O napadu na Srbiju u avgustu 1998.

Administracija Bila Klintona donela je još 12. avgusta 1998. odluku za NATO intervenciju na Kosovu 1999.

Ova je izjavio danas Džejms Džatras, svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. "Vlada SAD već je donela odluku o vojnoj intervenciji, i to ultimativno - ili će Srbija pristati na uslove SAD ili će biti napadnuta, jedino je nedostajao odgovarajući povod. Uloge su bile podeljene tako što su Srbi bili zli, a Albanci nevini, takozvana OVK pretvorena je u pozitivnu organizaciju dok je SAD pripala uloga anđela", svedočio je Džatras.

Američki advokat Džatras, drugi svedok Miloševićeve odbrane kome u glavnom ispitivanju umesto optuženog pitanja postavlja nametnuti branilac, britanski advokat Stiven Kej, od 1985. do 2002. godine radio je kao analitičar Republikanske stranke u političkom komitetu američkog parlamenta. On je naglasio da je prilikom pisanja svog izveštaja ‘Bosna 2’ koristio zvanični izvor da je šest meseci pre napada doneta odluka o napadu, a dva meseca pre nego što je navedeno u optužnici protiv Miloševića kao početak zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao. Reč je o oktobru 1998. godine. U vojnim planovima SAD su pre juna 1999. godine, pre nego što je bilo poznato da su se sa Kosova povukle srpska policija i jugoslovenska vojska, imale naziv snaga (KFOR) koje će ući na Kosovo.

O događajima u Račku, Džatras je rekao kako je u "avgustu 1998. napisao u izveštaju da je jedino čekan povod za intervenciju na Kosovu, kao što je svojevremeno u BiH kao povod iskorišćen masakr kao posledica granatiranja građana koji su stajali u redu za hleb". "Poenta je bila da se krene u realizaciju političke namere da se napadne Srbija. Verovalo se da se desilo ono što se desilo, a to je da je izvršen masakr nad Albancima u tom selu", objasnio je svedok.

"Vođstvo OVK bilo je vođstvo zločinačke organizacije povezano sa terorističkim organizacijama, kao što je Al Kaida koja je delovala i u BiH", rekao je svedok i dodao da su "Srbi tretirani kao nacisti". On je naglasio da, zbog toga što bi mogli da budu diskreditovani, on u svojim izveštajima nije koristio srpske izvore.

Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini, Džatras je izjavio da je "Iran bio neka vrsta američkog surogata u pružanju pomoći Muslimanima u BiH, kao i da je CIA bila upoznata s tim tek pošto je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton doneo odluku da su SAD saglasne sa isporukama oružja iz Irana u BiH preko Hrvatske". "Osim direktne vojne podrške Iranu, finansijska podrška išla je i posredstvom humanitarnih organizacija", rekao je Džatras.

Zamoljen da objasni to, on je rekao da "Hamas, na primer, finansira terorističke napade, ali i bolnice i škole, kao i da je takav sistem delovanja poznat svima koji analiziraju terorističke aktivnosti kao i da je u takvim okolnostim teško ući u trag novcu". Džatras je naglasio da ovome nije pridavana veća pažnja u SAD sve do napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine. "U izveštaju 1996. godine naveo sam da je to bila kratkoročna pogodnost, ali dugoročna šteta za SAD", konstatovao je Džatras.

Po njegovim rečima, Hrvatska je poslužila kao sredstvo da se prikrije doturanje oružja iz Irana u BiH uz saglasnost Sjedinjenih Američkih Država. Naglasivši da je bila reč o prikrivenoj operaciji, Džatras je rekao da je tadašnja ministarka pravde SAD, Dženet Rino, odbila da pokrene istragu o tome.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džefri Najs je uspeo da pokaže da izveštaj koji je prezentirao Jatras predstavlja stavove i zaključke samo republikanske većine u senatskom podkomitetu, a da je njemu priložen izdvojeni izveštaj demokratske manjine sa dijametralno suprotnim zaključkom. Da, naime, američka administracija ni na koji način, ni direktno ni indirektno, nije učestvovala u iranskoj operaciji naoružavanja bosanskih snaga, niti u bilo kakvom kršenju embarga UN na isporuke oružja državama bivše Jugoslavije