Ko nema pravo glasa?

Jednostavno, imate na to pravo i to vam niko ne moze oduzeti. Tu je i citav niz gradjanskih prava medju kojima i biracko. Pravo glasa i drzavljanstvo, ipak su kategorije koje unose mnoge dileme i zahtevaju da se jednom za svagda razjasne, ne samo deklarativno i zakonski, vec i praksom. Pored izbeglica i interno raseljenih, pred predsednicke izbore aktuelno je pitanje i prava svih koji decenijama i decenijama ne zive u Srbiji, ili nisu ni rodjeni u Srbiji, a identifikuju se kao Srbi, bez obzira koje nacije i vere bili.

Godine raspada i ratova ostavile su za sobom teske tragove proslosti. Dijaspora ni ove godine nije valjano popisana, a ako zeli da ucestvuje u izboru predsednika Srbije, morace to da ucini najverovatnije samo ako dodje u Srbiju.

Podaci o broju onih koji su otisli sa Balkana, variraju sa velikim razlikama, a po zvanicnom sajtu Ministarstva inostranih poslova Jugoslavije procenjuje se da “jugoslovenska dijaspora danas broji oko 3,5 miliona ljudi". "Sveobuhvatan popis pripadnika naše dijaspore nikada nije izvršen. Od tog broja, oko milion i po su jugoslovenski drzavljani, pri cemu znacajan broj poseduje i drzavljanstvo zemalja imigracije”. Kakva su njihova prava?

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN iz 1948. godine, koja je utkana u pravne akte zemalja sveta, propisuje da “svako ima pravo na drzavljanstvo”. Istovremeno “ niko ne sme samovoljno biti lisen svog drzavljanstva niti prava da promeni drzavljanstvo” . U Jugoslaviji, kategorija drzavljanstva regulisana je Zakonom o jugoslovenskom drzavljanstvu donetim u vreme vladavine Slobodana Milosevica. Nekoliko clanova ovog zakona dopunjeno je 2001. godine. Drugi clan ovog zakona objasnjava da se drzavljanstvo stice poreklom, rodjenjem na teritoriji Jugoslavije, prijemom i po medjunarodnim ugovorima. I sve bi bilo u redu da je sve to u praksi jednostavno sprovesti.

Neko se boji dijaspore

Primera radi, Ambasada SRJ u Sjedinjenim Drzavama putem globalne mreze obavestava zainteresovane o tome sta je sve potrebno za dobijanje drzavljanstva u zavisnosti, da li se ono trazi po osnovu rodjenja, porekla ili u odnosu na vreme raspada SFRJ. Evo samo jednog primera koji se bavi ljudima koji su zemlju napustili pocetkom 20. veka.

Bivsi jugoslovenski drzavljani, koji su se izmedju dva svetska rata, ili pre toga, iselili sa teritorije Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) vecinom u prekomorske zemlje i clanovi njihovih porodica mogu podneti zahtev za prijem u jugoslovensko drzavljanstvo.

Ova lica mogu sticati jugoslovensko drzavljanstvo ako u Jugoslaviji nisu kaznjavani kaznom zatvora za krivicno delo koje ih cini nepodobnim za prijem u drzavljanstvo SRJ i ako se iz ponasanja tog lica moze zakljuciti da ce postovati pravni poredak SRJ.

Za prijem u jugoslovensko drzavljanstvo nije neophodan otpust iz stranog drzavljanstva, odnosno nije neophodno stalno nastanjenje na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Lice koje zeli da zatrazi prijem u drzavljanstvo Savezne Republike Jugoslavije treba da Ambasadi Savezne Republike Jugoslavije u Vasingtonu dostavi sledece: popunjen zahtev za prijem u drzavljanstvo Savezne Republike Jugoslavije, kratku biografiju, izvod iz maticne knjige rodjenih (ako je lice rodjeno u inostranstvu izvod iz knjige rodjenih mora biti overen od strane Notary Public-a i preveden na srpski jezik), fotokopiju americkog pasosa, izvod iz maticne knjige vencanih, resenje o otpustu ili oduzimanju jugoslovenskog drzavljanstva, fotokopije starih jugoslovenskih pasosa, izvode iz maticnih knjiga rodjenih i maticnih knjiga drzavljana za pretke koji su rodjeni u Jugoslaviji i koji su imali jugoslovensko drzavljanstvo, odnosno drzavljanstvo Srbije i Crne Gore.

Takodje je potrebno da dostavite Money order ili Cashier’s check na iznos od 685.00 USD, koji ce glasiti na ime Ambasade Savezne Republike Jugoslavije u Vasingtonu, a na ime savezne takse koja se placa po clanovima 112, 113, 114, 127 i 130. Zakona o saveznim administrativnim taksama.

Uz zahtev treba priloziti i koverat sa placenom postarinom za preporucenu posiljku sa povratnom adresom stranke (za dostavu resenja koje donese Savezno ministarstvo za unutrasnje poslove).
Ne ulazeci u apsolutnu tacnost iznosa koje treba uplatiti i aktuelnost navedenih taksi, ocigledno je da se pored toliko trazenih dokumenata drzavljanstvo ne dobija preko noci. Uz pomoc poprilicne birokratije, drzavljanstvo trazi i na kraju dobije, onaj ko zaista voli Srbiju, ali ima i puno vremena, a jos vise strpljenja.

Pogotovo je jasno da je u vreme Milosevica bilo i dubljih motiva da se dobiju glasovi samo onih koji ce glasati za tada vladajucu politicku kliku. I pored cinjenice da mnogi u dijaspori ocekuju i zahtevaju biracko pravo, jos uvek ima vremena i izbora da za proveru da li slicni motivi i sada vaze. Ali to ne vazi za predsednicke.

Podsecamo, da je dijaspora na razlicite nacine bila prisutna i bliska sa establismentom od vremena smrti Josipa Broza i raspada SFRJ. Neke struje svesrdno su finansijki i politicki pomagale Milosevica, a neke struje 90-ih godina opoziciju. Sentandrejski sabor 1999. godine, predstavlja takodje vazan trenutak za opoziciju i dijasporu koje tada dogovaraju zajednicki nastup, oslonac u finansijama dijaspore, ali i zadatu rec da ce jednom, kada Milosevic ode sa vlasti i dijaspora dobiti pravo glasa, ministarstvo i stabilan ekonomski milje za investiranje.

Promenom rezima dijaspora je u matici dobila ministarstvo za Srbe van Srbije koje je kasnije ukinuto, a na saveznom novou ostao je Savet dijaspore sa zadatkom da Vladi SRJ daje gotove predloge za regulisanje odnosa i bolju komunikaciju matice i dijaspore.

Tako je pocetkom jula, isti Savet, Saveznoj vladi uputio protest trazeci drzavljanstvo, pravo glasa i ucesce u izradi Ustavne povelje. A onda su raspisani predsednicki izbori u Srbiji, a tri osnovna problema prosirena u i na cetvrti – zelju mnogih u dijaspori da glasaju i pridonosu dobrobiti Srbije. Dijaspora i pored zelje da svaki Srbin, bez obzira gde se nalazi, ima zakonom garantovana gradjanska prava, a pravo glasa je na prvom mestu. Mozda za neke tamo izbore. A mozda bi trebalo pogledati kako su se druge zemlje pomirile i "ujedinile" sa svojom dijasporom na dobrobit svih. I duhovnu i materijalnu.