Napadi panike

jako lep text i svaka čast konačno se neko setio da javno nešto kaže o ovoj temi i stanju koje muči gomile ljudi.
Naročiti je proast ovakvih simptoma u siromašnim zemljama gde konstantno imate strah od gubitka posla, strah od toga da ste dužni svakome i da vam poslodavac ne ispalati zaradu duži period, a to vam je u Srbijici kao dobar dan. Ja sam lično prolazio kroz takve faze pa čak me i sada nekada uhvati takvo stanje ali sada znam da se kontrolišem i nekako to mnogo bolje podnosim.
Otići kod psihijatra nije nikaav bauk i to u kod nas treba da se javno kaže. Gore je tršeti nego obratiti se za pomoć. Svi su u fazonu ako me neko vidi onda će misliti da mi nešto fali ili sam lud....
Ako ste u panici a ne ide vam se kod lekara u državnoj ustanovi da vas neko ne vidi tamo moj savet je privatna klinika sa diskrecijom naravno. Mnogo će te sebi pomoći. Ko je prošao ove faze zna da nema ničeg goreg od osećaja smrti koja je pred vratima i sličnih stvari koje itekako realno doživljavate, a u stvari su samo privid.
TReba samo dodati da je ovo samo Stanje organizma anikako BOLEST jer pogrešna konotacija dovodi do pogrešnog tumačenja, a samim tim i pogrešnogefekta kod raznih ljudi. Napr ja sam POLUDEO.....Nervni sam bolesnik i slične gluposti.
U tim situacijama panični napada ja mislim da je potpuno pogrešan iskaz doktora promenite stil živoota. Pa u ovoj zemlji si prezadovoljan kada si našao posao i to na jedva a sada još i da menjaš stil života HM pa mislim da nema nekog smisla. Ok je promeniti ishranu i baviti se sportom to podržavama ali posao HMMM
Koliko je nas u samo u prilici da može da menja posao kada mu se prethodni ne svidi. A problemi na poslu, mobing su sonovni po meni uzroci ovih stanja.
Kada vas neko maltretira 8 sati dnevno svaki dan i ide vam na živce a uz to morate da trpite jer ste pukli ako date otkaz i bolji posao nećete naći to su strašne stvari kroz koje prolazi milioni ljudi u SRBIJI svaki dan. I sve dok Vlast ne stane na put ovakvim bahatim ponašanjem privrednika i stane uz radnika sve do tada će mo imati sve više ljudi sa ovakvim stanjima nažalost.
još jednom svaka čast za tekst i konačno se neko setio da ovo iznese u javnost

Iz iskustva, moze se prebroditi i bez lekova, samo treba biti uporan. Kada prodju napadi shvatite da mesecima zivite u strahu od njih a oni se ne ponavljaju. Onda jednog dana vam pukne pred ocima ''Sta, da ne izlazim iz kuce jer mogu da umrem? Pa, vala neka umrem ako bas moram, ali necu da zivim u 4 zida.'' Naravno ne umrete, nego se vremenom opustite, jer je strah od napada mnogo gori od samih napada koji se proredjuju i nestaju. Fokusirajte se svaki dan na nesto sto volite, na neki izazov, nesto novo, bilo sta! Tesko je ali moze. Bez truda nece ici. Izdrzite, polako iz dana u dan, iz meseca u mesec i sigurno, sigurno cete se izboriti. Srecno svima.

Sjajan tekst. Šta bih dao da sam mogao da ga pročitam pre tri godine. Prvi napad je bio toliko jak da sam završio u hitnoj pomoći. Dve godine mi je trebalo da se oslobodim tog zla. Najvažnije da koga ovo snađe zapamti jednu stvar: od ovoga niko nikada nije umro! Meni je ova činjenica mnogo pomogla. Manite se psihijatar i lekova samo će vam produžiti agoniju. Najveću pomoć možete dobiti od porodice i prijatelja. Nemojte se ustezati da ovo podelite sa njima, jer što pre sebi priznate da imate problem, pre ćete ga rešiti.

Hvala vam za ovaj tekst. Stres je uvijek okidac za ovakve pojave.

Sjajan tekst. Pre nekoliko godina sam prosla kroz to i upravo mi je jedan ovakav tekst pomogao da shvatim o cemu je rec, da nema razloga za brigu i sva druga osecanja koja prate to 'stanje' i na kraju - da ga se potpuno oslobodim. Svi oni koji 'pate' od napada panike, treba da pokusaju da razumeju da niti su jedini (zapravo, ogromnom procentu ljudi se to dogadja), niti je rec o necem strasnom i neizlecivom. U najvecem broju slucajeva, ovo se javlja u trenutku nekih velikih zivotnih prekretnica, promena, odluka, poput zavrsetka fakulteta, povratka iz vojske, prvog zaposljavanja, stupanja u brak i sl. U sustini, nije strasno koliko se cini.

Мислим да није добро да се овде препоручују лекови, на начин "помогло мом пријатељу, па да и ја узмем". Напад панике, свакако, није као прехлада. Стрес, толико често означаван као узрочник многих симптома и обољења, треба узети у обзир. Међутим, стрес сам по себи, не изазива панику на "патолошки" начин. У основи је, сасвим сигурно, ментални узрочник. Овде нико није поменуо нападе панике код људи који користе канабис. Можда се(у то сам се уверио у неколико случајева) људи толико уживе у то да је "дување" безазлено опуштање, да одбијају и да помисле да напад панике има везе с тим. А, опет, онда отварамо следећу "фиоку": зашто неко често мора да користи канабис да би се опустио. И тако....проблем је сложен. А сложене проблеме тешко да ће моћи да реше пријатељи и упутство са интернета.

Poslednji napad sam imao pre nego sto sam na internetu kopajuci posle dve godine psihoterapija i terapija raznim antidepresivima i antipanicima pronasao knjigu Panic Away od autora Joe Barry. Doticni autor fantasticne metode za, u mom slucaju, potpuno izlecenje od napada panike je takodje bolovao od istog problema kao i mi. Posto nisam zamisljao svoj zivot na nacin na koji su psihijatri objasnjavali trazio sam neko resenja, jer sam bio siguran da postoji neki jeftin trik. Poenta je u zacaranom krugu pozitivne povratne sprege, koji treba nekako raskinuti. Kada se prvi put javi panicni napad, koji uzged dozivi 100% populacije izmedju 25 i 33 godine zivota, samo da 95% nije ni svesno toga upravo zato sto ne pridaju nikakav znacaj, javlja se kod nas 5% nesrecnika pozitivna povratna sprega u vidu sledecih akcija:

1. Preispitivanje dogadjaja, odnosno stanja organizma koji su doveli do odredjenog napada.

2. Strah od ponavljanja istog, jer znamo kako je to traumaticno iskustvo.

3. Anksioznost koja dovodi do narednog panicnog napada.

Resenje je u prekidanju pozitivne sprege koja nastaje na ovaj nacin i stvaranje negativne. Kako Joe Barry to objasnjava potrebno je na najvecem vrhuncu panicnog napada zatraziti "Jos Malo". Poenta je u tome da organizam ne moze da nam da "Jos Malo", zato sto je telo dizajnirano da nam cuva zivot a ne da ga oduzme. Posle toga, ako jos uvek imate panicne napade, potrebno je da ih prizivate, sto cesce i da im se unapred radujete. Posle citanja knjige nisam stigao ni da zatrazim "Jos Malo", jer me je samo saznanje izlecilo. Zivot bez Rivotrila i Seroxata je mnogo lepsi. Kao i u svemu ostalom u zivotu i ovde je poenta imati srca da se suocis sa problemom, a ne da bezis od njega. Draga Paniko ja te cekam. Give me your best shot.

Uvek je lepo cuti da je neko uspeo da razresi problem, bilo putem psihoterapije, lekova ili kombinovano.
Postoje ljudi ciji se problem sastoji iz nekoliko udruzenih problema, relativno je ozbiljan i zahteva i medikamentoznu terapiju.
Jedan od cesto koriscenih lekova iz pomenute grupe benzodiazepina je i "Rivotril". Za mnoge ljude to je "lek izbora".
E sad...
Ako koristite lek "Rivotril" ovih dana ste suoceni sa nestasicom istog, navodno, zbog problema kod domaceg proizvodjaca!!!
Godina je 2010., a mi imamo problem sa nestasicom elementarnog benzodiazepina!!!
Da li je mozda neko odgovoran povodom toga? Disite duboko i polako :)

Stres nije okidač paničnog napada. Niko i ne zna šta je to praktično. Genetska predispozicija, trauma iz detinjstva, trauma kod odrastanja, šok? Nije ni bitno, kopanje po prošlosti po meni baš i nije preporučljivo. Kao neko ko je iskusio panične napade, moram da dodam da je ponajbolje da se uzmu antidepresivi, koji (opet niko ne zna kako) pomažu i kod paničara.

Prosla kroz sve to pre par godina. Prvo zavrsila u hitnoj jer nisam znala sta se desava i mislila sam da umirem. Nikada necu zaboraviti osecaj. Pomogli mi xanax (7 dana po pola doze) i visemesecna psihoterapija/meditativne vezbe sa skolskim psihologom (sreca pa sam u to vreme bila na studijama u americi). te vezbe disanja, a posebno ujutru i uvece su mi najvise pomogle, kao i upoznatost okoline sa problemom radi podrske.

Patila sam 2 godine, sad je vec proslo 3-4 godine od mog poslednjeg napada. Mislim da 3 puta zvala hitnu, jednom otisla.... u pocetku nisam znala sta mi se desavalo jer nikad nisam cula o tom, onda sam razgovarala sa drugaricom koja je bila u istoj situaciji i ona mi je rekla, puno sam istrazilvala, citala i napokon sam znala sta mi je,ali to nije pomagalo. Bile su to uzasne 2 godine, desavali su se precesto i moj svakodnevni zivot je ispastao. Probala sam antidepresante,ali oni su mi izazivali napad jer sam se plasila reakcije (mada pomozau nekima), na kraju sam se okrenula altrnativi,homeoterapiji i akupunkuri i polako je postajalo bolje i sad vise ne brojim dane i mesece od posljednjeg napada. nekad osecam da bi se moglo desiti,ali smirim se i sve bude ok.

onaj ko jroz to nije prosao nece to nikad shvatiti,a oni koji kroz to trenutno prolaze zelim samo reci da im zelim sve najbolje i puno srece i bice bolje,sigurno.

@ Neko_ko_ovo_ima

Brkanje pojmova. Okidac je jedno, a predispozicije nesto drugo. Niko ne zna, za sigurno, sta je uzrok, ali jedan od "okidaca" se zna, a to jeste stres. Kao i za mnoge druge pojave poprilicno smo glupi da znamo sta dovodi do njih, ali smo isto tako poprilicno sigurni sta aktivira simptome. Benzadiazepini pomazu bez greske (nije isto sto i antidepresanti), to im je inace i primarna namena. Problem je sto vecina stvara zavisnost (diazepam/bensedin/valijum i bromazepam dokazano), ali ima i novijih kao sto je Xenax koji su neznatno slabiji, a ne stvaraju zavisnost. Najvaznije je da ih doktor prepise u pravom trenutku, a ne za svaku bezveznu situaciju. Znam gomilu ljudi u Beogradu koji su se navukli ko od sale na Bensedin, zbog "obicnog" stresa na poslu, samo zato sto ih nasi doktori prepisuju "ko' dobar dan" umesto da preporuce ljudima da se vise bave sportom, na primer.

Ja sam imao tu srecu da mi je doktor na vreme prepisao Xenax tj. kad su se pojavili "pravi" simptomi (tipa dvonedeljna nesanica i pad krvnog pritiska), uzimao sam nedelju dana Xenax i nikad vise posle toga.

Svima dobronamerno preporucujem da se ne zanose time da je ovo jednostavan i lako resiv problem.
Kada me je usled dugogodisnjih stresova zadesilo to zlo, panicni napadi i agorafobija, rekoh jednom lekaru:"A sta bi tek bilo da imam neki tezak zivotni problem...".
On me prekine ledeno ozbiljnim glasom:"Ovo je tezak, tezak zivotni problem!!"
Preporucio mi je odlicnu knjigu:
"Bez straha o strahu, panici i fobiji", Dr Vladana Starcevica.

@doktor

Tačno doktore, potpuno ste u pravu. Ne leče se ozbiljni problemi preko interneta, ali je dobar savet zlata vredan. Problem sa Vašom profesijom je što u Srbiji je ona na katastrofalnom nivou, čast retkim, retkim izuzecima. Poznajem gomilu ljudi koji su zbog napada panike završili kod kardiologa i koji su ih nemilice bombardovali bez ikakve potrebe beta blokatorima zbog povišenog pulsa! Da ne trolujem dalje, ovde kada se čovek razboli najvažnije je da ima sreće. Čak i novac nije od prevelike pomoći...

Od svih nacina koje sam probala, pomoglo mi je nesto najjednostavnije, da disem u papirnatu kesu. Panicari, toplo preporucujem, iako vec pola godine bez panicnih napada, ja i dalje drzim papirnu kesu pored kreveta, za svaki slucaj. Uzrok isto hronicni stres. Svim panicarima brz oporavak.

Prvo da vam zahvalim na ovakvom clanku, smatram da je izuzetno vazno da se o tome prica, da ljudi koji imaju taj problem ne misle da su jedini i da su "poludeli", da im se pomogne i pruzi podrska.
Meni se prvi put desilo pre vise od godinu dana i izgledalo je kao srcani udar, bar sam ga ja tako dozivela ( snazan bol u grudima, puls preko 130, hiperventilacija, itd ).Prva 2 puta sam zavrsila u urgentnom i nisam verovala lekarima da je to na "nervnoj bazi", kako su oni govorili.Vremenom je postajalo sve gore i cesce i vec nakon 2 meseca nisam smela nigde da izadjem, da zaspim.Bila sam na seansama kod psihoterapeuta oko 6 meseci i to bih svima preporucila, ako su u mogucnosti, s podrskom medikamenata ( Xanax ).Podrska okoline svakako je od ogromnog znacaja, i verujte mi, tek kasnije mi je mnogo ljudi priznalo da je imali isti ili slican problem, ali su krili, jer je to "sramota".Nije lako, ali ne odustajte.Ja se svaki dan jos uvek borim s tim, i povremeno me uhvati panika pred spavanje, ali uspevam da drzim to pod kontrolom, i osecam se daleko jacom posle svega.Neko je pomenuo da se cesto desava kod velikih prekretnica u zivotu, i to je tacno.
Pozdrav svima koji imaju ovaj problem, ne oklevajte da potrazite strucnu pomoc.

Posle godina pojavljivanja osećanja užasa, koji mi često dolazi, prvi put saznajem da i drugi imaju taj problem i da to nije pretskazanje nekog strašnog događaja, nego rezultat stalnog stresa, koji svi doživljavamo. Osećam se lakše, saznajući uzrok toga. Hvala vam na tome. Protivnik sam lekova, borim se molitvom i čitanjem psalama, i na taj način otstranjujem užas.

@Izlečeni
Управо се Ваш коментар наставља на оно што сам критиковао. Савет злата вредан? Од кога, колико је употребљив? Наш здравствени (као и сви остали) систем(и) је онакав каква је и држава- далеко од идеалног. То исто можемо да кажемо и за пацијенте, онда. Ево, Ви коментаришете како је неко ко је имао напад панике, праћен убрзаним радом срца- добио бета блокатор. Замислите- добио је баш одговарајући лек, то би требало да знате пре него што овако неутемељено критикујете.Не љутите се што овако кажем, намера ми је да укажем на то да пустите да свако ради свој посао.

Prijatelji.
Pzbiljno se bacite na vezbanje yoge. Kada kazem ozbiljno to znaci svaki dan.
Asane-fizicke pozicije
Pranayama-vezbe disanja, mada su one vise od vezbi disanja
Mudre,Bandhe..razne vezbe za deblokiranje protoka zivotne energije..
Vezbe koncentracije i na kraju meditacija...

Za 6 meseci necete prepoznati sebe a ne da mislite na panicne napade..
Zajedno sa ovakvim programom uskladite ishranu...nema kafe,alkohola,coca-cola,cajeva...

Pozdrav..

Meni se cini da je 'napad panike' moj zivot. Odem u grad- osetim tu 'depersonizaciju'vrlo cesto npr. dok cekam nesto ili nemam jasan cilj (razgledanje izloga npr.). Kad sam primorana da sedim sa dosadnim drustvom, kad sam stesnjena u tramvaju, kad letim avionom, kad treba nesto da predstavim ispred vece gupe ljudi, kad me nesto brine a nemam resenje za to ili kad nesto moram da uradim sto je neprijatno ili naporno a ja stalno odlazem dan kad cu to poceti. i to su samo neki od razloga za panicni napade koji su nekad jaci a nekad slabiji. Imala sam ih mnogo vise, cesce i jace ranije dok sam bila mladja ali i sad ume da mi se desi.
Sedim u restoranu na pauzi za rucak sasvim normalna, i moze mi se desiti da vec sl. trenutak pocne. To me potpuno 'iscedi' izgledam ko da nisam spavala 3 dana ili ko da sam spremila kucu na 3 sprata u roku od pola sata.Dosta puta imam objasnjenje za to sta je bio 'okidac' ali dosta puta i nemam. Eto tako ja zivim.
I pored toga mi se zivi i nadam se da ce to proci. Imam i porodicu i dobar posao (mada ljudi generalno misle o meni da sam nekako 'cudna').Ne razmisljam preterano o tome jer ko sto rekoh, nazalost napadi panike su nesto s cim se borim na dnevnoj bazi.
A sto se pomoci od porodice tice tu treba imati realna ocekivanja, tj. zavisi od toga kakvu porodicu imate. Moja porodica nije bas od neke pomoci, ali neki prijatelji jesu itekako.
Pozdrav svima, vrlo je korisno kad se prica o ovakvim temama.

Dobio astmu na "stare dane" sa 33g. problemi sa disanjem i naravno panika od gusenja ili nedostatak vazduha (koje dalje dovodi do prekomernog uzimanja vazduha i hiperventilacije).
Dali neko od vas dobri ljudi ima neki savet ili vidi korelaciju izmedju astme i panike?
Hvala unapred!

Isti problem.Pijem seroxat i rivotril zadnjih 5 mjeseci s tim sto napade panike imam vec skoro 10 godina.U stvari klasican napad panike sam imao svega mozda 4-5 puta,a sve ostalo je samo strah da se opet ne ponovi.Godinama sam pokusavao bez bilo kakvih lijekova međutim prije 3 godine sam se obratio psihijatru i dobio terapiju u vidu Rivotrila i Ksalola koju sam redovno koristio oko 2,5 mjeseca odnosno do dana kada mi se rodio sin(prvo dijete).Znajuci da ce biti sledece vece velika zurka tog dana sam prestao piti terapiju da bih mogao sa drustvom da ,,popijem,,a inace volim da popijem mada naravno ne cesto vec kad je eto tako neko slavlje...
Sledecih nekoliko mjeseci sam bio usredsređen na bebu i suprugu tako da sam potpuno zaboravio na strah od panicnih napada,međutim poslije otprilike godinu dana,obicno kad su velike vrucine ,ti strahovi su se ponovo javili a opisacu ih ne bi li neko prepoznao iste simptome(iznenadni strah da ce se uzlupati srce,drhtavica cijelog tijela,osjecaj da cu umrijeti od ubrzanog rada srca,pomalo i gubljenje daha)ali sve to je pred panicni napad jer napad je kad mi se desi da srce pocne lupati 160 otkucaja u minuti ako ne i brze a to mi se kao sto sam naveo vec desilo 4-5 puta.Evo sada ponovo pijem rivotril ali sa seroxatom,prije njega Flunisan ali mi je skodio,tako da zadnjih mjesec dana osjecam se veoma dobro,skoro da su strahovi nestali i vise mi je muka od lijekova mada znam da neki ljudi piju godinama terapije.
Htio sam reci zapravo da nekima terapije lijekovima pomazu a nekima ne samo treba piti do kraja odnosno dokle ljekar smatra.Vec 5 mjeseci nisam popio skoro ni kap alkohola a zaista sam pozelio popiti bar dva piva,cak sam istrpio cijelo SP u fudbalu i Partizanove tekme u fudbalu i kosarci bez trunke piva.
Posto se sada osjecam dobro nadam se da cu uskoro prestati sa lijekovima i ispuniti si zelju da odgledam Partizan u LŠ sa drugarima i dvije gajbe piva.
Pozdrav svima i savjet da svakako treba pokusati terapiju lijekovima ali i jaka i cvrsta volja.

Neverovatno je da toliki broj ljudi pati od istog sindroma a da se po meni ova tema ne istice dovoljno. Hvala za objavu ovog trekst5a, smatram d aje ne samo potrebna nego neophodna. Napade panike sam prozivela pre par godina u trajanju od 6 meseci i zelim da kazem da sam sve to vreme bila jako svesna da je u pitanj unerealan strah ali da nisam mogla niti uspela da se izborim sa njim. Moj savet za prevazilazenje ovog problema pre svega lezi u priznavanju, a potom u stalnoj borbi sa panikom. Budite jaci od nje, ne dozvolite da ona uzme vas, pobedite je svojim umom....svakodnevno vezbajte svoju mentalnu snagu, ubedite sebe da vi to mozete i budite okruzeni dragim ljudima, ali nemojte sa njima pricati o problemu koji imate, samo o drugim temama....

puno pozdrafva za sve...

Stres nije okidač paničnog napada. Niko i ne zna šta je to praktično. Genetska predispozicija, trauma iz detinjstva, trauma kod odrastanja, šok? Nije ni bitno, kopanje po prošlosti po meni baš i nije preporučljivo. Kao neko ko je iskusio panične napade, moram da dodam da je ponajbolje da se uzmu antidepresivi, koji (opet niko ne zna kako) pomažu i kod paničara.

@ Neko_ko_ovo_ima

Brkanje pojmova. Okidac je jedno, a predispozicije nesto drugo. Niko ne zna, za sigurno, sta je uzrok, ali jedan od "okidaca" se zna, a to jeste stres. Kao i za mnoge druge pojave poprilicno smo glupi da znamo sta dovodi do njih, ali smo isto tako poprilicno sigurni sta aktivira simptome. Benzadiazepini pomazu bez greske (nije isto sto i antidepresanti), to im je inace i primarna namena. Problem je sto vecina stvara zavisnost (diazepam/bensedin/valijum i bromazepam dokazano), ali ima i novijih kao sto je Xenax koji su neznatno slabiji, a ne stvaraju zavisnost. Najvaznije je da ih doktor prepise u pravom trenutku, a ne za svaku bezveznu situaciju. Znam gomilu ljudi u Beogradu koji su se navukli ko od sale na Bensedin, zbog "obicnog" stresa na poslu, samo zato sto ih nasi doktori prepisuju "ko' dobar dan" umesto da preporuce ljudima da se vise bave sportom, na primer.

Ja sam imao tu srecu da mi je doktor na vreme prepisao Xenax tj. kad su se pojavili "pravi" simptomi (tipa dvonedeljna nesanica i pad krvnog pritiska), uzimao sam nedelju dana Xenax i nikad vise posle toga.

Hvala vam za ovaj tekst. Stres je uvijek okidac za ovakve pojave.

Sjajan tekst. Šta bih dao da sam mogao da ga pročitam pre tri godine. Prvi napad je bio toliko jak da sam završio u hitnoj pomoći. Dve godine mi je trebalo da se oslobodim tog zla. Najvažnije da koga ovo snađe zapamti jednu stvar: od ovoga niko nikada nije umro! Meni je ova činjenica mnogo pomogla. Manite se psihijatar i lekova samo će vam produžiti agoniju. Najveću pomoć možete dobiti od porodice i prijatelja. Nemojte se ustezati da ovo podelite sa njima, jer što pre sebi priznate da imate problem, pre ćete ga rešiti.

Posle godina pojavljivanja osećanja užasa, koji mi često dolazi, prvi put saznajem da i drugi imaju taj problem i da to nije pretskazanje nekog strašnog događaja, nego rezultat stalnog stresa, koji svi doživljavamo. Osećam se lakše, saznajući uzrok toga. Hvala vam na tome. Protivnik sam lekova, borim se molitvom i čitanjem psalama, i na taj način otstranjujem užas.

Uvek je lepo cuti da je neko uspeo da razresi problem, bilo putem psihoterapije, lekova ili kombinovano.
Postoje ljudi ciji se problem sastoji iz nekoliko udruzenih problema, relativno je ozbiljan i zahteva i medikamentoznu terapiju.
Jedan od cesto koriscenih lekova iz pomenute grupe benzodiazepina je i "Rivotril". Za mnoge ljude to je "lek izbora".
E sad...
Ako koristite lek "Rivotril" ovih dana ste suoceni sa nestasicom istog, navodno, zbog problema kod domaceg proizvodjaca!!!
Godina je 2010., a mi imamo problem sa nestasicom elementarnog benzodiazepina!!!
Da li je mozda neko odgovoran povodom toga? Disite duboko i polako :)

Prijatelji.
Pzbiljno se bacite na vezbanje yoge. Kada kazem ozbiljno to znaci svaki dan.
Asane-fizicke pozicije
Pranayama-vezbe disanja, mada su one vise od vezbi disanja
Mudre,Bandhe..razne vezbe za deblokiranje protoka zivotne energije..
Vezbe koncentracije i na kraju meditacija...

Za 6 meseci necete prepoznati sebe a ne da mislite na panicne napade..
Zajedno sa ovakvim programom uskladite ishranu...nema kafe,alkohola,coca-cola,cajeva...

Pozdrav..

Sjajan tekst. Pre nekoliko godina sam prosla kroz to i upravo mi je jedan ovakav tekst pomogao da shvatim o cemu je rec, da nema razloga za brigu i sva druga osecanja koja prate to 'stanje' i na kraju - da ga se potpuno oslobodim. Svi oni koji 'pate' od napada panike, treba da pokusaju da razumeju da niti su jedini (zapravo, ogromnom procentu ljudi se to dogadja), niti je rec o necem strasnom i neizlecivom. U najvecem broju slucajeva, ovo se javlja u trenutku nekih velikih zivotnih prekretnica, promena, odluka, poput zavrsetka fakulteta, povratka iz vojske, prvog zaposljavanja, stupanja u brak i sl. U sustini, nije strasno koliko se cini.

Svima dobronamerno preporucujem da se ne zanose time da je ovo jednostavan i lako resiv problem.
Kada me je usled dugogodisnjih stresova zadesilo to zlo, panicni napadi i agorafobija, rekoh jednom lekaru:"A sta bi tek bilo da imam neki tezak zivotni problem...".
On me prekine ledeno ozbiljnim glasom:"Ovo je tezak, tezak zivotni problem!!"
Preporucio mi je odlicnu knjigu:
"Bez straha o strahu, panici i fobiji", Dr Vladana Starcevica.

Neverovatno je da toliki broj ljudi pati od istog sindroma a da se po meni ova tema ne istice dovoljno. Hvala za objavu ovog trekst5a, smatram d aje ne samo potrebna nego neophodna. Napade panike sam prozivela pre par godina u trajanju od 6 meseci i zelim da kazem da sam sve to vreme bila jako svesna da je u pitanj unerealan strah ali da nisam mogla niti uspela da se izborim sa njim. Moj savet za prevazilazenje ovog problema pre svega lezi u priznavanju, a potom u stalnoj borbi sa panikom. Budite jaci od nje, ne dozvolite da ona uzme vas, pobedite je svojim umom....svakodnevno vezbajte svoju mentalnu snagu, ubedite sebe da vi to mozete i budite okruzeni dragim ljudima, ali nemojte sa njima pricati o problemu koji imate, samo o drugim temama....

puno pozdrafva za sve...

Мислим да није добро да се овде препоручују лекови, на начин "помогло мом пријатељу, па да и ја узмем". Напад панике, свакако, није као прехлада. Стрес, толико често означаван као узрочник многих симптома и обољења, треба узети у обзир. Међутим, стрес сам по себи, не изазива панику на "патолошки" начин. У основи је, сасвим сигурно, ментални узрочник. Овде нико није поменуо нападе панике код људи који користе канабис. Можда се(у то сам се уверио у неколико случајева) људи толико уживе у то да је "дување" безазлено опуштање, да одбијају и да помисле да напад панике има везе с тим. А, опет, онда отварамо следећу "фиоку": зашто неко често мора да користи канабис да би се опустио. И тако....проблем је сложен. А сложене проблеме тешко да ће моћи да реше пријатељи и упутство са интернета.

Prosla kroz sve to pre par godina. Prvo zavrsila u hitnoj jer nisam znala sta se desava i mislila sam da umirem. Nikada necu zaboraviti osecaj. Pomogli mi xanax (7 dana po pola doze) i visemesecna psihoterapija/meditativne vezbe sa skolskim psihologom (sreca pa sam u to vreme bila na studijama u americi). te vezbe disanja, a posebno ujutru i uvece su mi najvise pomogle, kao i upoznatost okoline sa problemom radi podrske.

Od svih nacina koje sam probala, pomoglo mi je nesto najjednostavnije, da disem u papirnatu kesu. Panicari, toplo preporucujem, iako vec pola godine bez panicnih napada, ja i dalje drzim papirnu kesu pored kreveta, za svaki slucaj. Uzrok isto hronicni stres. Svim panicarima brz oporavak.

Isti problem.Pijem seroxat i rivotril zadnjih 5 mjeseci s tim sto napade panike imam vec skoro 10 godina.U stvari klasican napad panike sam imao svega mozda 4-5 puta,a sve ostalo je samo strah da se opet ne ponovi.Godinama sam pokusavao bez bilo kakvih lijekova međutim prije 3 godine sam se obratio psihijatru i dobio terapiju u vidu Rivotrila i Ksalola koju sam redovno koristio oko 2,5 mjeseca odnosno do dana kada mi se rodio sin(prvo dijete).Znajuci da ce biti sledece vece velika zurka tog dana sam prestao piti terapiju da bih mogao sa drustvom da ,,popijem,,a inace volim da popijem mada naravno ne cesto vec kad je eto tako neko slavlje...
Sledecih nekoliko mjeseci sam bio usredsređen na bebu i suprugu tako da sam potpuno zaboravio na strah od panicnih napada,međutim poslije otprilike godinu dana,obicno kad su velike vrucine ,ti strahovi su se ponovo javili a opisacu ih ne bi li neko prepoznao iste simptome(iznenadni strah da ce se uzlupati srce,drhtavica cijelog tijela,osjecaj da cu umrijeti od ubrzanog rada srca,pomalo i gubljenje daha)ali sve to je pred panicni napad jer napad je kad mi se desi da srce pocne lupati 160 otkucaja u minuti ako ne i brze a to mi se kao sto sam naveo vec desilo 4-5 puta.Evo sada ponovo pijem rivotril ali sa seroxatom,prije njega Flunisan ali mi je skodio,tako da zadnjih mjesec dana osjecam se veoma dobro,skoro da su strahovi nestali i vise mi je muka od lijekova mada znam da neki ljudi piju godinama terapije.
Htio sam reci zapravo da nekima terapije lijekovima pomazu a nekima ne samo treba piti do kraja odnosno dokle ljekar smatra.Vec 5 mjeseci nisam popio skoro ni kap alkohola a zaista sam pozelio popiti bar dva piva,cak sam istrpio cijelo SP u fudbalu i Partizanove tekme u fudbalu i kosarci bez trunke piva.
Posto se sada osjecam dobro nadam se da cu uskoro prestati sa lijekovima i ispuniti si zelju da odgledam Partizan u LŠ sa drugarima i dvije gajbe piva.
Pozdrav svima i savjet da svakako treba pokusati terapiju lijekovima ali i jaka i cvrsta volja.

jako lep text i svaka čast konačno se neko setio da javno nešto kaže o ovoj temi i stanju koje muči gomile ljudi.
Naročiti je proast ovakvih simptoma u siromašnim zemljama gde konstantno imate strah od gubitka posla, strah od toga da ste dužni svakome i da vam poslodavac ne ispalati zaradu duži period, a to vam je u Srbijici kao dobar dan. Ja sam lično prolazio kroz takve faze pa čak me i sada nekada uhvati takvo stanje ali sada znam da se kontrolišem i nekako to mnogo bolje podnosim.
Otići kod psihijatra nije nikaav bauk i to u kod nas treba da se javno kaže. Gore je tršeti nego obratiti se za pomoć. Svi su u fazonu ako me neko vidi onda će misliti da mi nešto fali ili sam lud....
Ako ste u panici a ne ide vam se kod lekara u državnoj ustanovi da vas neko ne vidi tamo moj savet je privatna klinika sa diskrecijom naravno. Mnogo će te sebi pomoći. Ko je prošao ove faze zna da nema ničeg goreg od osećaja smrti koja je pred vratima i sličnih stvari koje itekako realno doživljavate, a u stvari su samo privid.
TReba samo dodati da je ovo samo Stanje organizma anikako BOLEST jer pogrešna konotacija dovodi do pogrešnog tumačenja, a samim tim i pogrešnogefekta kod raznih ljudi. Napr ja sam POLUDEO.....Nervni sam bolesnik i slične gluposti.
U tim situacijama panični napada ja mislim da je potpuno pogrešan iskaz doktora promenite stil živoota. Pa u ovoj zemlji si prezadovoljan kada si našao posao i to na jedva a sada još i da menjaš stil života HM pa mislim da nema nekog smisla. Ok je promeniti ishranu i baviti se sportom to podržavama ali posao HMMM
Koliko je nas u samo u prilici da može da menja posao kada mu se prethodni ne svidi. A problemi na poslu, mobing su sonovni po meni uzroci ovih stanja.
Kada vas neko maltretira 8 sati dnevno svaki dan i ide vam na živce a uz to morate da trpite jer ste pukli ako date otkaz i bolji posao nećete naći to su strašne stvari kroz koje prolazi milioni ljudi u SRBIJI svaki dan. I sve dok Vlast ne stane na put ovakvim bahatim ponašanjem privrednika i stane uz radnika sve do tada će mo imati sve više ljudi sa ovakvim stanjima nažalost.
još jednom svaka čast za tekst i konačno se neko setio da ovo iznese u javnost

Iz iskustva, moze se prebroditi i bez lekova, samo treba biti uporan. Kada prodju napadi shvatite da mesecima zivite u strahu od njih a oni se ne ponavljaju. Onda jednog dana vam pukne pred ocima ''Sta, da ne izlazim iz kuce jer mogu da umrem? Pa, vala neka umrem ako bas moram, ali necu da zivim u 4 zida.'' Naravno ne umrete, nego se vremenom opustite, jer je strah od napada mnogo gori od samih napada koji se proredjuju i nestaju. Fokusirajte se svaki dan na nesto sto volite, na neki izazov, nesto novo, bilo sta! Tesko je ali moze. Bez truda nece ici. Izdrzite, polako iz dana u dan, iz meseca u mesec i sigurno, sigurno cete se izboriti. Srecno svima.

Dobio astmu na "stare dane" sa 33g. problemi sa disanjem i naravno panika od gusenja ili nedostatak vazduha (koje dalje dovodi do prekomernog uzimanja vazduha i hiperventilacije).
Dali neko od vas dobri ljudi ima neki savet ili vidi korelaciju izmedju astme i panike?
Hvala unapred!

@doktor

Tačno doktore, potpuno ste u pravu. Ne leče se ozbiljni problemi preko interneta, ali je dobar savet zlata vredan. Problem sa Vašom profesijom je što u Srbiji je ona na katastrofalnom nivou, čast retkim, retkim izuzecima. Poznajem gomilu ljudi koji su zbog napada panike završili kod kardiologa i koji su ih nemilice bombardovali bez ikakve potrebe beta blokatorima zbog povišenog pulsa! Da ne trolujem dalje, ovde kada se čovek razboli najvažnije je da ima sreće. Čak i novac nije od prevelike pomoći...

Prvo da vam zahvalim na ovakvom clanku, smatram da je izuzetno vazno da se o tome prica, da ljudi koji imaju taj problem ne misle da su jedini i da su "poludeli", da im se pomogne i pruzi podrska.
Meni se prvi put desilo pre vise od godinu dana i izgledalo je kao srcani udar, bar sam ga ja tako dozivela ( snazan bol u grudima, puls preko 130, hiperventilacija, itd ).Prva 2 puta sam zavrsila u urgentnom i nisam verovala lekarima da je to na "nervnoj bazi", kako su oni govorili.Vremenom je postajalo sve gore i cesce i vec nakon 2 meseca nisam smela nigde da izadjem, da zaspim.Bila sam na seansama kod psihoterapeuta oko 6 meseci i to bih svima preporucila, ako su u mogucnosti, s podrskom medikamenata ( Xanax ).Podrska okoline svakako je od ogromnog znacaja, i verujte mi, tek kasnije mi je mnogo ljudi priznalo da je imali isti ili slican problem, ali su krili, jer je to "sramota".Nije lako, ali ne odustajte.Ja se svaki dan jos uvek borim s tim, i povremeno me uhvati panika pred spavanje, ali uspevam da drzim to pod kontrolom, i osecam se daleko jacom posle svega.Neko je pomenuo da se cesto desava kod velikih prekretnica u zivotu, i to je tacno.
Pozdrav svima koji imaju ovaj problem, ne oklevajte da potrazite strucnu pomoc.

Patila sam 2 godine, sad je vec proslo 3-4 godine od mog poslednjeg napada. Mislim da 3 puta zvala hitnu, jednom otisla.... u pocetku nisam znala sta mi se desavalo jer nikad nisam cula o tom, onda sam razgovarala sa drugaricom koja je bila u istoj situaciji i ona mi je rekla, puno sam istrazilvala, citala i napokon sam znala sta mi je,ali to nije pomagalo. Bile su to uzasne 2 godine, desavali su se precesto i moj svakodnevni zivot je ispastao. Probala sam antidepresante,ali oni su mi izazivali napad jer sam se plasila reakcije (mada pomozau nekima), na kraju sam se okrenula altrnativi,homeoterapiji i akupunkuri i polako je postajalo bolje i sad vise ne brojim dane i mesece od posljednjeg napada. nekad osecam da bi se moglo desiti,ali smirim se i sve bude ok.

onaj ko jroz to nije prosao nece to nikad shvatiti,a oni koji kroz to trenutno prolaze zelim samo reci da im zelim sve najbolje i puno srece i bice bolje,sigurno.

@Izlečeni
Управо се Ваш коментар наставља на оно што сам критиковао. Савет злата вредан? Од кога, колико је употребљив? Наш здравствени (као и сви остали) систем(и) је онакав каква је и држава- далеко од идеалног. То исто можемо да кажемо и за пацијенте, онда. Ево, Ви коментаришете како је неко ко је имао напад панике, праћен убрзаним радом срца- добио бета блокатор. Замислите- добио је баш одговарајући лек, то би требало да знате пре него што овако неутемељено критикујете.Не љутите се што овако кажем, намера ми је да укажем на то да пустите да свако ради свој посао.

Poslednji napad sam imao pre nego sto sam na internetu kopajuci posle dve godine psihoterapija i terapija raznim antidepresivima i antipanicima pronasao knjigu Panic Away od autora Joe Barry. Doticni autor fantasticne metode za, u mom slucaju, potpuno izlecenje od napada panike je takodje bolovao od istog problema kao i mi. Posto nisam zamisljao svoj zivot na nacin na koji su psihijatri objasnjavali trazio sam neko resenja, jer sam bio siguran da postoji neki jeftin trik. Poenta je u zacaranom krugu pozitivne povratne sprege, koji treba nekako raskinuti. Kada se prvi put javi panicni napad, koji uzged dozivi 100% populacije izmedju 25 i 33 godine zivota, samo da 95% nije ni svesno toga upravo zato sto ne pridaju nikakav znacaj, javlja se kod nas 5% nesrecnika pozitivna povratna sprega u vidu sledecih akcija:

1. Preispitivanje dogadjaja, odnosno stanja organizma koji su doveli do odredjenog napada.

2. Strah od ponavljanja istog, jer znamo kako je to traumaticno iskustvo.

3. Anksioznost koja dovodi do narednog panicnog napada.

Resenje je u prekidanju pozitivne sprege koja nastaje na ovaj nacin i stvaranje negativne. Kako Joe Barry to objasnjava potrebno je na najvecem vrhuncu panicnog napada zatraziti "Jos Malo". Poenta je u tome da organizam ne moze da nam da "Jos Malo", zato sto je telo dizajnirano da nam cuva zivot a ne da ga oduzme. Posle toga, ako jos uvek imate panicne napade, potrebno je da ih prizivate, sto cesce i da im se unapred radujete. Posle citanja knjige nisam stigao ni da zatrazim "Jos Malo", jer me je samo saznanje izlecilo. Zivot bez Rivotrila i Seroxata je mnogo lepsi. Kao i u svemu ostalom u zivotu i ovde je poenta imati srca da se suocis sa problemom, a ne da bezis od njega. Draga Paniko ja te cekam. Give me your best shot.

Meni se cini da je 'napad panike' moj zivot. Odem u grad- osetim tu 'depersonizaciju'vrlo cesto npr. dok cekam nesto ili nemam jasan cilj (razgledanje izloga npr.). Kad sam primorana da sedim sa dosadnim drustvom, kad sam stesnjena u tramvaju, kad letim avionom, kad treba nesto da predstavim ispred vece gupe ljudi, kad me nesto brine a nemam resenje za to ili kad nesto moram da uradim sto je neprijatno ili naporno a ja stalno odlazem dan kad cu to poceti. i to su samo neki od razloga za panicni napade koji su nekad jaci a nekad slabiji. Imala sam ih mnogo vise, cesce i jace ranije dok sam bila mladja ali i sad ume da mi se desi.
Sedim u restoranu na pauzi za rucak sasvim normalna, i moze mi se desiti da vec sl. trenutak pocne. To me potpuno 'iscedi' izgledam ko da nisam spavala 3 dana ili ko da sam spremila kucu na 3 sprata u roku od pola sata.Dosta puta imam objasnjenje za to sta je bio 'okidac' ali dosta puta i nemam. Eto tako ja zivim.
I pored toga mi se zivi i nadam se da ce to proci. Imam i porodicu i dobar posao (mada ljudi generalno misle o meni da sam nekako 'cudna').Ne razmisljam preterano o tome jer ko sto rekoh, nazalost napadi panike su nesto s cim se borim na dnevnoj bazi.
A sto se pomoci od porodice tice tu treba imati realna ocekivanja, tj. zavisi od toga kakvu porodicu imate. Moja porodica nije bas od neke pomoci, ali neki prijatelji jesu itekako.
Pozdrav svima, vrlo je korisno kad se prica o ovakvim temama.