čiji su osnivači stranke, kazao je predsednik DSS-a.

To se odnosni na sporazum o saradnji Fonda "Slobodan Jovanović", čiji je osnivač DSS, i Centra za socijalnu konzervativnu politiku, koji je osnovala stranka iz Rusije.

Prema rečima Koštunice, predstavnici DSS-a drugi put prisustvuju kongresu Jedinstvene Rusije na kom ove godine ima mnogo učesnika iz Rusije i cele Evrope.

“I prethodne i ove godine prisustvovali smo pred kongresom, a danas sam govorio na okruglom stolu koji je ove godine bio posvećen pitanjima socijalne odgovornosti u uslovima svetske krize", kazao je predsednik DSS-a.

Na tim snimcima se, kako saznaje B92, vide brutalno prebijeni zatvorenici. Bivši osuđenici i njihove porodice tvrde da je prebijanje bilo česta pojava.

Najdan Matić iz sela Manojlovce, blizu Leskovca, čiji je sin Jovica izvršio samoubistvo u ćeliji Okružnog zatvora, još traga za istinom.

"Učiniću sve što je u mojoj moći da se sazna istina, jer nisam siguran da se sve desilo kako piše u zatvorskom saopštenju", rekao je on.

"Sudski nalaz tvrdi da je Jovica imao masnicu u predelu leve ruke i leve slabine. Policijski zapisnik, tj. čuvar u zatvoru, tvdi da je Jovica bio živ u 11 sati, dok sudska medicina tvrdi da je bio živ između 9 i 10 sati, a u policijskom izveštaju se kaže da je bio živ u 10:50", objašnjava on.

"Zbog svega toga sumnjam i dogurao sam čak do suda u Strazburu, pa neka oni tamo utvde šta se desilo, pošto ovde nema nikog da me zaštiti", rekao je Matć.

Advokati osumnjičenih i sudije ne žele da govore dok traje istraga.
Osumnjičenim stražarima je određen pritvor do 30 dana i oni su u pritvoru u Prokuplju.

Jeremić je izjavio da je u današnjem razgovoru sa zamenikom ministra spoljnih poslova Gane Krisom Kpodom obavešten da ta zemlja želi obnovu ekonomske saradnje sa Srbijom, naročito sa građevinskom industrijom, koja je u Gani ostavila značajan trag.

Gana ostaje pri stavu da neće priznati nezavisnost Kosova, rekao je Jeremić.

On će danas u Abudži razgovarati sa šefom nigerijske diplomatije Odžom Maduekveom, posle čega će biti potpisan Protokol o saradnji između dva ministarstva spoljnih poslova.

On je naveo da se ono što Rusija može da učini za dobre odnose sa Srbijom utemeljuje i na ovakvim skupovima.

"Ovde su kao gosti stranke iz celog sveta, koje vode mnoge velike države", rekao je Nikolić i dodao da je u uvodnom izlaganju Grizlov podneo neku vrstu referata iz kojeg proizlazi da je Rusija, od pre dva meseca, ušla u fazu oporavka privrede.

Napominjući da su na kongres "Jedinstvene Rusije" iz Srbije stigle delegacije SNS-a i DSS-a, Nikolić je ocenio da je "trebalo da budu zastupljene i druge stranke iz Srbije, koje bi se rado priključile ovoj zajedničkoj borbi patriotskih stranaka da svet postane bolje mesto za život".

Nikolić je rekao da je veoma zadovoljan tretmanom koji SNS ima na kongresu "Jedinstvene Rusije".

"Očigledno je da i u 'Jedinstvenoj Rusiji', baš kao i mnogim drugim političkim strankama u svetu, znaju kolika je snaga i koliki je značaj SNS u Srbiji", kazao je Nikolić.

"Srbija je na dobrom putu ka pridruživanju Uniji, a od Nemačke ima punu podršku na tom putu, rekao je nemački ambasador u Srbiji", Volfram Mas.

"Nisam čuo ni od jedne osobe da nikada ne može da zamisli Srbiju kao članicu Evropske unije. Bilo je drugih zemalja, za koje sam tako nešto čuo, ali nikada za Srbiju. To je normalno, jer je Srbija gotovo u centru Evrope,i logično je da bude članica Unije", rekao je Mas.

Prva akcija je bila u Železniku 3. oktobra, kada je uništeno 17 000 komada malokalibarskog oružja, od čega je najveći deo zaplenjen od kriminalaca.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je tada prisustvovao uništavanju pištolja, revolvera, karabina, lovačkih pušaka, vazdušnog oružja, rekao je da uništvanjem zaplenjenog oružja "Srbija pokazuje odlučnost u suprotstavljanju kriminalu i terorizmu i nameru da poštuje međunarodno pravo".

Uništvanje malokalibarskog oružja je deo zajedničkog projekta MUP-a, SEESAC-a i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, a uništenje je omogućeno uz podršku Norveške.

"Dobro je što uživamo podršku svih naših suseda, u tom smislu i Bugarske, drugih članica Evropske unije i SAD", rekao je Sejdiju, koji je odnose između Bugarske i Kosova ocenio odličnim.

Bugarska je priznala Kosovo 19. marta 2008. godine i ima svoju ambasadu u Prištini, podseća Radio Slobodna Evropa.

Kako su rekli predstavnici Koalicije, ovom akcijom obeleženi su beogradski parkovi kao sigurna mesta za mlade, mesta tolerancije, različitosti i nenasilja.

"Na ovaj način promovišemo nenasilno rešavanje konflikata i kulturu dijaloga kao ispravnih vrednosti i šaljemo poruku o potrebi da se naše društvo svakim danom razvija i napreduje poput Parka Evrope", poručili su predstavnici Koalicije, koju čini omladina više stranaka demokratske orijentacije i nevladine organizacije.

Istovremeno, izražena je podrška najavljenim izmenama Zakona o porodici, kojima se izričito zabranjuje fizičko kažnjavanje dece.

Snop čestica aktiviran je u hadronskom sudaraču 10. septembra 2008, ali je svega devet dana kasnije uređaj ozbiljno oštećen zbog kvara na jednom električnom spoju i naučnicima je bilo potrebno više od godinu dana da ga osposobe.

"LHC je sada mašina koju mnogo bolje razumemo nego pre godinu dana. Učili smo na našem iskustvu i stvorili tehnologiju koja će nam omogućiti da napredujemo. Tako se stvara progres", izjavio je direktor CERN-a za akceleratore Stiv Majers.

Ponovno stavljanje uređaja u pogon počelo je prošlog leta i od tada su neprestano pravljeni pomaci. LHC je radnu temperaturu od minus 271 stepena dostigao 8. oktobra, a čestice su ubrizgane 23. oktobra, ali tada nisu pokrenute da cirkulišu.

Sledeći veliki pomak trebalo bi da bude za oko nedelju dana, kada se planira izvođenje niskoenergetskih sudara čestica, što će naučnicima pružiti važne podatke za kalibraciju LHC za buduće eksperimente.

LHC je smešten u ogromnom kružnom podzemnom tunelu, obima 27 kilometara i u njemu su superprovodljivi magneti koji bi, kako se nadaju naučnici, trebalo da stvore uslove kakvi su vladali nekoliko milisekundi posle takozvanog "velikog praska" u kome je nastao svemir, pre oko 15 milijardi godina.

Naučnici u CERNU se nadaju i da će pomoću LHC-a otkriti takozvani Higsov bozon, česticu koja postoji samo u teoriji i koja se naziva i "božjom česticom" pošto bi mogla da objasni suštinski sastav svemira.

Evropska organizacija za nuklearno istraživanje je najveći centar za istraživanje elementarnih čestica. Nalazi se u okolini Ženeve, na granici Švajcarske i Francuske.

CERN je prvobitno bio telo 11 evropskih zemalja sa zadatkom da izgradi laboratoriju za istraživanje elementarnih čestica. Među osnivačima je bila i bivša Jugoslavija, ali je ona napustila organizaciju 1991.

Na eksperimentima u CERN-u radi gotovo 8.000 naučnika i inženjera iz 80 zemalja.

Kirsten Hermansen iz NVO "Deca i omladina - Nasilne porodice" očekuje da će ova video igra pokrenuti dijalog o nasilju među mladim parovima.

"Kada dečaci igraju tu igricu, oni razgovaraju jedni sa drugima u stilu ‘hej, jesi li video ovo’ i na taj način se otvara dijalog između dečaka. Nadamo se da ćemo stoga dopreti i do onih koji udaraju svoje devojke", očekuje Hermansenova.

Međutim, iako je bilo pozitivnih mišljenja, kritičari smatraju da će ova igrica izazvati suprotne reakcije i učiniti da se nasilje u porodici ne doživljava kao problem, već kao šala.

Helo Obo iz NVO "Dijalogom protiv nasilja" ne veruje u pozitivan efekat kontroverzne Internet aplikacije.

"Ja ne verujem u to. Mislim da mladim ljudima odrediti mesto na koje treba da idu - mesto gde mogu sa nekim da porazgovaraju, sa nekim kvalifikovanim. To je način da se pomogne. Otići na neku veb stranicu nije rešenje. Zapravo, mislim da je to blef", ocenjuje ona.

Inače, igra se nalazi na Internetu nedelju dana i do sada je preuzeta oko 600 hiljada puta. Zbog velikog interesovanja, sajt je ograničen samo za danske korisnike.

"Grad je konkurisao u programu Vlade Holandije za pomoć u infrastrukturnim projektima, gde bi ona u novim projektima učestvovala sa 50 odsto, a za održavanje s trećinom novca", rekao je on.

Gradonačelnik Beograda je rekao da se nada da će grad dobiti ta sredstva, kao i sredstva Japanske vlade za koja je konkurisao, a koja bi bila uložena u izgradnju kanalizacije, ali dok te pare ne stignu radove će finansirati grad.

"Trenutno se radi u naseljima s druge strane Dunava, između ostalih u Malom zbegu, ali smo uporedo s tim odlučili da započnemo i velike infrastrukturne projekte", izjavio je Đilas.

Ukradena vozila su demontirali, a delove koje su prodavali preko oglasa raznim kupcima, skladištili su u pomoćnim prostorijama porodične kuće Ljubomira L.

U kući Ljubomira L. pronađeni su i delovi vozila iz drugog proizvodnog programa, pa policija radi na rasvetljavanju ostalih krivičnih dela oduzimanja vozila za koje se sumnja da su ih izvršili Dejan S. i Goran Đ.

Posle isteka mera policijskog zadržavanja Dejan S. i Goran Đ. biće lišeni slobode i uz krivičnu prijavu sprovedeni istražnom sudiji, saopštila je policija u Kragujevcu.

Zbog te nesreće u prekidu je teretni saobraćaj na relaciji Škrljevo-Rijeka, a putnici putničkih vozova prevoze se autobusima.

Štrbac je rekao da je Kovačevića, zajedno sa grupom od 30 meštana Ervenika, Županijski sud u Šibeniku osudio 1992. godine u odsustvu na 10 godina zatvora, a za njima su 2001. godine raspisane međunarodne poternice.

Iz ove grupe od 30 ljudi, petoro je uhapšeno i izručeno Hrvatskoj, rekao je Štrbac i dodao da su potom četvorica oslobođena, a protiv jednog je još u toku ponavljanje sudskog postupka.

Štrbac je rekao da je Kovačević posle akcije "Oluja" sa porodicom došao u Srbiju i dobio državljanstvo, a ovo je prvo hapšenje Srbina iz Hrvatske u Crnoj Gori po poternici Interpola.

Štrabac je rekao da je sada uhapšeno 80 Srba iz Hrvatske po međunarodnim poternicama, od kojih je 24 izručeno Hrvatskoj, a polovina je oslobođena posle završene istrage ili ponovljenog sudskog postupka.

"To dokazuje koliko su optužbe neosnovane i koliko ljudi propate", zaključio je Štrbac.

Prema podacima "Veritasa", u Hrvatskoj je procesuirano oko 2.000 Srba za ratne zločine, a raspisano je 1.400 poternica.

Slovenija, u svojoj izjavi koja je zajedno sa arbitražnim sporazumom predata parlamentu koji treba da ih potvrdi, dodaje i da hrvatska izjava nema nikakvog uticaja na arbitražni sporazum, ni na arbitražni postupak.

Dodaje se i da je zadatak arbitražnog suda da odredi dodir Slovenije sa otvorenim morem, odnosno "očuvanje prava Slovenije na dodir sa otvorenim morem, koji je imala na dan proglašavanja osamostaljenja, 25. juna 1991. godine".

Stranke vladine koalicije u Sloveniji pozdravljaju arbitražni sporazum i spremne su da glasaju za njegovu ratifikaciju u parlamentu, kao i za njegovu potvrdu na predstojećem savetodavnom referendumu.

Dosadašnjim tokom stvari je zadovoljan i slovenački premijer Borut Pahor, koji veruje da dvadeset godina, koliko traju slovenačko-hrvatski granični sporovi, nije bilo, za Sloveniiju, tako dobrog sporazuma, kao i da je sada istorijska prilika da se ti problemi reše.

Za opozicione slovenačke stranke ovaj sporazum nije dobro rešenje, zbog čega su i tražile da o njemu bude raspisan referendum.

Slovenačka demokratska stranka, koju vodi nekadašnji premijer Janez Janša, smatra da je odluka hrvatskog Sabora očekivana, jer je sporazum dobar za Hrvatsku, ali ne i za Sloveniju, koju dovodi u pat poziciju.

Sa tim se slaže i Slovenačka narodnjačka stranka, koja dodaje da taj sporazum može i najverovatnije će i imati štetne posledice po Sloveniju, zbog čega zahteva da za potvrdu sporazuma u parlamentu bude potrebna dvotrećinska većina, a ne obična, kao što je to predviđeno.

Slovenačka nacionalna stranka dodaje i da je ovo "početak kraja Slovenije", odnosno da je arbitražnim sporazumom najzadovoljnija Hrvatska i za njom EU i SAD, kojima je interes da Hrvatska što pre uđe u EU.

Medicinski eksperti iz SAD i arapskih zemalja, među njima i Saudijske Arabije, kažu da talasi širenja virusa H1N1 koji će prenositi hodočasnici putujući u i iz Meke ove godine prete da poremete i izvrše pritisak na zdrvastvene sisteme
širom sveta.

Hodočašće predstavlja savršene uslove za širenje virusa H1N1 koji se prenosi kašljanjem i kijanjem i fizičkim kontaktom, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Demonstranti su od vlade zatražili jasniju i konkretniju podršku, a neki od njih ukazuju da ne mogu da prodaju proizvode po ceni koja je niža od troškova proizvodnje.

Sindikati ističu da zvanični podaci pokazuju da je poljoprivrednicima u periodu od 2003. do 2008. godine prihod manji za 26 odsto, dok su im se troškovi povećali za 34 odsto.

Ove godine su poljoprivrednici štrajkovali širom Evrope, a prošlog meseca su seljaci u Parizu blokirali saobraćaj na dva sata da bi skrenuli pažnju na svoje teško stanje, prouzrokovano padom cena hrane.

Pucnjava i ranjavanje vojnika nije prvi problem u češkom kontingentu na Kosovu.

Nedavno su četvorica vojnika hitno vraćena kući i kažnjena jer se otkrilo da su pušili hašiš i marihuanu, a pre toga se jesenas deset vojnika napilo na jednoj proslavi u finskom kontingentu i umešali su se u tuču koju je morala da razdvaja međunarodna policija.

Ministarstvo odbrane i Generalštab saopštili su da su zbog tih ponovnih problema u kontingentu, posle ovog ranjavanja, preduzeli mere uključujući tu i kadrovske, ali nisu u saopštenju precizirali kakve.

Hamad je objasnio da je cilj dogovora da se izbegne još jedna operacija Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i omogući narodu predah i obnova posle ofanzive IDF-a prošle zime.

U subotu ujutro jedna raketa "kasam“ pogodila je jug Izraela, ali štete i žrtava nije bilo.

Osvrćući se na medijske izveštaje o razmeni stotina palestinskih zatvorenika za otetog izraelskog vojnika Gilada Šalita, Hamad je rekao da je medijska tišina obeju strana nezaobilazni deo pregovora u nastojanju da se postigne dogovor.

Hamad je, međutim, rekao da se očekuje da pred praznik žrtvovanja koji se obeležava u sledeći petak, Hamas pusti nekoliko zatvorenika iz rivalske palestinske organizacije Fatah.

Izrael je 27. decembra 2008. počeo tronedeljnu ofanzivu na ciljeve Hamasa, u odgovoru na pojačanu raketnu vatru palestinskih ekstremista iz pojasa Gaze.

U toj ofanzivi ubijeno je 1.400 Palestinaca, najviše civila, kako tvrde palestinske organizacije za ljudska prava.

Na izraelskoj strani bilo 13 žrtava, uključujući deset vojnika.

"Mi ne želimo da zaustavimo otpor i ne sprečavamo akte otpora. Međutim, želimo da se svaki potez preduzme putem sporazuma između organizacija, naročito posle najnovijeg rata i potrebe da stanovnicima bude pruženo malo prostora da dišu i omogući obnova pojasa Gaze“, rekao je ministar iz Hamasa.

Ovaj hotel su pre tri nedelje pogodila tri projektila, a istog dana je u odvojenom napadu na pansion Ujedinjenih nacija u centru Kabula ubijeno petoro radnika svetske organizacije.

U januaru 2008, u napadu talibana na hotel "Serena", koji se nalazi blizu predsedničke palate, ubijeno je šestoro ljudi, među kojima i jedan norveški novinar.

Nasilje u Avganistanu dostiglo je sada najveći nivo otkako su talibani zbačeni sa vlasti 2001, posle invazije međunarodnih koalicionih snaga koje predvode Sjedinjene Američke Države.

Islamistički ekstremisti, čija se uporišta nalaze na jugu i istoku Avganistana, napade sada izvode i u nekada mirnim oblastima na severu i zapadu zemlje.

On je rekao da Azerbejdžan želi miroljubivo rešenje, ali da neće večno čekati. "Imamo prava da oslobodimo svoju zemlju koristeći oružanu silu", rekao je Alijev.

Nagorno-Karabah je planinska oblast na južnom Kavkazu koja formalno pripada Azerbejdžanu, ali je pod kontolom Jermenije i naseljena je pretežno Jermenima.

U oružanom sukobu koji je trajao od 1988. do 1994. godine poginulo je oko 30 000 ljudi, a oko milion ih je raseljeno.

Rešavanje ovog spora diplomatskim pitem nije dalo rezultata.

Najnovija izjava Alijeva, ocenjuje AP, najverovatnije je usmerena ka ohrabrivanju Azerbejdžanaca, zabrinutih da bi početak normalizacije odnosa Turske i Jermenije mogao da ugrozi njihova nastojanja da uspostave kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

"Usvajanje evropskih vrednosti, decentralizacija vlasti i ravnomeran ekonomski razvoj čitave zemlje koraci su koje Srbija mora preduzeti", kazao je Jugović i naveo da "podršku i kapacitete imamo".

Ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen nagovestio je prošle nedelje, tokom rasprave u holandskom parlamentu, da bi vlada u Hagu mogla promeniti taj stav, ako tužilac Bramerc u decembru pred Savetom bezbednosti oceni da Srbija čini sve što može da pronađe i uhapsi Mladića.

Ferhagen je, istovremeno, naglasio da je saradnja Srbije s haškim tužilaštvom u "uzlaznoj liniji", premda "nije postignut maksimum". Prema njegovim rečima, Holandija bi mogla pristati na dalje približavanje Srbije "u trgovinskim odnosima" sa EU, kao i na ukidanje viznog režima.

Poslanici vladajuće većine dali su Ferhagenu "prostor za prilagođavanje" stava prema Srbiji, uz uslov da prethodno budu konsultovane.

Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima Srbija i EU potpisale su 29. aprila 2008, a Srbija ga jednostrano primenjuje od januara ove godine.

Holandija je do sada svoj glas u EU za primenu tog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU uslovljavala hapšenjem preostala dva haška optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

"Takav izveštaj nema nikakav uticaj na aranžman s 'Gaspromnjeftom'. Vlasnički odnosi ostaju nepromenjeni, a za ovu vrednost od oko osam milijardi dinara, ukoliko Upravni odbor i Odbor revizora utvrde validnost izveštaja, biće umanjena ukupna vrednost kapitala kompanije", rekao je Škundrić.

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija ove godine spremna za eventualnu nestašicu gasa, Škundrić je rekao da postoje rezerve gasa za oko 90 dana što je "neuporedivo bolje" nego prošle zime.

"Podzemno skladište gasa Banatski Dvor u ovom času može da proizvede oko 1,2 miliona kubika gasa. Do kraja decembra moći ćemo oko tri, a u februaru pet miliona kubika. Već smo rezervisali i dodatnih 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj", naveo je ministar.

Komentarišući mogućnost da se promene cene gasa i struje, Škundrić je najavio pojeftinjenje gasa od Nove godine. Prema njegovim rečima, promeniće se i cena električne energije, a kolika će biti ta promena zavisi od predloga Agencije za energetiku i kasnijeg usaglašavanja.

"To pravo na referendum nema nikakve veze sa teritorijalnom celovitošću Srbije, već samo postavlja uslov da se građani Autonomne Pokrajine izjasne o eventualnoj promeni njenih granica unutar Srbije", kazao je on.

Na pitanje da li je ubeđen da Vojvodina neće krenuti stopama Crne Gore, Marković je odgovorio da takva sumnja mora da se potkrepi ozbiljnim dokazom, a sadržina predloženog statuta svakako nije dokaz u tom pravcu.

"Naprotiv. Statut ne daje nikakve osnove za tako nekorektne i pre svega neodgovorne tvrdnje", smatra Marković.

Marković je rekao da se nada da će Vlada do kraja godine usvojiti predloge zakona o izboru odbornika i o državnoj izbornoj komisiji.

"Očekujem da sledeće godine donesemo zakone o parlamentarnim izborima i finansiranju političkih stranaka i tako zaokružimo reformu izbornog zakonodavstva", rekao je on.

Na pitanje ko će, po novom zakonu, biti vlasnik mandata, stranka ili poslanik, Marković kaže da su ključni instrument moći stranaka blanko ostavke.

"One će otići u prošlost, pošto neće biti predviđene zakonima koje pripremamo", rekao je Marković i dodao da misli da neće biti izbora u 2010. godini.

U maršu u centru glavnog grada Hrvatske učestvovalo je stotinak ljudi, uglavnom mladih, ali i predstavnici više nevladinih organizacija.

Kolona je, uz transparente i povike, prošla od glavne železničke stanice preko Trga bana Jelačića do Trga žrtava fašizma, koji je, zbog simbolike desetogodišnje borbe za vraćanje tog imena, uobičajeno mesto završetka takvih marševa.

Prisutnima su se obratili aktivisti Mladih antifašista, koji su osudili ponašanje desničara i neonacista u svetu i Hrvatskoj, uključujući i ubistvo Hutorskoja, ukazali na neravnopravnost žena u društvu, naglasili težak položaj zaposlenih i prozvali katoličku crkvu zbog napada na antifašizam.

Podršku skupu dalo je i nekoliko učenika Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu.

Predstavnik Saveza antifašističkih boraca i antifašista i bivši partizan Adam Dupalo rekao je da su takvi skupovi potrebni i da je šteta što na skup nije došlo deset puta više mladih, koji su budućnost tog društva.

Članice grupe "Lezbor" otpevale su nekoliko revolucionarnih pesama iz Španije i NOB-a u Jugoslaviji.

Zahvaljujući policijskom obezbeđenju, koje je sprečavalo kontakt učesnika marša s nekoliko grupa skinheda koje su kolonu pratile na određenoj udaljenosti, na skupu nije bilo incidenata.

Dvospratni avion preleteo je okean, osvanuli su naslovi u svim svetskim novinama. "Erbas" A380 sa 380 putnika poleteo je sa pariskog aerodroma "Šarl de Gol", a u 13.07 po lokalnom vremenu sleteo je na aerodrom "Džon F. Kenedi" u Njujorku.

"Bilo je izuzetno. Divno sam se osećao. Neverovatna je činjenica da ste imali priliku da prvi letite u ovako velikom avionu do Njujorka. Fantastično. Verujem da ću njime leteti još mnogo puta", ispričao je jedan od putnika Tom Koket.

Avionom je pilotirao Benoa Loran, dok mu je kopilot bila Patrisija Afner ,prva žena koja je postala pilot za komercijalne letove davne 1974. godine. Posadu je pored njih činio tim od 22 stjuarta i stjuardese.

Većina putnika karte je kupila na aukciji i za ekonomsku klasu cena je iznosila 1.000 evra.

"Kao građani Evrope treba da budemo ponosni na ovaj evropski avion. A 380 stiže iz Evrope. Kao direktor kompanije, zadovoljan sam jer je on postao deo naše flote. Godinama unazad uvodimo nove avione koji lete ne samo po Francuskoj, već uspešno preleću okeane", kaže Pjer Anri Žuržon, izvršni direktor avio-kompanije “Er Frans- KLM”.

"Erbas A380" je širokotrupni avion, sa četiri mlazna motora. Posle mnogo odlaganja, prvi probni let imao je 2005. godine, a prvi komercijalni 2007. na liniji "Singapur erlajnza" od Singapura do Sidneja.

Pod nadimkom "superdžambo", "erbas A380" ima dve palube, pa u tipičnom rasporedu sedišta u tri klase ima mesta za 525 ljudi, a u rasporedu u samo jednoj, ekonomskoj, za čak 853 putnika.

"Još mi je teško da poverujem da se to dogodilo i da nije došlo do nekog nesporazuma. Nije li možda on rekao da što god da se reši nema jednosmislenu poruku prema odnosu Rusije i Gruzije?”, naveo je Varadi, koji je i jedan od zastupnika Srbije u sporu koji je Srbija pred ovim sudom vodila sa Bosnom i Hercegovinom.

Pre donošenja odluke ne može da se zna da li će u savetodavnom mišljenju biti različitih mišljenja. Verovatno će biti različitih mišljenja, ali je teško poverovati da je to neko rekao pre rasprave, pre nego što su stranke izložile svoja shvatanja, kaže on.

"...Postoji razlika između odluka i mišljenja. Odluke moraju biti jednoznačne. Primera radi, kad se postavilo pitanje da li je sud nadležan za hrvatsku tužbu protiv Srbije za navodni genocid deset sudija je reklo ‘da’, sedam ‘ne’, prema tome odluka suda je ‘da’. Mislim da je ta odluka bila pogrešna, kao što je mislilo i sedam sudija, ali to je odluka. Kada je reč o mišljenju, onda je verovatnije da mišljenje bude nijansirano, da bude manje jednosmisleno. Ali i kod mišljenja veći je podvig suda i bolje urađeni posao ako je mišljenje jednosmisleno”, rekao je Varadi.

"Svaki sudija će da se izjasni i na kraju će verovatno biti jedno mišljenje koje će potpisati većina sudija. Moguće je da bude i nekoliko mišljenja, pa će onda svako od njih potpisati po nekoliko sudija. Ali do nekog zaključka se može doći tek pošto se čuju argumenti stranaka”, naveo je Varadi.

"Iako se možda čini da predstavnici Srbije šalju dvosmislene signale i da imaju nekakve skrivene namere uprkos tome što tvrde da je za njih prihvatljivo svako rešenje koje je plod dogovora lidera u BiH, mislim da je samo privid", smatra Tihić i dodaje da misli da zvaničnici Srbije ostavljaju prostora za sumnju u svoje namere zbog ostvarenja unutrašnjopolitičkih ciljeva, odnosno da se oni obraćaju pre svega svojim građanima.

Na pitanje da li je istina da je volja međunarodne zajednice zasnovana na dogovoru s bošnjačkim političarima, tačnije s njim i Harisom Silajdžićem, kako je ranije rekao Milorad Dodik, Tihić kaže da se oni koji znaju Dodika ne čude kada iznese u javnost potpuno netačne činjenice.

"To što Milorad Dodik govori uvredljivo je i neistinito. Demantujem odlučno da je paket napravljen na takav način. To je potpuno domaći proizvod, koji su Amerikanci i Evropljani samo našminkali", kazao je Tihić.

On objašnjava da je po sadržaju reč o dokumentu koji je 29. aprila 2006. godine Milorad Dodik podržao i glasao za njega i dodaje da dokaz za to pruža jednostavna pravnička analiza ili poređenje dva dokumenta.

Dodik je mišljenje, prema Tihćevim rečima, promenio jer je sada drugo vreme i drugačije su prilike.

"Dodik je tada bio u opoziciji i trebala mu je podrška međunarodne zajednice. Sada ima čvrstu poziciju na vlasti i izborni je pobednik. Politički je mnogo jači nego pre tri godine", kaže Tihić.

Premijer RS protivi se izmenama Ustava BiH, navodeći da će to "od Srba u BiH napraviti manjinu", ali istovremeno tvrdi da on nije antievropski raspoložen i da to nije razlog za njegovo protivljenje.

Tihić na to kaže da nije protiv etničkog glasanja, ali jeste protiv zloupotreba.

"Izmenama Ustava se ne ukida etničko glasanje. Sada se nalazimo u paradoksalnoj situaciji da manjina preglasava većinu, jer jedan glas RS važi kao dva u ostalim entitetima. Mi smo za to da premijer BiH bude iz jednog naroda, predsednik iz drugog, a da je predsednik parlamenta predstavnik trećeg naroda u BiH. Tako ćemo izbeći situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, a to je da jedan narod preglasa druga dva. To ne znači, međutim, ukidanje RS", objašnjava on.

Kritike koje dolaze iz Republike Srpske Tihić objašnjava činjenicom da "dokle god je BiH biće i entiteta".

"Problem je što se, međutim, iza etničkog uvek krije neki pojedinačni, lični interes, a funkcionalna BiH je u opštem interesu, dakle i građana BiH", rekao je Tihić.

"Interes koji vodi Dodika nije nacionalni. Iza pojedinačnog uglavnom se krije kriminalni ili nekakav njegov drugi oblik, koji već samim tim što je skriven otvara prostor sumnjama te vrste", smatra on.

O odnosima BiH i Srbije koji evidentno nisu dovoljno dobri, što je konstatacija i jedne i druge strane, Tihić kaže da hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva BiH ne insistiraju na sređivanju odnosa sa Srbijom i da s njihove strane nema nikakve inicijative.

"Još ni pitanje postavljanja ambasadora u Srbiji nismo rešili. S druge strane, zvaničnici Srbije su u svakodnevnoj komunikaciji sa RS bez kontakta sa ostatkom BiH. Oni ne komuniciraju sa Sarajevom", rekao je on.

Tihić takođe smatra da međunarodna zajednica nema dovoljno odlučnosti da stane na put krizi i reši situaciju na način koji će odgovarati svima.

"U EU nema čak ni jasne politike odnosa prema BiH. Od najmanje pomoći je reći - neka se sami dogovore. Ne možemo se mi sami dogovarati ako smo u neravnopravnom položaju. Glas u RS vredi dva glasa u ostatku BiH. Zahvaljujući tome imamo mir. Ali, to je nepravedni mir koji je nametnula međunarodna zajednica", kaže Tihić.

On smatra da, što se tiče rešenja političke situacije u BiH, u interesu RS nije radikalizacija prilika.

"Republika Srpska se ne može odvojiti od BiH, jer je svima jasno da je svaka podela praćena ratnim sukobima. Zbog toga smatram da će se kriza okončati rešenjem koje je u interesu svih, a to je funkcionalna i celovita BiH", smatra on.

Obraćajući se demonstrantima okupljenim ispred vladine zgrade u kojoj je Berišina kancelarija, Rama je naveo da će se, ukoliko vlada odbije da to uradi, tražiti njena ostavka i prevremeni izbori.

Demonstranti su podigli šatore na ulicama i spremni su da noć i dane vikenda provedu na ulici.

Rama je najavio i bojkot rada parlamenta ukoliko se ne udovolji zahtevima socijalista.

Na opštim izborima održanim 28. juna Berišina partija je pobedila i osvojila 70 poslaničkih mesta u parlamentu sa ukupno 140 poslanika. Socijalisti su dobili 66 poslaničkih mesta.

Rama, gradonačelnik Tirane, kaže da su napori njegove stranke da izdejstvuje otvaranje glasačkih kutija demokratski i da su jedini put ka evropskim integracijama.

Premijer Beriša je ocenio da je otvaranje glasačkih kutija nelegalno i optužio Socijalističku partiju da pokušava da blokira proces evropskih integracija Albanije. On je naveo da je spreman na kompromis i da će poštovati odluku suda.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je nadgledala izbore, konstatovala je izvestan napredak na ovogodišnjim izborima u odnosu na prethodne, ali je zabeležila "izvesne prekršaje".

U govoru pred više od 600 delegata partije i oko 2.000 gostiju, ruski predsednik je kazao da su neki regionalni ogranci vladajuće i opozicionih partija pokazali u vreme izbora da nisu toga svesni, pa su svoje političke aktivnosti sveli na intrige.

Time su oni, naveo je Medvedev, izbore, "koji treba da budu izraz narodne volje i nadmetanje ideja i programa, pretvorili u afere u kojima su demokratske procedure pobrkane sa administrativnim procedurama".

"Treba da naučimo da pobeđujemo, ali u otvorenom nadmetanju", rekao je Medvedev i ponovio da je partija samo instrument, "vrlo važan, apsolutno neophodan, ali ipak samo instrument".

Jedinstvena Rusija je odnela ubedljivu pobedu na prošlomesečnim regionalnim izborima, održanim u većem delu Rusije.

Opozicione partije su tvrdile da je bilo brojnih izbornih nepravilnosti, ali su izborne komisije odbacile žalbe.

Medvedev je pozitivno ocenio rad članova Jedinstvene Rusije u borbi protiv posledica globalne krize, jer su zakonski akti usvajani brzo, onako kako je situacija zahtevala, da bi se stabilizovala cirkulacija novca, sačuvali bankovni depoziti pojedinaca i organizacija i zaštitio nacionalni kreditni sistem.

Razlog ovog drastičnog pada Obamine popularnosti je, kako se ocenjuje u Galupu, preduga rasprava o zdravstvenoj zaštiti i oslabljena privreda, zbog čega je mnogo Amerikanaca ostalo bez posla.

Tako se Barak Obama svrstao među one američke predsednike kojima je podrška najbrže opala ispod 50 odsto računajući od Drugog svetskog rata. Pre njega su to bili Džerald Ford (republikanac), Bil Klinton (demokrata) i Ronald Regan (republikanac).

Piter Braun, iz Instituta za istraživanje javnog mnjenja univerziteta Kvinipiak, čije su ankete pokazale skoro identične rezultate Galupovima, ukazuje da to nije dobar znak za Belu kuću.

Prema saopštenju policije, osumnjičeni su identifikovani uz pomoć indijskih vlasti i FBI-ja, prenela je agencija Rojters.

U terorističkim napadima na dva hotela i jevrejski centar u Mumbaju u novembru 2008. poginulo je 166 osoba.

Napadi su pogoršali već zategnute odnose između dva suseda, Indije i Pakistana.

On je tvrdio da se priključio zaveri samo da bi dobio 50.000 dolara koje mu je ponudio agent FBI-ja, koji je radio na tajnom zadatku, u ulozi pripadnika Al Kaide.

Pripadnici terorističke organizacije uhapšeni su u Majamiju 2006. godine, pošto ih je doušnik FBI-ja snimio kad su raspravljali o izazivanju pobune protiv vlade.

Na audio i video snimcima Batiste kaže da bi trebalo da započnu "potpuni rat" u kojem bi bili "pobijeni svi đavoli".

Batiste se na sudu izvinio za zaveru, navodeći da je želeo poštovanje.

"Želeo sam da budem osoba koja u stvari nisam. Nikada nisam bio nasilan", izjavio je Batiste.

Sudija federalnog suda Džoan Lenard osudila je u sredu braću Ogusitn na šest i sedam godina zatvora zbog učestvovanja u zaveri, a sledećeg dana Patrik Abraham i Stenli Panor dobii su zatvorsku kaznu od devet i osam godina.

Dve osobe su ranije oslobođene optužbi.

Dok su neki taj sudski slučaj videli kao veliki korak u borbi protiv napada ekstremista, prema mišljenju advokata odbrane, hapšenja su bila preterana reakcija vlasti. Oni su izjavili da nije bilo načina da ti ljudi sprovedu plan.

"Niko u SAD nikada nije bio u bilo kakvoj opasnosti. Apsolutno nije napravljen nijedan korak u pravcu vođenja rata", izjavila je advokatica Ana Džons.

Kula Sirs, koja ima 110 spratova, najviši je oblakoder u SAD, a ove godine je preimenovana u Kula Vilis.

Kako su javile novinske agencije, taj posrednik je rekao da su jemenske vlasti počele hapšenja članova plemena Al Hanak i Al Gub, odgovornih za otmicu Japanca.

Oni su ga oteli kako bi izdejstvovali oslobadanje pripadnika jednog od tih plemena, koji je već dve godine u zatvoru bez suđenja, dodao je posrednik.

Japanac je otet 60 kilometara severoistočno od Sane, kod grada Arhab, gde je nadzirao izgradnju škole u okviru programa pomoći.

Vatrogasci su iz zgrade evakuisali 20 stanara, dodao je Bobilev.

1694. - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1783. - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806. - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844. - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869. - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u XX veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877. - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916. - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937. - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938. - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963. - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974. - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977. - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi, a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981. - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994. - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995. - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

1995. - Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Petersonu američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

2000. - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002. - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004. - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26. decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006. - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević.