B92: VESTI | SPORT | KULTURA | ADRESAR  

 

 
 
     
 

B92.MU$IC > KATALOG > BORIS KOVAČ & LA CAMPANELLA

 
 

 

 

B92 CD
Objavljen 2005


Boris Kovač & La Campanella
[trajanje: Trenutno nije dostupno]
[velicina fajla: MB]

 
 

TRACK LISTING

 

 

 

1. An Intro Trip
2. Latina
3. To Entertain You
4. Limping Waltz
5. Malena
6. Crazy Love Waltz

7. Dukeland in Your Hearth
8. Beguine Again
9. Argentina
10. Dur AA
11. Triesta

 

 

 

O IZDANJU

 

 

 
Srbija: Sounds Global 3
Srbija: Sounds Global 2
Boris Kovac & Ladaaba Orchest - Ballads at the End of Time
 
 

 NOVO

SERBOPLOV NA RADIO TALASIMA ŠIROM EVROPE
Serboplov je jedno od retkih debitantskih ostvarenja koje je dospelo, u drugom mesecu svog boravka na uticajnoj World Music Charts Europe, medju TOP 10, i to na sjajno 6. mesto…
Detaljnije

BORIS KOVAČ & LA CAMPANELLA
A WORLD AFTER HISTORY

Pesme minstrela, modernog Odiseja

Postoji jedno malo vojvođansko selo na obroncima Fruške gore, u čijoj se blizini ukrštaju toliki putevi sa istoka i zapada, severa i juga, Evrope i Azije, baš tu negde, oko pupka Zemlje. Sve je naizgled blizu, a ipak nekako po strani. U selu crkva okrečena u belo, okolo stare domaćinske kuće. Jedna od najlepših ima kačaru, podrum s debelom hladovinom gde su se nekad čuvali vino i rakija. Tu je sada muzički studio Borisa Kovača i La Campanelle, zanatska radionica zvuka u kojoj se umesto opojnih pića peče zvuk i izlivaju note. Ponekad, za letnjih meseci, čuje se muzika iz dvorišta i psi počnu da zavijaju žudeći za svojim nepoznatim polovinama.

Boris Kovač se probudio jedne noći a u njegovoj sobi je sedeo nepoznati bog. Šta mu je rekao ne znamo ali njegova su se čula pokrenula, osećanja pobudila. Nemajući kud on počinje da izvlači iz žica lajtmotiv koji ga godinama prati. Ovaj unutrašnji glas on čuje čas u ključu španske gitare, čas kao sitnu vojvođansku tamburicu. Panonska i mediteranska melanholija cepte na istoj niti. Kako usrećiti tako važnog slušaoca, te noći koja se otkačila iz vremena i prostora, na rubu nam poznatog sveta? Lutati, sanjati, lajati na Mesec, pomišljati na gondolu koja se vuče peskom izmaštanih gradova? Iz lavirinta istorije, plača ojađenih, zamrlih glasova žrtava opasanih logorskom žicom, zvuka bombi i motora aviona koji testerišunebo, izaći sa umetnošću, ljubavnom pesmom, argentinskim plesom. Uprkos Aušvicu, lakoći zaborava, mašini vremena u kojoj živimo, ritmu ponedeljak – petak, prijatelju čiji život visi o koncu kada se vrati kasno uveče kući, sedne u fotelju i pusti neku Malerovu simfoniju na starom gramofonu a u stomaku mu kuca tempirana bomba aneurizme koja polako boji nebo jarko crveno... Uprkos?

Kovač se seti svih romansi, elegija i balada koje svira, a zatim te razgranate puzavice – ironije, brzog valcera i virtuoznog svinga. Svira lake note na bezbroj mogućih načina, muziku sveta, muziku sa svih obala, kao što kupač na zlatnom pesku Crvene uvale, sakriven ispod stene od prevelike omorine i letnjeg Sunca, može da čuje samo svoj dah. I da se seća melodije koju je kao Odisej upijao od kako se probudio, ne sluteći da je gromada iznad njega počela da puca. Kako izvući muziku iznad jedne razorne sile koja želi da te uništi, poigravajući se sa zanosima ljudi i proviđenjem u isti mah, bežeći od lavine preko nepoznatog glečera. Kako uteloviti metafizičko osećanje lakoće i jednostavnosti, izatkati kaftan apsolutu, spustiti se sankama niz Tibet, proći brzim vozom kroz reke zaborava?

To je ista ona meditacija u noći, koja ne dopušta da se prazni svest od celog ovog sveta, nego obrnuto: koja želi da zadrži njegove lepe trenutke, dovoljno tihe da se čuju, dovoljno glasne da izazovu radost. Kovač mrmlja mantru istom rečju kojom najavljuje sledeću numeru, dok produvava saksofon ili mumla sebi nešto u bradu. “Hm, dobro, opasnost je uvek tu, svet nije više baš lepo mesto za život, ali ne vredi kukati, katastrofizirati, odavati se očajanju i tragičnom osećanju života. Muzika pak nije bensedin, utapanje u alkoholu dok putuješ liftom na gubilište. Valja svirati dok se svet ruši. Tužno i radosno. Možda će to potrajati i bilo bi šteta da se to vreme protraći uludo. Možda ćemo se tako ponovo osetiti boljima, kao što se odjednom postaje lepa devojka, kao melodija s one strane veka koja kroz suton iznenada dolazi u srce grada“.

Dok pokušava da spoji harmoniku i gitaru, ili za miks pultom do tančina pročišćava zvuk svojih kompozicija, on ponavlja svoju mantru. Ona je tu oko njega i dok se uvlači u kožu minstrela, lutajućeg muzičara, modernog Odiseja, i dok gleda preko ramena publiku koju će povesti u svoju priču. Dok se sprema, oblači, laganim korakom priključuje karnevalu šarolikih likova, ljudi i bogova...

I zatim počinje da svira.

Relja Knežević

BORIS KOVAČ:

Boris Kovac je kompozitor, instrumentalista i multimedijalni umetnik iz Vojvodine. Komponuje
muziku za svoj kamerni orkestar kao i primenjenu muziku za pozorišne projekte. Ucestvovao je na više od stotinu festivala nove muzike i savremenog teatra u 30-ak zemalja na 4 kontinenta. Trenutno vodi dva sastava, LaDaABa Orchest i La Campanella. Živi u Bukovcu kraj Novog Sada, u podnožju Fruške Gore.

LA CAMPANELLA:

BORIS KOVAČ - alt i sopran saksofon, glas
GORAN PENIĆ - harmonika
MILOŠ MATIĆ - kontrabas, tamburica
IŠTVAN CIK - bubnjevi, udaraljke


 




 
 
 

Ognjen i prijatelji - Balkan Rumba [3.6 MB]

Orkestar Bobana Markovica - Bistra Reka [5.1 MB]




Radio B92 Show
Četvrtak 22.00 CET
Playlist
Radio B92 Live