Okrugli sto o vraćanju oduzete imovine

Učesnici okruglog stola o vraćanju oduzete imovine navode da je, zbog izostanka "čistih" investitora, vlast otvorila vrata "prljavom" kapitalu i "pranju" novca.

Nikola Tanurdžić, naslednik je velike imovine svojih roditelja. On kaže da bi od države trebalo da dobije oko 900.000 evra, samo za stanove koji su nekada pripadali porodicama Tanurdžić i Dunđerski: "Bilo je puno dvoraca, puno konja, hetara, biblioteka, kao i pokretne i nepokretne imovine. Tako da, tražimo da nam se vrati u naturi, jer lokali mogu da se vrate, kao i kada su u pitanju zgrade i palate. Stanovi su otkupljeni po izuzetno niskikm cenama u ono vreme hiperinflacije za samo nekoliko maraka, dok je sedam stanova prodato po tržišnoj vrednosti, a tu su malo zakomplikovali i sa ovom privatizacijom, koju su pokrenuli pre zakona o povraćaju imovine, odnosno zakona o restituciji. Dakle, biće dosta poslova za sudove i za nas naslednike."

Koordinator Mreže za restituciju Milivoje Antić, rekao je da iz Skupštine Srbije nije bilo odgovora na 3.000 dopisa vezanih za proces povraćaja oduzete imovine. Mreža za restituciju, kao grupa građana napravila je predlog zakona o restituciji i predala ga Skupštini pre godinu i po dana, ali ni za to se niko nije zainteresovao: "To raspolaganje prava i monopol nad imovinom, koja je prislino oduzeta, a danas je državno vlasništvo, evidentno da pojedincima donosi korist. Sa druge strane, sve one priče da restitucija samo košta, apsolutno nisu istinite jer najveći deo imovine koji treba da se vrati u državnoj je svojini. U pitanju je zemljište, građevinsko i poljoprivredno i ne postoje nikakve smetnje da se ono vrati momentalno, na način na koji se neće ugroziti prava lica koja trenutno koriste tu imovinu."

Antić poručuje da bez povraćaja oduzete imovine nema poštene privatizacije, a onda ni zainetersovanih investitora: "Onog trenutka kada se ta imovina, a najveći deo te imovine nije problem vratiti, vrati u ruke građana, onima kojima je i pripadala, tog trenutka ona će postati predmet poreskog oporezivanja. Dakle, tog momenta i država dobija, a pod tim mislim da budžet Srbije dombija dodatne prihoode."

Srbija je jedina od zemlja u regionu koja nema zakon o denacionalizaciji. Zanimljivo je da je taj zakon u Crnoj Gori donet još 2002.