Egzit i ja imamo neke neraščišćene račune od ranije. Sa ili bez obzira na to, poslednjih godina imam utisak, što ličan, što pod utiskom mišljenja ljudi do kojih mi je stalo, da me od njega odbija nedostatak onoga što me je nekada za njega vezivalo.
U prvoj deceniji postojanja festivala bio sam gotovo redovan: kampovao, kisnuo i gledao i slušao neke od naboljih koncerata u životu. U drugoj sam bio ne više od dva puta, tako da je ovaj došao kao prilika za podsećanje, posle nekih pet - šest - sedam godina odsustva.
Za trenutak ostavljam razmišljanje na temu "šta sve možeš na Egzitu kad si 35+" po strani, stavljam ranac na leđa i krećem na voz u 13.02. A ni vozom nisam išao odavno...
Da'l zbog lošeg prevoza, nedostatka informacija, same lokacije "najnovije" glavne beogradske železničke stanice ili petka trinaestog, uskim stepnicama glavnog ulaza na peron silazim u trenutku kada 13.02 postaje 13.03, a voz napušta stanicu.
Minus za nostalgiju, plus za Železnice Srbije.
Okrećem se i produžavam dalje, na još uvek staru, autobusku - "na vodi". I dok se penjem onim istim uskim stepnicama glavnog ulaza na mene u trku naleće moj prijatelj, Amerikanac sa višegodišnjim stažom u Beogradu. Džaba prijatelju, kažem, u zemlji Srbiji vozovi polaze na vreme! A on još i gitaru poneo, računao čovek da napravi štimung u vozu. Stara škola…
I dok se vozimo autobusom, upućuje me u neke od nepoznatih mi zvezda festivala. Ok, kapiram posle kraćeg razgovora u kome kao glavni argument iskaču pregledi sa Jutjuba, da Migos zaista jesu velike zvezde, ali se slažemo da baš i nisu "naša krigla piva". Kaže i da je French Montana "zanimljiv", ali da ne zna mnogo o njemu... Na kraju se slažemo oko Ziggy Marleyja i Cockney Rejects.
Kao neko ko je 70 odsto svog vremena na Egzitu provodio u trouglu Mejn - Fjužn - Eksploziv stejdž, dakle prvo gitare - pa onda sve ostalo, tim redom krećem i ovoga puta.
Foto: B92
I dok Ida i Maika završavaju na Mejnu, nekih stotinak ljudi, što posvećenika što znatiželjnika skuplja se "u rupi" ispred Ekploziva, gde mađarska sajkobili pank grupa The Hellfreaks (njih znam sa Tjuba, mada su im brojke smešne u poređenju sa onima iz busa), od samog početka kreće sa žestokom svirkom. Uvek sam voleo bendove koji daju sve od sebe koliko god ljudi da ih sluša (i koliko god (ne)poznati bili), pa mi je jedna od prvih konstatacija potvrda ranijeg mišljenja da kvalitet ovakvih festivala, možda, više leži u manjim binama na kojima ljubitelji dobrog zvuka mogu da čuju manje bendove koje vole ili da otkriju neke za koje nikada nisu čuli.
Nastavljam obilazak i polazim pored Fjužna na kome, Nebojša Antonijević Anton, jedan od najboljih gitarista na ovim prostorima, vrši poslednje pripreme za nastup svog benda Hevi Hipi Bejbi. Nedaleko odatle, na terasi ispod, ploče vrti "disko kraljica" večeri Marina Perazić...
Završavam prvi "đir" i dok idem ka Mejnu primećujem nešto prilično neobično. Ove noći se po tvrđavi mnogo lakše i brže kreće nego kada sam poslednji put bio na Egzitu. Ne mogu da kažem da me čudi, ali znam da je u tunelu znalo da bude ozbiljne "gužve u saobraćaju", pogotovo jednom ne-znam-ni-sam-koje-godine kada je na pljusak i nekoliko hiljada ljudi u tunelu, kroz njega pokušala da se probije limuzina sa poznatim di-džejem na zadnjem sedištu.
Foto: EXIT / Bernard Bodo
Malo Bobovih, "One Love", "Is This Love", malo njegovih stvari, "Love is My Religion", "Rebelllion Rises", par pesama sa novog album "Circle Of Peace" za kraj. Lep rege za letnje veče iznad Dunava. Amer javlja da kasni...
Za svih desetak Egzita na kojima sam do sada bio, ni jednom nisam otišao na Dens arenu. Razmišljam, dok Ziggy još svira, da li i dalje da se držim toga. Krećem u tom pravcu, uzimam piće, gledam program - počinje Marko Nastić. Dođem do pola, bacim pogled dole kroz ogradu - ljudi đuskaju, okrenem se i krenem nazad ka "trouglu".
Zastajem na manjim binama, odslušam par taktova, uzmem usput još jedno piće, pa produžim. "Sajlent disko" je pun, ljudi đuskaju "bez muzike" i, reklo bi se, odlično se zabavljaju, možda i više nego na nekim "izvikanijim" tačkama festivala.
Na Eksplozivu se već uveliko rasvirali old skul pankeri iz Ist Enda. Cockney Rejects, pred mnogo više ljudi nego na prethodnom nastupu, ali sa ništa manjim žarom i energijom.
Foto: EXIT
I dok počinjem da razmišljam do kada da ostanem, na poziv drugara odlazim na "po jedno" uz Irie FM na Fjžnu. Kao i uvek, sjajna svirka Vukašina i ekipe, nema šta!
"Po jedno" postaje drugo, već drugi sat ostavlja petak trinaesti iza nas, a noge počinju da traže odmor od popodnevne šetnje po sunčanom Novom Sadu i gore - dole šparatanja po tvrđavi.
Amer zove na Madball. Ne, matori, kasno je... rano je... šta god da je, nije mi nikako sad za HC. Dolazim tamo i zatičem veću ekipu. Prepoznajem ljude, a tu je i... hkm…
Neke stvari se, izgleda, nikada neće promeniti! Muzika je glasana, preglasna. Ja gotovo da je ni ne čujem, ali zato čujem nju...
Prođe i to nekako, i dodade nešto otrežnjujuće energije. I taman kada smo mislili da je sve gotovo, Amer dobija poziv da se pridružimo poznanku, kome se upravo završila smena, na terasi iznad Mejn stejdža, na kome di-džej vrti "neku komercijalu", ali u svom fazonu.
I sada je već definitivno kraj. Kratak odmor za rehidrataciju i dogovor za povratak u Beograd.
Ali prvo na burek i jogurt!
Foto: B92
* * * * *
Ima Toni Parsons par rečenica na početku "Čoveka i dečaka", gde kaže da su tridesete zlatne godine - "sve je ovo bilo predjelo, najbolje tek dolazi" jer, "još ste dovoljno mladi da probdite celu noć, a dovoljno stari da imate kreditnu karticu...".
Kreditnu nemam, jer ne želim da je imam, ali još uvek nekako uspevam da "probdim celu noć".
U odgovoru na ono razmišljanje na temu "šta sve možeš na Egzitu kad si 35 i preko", ostavljeno po strani na početku, mogu da kažem da nije da se ne može, ali je ipak nešto teže. Nipošto pravo sa posla, i ne bez prethodno dobro odspavane partije.
Činjenica je i da se Egzit za sve ove godne promenio i prilagodio nekoj novijoj i mlađoj, kao i inostranoj, publici. Utisak ostaje, kako ličan tako i pomenutih ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo, i to da "hedlajneri" nisu tako jaki kao pre 8, 9 ili 10 godina.
"Trougao" je i dalje tu, ali dva manja ugla danas, za moj ukus, nude više od onog većeg.
Manje je i onog "tradicionalnog" momenta kada na neke drage i dobro poznate ljude, koje po godinu ili više dana ne vidiš u Beogradu, obavezno naletiš na "đavi".
A to je već ono što ponajviše ima veze sa "35+"...
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
Beba, koja je proglašena mrtvom ubrzo nakon rođenja, vraćena je u bolnicu pošto je povratila vitalne znake tokom sopstvene sahrane u Alto Parani u Paragvaju, na granici sa Argentinom i Brazilom.
Šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Biljana Pantić Pilja oštro je danas kritikovala preporuku za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
Indijske bezbednosne snage ubile su danas u pucnjavi 29 pobunjenika koji se bore za komunističko političko uređenje po ugledu na bivšeg lidera Kine Mao Ce Tunga.
Šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Biljana Pantić Pilja oštro je danas kritikovala preporuku za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope.
Indijske bezbednosne snage ubile su danas u pucnjavi 29 pobunjenika koji se bore za komunističko političko uređenje po ugledu na bivšeg lidera Kine Mao Ce Tunga.
Prema informacijama Uprave granične policije dobijenim u 17.15 časova, teretna motorna vozila na graničnom prelazu Bogojevo na izlazu iz zemlje čekaju pet sati, dok je zadržavanje na Batrovcima i Šidu četiri sata.
Na plenarnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope raspravlja se o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope. Izvestiteljka Bakojani je pozvala PS SE da prihvati njen izveštaj o prijemu Prištine.
Beba, koja je proglašena mrtvom ubrzo nakon rođenja, vraćena je u bolnicu pošto je povratila vitalne znake tokom sopstvene sahrane u Alto Parani u Paragvaju, na granici sa Argentinom i Brazilom.
Olivija Vilijams, koja je u Netfliksovoj seriji "Kruna" igrala Kamillu Parker, govorila je o uznemirujućem iskustvu sa seta popularne serije "Prijatelji", prenosi Varajeti.
U najsavremenijem privatnom porodilištu u našoj zemlji, koje je deo vodećeg privatnog zdravstvenog sistema MediGroup, ovih dana na svet je došla i šesthiljadita beba.
Deseto izdanje ovog omiljenog festivala obilježeno je dupkom punim festivalskim dvoranama i fantastičnom energijom, a racionalna iracionalnost, predvidiva nepredvidivost i zapečatili su dojmove s ovogodišnjega tipično-netipičnog festivala.
The powerful El Niño weather event, which together with climate change contributed to the global temperature rise to its maximum, is over, scientists say.
The weather change has reached Croatia. A strong wind started blowing from early morning in Zagreb, and the first consequences of worsening weather are already visible.
S. D., mother of D.D. who is suspected of the murder of two-year-old Danka Ilić and her husband R.D., who is suspected of helping to hide the girl's body, used her legal right not to testify in the prosecution.
Žena iz Kalifornije tužila je kompaniju Tesla, tvrdeći da je zbog greške u Modelu X njen dvogodišnji sin pokrenuo automobil i udario je dok je bila trudna.
Andrej Obradović, gej mladić koga su prema navodima nevladine organizacije zlostavljali policijski službenici, štrajkuje glađu i traži da oni budu kažnjeni.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a francuska vlada bi mogla da promeni ceremoniju otvaranja zbog bezbednosnih briga.
Oko 60 odsto pripadnika generacije Z u svetu veruje da se "otišlo predaleko u promociji jednakosti žena i da su muškarci diskriminisaniji", rezultati su globalnog istraživanja. Kako je u Srbiji?.
Više od 60 zemalja nudi programe "zlatne vize” koji stranim ulagačima omogućavaju dobijanje prebivališta ili čak državljanstva po ubrzanom postupku. Za mnoge koji podnose zahtev to je prilika za početak novog života, ali problem ovakvih programa su korupcija i cene nekretnina.
Komentari 101
Pogledaj komentare